Slike iz života

[Beskraj]

A noci su tako duge i preduge,ponekada ti se cini da nemaju kraja.Valjda u toj samoci razmisljas samo o vremenu koje je proslo.Prebires po recima koje si nekada davno izgovorio.I zivis za neki trenutak koga si se uhvatio.I nepustas ga kao najdrazu igracku.Taj trenutak prosto postaje stvar koja te uveseljava dok cekas zora da svane.Secanja se mute,hteo bi da se setis svake cestice svega,a onda polako pocnes da prebrojavas godine.I hvata te panika.Svuda oko tebe je samo analiza koja polako pocinje da ti se mota po glavi.Jos jedna besana noc,koliko sam ih do sada imala i koliko cu ih jos imati.Seta koja me razdire,vise nemam nikoga i nista osim svoje sopstvene samoce i starenja koje je prosto naletelo a nisam mu se nadala.Prebirem zrnevlje peska po svome dlanu.Moj zivot.Moj svet stvarnog u nestvarnom.
Beskraj

 

[Nina]

Samo prolazno delo vredi objaviti; besmrtnno delo može ostati u rukopisu. I posle smrti autora služavka može slobodno da rukopis skupi u korpu za rublje, da ga odnese u kuhinju za potpalu. Što je jednom napisano besmrtno, njegovo bivstvo više ne zavisi od ljudskog sećanja. To delo je negde drugde pobedilo, večno i konačno. Bela Hamvaš

 

[Beskraj]

Ma da li san moze da boli ovoliko?Moze,kako da ne.Zato sam ja svoje snove izgubila na nekom putu,vise se nesecam ni kada ni gde.Secam se samo kosmara,i groznih nocni mora.Secam se da sam se u njima budila u bunilu i najvecim mukama.Taj neko ko mi je pokupio snove nikada mi ih vise nije vratio.Zauvek ih je pone sa sobom.Ostavio mi je sebe u njima,kao opomenu,kao kaznu da ga uvek pamtim i nikada ne zaboravim.Ostavio mi je tamu i mrtvilo umesto sunca i svoju poslednju igru koju je odigrao.Da li je vise potrebno da kopam po secanjima da bi sebe negde vise dozvala.Nije.Vrati mi moje snove,znam koliko si mi zavidio na njima.Vrati mi miran san.Prestani vise da me vuces na dno.I onako mi je more suvise duboko.
Beskraj

 

[_provincijalka_]

Kome ću danas pričati o kiši,
i o suzama što isplakuje nebo,
kome ću pričati o sebi,
o vremenu što suoseća sa mnom,
kome ću otići bez ijedne reči,
a da me ipak zna razumeti?

Znam,
vreme će te doneti sa sobom,
neumorno kroz dane
očekivaću povratak tvoj,
al kome do tad da se okrenem,
kome dobrodošlicu da poželim,
i u samoći da me razume?

I koliko puta krenem da izgovorim
sve ono što bih rekla i tebi,
njima koji posle tebe su došli,
i za koje znam da sigurno će doći,
al na svaki sumnjiv pogled zastanem,
shvatim da ti najbolje razumeš,
da ne osuđuješ,
da jedino još posle tvog odlaska
imam snage izgovoriti reči,
vrati se,
čekam te,
da li znaš koliko mi nedostaješ...

 

[_provincijalka_]

Na staklu tvoje ime ispisujem...
Od topline nastajes, u studeni nestajes.
I vise te nema...
Verovatno si se vec umorio,
od beskrajnih putovanja kroz misli moje,
pa si se skrio tamo gde se sklopljenih ociju dise...
Prstima po staklu saram.
ostavljam otiske svoje,
sa namerom nek' se zna, nek' svi znaju
da mi nocas nedostajes....
nek' svi znaju i nek' niko ne zna...
da mi nedostajes vise od poslednje molitve nesrecne zene,
Vise od decijeg pogleda na prvo zimsko jutro...
Vise nego sto bi tvoja slutnja otkriti mogla,
a moja ceznja i pomisliti smela....
Rukom staklo brisem,
Odlazim da oci sklopim...
da te sretnem...
da te grlim...

