Смисао постојања човека из визуре Творца

[Обилић]

Ја мислим да смисао живота човек у разним старосним добима различито осећа.

- Рецимо смисао живота детета је игра,
односно дан нема смисла ако није било игре.

- Смисао живота омладине је љубав и продужење врсте
односно дан није имао смисла ако није било неког контакта,
што интимнијег, то боље.

- Смисао за зреле људе је рад и стицање,
значи не само рад и не само стицање, већ заједно.

Е, али се ја сад питам,
а за Бога ?
Шта он има од нас, зашто нас је створио?

Намеће ми се одговор,
Творац нам је дао задатак да очувамо живот на планети,
а можда и у свемиру.

Мислим да Он у томе види смисао нашег постојања.
Шта ви мислите ?

 

[UltraBasic]

Ја мислим да смисао живота човек у разним старосним добима различито осећа.

- Рецимо смисао живота детета је игра,
односно дан нема смисла ако није било игре.

- Смисао живота омладине је љубав и продужење врсте
односно дан није имао смисла ако није било неког контакта,
што интимнијег, то боље.

- Смисао за зреле људе је рад и стицање,
значи не само рад и не само стицање, већ заједно.

Е, али се ја сад питам,
а за Бога ?
Шта он има од нас, зашто нас је створио?

Намеће ми се одговор,
Творац нам је дао задатак да очувамо живот на планети,
а можда и у свемиру.

Мислим да Он у томе види смисао нашег постојања.
Шта ви мислите ?

Volim da verujem da je Bogu zabavno jer nas je stvorio.
Svako po na osob na različit način.
Šalta kanale, a ima ih milijarde, i nikad Mu nije dosadno.
Naravno, na nekom se zaustavi kraće, na nekom duže, a na neki stalno navraća da proveri šta ima novo.
Zamisli kad je meni presmešno jer sam sad čula komšiju da kaže drugom: "Jutros kad sam otišo, bio si tu, a evo ga podne, a ti si i dalje tu!"

 

[Meliot]

Намеће ми се одговор,
Творац нам је дао задатак да очувамо живот на планети,
а можда и у свемиру.

Bog je stvorio čoveka da kroz čitav svoj život postaje što bolji. To naravno uključuje i da čuva planetu Zemlju i sačuva život na njoj.

 

[manem78]

Možda mu se omaklo sa gospa Tvorkinjom. Nije bilo planirano, ali jbg, rodilo se, valja ga ljuljati.

 

[oziman]

Творац нам је дао задатак ...

Јел му се молиш? Јел му служиш?

 

[Živorad Drugi]

Ako je smisao očuvanje života, ja bih gajio zečeve, a ne ljude. Brže se množe.

 

[oziman]

Али замислите ту психологију верника који се надају да ће и на оном свету имати ауторитете да им служе?! Мало им је што служе и робују разним "господарима" на овом.
Човек једном ето коначно пређе ту границу која дели живот и смрт, и тамо га дочекају разни ауторитети, председници, вип личности, баш као на овом.

 

[UltraBasic]

Али замислите ту психологију верника који се надају да ће и на оном свету имати ауторитете да им служе?! Мало им је што служе и робују разним "господарима" на овом.
Човек једном ето коначно пређе ту границу која дели живот и смрт, и тамо га дочекају разни ауторитети, председници, вип личности, баш као на овом.

Živim u dedinoj kući. Dedina je i dalje jer je on napravio iz temelja. Nisam slušala dedu dok je bio živ jer ga se plašim ili sa prikrivenom mukom, već iz ljubavi i sa zadovoljstvom. To je mala slika moje vere. Ne plašim se i ne mučim se dok verujem.

 

[Обилић]

Јел му се молиш? Јел му служиш?

Tи Ози можеш за творца да сматраш и природу.
Ето, имаш попуст као стари мудријаш ...

 

[Обилић]

Ako je smisao očuvanje života,

Обрати пажњу - за Творца !
То се на српски преводи као "ма бол те кур !"

Наивно размишљајући неко пожели да се умили Творцу
(иако Онај одавно није више ту и нема појма о нама)
те сваки акт против живота прогласи за криминал.

Е то је лепа подтема !

Да ли је свако одузимање живота против творчевог интереса ?
Сетимо се сеоског паљења ливада, после чега ливада боље расте !

Да ли тај принцип можемо приписати Русима и Јеврејима
кад се буду бранили на међународним судовима ?

