- Poruka
- 5.547
Uglavnom pratim suđenja na fudbalskim, vaterpolo i košarkaškim utakmicama, zašto?
-
- Popularno:
- Има ли у Србији опозиције?
- Vučićev kum: "Pukla tikva" između...
- Intervju godine: Predsednik Dodik vs...
- Da li je Drazi mesto na fresci?
- Koliko piva biste morali da popijete da...
- Шеик: Геноцид је оно што су Американци...
- Dirty Talk
- Patrijarh Porfirije na Cveti krstio 36...
- Zabrana fotoshopa u Norveškoj
- Bezgresno zacece
Slika haškog tribunala
- Začetnik teme Дон
- Datum pokretanja
Uglavnom pratim suđenja na fudbalskim, vaterpolo i košarkaškim utakmicama, zašto?
dokle god hrv. i srpske patriJote kukaju nad nepravednosti suda, mislim, kao i ostatak svijeta, da je sud, koliko ghod je to moguce, dobar...i nitko tko je tamo nije zabadava tamo...i kada bi doista sudili za svaki pocinjeni zlocin u bilo kom obliku, 15% RH, vise od pola Srbije, kao i skoro cijela BiH bili bi u Haag-u (o albancima i crnogorcima da ne govorim)...zato se sudi onim najgorim i najbitnijim za svas zlodjela
Бранко.БЛ
Primećen član
- Poruka
- 675
Provokatoru odjebi!!!
a bre Milun
Buduća legenda
- Poruka
- 32.598
pa donekle si u pravu.nijedna presuda haskog suda nece biti prihvacena ni kod srpski ni kod hrvatski nacionalisti jer su njihovi zlocinci kod njih narodni heroji.
vuk_
Domaćin
- Poruka
- 3.870
Strela
Elita
- Poruka
- 17.244
Шта сте ви ласице? А ми сликари наивци?
Опичи се баскет да би испали готивци,
То је исто маркетинг .................................
Poslednja izmena:
Дон
Buduća legenda
- Poruka
- 29.456
Nema tu nelogičnosti.
Karla je govorila dozirano i onako kako joj je odgovaralo kao tužiocu, a sad je ispričala celu priču.
Pitaj Lavrova!
Seti se Džefrija Najsa! Kad je Milošević isporučen Hagu, i dok nije znao da će da ga ucene da bude tužioc, dao je intervju BBC-u u kome je rekao da je optužnica smešna i da nema šanse da ga na osnovu nje osude, pa onda faza u haškom tužilaštvu, kad je svim silama branio istu tu optužnicu, pa napadi na Karlu posle, kad se ratosiljao Haga.
tacy
Aktivan član
- Poruka
- 1.132
Meni lično, Haški sud, njegovi portparoli, sudije i tužioci izgledaju kao gomila polupismenih, al' dobro plaćenih mutanata, koji nemaju nikakve druge sposobnosti osim onih da pročitaju napisano, pa i to sa teškom mukom.
Zaista, u vreme sudjenja Slobi, a i sad ponekad pogledam sudjenje Šešelju, sve deluje kao italijanski špageti vestern; svi su nešto spetljani počev od prevodioca do sudije, svedoke da ne pominjem. Znam da će svakako doći presuda, da će Srbi nagrabusiti kao i obično, ali sve skupa izgleda tragi-komično.
Tada, više nego ikad, osetim sav jad i nemoć i ljuta sam na ne znam koga (da l' na Slobu što je priznao legitimet suda, il' na Srbe koji tamo tamnuju), šta smo dočekali...Teško da se tamo može realno sagledati neka situacija odigrana na brdovitom Balkanu.
Ali, Hag postoji i pritiska kao noćna mora.To je bitka unapred izgubljena, odigrava se po pažljivo napisanom scenariju, a baš mi morali da igramo glavnu ulogu...Yebi ga.
Zaista, u vreme sudjenja Slobi, a i sad ponekad pogledam sudjenje Šešelju, sve deluje kao italijanski špageti vestern; svi su nešto spetljani počev od prevodioca do sudije, svedoke da ne pominjem. Znam da će svakako doći presuda, da će Srbi nagrabusiti kao i obično, ali sve skupa izgleda tragi-komično.
