Samo jednom se voli!

inspirion:
a reci ti nama svoju pricu. Mozda je lepsa nego bilo koja pesma.
Kliknite za proširenje...

Mislim da ne smem. Ne smem da je osmislim u glavi a ne smem ni da pustim srce da pise,bojim se da se ne raspise i kao prasnjavu staru knjigu izvadi iz dubine zemlje osecanja kojim se toliko plasim i od kojih strepim... jer koliko god da je sadasnjost prikacena za sadasnjost i buducnost,toliko je i proslost prikacena za mene. Mozda ne zelim da mi srce jace zakuca kad se setim njega koga ljubih u hladnim nocima i voleh u belim sjajnim snegovima....
Sada imam drugo srce kraj sebe koje ne bih dala ni za sta na svetu koje je najcistije srce koje se ikad rodilo i najsvetliju ljubav radja-ja u toj ljubavi uzivam i takvu ljubav vracam. Stvarno ga volim. Ali kao sto rekoh ponekad dune vetar iz davnina i nosi tu prasinu. A ja se moram sakriti.
 
Neobuzdana tresnja:
inspirion:
a reci ti nama svoju pricu. Mozda je lepsa nego bilo koja pesma.
Kliknite za proširenje...

Mislim da ne smem. Ne smem da je osmislim u glavi a ne smem ni da pustim srce da pise,bojim se da se ne raspise i kao prasnjavu staru knjigu izvadi iz dubine zemlje osecanja kojim se toliko plasim i od kojih strepim... jer koliko god da je sadasnjost prikacena za sadasnjost i buducnost,toliko je i proslost prikacena za mene. Mozda ne zelim da mi srce jace zakuca kad se setim njega koga ljubih u hladnim nocima i voleh u belim sjajnim snegovima....
Sada imam drugo srce kraj sebe koje ne bih dala ni za sta na svetu koje je najcistije srce koje se ikad rodilo i najsvetliju ljubav radja-ja u toj ljubavi uzivam i takvu ljubav vracam. Stvarno ga volim. Ali kao sto rekoh ponekad dune vetar iz davnina i nosi tu prasinu. A ja se moram sakriti.
Kliknite za proširenje...


Eto, bas je lepse dosta. Ja sam jako odusevljen.

Kako nikad ne upoznam devojke koje tako lepo pisu?

Makar kao prijateljice. A ovde na netu ih ima nekoliko.
 
tako ti je to mala moja
OGAN GORI
PROSPES PEPEO
OGANJ ZGASNE
DUNE VETAR
OGAN GORI
PROSPES PEPEO
OGANJ ZGASNE
DUNE VETAR
.........
........
........
........
OGANJ ZGASNE
DUNE VETAR
OGAN GORI
PROSPES PEPEO
OGANJ ZGASNE
...........
 

Sram vas bilo.Upropastili ste topik JAGGER-u.Covek posvetio stih nekoj sebi dragoj osobi,a vi od topika napraviste vasariste kao na zenskom kutku.Jos samo niste napisali ni jednu rec o goblenima.A ti BG frajeru,nasao si da muvas devojke na tudjem folrumu.Budi mangup i postavi svoj il;i idi na forum on trazi nju,a ne ovde da blatis sve sto je lepo.Strasnop i sramota !!!
 
zubor reke:

Sram vas bilo.Upropastili ste topik JAGGER-u.Covek posvetio stih nekoj sebi dragoj osobi,a vi od topika napraviste vasariste kao na zenskom kutku.Jos samo niste napisali ni jednu rec o goblenima.A ti BG frajeru,nasao si da muvas devojke na tudjem folrumu.Budi mangup i postavi svoj il;i idi na forum on trazi nju,a ne ovde da blatis sve sto je lepo.Strasnop i sramota !!!
Kliknite za proširenje...

Ako mislis na inspiriona njega ne diraj. Ne znam sta tebi smeta. Samo opusteno....vremenom ces se i ti predati forumu i sve ove osobe ovde ce ti biti na neki nacin(manje vise)drage. Svi smo slicni po kolicini protracenog vremena :wink:

Volim vas sve,fo...rum...isti... :lol: moji!!!!!
Poz 8)
 


S' mojom rukom oko tvoga struka,
s' tvojom glavom na mome ramenu,
uz ritmove romantičnog zvuka,
plesao bih i po žaru i po plamenu.
Lebdeli bi oblacima svetim,
činili bi sve što bi ti htela,
sve bih dao samo da osetim
blagi drhtaj tvoga nežnog tela.

Plesali bi nošeni tom strašću,
požuadama što duše privlače,
začuo bih usne koje šapću
"Zagrli me,zgrli još jače".
Dva bi tela postala k'o jedno,
koje topi ljubavna lepota,
plesali bi večno,nepregledno
ples ljubavi,ples naseg života.