 

[Marjan Svjetlana Temsic]

Današnjica- Dar Tebi od Univerzuma
Danas je sada.
Ne gubi vreme razmisljajuci o "sutra".
Sutra počinje sada,baš u ovom trenutku.
Ne troši vreme na brigu i pretpostavke,već ulaži u sadsnji trenutak tako što ćeš da delaš baš SADA.
Energija koju investiraš u tvoju sadasnjost-bila ona pozitivna ili ne-manifestovaće se kao tvoja budućnost.
Svaka tvoja misao,svako tvoje delo, nosi energetsku poruku sutrasnjem danu,ili još bliže-sledećem momentu.
Prati svoje misli. Kakve filmove vrtiš u glavi?
Misli postaju dela-a energija je nešto sa čim se kreira momenat.
Šta razmišljaš sada? U šta ulažeš u ovom trenutku?

Brige se ne rešavaju tako što misliš o posledicama koje ti odredjeni dogadaji donose. Brige se rešavaju poduzimanjem pozitivnih koraka ka rešenju tako što nećemo brinuti o posledicama vec dozvoliti energetskoj frekvenciji rešenja da udje u naš život. Kako? Tako sto necemo sebi stajati na putu konstantnim vrtenjem negativnog scenarija u glavi ,već čdopustiti Univerzumu da preuzme kormilo i usmeri nas ka rešenju.
"Neka me Univerzum i Izvor svog znanja i ljubavi rastereti brige,i ukaže mi na sva rešenja koja su mi dostupna. Miran sam i srećan,jer znam da se izlaz pojavljuje dok ovo govorim.Ja imam veru,ja znam da sam zaslužan,i znam da će sve biti uredu".

Sve će biti ok na kraju,ako nije ok-onda nije kraj!

 

[_provincijalka_]

Taj dan je, mirne duše, mogao biti utorak. Bio je sasvim bezvezan, bez šarma, bez stila, bez ikakvog identiteta...
Imao sam puno takvih dana u životu i pamtim ih samo po tome što sam ih zaboravio. Oni su kao slike u dečijim farbankama koje ožive tek kad se oko njih potrudiš, i ja sam, kao i svi, preskočio mnogo stranica tragajući za slikama koje ću lakše obojiti.
Ni to popodne, naznačeno tek tananim jesenjim linijama, nije mi odgovaralo. Bilo je potrebno puno pastelnih nijansi da bi ponuđeni kišoviti pejzaž počeo da liči na nešto, a odavno nisam pri šarenim bojama. Potrošio sam ih kao pravi naivac, nepromišljeno ih razmazujući po svojim davnim radovima...

 

[Packy]

 

[Packy]

 

[_provincijalka_]

Zašto misliš da ja dosežem samo do sebe?
A i da jeste tako, zar ti ne znaš koliko planina ja nosim u sebi?
U mojoj duši nema ravnica. U mojoj duši nema mirnih, ravničarskih reka…
Ima klisura, kotlina… Ima jedna reka i bezbroj planinskih rečica koje strmoglavo jure, ne znam ni ja kuda.
Nemoj od mene očekivati da stojim. Ili sedim.
Pa ja i kad spavam nekuda idem, putujem, plivam, mesto me ne drži.
Ja i kada ćutim bezbroj glasova u meni viče i doziva, smeje se i nariče.
Nisi ni svestan čega sve to ima u meni. Možda je i tako bolje.
Nisam ni ja svesna svega, često zaturim neko ime, ili boju očiju, možda neku ukosnicu, ili traku, neki zatvarač od flaše… i ne mogu ga naći.
Ali ne patim i ne brinem, jer znam da je tu, na sigurnom.
Ja sam ga ustvari tako sakrila od same sebe. Za neka buduća vremena...

 

[djikica]

Never let your success go to your head & never let your failures go to your heart!

 

[Marjan Svjetlana Temsic]