Tada, više nego ikad, osetim sav jad i nemoć i ljuta sam na ne znam koga (da l' na Slobu što je priznao legitimet suda, il' na Srbe koji tamo tamnuju), šta smo dočekali...Teško da se tamo može realno sagledati neka situacija odigrana na brdovitom Balkanu.
Ali, Hag postoji i pritiska kao noćna mora.To je bitka unapred izgubljena, odigrava se po pažljivo napisanom scenariju, a baš mi morali da igramo glavnu ulogu...Yebi ga.
Strela
Elita
- Poruka
- 17.244
По 100-ти пут морам да објашњавам исту ствар. У Дејтону није потписано за сарадњу са ad hoc tribunalom ICTY, већ са Међународним судом правде, који је такође у Хагу...
http://forum.krstarica.com/threads/177676http://forum.krstarica.com/showpost.php?p=5233876&postcount=13
Дон
Buduća legenda
- Poruka
- 29.456
По 100-ти пут морам да објашњавам исту ствар. У Дејтону није потписано за сарадњу са ad hoc tribunalom ICTY, већ са Међународним судом правде, који је такође у Хагу...
Zaboravilo se, a i dokazana ona teorija da sto puta ponovljena laž prelazi u istinu.
Eh, da je samo sto puta...
Strela
Elita
- Poruka
- 17.244
По 100-ти пут морам да објашњавам исту ствар. У Дејтону није потписано за сарадњу са ad hoc tribunalom ICTY, већ са Међународним судом правде, који је такође у Хагу...
Ју ток ту ми?
tacy
Aktivan član
- Poruka
- 1.132
- Poruka
- 5.946
Obrnes okrenes, sami smo sebi navukli bedu na vrat, kao i obicno.
- Poruka
- 23.504
Nisam te video ni na jednoj utakmici. Nisi ni na fudbalskom forumu!
Mozda gledas fudbal na TV.
eremita
Zaslužan član
- Poruka
- 117.180
Све у свему Хашки трибунал је једнa слика тужних кловнова...
- Poruka
- 23.504
Nailazim ovde ma more istomisljenika i na mnogo lepe i tacne opise haskog Suda.
Nas gnev i nocne more ce ostaviti traga u genima, pa neka nam pokolenja ojacaju i vrate sve na svoje mesto. I Turke smo trpeli pola milenijuma, a i za ovu svetsku bolest ce se naci lek.
Nas gnev i nocne more ce ostaviti traga u genima, pa neka nam pokolenja ojacaju i vrate sve na svoje mesto. I Turke smo trpeli pola milenijuma, a i za ovu svetsku bolest ce se naci lek.
cizmice
Buduća legenda
- Poruka
- 35.831
Provokatoru odjebi!!!
Vrahko.VL,
da nemas slucajno neku najnoviju slicicu Dragana Dabica, da se mijenjamo ako imas duple?
latinv
Aktivan član
- Poruka
- 1.410
Хашки суд служи за ''асанацију терена'' и доказивање већ медијски прописане истине. Ако су високо позициониране политичке и војне личности Срба криве (не кажем да нису), онда има основа за оптуживање хрватских, муслиманских, албанских, па и неких европских и америчких. То до сада није урађено и неће ни бити, због тога је суд пристрасан.
- Poruka
- 1.861
DIKTATOR
Zainteresovan član
- Poruka
- 310
pola milenijuma:???:
tebi se bas ne zuri
jedino si prenebregao , da za pola milenijuma, sa ovako negativnim prirodnim prirastajem, srba nece vise ni biti
ali, sta ima veze, vazno da se pise makar i gluposti
- Poruka
- 24.669
Pesma o Haskom tribunalu
a bre Milun
Buduća legenda
- Poruka
- 32.598
ne pada mi napamet da poverujem da je seselj toliko glup da ode dobrovoljno u hag i da tamo ostane evo 5 godina a moze jos i 50.
toliko glup nije.
on je u hag ocekivao nesto drugo a ne zatvor i ovo beskonacno sudjenje.
nesto mi govori da ga je neko debelo za.yebao.