Дођу на суд и кажу:
"Убијајући Укре односно Палестинце, спасосмо свет !"

Ха ?

 

[Živorad Drugi]

Обрати пажњу - за Творца !
То се на српски преводи као "ма бол те кур !"

Наивно размишљајући неко пожели да се умили Творцу
(иако Онај одавно није више ту и нема појма о нама)
те сваки акт против живота прогласи за криминал.

Е то је лепа подтема !

Да ли је свако одузимање живота против творчевог интереса ?
Сетимо се сеоског паљења ливада, после чега ливада боље расте !

Да ли тај принцип можемо приписати Русима и Јеврејима
кад се буду бранили на међународним судовима ?

Дођу на суд и кажу:
"Убијајући Укре односно Палестинце, спасосмо свет !"

Ха ?

U pravu si. Zato i rekoh "Ako".

 

[oziman]

"One budale što danas pišu filosofska dela najdublje su ubeđene, i u to svoje ubeđenje nikada i ne posumnjaju, da je krajnji cilj i svrha celokupne ljudske spekulacije saznanje Boga. Međutim, krajnji cilj nije ništa drugo do saznanje svoga sopstvenoga ja. To su već mogli da pročitaju u delfijskom hramu, a takođe i da nauče od Kanta, ali on ima tako malo uticaja na njih kao da je živeo stotinu godina posle njih.
Pravu, unutrašnju i nepromenljivu suštinu svega onoga što postoji i što može da postoji ne uočavaš, samo zato da bi je srozao na jedno obično delo ni iz čega (i to delo jednog od njega sasvim različnog bića) to, eto to je blasfemija."

"Спознај самога себе"

"Ako imamo na umu sličnost života sa snom, onda, rezimirajući sve što je do sada rečeno, možemo generalno zamisliti da kao što je svako potajni pozorišni direktor svojih snova, da isto tako i ona sudbina koja vlada našim stvarnim životom u krajnjoj liniji polazi od volje koja je naša sopstvena, ali koja ovde gde nastupa kao sudbina, deluje iz jednog regiona koji leži visoko iznad naše predstavljačke svesti. I odakle daje motive koji vode našu empirijski poznatu individualnu volju. Stoga se individualna volja često najžešće suprotstavlja toj našoj volji koja se manifestuje kao sudbina, tom našem geniju, našem "duhu koji živi izvan nas i ima svoje mesto u zvezdama", koji nadgleda individualnu svest i u nepopustljivoj opoziciji prema njoj, organizuje i postavlja spoljna ograničenja iz kojih se svest ne može izvući, iako to želi".
цитат Šopenhauer

Када се пробудите схватите да је "творац" који је деловао у вашем сну, био ништа друго до ваша сопствена воља. Слично је и са животом.
Међутуим, док смо живи не можемо спознати то наше право ја, тако је, како је. Од њега имамо само неке пролазне интуиције, неке "магловите ресе" и то само неки обдарени филозофским разбором, остали немају ни то.
То је очито неприлика у коју смо из неког разлога упали по свему судећи ненамерно. Толико смо сада опијени појавом, представом, да смо заборавили сами себе, заборавили смо "ствар по себи". Тако да је воља "творца" то јест воља наше сопствене метафизичке суштине да се "пробудимо" да уклонимо ову мизерију, овај животни сан, у који смо из неког разлога упали а што није требало да се деси. Ето, то је смисао човековог постојања из визуре "творца". Спасити краља који се дави.

Ilustracijа iz "Atalanta Fugiеns"

​

 

[Živorad Drugi]

"One budale što danas pišu filosofska dela najdublje su ubeđene, i u to svoje ubeđenje nikada i ne posumnjaju, da je krajnji cilj i svrha celokupne ljudske spekulacije saznanje Boga. Međutim, krajnji cilj nije ništa drugo do saznanje svoga sopstvenoga ja. To su već mogli da pročitaju u delfijskom hramu, a takođe i da nauče od Kanta, ali on ima tako malo uticaja na njih kao da je živeo stotinu godina posle njih.
Pravu, unutrašnju i nepromenljivu suštinu svega onoga što postoji i što može da postoji ne uočavaš, samo zato da bi je srozao na jedno obično delo ni iz čega (i to delo jednog od njega sasvim različnog bića) to, eto to je blasfemija."