Z.Jović
 

Ne da ne volim Januar.Zapravo ne volim ovakav Januar.
Siv,tmuran i bez snega.
Volim Januar sa prostranim snežnim padinama,suncom obasjanim,ali ipak sa onim štipkanjem mraza za lice.
No,Januar ko Januar.Biće ih i boljih,ali što mrzim Ponedeljak.
Zamislite,vikend je.Opustiš se,zaboraviš sve poslovne obaveze,posvetiš se sebi i porodici ili sebi najdražoj.Bez obaveza,ograničenja i žurbe.Sve je to Božanstveno,ali onda dođe taj crni Ponedeljak.Onako lenj i bezvoljan ustanem.Oči sanjive,misli mrzovoljne,a posao čeka.
Gde sad da vidim sve one koji za sebe kažu da su vredni i da obožavaju posao.Da im je vikendom teško i da jedva čekaju početak radne nedelje.
Znam da ovo nije romantično,ali isto tako znam da mnogi od Vas osećaju isto što i ja.
 


Polutup udarac nekog predmeta probudio me je iz sna.U prvi mah sam pomislio da je mačka opet nešto srušila i poželeo da je jednom za svagda izbacim iz kuće.
-Dušo,ta prokleta mačka je opet nešto razbila.Hajdemo je dati nekome.Znam neke klince koji stanuju iznad nas i mislim da bi oni bili ptresrećni da je imaju.
Očekivao sam negodovanje i bar nekoliko razloga koji bi u sebi nosili stav suprotan mom mišljenju,ali umesto toga posle nekoliko trenutaka grobne tišine,čuo sam samo još jedan zvuk sličan onom predhodnom.
-Bože mili,pa jesi li gluva?
Okrenuo sam se pomalo besan što zbog mačke,što zbog njene ćutnje sa namerom da je probudim i sve joj to u lice kažem,ali deo kreveta na kome je ona spavala bio je prazan.
Još uvek onako sanjivim pogledom potražio sam je po sobi.
Jedva razgovetnim pogledom,kao da mi je ispred očiju neka jedva providna tkanina,ugledao sam je kako na drugom kraju sobe iz ormara uzima svoju garderobu i pakuje je u neki kofer.
Videvši tu sliku,postao sam sasvim budan.Pogled mi više nije bio onako mutan i nejasan,ali mi je zato u mislima vladao apsolutni haos.
Okrenula se,primetivši da je posmatram,a zatim nastavila da istim tempom prebacuje svoje stvari iz ormara u kofer,kao da sam za nju bio neka jedva vidljiva i apsolutno nevažna sen.
-Dušo,šta to radiš?Čemu to pakovanje.Nisi mi pričala o nikakvom putu,a mislim da je bio red.
Lenjim pokretom se okrenula prema meni i tihim,gotovo jedva čujnim glasom je rekla:
-Ne,ne idem ni na kakav put.Jednostavno odlazim iz tvog života.Odlazim zauvek.
Tlo pod nogama kao da je propadalo u neki beskrajni ponor.Blaga vrtoglavica prosto me je primorala da se oslonim o zid,a reči,ne da ih nije bilo,jenostavno nisu htele izaći iz mene.
Trebalo mi je gotovo par minuta da koliko toliko dođem k sebi i upitam je:
-A zašto?Zašto odlaziš?Postoji li neki razlog toj tvojoj odluci?
Ona je ćutala i ne obraćajući pažnju na mene i na pitanje koje sam joj postavio i dalje je pakovala još ono malo stvarčica koje su joj preostale.
-Daj reci bilo šta.Bože mili,pa ljudi smo.Možda je po sredi neki nesporazum?Možda postoji rešenje za problem koji osećaš?Možda …,ali kako ću ja znati o čemu je reč i kako ću ti pomoći u pronalaženju tog rešenja,kad i ne želiš da mi kažeš o čemu se zapravo radi?
Ponovo se okrenula ka meni,gledajući me pogledom punim prezira mržnje i gađenja.Ništa nije govorila,samo je tiho prošla pored mene,znajući da ću poći za njom.
Tiho je otvorila vrata spavaće sobe,izašla u uzano predsoblje,a potom ušla u dnevnu sobu.
Prišla je telefonu,za nekoliko sekundi uključila sekretaricu i veoma oštrim glasom mi je rekla:
-Ćuti i slušaj.
-Ljubavi,izvini što sinoć nisam uspela da izađem.Znam da si me čekao,znam da si me pogledom tražio svud po sali restorana i da večera na koju smo trebali otići nije ličela ni na šta,ali veruj mi,zaista sam bila sprečena.Radila sam do kasno.Pred kraj radnog vremena na sto su mi doneli hrpu papira,koje sam morala do sutra da sredim.Iznenada je dolazila komisija u kojoj je bio i sam vlasnik kompanije,tako da nisam imala izbora.Žao mi je zbog svega,a najviše zbog toga što ti se bar nisam javila i time sprečila da me tamo uzaludno čekaš,nerviraš se i blamiraš.No,nadam se da me razumeš i da ćeš sve ovo shvatiti kao plod iznenađenja i premorenosti i da nikada nećeš posumnjati u moju iskrenu ljubav.Veruj mi,zaista te volim svim žarom srca svog.Ćao i javi mi se čim pre budeš mogao,jer ću do tog trenutka živeti u strašnoj neizvesnosti,strahu i iskušenju.Ne želim da te izgubim.Ljubim te.
Moja zbunjenost je postala još veća.Ne zato što je poruku preslušao neko ko nije smeo,već zato što osobu koja ju je ostavila,nikada u životu nisam sreo.
Da čitava stvar bude još gora,te večeri,kada je navodno bio ugovoren sastanak sa tom ženom ili devojkom,ja sam proveo u teretani.Posle psihički napornog dana,osetio sam da bi mi malo fizičke aktivnosti dobro došlo.
U tu teretanu sam veoma retko odlazio,tako da tamo nikoga nisam poznavao,a samim tim nisam ni imao alibi za to veče.
-To je greška.Ljubavi u pitanju je neka greška.Možda sličan broj,mošda nečija šala,možda ko zna šta sve,ali istina,ne,to nikako ne.
Znao sam da mi neće verovati i da će svaki moj pokušaj da joj ukažem na pravu istinu biti uzaludan.Bila je užasno povređena i na ovom svetu nije postojala ni jedna jedina rečenica koja bi mogla bar malo da svu tu bol i sumnju u moju iskrenost,bar umanji.
Otišla je ne rekavši ni zbogom.
Od tog dana živim sam.Mada sam bezbroj puta poželeo da sekretaricu odbacim u korpu za otpatke,jer to i zaslužuje,život mi je upropastila,no još uvek je držim uključenu,nadajući se da ću jednog dana na njoj začuti meni najdraži glas.
Znam da će vreme neke stvari promeniti i da će jednog dana kad joj sav taj bol splasne upitati sebe nije li možda malo prenaglila.Inteligentna je više nego dovoljno,ali ono što je doživela slušajući poruku u svakom imalo osećajnom ljudskom biću,osobi koja se ne štedi i koja od sebe daje sve da bi ta veza bila što harmoničnija,a ona je bila baš takva,nikakva inteligencija,poimanje i shvatanje ljudskih postupaka ne može da nadvlada sva ta osećanja koja je u tim trenucima nosila u sebi.
Dani prolaze,vreme odnosi grudvu po grudvu naših života,a mi i dalje živimo u isčekivanju.
Nadam se da će nam Bog sva ta isčekivanja,a znam da ih i u njoj ima u istoj meri kao i u meni,jednom skratiti.Uslišiti naša htenja,naše želje.Svom nesporazumu odati tu prokletu zagonetnost i našoj ljubavi povratiti izgubljeni sjaj.
Meni ostaje da se tome nadam,jer znam da bi svaki drugi postupak vodio u suprotom smeru.