»S obzirom da je sudnica na Zapadu zamenila svaki oblik prosuđivanja i suda, i Božjeg i ljudskog, i moralnog i umetničkog, a policajci, tužioci, i advokati postali jedini junaci, jasno je i da je Haški ad hoc sud za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji, koji s retkim izuzecima hapsi i osuđuje samo Srbe, jedna od najviših civilizacijskih institucija današnjeg Zapada.« (Ana Selić, iz uvoda predavanju Koste Čavoškog u Srpskom klubu, 25.jula 2002. godine.)
Mada je ovo predavanje zamišljeno da razjasni odnos između Haškog suda s jedne, i anglosaksonskog prava s druge strane, temu sam proširio i na međunarodno pravo, stvarano vekovima ne bi li silu stavilo u odgovarajuće granice.
Naime, vladavina prava, to jest, The Rule of Law – izraz koji je skovao čuveni engleski konstitucionalista Albert Ven Dajsi (Albert Venn Dicey) u 19. veku – ima smisla samo ukoliko se vlasti i tekućoj politici postavljaju granice, koje ne smeju biti prekoračene bez činjenja dela koja povlače krivičnu odgovornost. No ukoliko se pravo shvati kako su nas učili u komunističkim školama – to jest, kao sredstvo neke sile ili klase – onda je svaki pokušaj uspostavljanja pravnog sistema besmislen, budući da ta sredstva mogu biti razna. Pristankom na instrumentalizaciju pravo potpada pod silu jer ga ona čini pravom, umesto da ono ograničava nju.
Mada je ovo predavanje zamišljeno da razjasni odnos između Haškog suda s jedne, i anglosaksonskog prava s druge strane, temu sam proširio i na međunarodno pravo, stvarano vekovima ne bi li silu stavilo u odgovarajuće granice.
Naime, vladavina prava, to jest, The Rule of Law – izraz koji je skovao čuveni engleski konstitucionalista Albert Ven Dajsi (Albert Venn Dicey) u 19. veku – ima smisla samo ukoliko se vlasti i tekućoj politici postavljaju granice, koje ne smeju biti prekoračene bez činjenja dela koja povlače krivičnu odgovornost. No ukoliko se pravo shvati kako su nas učili u komunističkim školama – to jest, kao sredstvo neke sile ili klase – onda je svaki pokušaj uspostavljanja pravnog sistema besmislen, budući da ta sredstva mogu biti razna. Pristankom na instrumentalizaciju pravo potpada pod silu jer ga ona čini pravom, umesto da ono ograničava nju.
Međunarodno pravo ima smisla samo ukoliko uređuje međunarodni pravni poredak i ograničava upotrebu sile. Ako to ne čini, ono gubi svako opravdanje. I inače sporno u odnosu na unutrašnje, budući lišeno pouzdanosti, predvidljivosti, i sigurnosti unutrašnjeg prava, ono je danas bezmalo nestalo sa međunarodne javne scene, na kojoj vlada gola sila. Ilustrovaću to jednim nedavnim slučajem. Krajem prošlog meseca, SAD su u Savetu bezbednosti zahtevale da se njihovi vojnici i građani izuzmu iz nadležnosti novog Stalnog međunarodnog krivičnog suda u Rimu. Naime, taj Sud je ustanovljen da sudi svakom ko počini neki teški ratni zločin bilo gde u svetu. Tražeći imunitet za sebe, Amerikanci su izdejstvovali oslobađanje od krivične odgovornosti na godinu dana. Pod njihovim ucenama i pritiscima Evropljani, inicijatori osnivanja Suda, pristali su na privremeno odustajanje od jednog od osnovnih pravnih principa – jednakosti pred zakonom – sa izgledom da već sledeće godine prihvate i produženje, i tako u nedogled.