"Спознај самога себе"
Pogledajte prilog 1546577

"Ako imamo na umu sličnost života sa snom, onda, rezimirajući sve što je do sada rečeno, možemo generalno zamisliti da kao što je svako potajni pozorišni direktor svojih snova, da isto tako i ona sudbina koja vlada našim stvarnim životom u krajnjoj liniji polazi od volje koja je naša sopstvena, ali koja ovde gde nastupa kao sudbina, deluje iz jednog regiona koji leži visoko iznad naše predstavljačke svesti. I odakle daje motive koji vode našu empirijski poznatu individualnu volju. Stoga se individualna volja često najžešće suprotstavlja toj našoj volji koja se manifestuje kao sudbina, tom našem geniju, našem "duhu koji živi izvan nas i ima svoje mesto u zvezdama", koji nadgleda individualnu svest i u nepopustljivoj opoziciji prema njoj, organizuje i postavlja spoljna ograničenja iz kojih se svest ne može izvući, iako to želi".
цитат Šopenhauer

Када се пробудите схватите да је "творац" који је деловао у вашем сну, био ништа друго до ваша сопствена воља. Слично је и са животом.
Међутуим, док смо живи не можемо спознати то наше право ја, тако је, како је. Од њега имамо само неке пролазне интуиције, неке "магловите ресе" и то само неки обдарени филозофским разбором, остали немају ни то.
То је очито неприлика у коју смо из неког разлога упали по свему судећи ненамерно. Толико смо сада опијени појавом, представом, да смо заборавили сами себе, заборавили смо "ствар по себи". Тако да је воља "творца" то јест воља наше сопствене метафизичке суштине да се "пробудимо" да уклонимо ову мизерију, овај животни сан, у који смо из неког разлога упали а што није требало да се деси. Ето, то је смисао човековог постојања из визуре "творца". Спасити краља који се дави.


Pogledajte prilog 1546619

Ilustracijа iz "Atalanta Fugines"

​

Nije problem sa Šopenhauerom što je pametan. Pametni su i neki drugi. Problem sa njim je što je više nego svestan svoje pameti-

Mada je umeo da uvuče rogove ako je u tome nalazio interesa. Treba videti njegovu prepisku sa Geteom.

 

[Steinadler]

Da, ljudi osjećaju smisao, ali lažni smisao.
Nisu smisao radnje koje čovjek voli, praktikuje, nastoji da radi, ili bilo šta drugo slično.
U različitim etapama života, sam čovjek je različit kao i njegove uloge, interesovanja, misli.. to je samo ralzličit način praktikovanja životnih uloga.

Iz perspektive prirode, možemo zaključiti da je smisao svih živih bića da život potraje u nekom odredjenom vremenskom periodu i da se multiplikuje, dakle opstanak i reprodukcija, bez daljeg odgovora i zaključka čemu sve to, tako da na kraju ipak dolazimo do besmisla.

 

[Обилић]

"One budale što danas pišu filosofska dela najdublje su ubeđene, i u to svoje ubeđenje nikada i ne posumnjaju, da je krajnji cilj i svrha celokupne ljudske spekulacije saznanje Boga. Međutim, krajnji cilj nije ništa drugo do saznanje svoga sopstvenoga ja. To su već mogli da pročitaju u delfijskom hramu, a takođe i da nauče od Kanta, ali on ima tako malo uticaja na njih kao da je živeo stotinu godina posle njih.
Pravu, unutrašnju i nepromenljivu suštinu svega onoga što postoji i što može da postoji ne uočavaš, samo zato da bi je srozao na jedno obično delo ni iz čega (i to delo jednog od njega sasvim različnog bića) to, eto to je blasfemija."

"Спознај самога себе"
Pogledajte prilog 1546577

"Ako imamo na umu sličnost života sa snom, onda, rezimirajući sve što je do sada rečeno, možemo generalno zamisliti da kao što je svako potajni pozorišni direktor svojih snova, da isto tako i ona sudbina koja vlada našim stvarnim životom u krajnjoj liniji polazi od volje koja je naša sopstvena, ali koja ovde gde nastupa kao sudbina, deluje iz jednog regiona koji leži visoko iznad naše predstavljačke svesti. I odakle daje motive koji vode našu empirijski poznatu individualnu volju. Stoga se individualna volja često najžešće suprotstavlja toj našoj volji koja se manifestuje kao sudbina, tom našem geniju, našem "duhu koji živi izvan nas i ima svoje mesto u zvezdama", koji nadgleda individualnu svest i u nepopustljivoj opoziciji prema njoj, organizuje i postavlja spoljna ograničenja iz kojih se svest ne može izvući, iako to želi".
цитат Šopenhauer

