Spletkarenja sa sopstvenom dušom.....

[Suljo.L]

 

[jerihon]

„Pre nego što počneš suditi o meni i mom životu, obuj moje cipele i idi mojim putem! Prođi ulice, brda i doline! Oseti bol i sreću! Prođi godine kroz koje ja prolazim, padni preko svakog kamena koji se meni našao na putu! Ustani uvek ponovno i idi istim putem, kao što i ja radim! I tek mi onda možeš suditi.“

 

[Mister]

Moje misli
tiho hodaju
da ih nitko ne čuje.

Lebde u zraku
nestaju i javljaju se
da ih nitko ne osjeti.

Skrivaju se od pogleda
tuđih očiju
da ih nitko ne vidi.

Samo tebi
hodaju bez straha
spuštaju se iz zraka
i javljaju se
da ih čuješ, vidiš, osjetiš.

Samo ti

Saša Petar

 

[Poli46]

Dobro je ponekad, kad je čovek zbunjen, stvari nazvati svojim imenom...
otići na skrovito mesto,tamo gde smo sasvim sami i prisetiti se svega..
Izvaditi ih iz svojih grudi i staviti ispred sebe...posmatrati ih dugo i pažljivo.
Proceniti vrednost njihovu..šta su nam značile..ljubav,patnju ili bol..
Nazvati stvari,imenovati ih pravim imenom to je važno.
Tako ih možemo videti i postati svesni onoga što se događa "ovde i sada",ovog trenutka.
Ponekad se i opustim u lutanju svome i ono ostavlja traga, ali taj trag ja volim....
To je trag života koji teče...........i oblikuje lepezu boja što zovemo život,a zatim
sakupiti sve to što je ispred nas..i prosuti niz Mlečni Put, za večnost..otići ne osvrnuvši se.

 

[Suljo.L]

 

[jerihon]

 

[Lada]

Kad naše usne zajedno progovore bicemo potpuna istost,koju cesto pozelim ali koliko je to dobro?

 

[duska.vodolija]

Ne slijeci leptire jednog dana .
Na pahulje mojih usnulih zelja .
Rasprsices ih ti a sto cu tada ja .
Cekaju polja maslacka radjanje .
Ostavi meni leptire moj.
Svoj jedan pokloni mi dan .

 

[Mister]

Mislim tuđe misli
Kradem svoje vreme
Provlačim ga
Između oblaka, snova,
Daljine i snega…

Kada poželim
Da ti nedostajem
Odsanjam pesmu
Zatvorim oči
I na kaldrmi zamislim
Cvet beli.

Kada te nema
Jer tako hoću
Zaledim osmeh
U sebi kažem ime
Udahnem duboko
I pomislim

Tako mi nedostaješ…

Mika Antić

 

[Tajana@67]

 

[Lada]

Svaki trenutak bez tvog dodira,
bez tople reči i unutrašnjeg mira,
kamenom strepnje udara u srce
čineći od njega, jedno malo zrnce.

 

[vecic]

Ljubav

O, da mi je nešto pa da budem reka,
pa da tečem ispred tvoje kuće male;
Pevajući tebi da razbijem vale
o pragove gde ti staje noga meka.

Pa kad niz pragove siđeš sa ibrikom,
da zahvatiš vode, da ti zgrabim ruke,
prigrlim te sebi u svoje klobuke,
i da tebe, draga, više ne dam nikom.

Na dušeku trava i mojih smaragda,
kao nimfa moja, da počivaš svagda,
i da niko ne zna tvoje mesto gde je.

Samo moje oči da gledaju u te,
samo moje sve dubine i sve kute
da lepota tvoja osiplje i greje.