Pitam se zašto ponovo o tebi pišem?! Zašto diram tamo gdje me najviše boli?! Zašto te i dalje volim... Zašto ne mogu zaboraviti sve, krenuti dalje bez tebe, imati drugog, kao što ti sada imaš nju? Ona tebi pruža sve sto ja nikad nisam mogla.. Ili nisam smjela?! Mozda sam se jednostavno bojala te velike ljubavi koju sam osjecala prema tebi.. Znam, bila sam klinka željna tvoje ljubavi, koja ti nikada nije mogla pružiti ono što si zasluzio.. Ali maleni, voljela sam te iskreno i nevino, kao nikog do sada. Uz tebe sam se osjećala sigurno, voljela sam ono kad me zagrliš dok sam tužna ili kad mi je zima.. Voljela sam tvoje poglede koji su mi govorili da niko mojih suza nije vrijedan.. Noću kad legnem zamišljam te pored sebe, zamišljam da si opet tu i samo MOJ, a ne njen.. Boli me dok slušam priče o vama, kako se volite, kako ste sretni, dok ja plačem i tugujem za tobom.. Pitam se, da li je ona tvoja ljubav bila samo jedna velika laž?! Da li me se nekada sjetiš?! Da li se pitaš kako sam?! Znam, vrijeme je da krenem dalje. Da shvatim da je kraj zauvijek. Da te više nikada neću imati, grliti. . Tebi, maleni, hvala što si mi pomogao da odrastem, da shvatim da život nije bajka i da ponekad mnogo boli. Da ovaj svijet nije pravedan, i da oni koji to ne zaslužuju, najviše pate... Tebi srećo želim sve najbolje u životu od srca, želim da ti veza sa njom uspije i da nikad ne završi, kao što je naša završila. Da te ona usreći, kad ja nisam mogla. I zapamti, zauvijek ću te čuvati u svom srcu. Tu ćeš imati posebno mjesto, jer ipak si ti bio moja prva ljubav, ali i prvo razočarenje i bol. Zbogom...

 

[oneiginrusija]

proslo je sve je proslo,zbo cega onda nisam srecan..zar mora uvijek tako da se zavrsi.svako na svoju stranu

 

[STARDUST]

 

[Marjan Svjetlana Temsic]

Negde na planeti zemlji, rodi se neko ljudsko stvorenje. Na istoj planeti nekoliko godina kasnije u nekom drugom kraju rodi se još jedno ljudsko stvorenje.
Oni rastu , raduju se životu , igraju u svojim dvorištima , dečak kao stariji počinje da ima neka nova interesovanja i po prvi put počinje da vuče devojčice za kike.
U drugom gradu , na drugom mestu , devojčica , oblači svojim lutkicama haljine.
I kako vreme prolazi oni izrastaju u momka i devojku . On se zaljubljuje u neke devojke u svom gradu , a ona voli momka iz svog mesta.

U svakom trenutku njihovog izrastanja , pogledi na svet su im slični , ona voli što i on , a on bi uradio ono što bi ona želela. Ali oni ne znaju da postoji onaj drugi , ona i on.
Jednom se čak i desi da budu u istom gradu i da možda i prođu jedno pored drugog. Možda se i ne primete ili jednostavno se njihovi pogledi ukste na tren i zaborave.

On se ženi sa ženom koju voli i koja mu rađa decu. Ona se udaje za momka svojih snova i rađa mu prekrasnu decu. Godine prolaze , a oni i dalje ne znaju jedno za drugo i nisu ni svesni koliko su bliski , a koliko su daleko.

I onda jednog dana , na peronu slučajnih susreta on sreće nju. Kao da je poznaje od detinjstva , a prvi put se vide. Ona , prosto ne veruje da je susrela nekoga za koga je mislila da ne postoji. Da.... to je bio ipak susret srodnih duša. Mnoge od njih se i ne susretnu u životu.
Neću vam pisati moguće nastavke susreta srodnih duša. Ostavljam vam da ih vi sami po vašem nahođenju završite.
Ali želim vam reći svako ima svoju srodnu dušu , samo je pitanje dana i vremena da li će se sa njom pronaći.
Ljudi žive svoje živote , i prožive , a i ne znaju da u nekom gradu , zemlji na ovom svetu živi njihova srodna duša.
Sav ljudski život je Božjim rukama . Neki dožive da im Bog pomogne da pronađu srodnu dušu. Većini ne !
vladica

 

[742617000027]

 

[djikica]

Its hard to wait for something that you know might never happen but its harder to let go when its the only thing you want. Believe in your dreams

 

[_provincijalka_]

Hoću da budem čovekolik i kad mi izvrate kožu
znam zašto,
možda baš znam i šta sam,
ali ćutim.

Širok sam nekako
i dozvoljavam da se rašire ruke,
ali ne dirajte mesečaru u mesečeve moći.

Ja rado uvijam zavoj oko jedine nade
i ne mogu da živim naopačke
i da se klanjam mraku
u kom paranoike progone fantomi
jer nisam tamo neki.

Sve ću o vama odjednom zaboraviti
i pobeći u zoru kad pospu stražari
znam i to zašto.

I znam zašto želim da budem daleko.