Када се пробудите схватите да је "творац" који је деловао у вашем сну, био ништа друго до ваша сопствена воља. Слично је и са животом.
Међутуим, док смо живи не можемо спознати то наше право ја, тако је, како је. Од њега имамо само неке пролазне интуиције, неке "магловите ресе" и то само неки обдарени филозофским разбором, остали немају ни то.
То је очито неприлика у коју смо из неког разлога упали по свему судећи ненамерно. Толико смо сада опијени појавом, представом, да смо заборавили сами себе, заборавили смо "ствар по себи". Тако да је воља "творца" то јест воља наше сопствене метафизичке суштине да се "пробудимо" да уклонимо ову мизерију, овај животни сан, у који смо из неког разлога упали а што није требало да се деси. Ето, то је смисао човековог постојања из визуре "творца". Спасити краља који се дави.


Pogledajte prilog 1546619

Ilustracijа iz "Atalanta Fugiеns"

​

Ništa nisam razumeo. Ne valja ti taj Šopenhauer, vidiš da tim poetskim zavrzlamama samo skuplja budale ?

 

[Обилић]

Da, ljudi osjećaju smisao, ali lažni smisao.

Zašto lažni smisao ? A koji je pravi ? Ti hoćeš da kažeš da pravi smisao ni ne postoji. A zašto ti to hoćeš ?

Zato što si "zaražen" totalitarnim shvatanjem sveta. To znači kad je nešto belo, onda je belo do kraja, kad je plavo, crveno, crno ... onda je to do kraja.

Nema kraja i nikada ništa nije idealno i totalno.

Nisu smisao radnje koje čovjek voli, praktikuje, nastoji da radi, ili bilo šta drugo slično.

Ja mislim da baš jesu !

U različitim etapama života, sam čovjek je različit kao i njegove uloge, interesovanja, misli.. to je samo ralzličit način praktikovanja životnih uloga.

Jesi ti pročitao uvodni post ?

Iz perspektive prirode, možemo zaključiti da je smisao svih živih bića da život potraje u nekom odredjenom vremenskom periodu i da se multiplikuje, dakle opstanak i reprodukcija,

Tako je, a čovek polako preuzima odgovornost i stvarno upravljanje prirodom.

bez daljeg odgovora i zaključka čemu sve to, tako da na kraju ipak dolazimo do besmisla.

Na kraju dolazimo do toga da moramo biti strpljivi, sve će nam se samo kasti !

 

[Steinadler]

Zašto lažni smisao ? A koji je pravi ? Ti hoćeš da kažeš da pravi smisao ni ne postoji. A zašto ti to hoćeš ?

Zato što smisao nije pitanje našeg izbora, nije promenjivo, te ne spada u tu kategoriju kao npr. ciljevi, gde ljudi svoje individualne ciljeve nazivaju smislom kojeg su izabrali i to nazvali smislom, to naravno nije tačno, ali je tačno da oni iskreno možda vjeruju u to. Pravog smisla, ili ultimativnog odgovora prosto nema. Neću ja to, ljudska logika i intelekt koji imaju najveće domete dobacuju do ovakvih zaključaka. Primjetićeš da su skoro uvijek medju ljudima koji daju izjave o besmislu, neki mislioci, pisci, filozofi, artisti, nikako prost narod, to ti je prvi alarm da posumnjaš o onome što mnogi nazivaju smislom života.
A prost narod naziva život besmislenim uglavnom tek posle neke tragedije i teške sudbine koja ga zadesi i mentalno skrši, što nije plod dubokog razmišljanja nego zaključak donesen pod emocionalnim faktorom i sticajem okolnosti.

Tako je, a čovek polako preuzima odgovornost i stvarno upravljanje prirodom.

Čovjek nije odgovoran prirodi jer priroda to ne traži, niti postoji ikakva etika ili moral na koji se ona oslanja.
Čovjek u prirodi djeluje u skladu sa svojom voljom i mogućnostima, a pošto je kosmos priroda i čovjek je njen deo u skladu s tim, mogućnosti i manifestacija ljudske volje u istom je neznatna.

 

[Ljubo2]

Ako govorimo o smislu postojanja čpvek iz vizure Tvorca, treba znati da nije Tvorac stvorio čoveka, već Đavo. Sa namerom da pomoću čoveka uništi svet koji je tvorac stvorio i tako se naruga TVorcu i njegovom stvaranju.