Aleksa Šantić

 

[Branko Lori]

 

[Tajana@67]

 

[Enessa]

„Nas najvazniji cilj u životu treba da bude uzdizanje nase duse. Drugim recima, napredak nasih duhovnih i moralnih moci: da svakim danom sve više prosvecujemo svoj duh i svakim danom se osećamo sve više slobodnim i boljim.”
— Sokrat

 

[mari47]

 

[Poli46]

Stanje ovisnosti u kojem očekujemo da drugi ispune prazninu koju osećamo u sebi i da se zaštitimo
od samoće koje se bojimo, jer smo zaboravili ko smo..jeste... Kada imamo dvoje ljudi koji prose i mole
za ljubav, njihova se potreba umnogostručuje jer su oboje prazni i niko ne može dati onom drugom
ono što taj drugi očekuje. Svako gleda isključivo svoje sebične interese, ne vodeći računa o željama
i potrebama druge osobe. Kada ne dobiju ono što su očekivali, dolazi do još veće frustracije,
nezadovoljstva, razočaranja, povređenosti, krivice i potištenosti. Ono što je najgore, svi se osećaju
prevarenim i izigranim, međutim, niko nikoga u suštini ne vara jer niko nije mogao nikome ništa dati
kad je i sam bio prazan u startu. Ljudi tako stalno životu pružaju svoju prosjačku činijicu za ljubav, i to
je razlog zbog kojeg se stiče utisak da je ljubav uvek nesrećna...a nije tako.Ljubav je nebesko osećanje...
za onoga ko je sposoban da je primi...

 

[Suljo.L]

 

[Branko Lori]

Kome da se vratim,
nemam nikoga
Da me ceka,
da mi ruku pruzi bar
Kome da se javim,
nema drugova..
Niti svira vise onaj
stari orkestar.
Prosle su mnoge godine
Jeseni, zime, proleca
Samo me duso
nisi ti zaboravila.

O divna, o divna noci besana,
jedino ti, nisi me napustila.
O divna, o divna noci pijana,
jedino ti, ti si mi se uvek nadala.

Cemu tuga, zalost,
kad ostanes sam
Cemu radost,
kad je isti svaki dan
Cemu uspomene,
cemu secanja
Nestale su nase
ulice i kaldrma
Prosle su mnoge godine
Jeseni, zime, proleca
Samo me duso
nisi ti zaboravila.

O divna, o divna noci besana,
jedino ti, nisi me napustila.
O divna, o divna noci pijana,
jedino ti, ti si mi se uvek nadala.

 

[Suljo.L]

 

[Mister]

Klupa u parku i ja
ponekad smo najbolji prijatelji.
Pruža mi oslonac
u trenucima umora i samoće,
a ja je zabavljam
čitajući novinske vijesti iz grada i svijeta,
te poneki novi vic.

Dobro se osjećam imajući prijatelja
koji je uvijek tu kada mi treba.
Danas pada kiša,
sumoran je i hladan dan.
Zagledan sam kroz prozore
niz koje cure suze neba.
U daljini vidim klupu kako samuje
pod jakom kišom.
Zašto se osjećam tupo i prazno
zbog nekoliko mokrih dasaka i čavala?

Saša Petar

 

[Suljo.L]

 

[Suljo.L]

 

[Beskraj]

Sanjam te često. Tu i tamo uhvatim čestice zvezdane prašine i pospem korake kojima pohodiš moj san. Nijednom te slučajnost, skrhanog i snenog, nije povela ka punom Mesecu, a ja sam te na kraju svakog puta dočekala raširenih ruku. Stropoštaš svoje strahove u moj zagrljaj, u pogledu ti tinjaju tuge i razočarenja, već je i život umoran od neisplakanih suza, ali dečake su učili da ne plaču i to im je najveći greh. Sanjam te često iako o tome ne govorim. I nas su učili da se snovi ne ostvaruju ako o njima govoriš. Učili su nas da jednim potpisom daješ sebe na tacni đavolu i niko nije mario za naše snove tad. Sanjam te često, treba ti ta ljubav, grlim ti lice i strahove i tada se jedino ničega ne plašimo. Zvezde se poređaju ko "prvačići" u prohladnom jesenjem jutru pred školom, svaka od njih ponešto prošapuće, a ja vidim toplinu u tvojim očima i Marsa koji se šeretski smeška:" He, he, he... On ti je sudbina. "
Jednom sam Veneru uhvatila gde se inati Marsu i šapuće:" Dobro je, mala, ne veruješ u sudbinu. Ti si od onih koje veruju u snove i čuda."

Pavica Veljović

 

[Suljo.L]