Odlutaš ponekad i sanjam sam,
priznajem ne ide,ali pokušavam
i uvek dođe D-mol,
spusti se ko lopov po žicama,
ruke mi napuni tvojim sitnicama
i teško prođe sve to.
Jedan D-mol me dobije,
kako odeš ti,u sobi je,
glupi D-mol uvek sazna kad je to,
uhvati me čvrsto i ne popušta,
lud je za tišinom,to ne propušta,
vodi me u svoj plavi časti dom.
Jedan D-mol me razvali,
neki bi to prosto tugom nazvali,
nije to.Šta je tuga za D-mol?

Ponekad te nema i sasvim sam,
izmišljam način da malo smuvam dan,
ali je lukav D-mol.
Pusti da se svetla svud priguše,
sačeka poslednje zvezde namiguše,
vuče mi rukav,»Idemo».
Plaši me,gde si ti?
Hiljadu se stvari moglo desiti,
glupi D-mol,za kim tuguje svu noć,
uzme me u svoju tamnu kočiju,
nebo primi boju tvojih očiju,
znam taj put.To je prečica za bol.
Jedan D-mol me razvali,
neki bi to prosto tugom nazvali,
nije to.Šta je tuga za D-mol?

Ostala je knjiga sa par nepročitanih strana i neke stvarčice od heret i porcelana,jedan pulover u kom si bila.I ostala je ploča Best off Frae kooder i fina mala plava kutijica za puder.I ja sam te ostao željan dok me bude,moja mila. (Balašević)


Z.Jović

 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

B
Da li je ova prica samo meni romanticna
2 3
Odgovora
56
Pregleda
858
*pustinjakinja
*pustinjakinja
KPCTAHK
Srećan vam 20. april - dan iskrenosti, nežnosti i ljubavi prema samome sebi!
Odgovora
0
Pregleda
104
KPCTAHK
KPCTAHK
UltraBasic
Razlog za probuditi se RANO
Odgovora
9
Pregleda
226
UltraBasic
UltraBasic

Back
Top