 

[Обилић]

... treba znati da nije Tvorac stvorio čoveka, već Đavo.

Odakle ti to ?

Sa namerom da pomoću čoveka uništi svet koji je tvorac stvorio i tako se naruga TVorcu i njegovom stvaranju.

Misliš da je za Tvorca čovek biće koje ima zadatak da mu se ruga ? Hmmm ...

Ok. pošto niko ne zna tačno, svako ima pravo na svoje zaključke.

 

[Обилић]

Zato što smisao nije pitanje našeg izbora, nije promenjivo, te ne spada u tu kategoriju kao npr. ciljevi, gde ljudi svoje individualne ciljeve nazivaju smislom kojeg su izabrali i to nazvali smislom, to naravno nije tačno, ali je tačno da oni iskreno možda vjeruju u to. Pravog smisla, ili ultimativnog odgovora prosto nema.

Ja mislim da ti pogrešno razumeš pojam "smisao". To je jedna jednostavna srpska reč i razmisli kad je upotrebljavaš i u kom kontekstu. Videćeš da je sada iz nepoznatog razloga (ozbiljnost mudrovanja ?) pogrešno kapiraš.

Neću ja to, ljudska logika i intelekt koji imaju najveće domete dobacuju do ovakvih zaključaka. Primjetićeš da su skoro uvijek medju ljudima koji daju izjave o besmislu, neki mislioci, pisci, filozofi, artisti, nikako prost narod,

Argument autoriteta ? Uf !

Čovjek u prirodi djeluje u skladu sa svojom voljom i mogućnostima, a pošto je kosmos priroda i čovjek je njen deo u skladu s tim, mogućnosti i manifestacija ljudske volje u istom je neznatna.

Sve je veća ljudska moć, uostalom ni ne mora biti. Evo do sada kolika sran ja napravismo za samo 200 godina industrijalizma.

 

[Ljubo2]

Odakle ti to ?

Takva je logila. Đavo želi da uništi svet i čovek radi na rome da uništi svet, dakle, logićno je da je čpveka stvorio drug Đavo, a ne drug Bog.

Misliš da je za Tvorca čovek biće koje ima zadatak da mu se ruga ? Hmmm ...

Da, samo taj mu zadatal nije dao Bogm već Đavo. Bog kaže: "Ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe". A Đavo kaže: "ubij bližnjeha svoga", pa onda ubij i sebe".

Ok. pošto niko ne zna tačno, svako ima pravo na svoje zaključke.

Tako je! A pošto Đavo ne može ništa da stvori, već samo Bog, onda je logučno da je Bog stvorio i Đavola i njegovog slugu čoveka "na svoju sliku i priliku". Pa je onda logićno da je i sam Bog - Đavo.​

​

Vidiš kako je ta logika dobra stcar i kako se lako pomoću nje može doći do Istine. dDa pitam, da li neko zna adresu neke satanističke sekte, da idem odmah da se prijavim. Ne preostaje mi drugo, nakon toliko godina apelovanja na ljude da se prijave da budu Božiji sledbenici i rade za boga i nigde nikog.Svi do jednog đavolovi sledbenici. Još mi i majku psuju.​

 

[Steinadler]

 

[Ljubo2]

Pogledajte prilog 1547476

Ljudi još uvek ništa ne znaju, već samo veruju da znaju, a ni za jedno svoje verovanje nemaju "EVIDENCE"
Logika koja iz ove "EVIDENCE" može da se izvede, glasi je da su svi ljudi sveta "THE GREATEST SINNERS AGAINST HUMAN MIND".

A šta je "HIMAN MIND". To je čovekova Svest. A šta je čpvekova Svest? Čovekova Svest je on sam - ČOVEK. Da bi onaj krajnji zaključak glasio da je najdublji greh protiv ljudskog uma, čovekov greh protiv samoga sebe. Jer čovek još uvek nema nikakve "EVIDENCE" pomoću kojih bi objasni svoj UM, već samo svoja verovanja. A verovati, a ne znati je veliki greh. Koji se manifestuje u vidu velike mržnje i velikih svetskih ratova između pristalica i prpadnika različitih vrsta verovanja bez "EVIDENCE" - u obliku raznih svetskih nedokazanih, poganih i smrdljivih naučnih teorija, filozofija, religija, ideologija i politika