No nevolja je što međunarodni pravni poredak, baš kao unuturašnji, ima akte različite pravne snage, od kojih su najvažniji legislativni ugovori koji u međunarodnom pravnom poretku odgovaraju najvišim zakonima nekog unutrašnjeg pravnog poretka. Ti ugovori su po pravilu multilateralne konvencije koje razne države zaključuju, potpisuju, ratifikuju, i njima pristupaju. Usto, oni se mogu menjati samo na način kako su i zaključeni. To jest, istupanjem u propisanom roku od pet do deset godina iz nekog od njih. U protivnom, prihvataju su svi njihovi uslovi. Da bi Rimski ugovor o osnivanju Stalnog međunarodnog krivičnog suda bio pravovaljan, trebalo je da ga ratifikuje 60 država. Pošto je 66 njih to već učinilo, on je stupio na snagu.
No nevolja je što međunarodni pravni poredak, baš kao unuturašnji, ima akte različite pravne snage, od kojih su najvažniji legislativni ugovori koji u međunarodnom pravnom poretku odgovaraju najvišim zakonima nekog unutrašnjeg pravnog poretka. Ti ugovori su po pravilu multilateralne konvencije koje razne države zaključuju, potpisuju, ratifikuju, i njima pristupaju. Usto, oni se mogu menjati samo na način kako su i zaključeni. To jest, istupanjem u propisanom roku od pet do deset godina iz nekog od njih. U protivnom, prihvataju su svi njihovi uslovi. Da bi Rimski ugovor o osnivanju Stalnog međunarodnog krivičnog suda bio pravovaljan, trebalo je da ga ratifikuje 60 država. Pošto je 66 njih to već učinilo, on je stupio na snagu.
Šta je međutim Savet bezbednosti uradio? Mada u međunarodnom pravnom poretku Ujedinjenih nacija on nema zakonodavnu ulogu, koja pripada državama članicama, nego izvršno-političku – nalik, recimo, nekoj vladi – sopstvenom rezolucijom on je promenio sadržinu Rimskog ugovora, preuzevši time pravo koje mu ne pripada – da umesto suda tumači smisao i domašaj ugovora. Tako ga je protumačio da se ne odnosi na Ameriku. Nažalost, ta rezolucija nema nikakvo pravno dejstvo i ništav je akt, budući da nije utemeljena na pravu već na sili iza nje. Drugim rečima, niko neće smeti, a biti neovlašćen, da privede nekog Amerikanca Sudu. Rezolucijom Saveta bezbednosti derogiran je jedan međunarodni sporazum u odnosu na gonjenje američkih državljana osumnjičenih za ratne zločine.
Na isti način, uzurpacijom, Savet bezbednosti je obrazovao i ad hoc Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju. To je učinio 1993. godine, takođe sopstvenom rezolucijom. No, da li je Savet uopšte vlastan i nadležan za to? Jer, prema Članu 29 Povelje Ujedinjenih nacija, Savet bezbednosti može osnivati pomoćne organe neophodne za obavljanje svoje delatnosti. Međutim, da li se takav sud može proglasiti za ''pomoćni organ''? Svaki sud pripada jednoj od tri grane vlasti, zakonodavnoj, koju u međunarodnom pravnom poretku vrše države, dok izvršnu vlast predstavljaju Savet bezbednosti i Generalna skupština, a sudsku, već više od veka, Međunarodni sud pravde u Hagu. Kada su u pitanju građani a ne države, nadležan je neki stalni međunarodni sud, poput upravo osnovanog u Rimu.
Na isti način, uzurpacijom, Savet bezbednosti je obrazovao i ad hoc Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju. To je učinio 1993. godine, takođe sopstvenom rezolucijom. No, da li je Savet uopšte vlastan i nadležan za to? Jer, prema Članu 29 Povelje Ujedinjenih nacija, Savet bezbednosti može osnivati pomoćne organe neophodne za obavljanje svoje delatnosti. Međutim, da li se takav sud može proglasiti za ''pomoćni organ''? Svaki sud pripada jednoj od tri grane vlasti, zakonodavnoj, koju u međunarodnom pravnom poretku vrše države, dok izvršnu vlast predstavljaju Savet bezbednosti i Generalna skupština, a sudsku, već više od veka, Međunarodni sud pravde u Hagu. Kada su u pitanju građani a ne države, nadležan je neki stalni međunarodni sud, poput upravo osnovanog u Rimu.