Још у совјетско доба и поред снажне пропаганде коју су вршили комунистичке власти, културна политика је била са далеко ширим видокругом и слободно могу рећи красила ју је већа идеолошка ширина и објективност него Југословенска . Сетимо се филма Ејзенштајна ''Александар Невски'' из 1938г. где режисер у филму употребљује пар Библијских одломака, ''Андреј Рубљов'' од Тарковског, потом бројне екранизације и позоришне постановке готово свих руских царева и битнијих кнежева и на крају филмове где је приказан мало другачији приступ Грађанском рату (тачније његових протагониста).
После распада СССР-а што је и за очекивати, нова руска уметност почела интензивније и храбрије да се бави историјским личностима, темама, и збивањима која су до тада била табу тема у друштву. Аналогно томе је дошло и данашње стање на руској културној сцени, која управо изгледа онако како је Еремита елаборирао. Наиме, ко је мало боље упознат са садашњим стањем у руском стваралаштву било ког вида, није му тешко препознати да је тамошња култура и уметност својевидни плацдарм, који је видљиво идеолошки подељен између два највећа табора, монархистичко десничарском на једну, и увек снажни табор руске културне левице на другу страну. Између ове две подељености налази се тако рећи амортизер који заступа културни образац и вредности нове РФ ( са циљем вековитог и наравно садашњег руског помирења). Ова задња група осим што има улогу амортизера, слободно јој се може приписати и својство лакмуса и стега, т.ј ако једна од предходне две екипе претера она се активира и држи ствар под контролу,све са циљем мирне и стабилне Русије.
Ово стање какво је у уметности и култури слободно се може рећи да је видљиво у готово свим сегментима руског друштва.
П.С. Неко је споменуо филм ''Поп''.....одличан филм, о веома комплексног деловања црквене мисије, у још комплексније време и место. Филм који је изазвао велику подељеност у суду гледалаца, и филм који досеже даље и дубље у руску историју.