 

[Zena s greskom]

... Kad probam tebe da opisem...nekako ne umem...ne nalazim nacin da nivo osecanja svedem na par recenica..Ne umem da opisem da su ti usne namazane u boji osmeha i kad se ne smjes i da samo jedan tvoj osmeh nacrta najlepsu dugu na kisnom nebu moje tuge ... Ne umem da docaram da imas oci boje ogledala...Kako drugacije opisati kada u njima pronadjem sebe i kad su sklopljene...Znam da sam u uglu trepavica sakrivena...mozda u onoj suzi... koju ti neces pustiti... muskarci ne placu...moj veliki decace...nemoj ni ti ..

 

[Zena s greskom]

Niko nije kovač ni svoje sreće,ni svoje nesreće.Često puta susreo sam sreću!I svaki put mi je rekla pomakni se,pa je dalje produžila.Nema veze!I to će proći!Ma sve će proći!Jednom mora.Sećam se svoje prošlosti, i učim iz vlastitih grešaka. Živim najbolje što mogu u sadašnjosti,radim na boljoj budućnosti. Jednom će sreća sesti kraj mene, znam ja to!
Gubitnici odustaju kada su umorni!
Pobednici odustaju kada pobede...

 

[Zena s greskom]

"Razmislila sam i oslobodila se nekih zabluda. Volim te ali ti ne verujem, nemam u tebe povjerenja. Pošto ovo među nama nije stvarnost, znači da je igra. A pošto je igra, potrebna su pravila... Razmislila sam i smatram da je to najbolje rješenje : da radim isto što i ti, da živim za svoj račun i da te volim, ali izdaleka. Ne želim da čekam tvoje telefonske pozive, ne želim da sebe spriječim da se zaljubim.... Ja sam drugačije gledala na stvari. Ali, na kraju krajeva, zašto da ne? Želim da pokušam. Šta, uostalom, imam da izgubim? Jednog muškarca kukavicu? A šta mogu da dobijem? Zadovoljstvo da ponekad spavam u tvom zagrljaju... Razmislila sam, želim da probam. Na tebi je da odlučiš. Uzmi ili ostavi..."
Ana Gavalda - "Kako sam je volio"

 

[Zena s greskom]

Svaka tvoja rec,, i ona lijepa i ona ruzna, u meni je narasla toliko da ti ime u svakom stihu nevidljivom tintom ispisem.... Prepoznajes li se u njima onako kako ja prepoznam moj svet koji se izlije iz tvojih ociju svaki put kad me pogledas...

 

[Zena s greskom]

Izgubila sam mnoge borbe.... Nije mi zao...I porazi su deo zivota....Svaku pobedu znala sam da proslavim, svaki poraz suzama da ispratim.... Tako to obicno ide... Kada sve stavim na papir nisam ja nista sretnija i nista pametnija nego sto sam juce bila... Samo sam otupela... Na udarce, na uvrede... Sve lakse podnosim, sve brze prebrodim... Zivot me mucio, zivot me naucio... A ja i dalje kroz zivot idem sa osmehom.... Da nerviram neprijatelje i usrecim prijatelje... ))

 

[oneiginrusija]

probudime, ako sam u tvom krevetu
ako sam u nekom drugom snu probudime.
ako sam u drugom zivotu probudi .
ako samo cekam da me probudis
probudime....

 

[Zena s greskom]

Ti i ja. Nismo se slucajno sreli, nismo se dogovorili, nismo planirali..
Istina..to je san, ali san, koji neko nikada ne odsanja na javi.
Spazili smo jedno drugo u moru ljudi. Ne, to nije prava rec, "spazili".. Osetili smo se.
Da, osetili se bez reci, bez dodira, bez pogleda. Koliko jaka moraju biti osecanja, koliko istancan senzibilitet..
A, onda je pocela nasa prica..Ljubav, bes, ljubav, zelja, ...strepnje i uvek ljubav..
Dobila sam odgovore, koji su mi trebali.. Pustio si me da usetam u tvoje srce, kineski zid se polako runio..Odgovori su se nizali jedan za drugim...
A, onda sam shvatila, da ti vise nisi stranac u noci. Postao si neko koga obozavam, neko koga volim i milujem u stvarnosti.. Nas san se pretvorio u javu..
Postao si moj dan, moja noc, moj nemir i moj spokoj. Moja ceznja ,moja zelja. Tvoj osmeh daje smisao mom zivotu, tvoje reci me dizu u visine koje niko nije dosegnuo...