Румунски старокалендарци

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
krauterbox:
Sv. Nektarije Eginski o zilotima svih vrsta



Ћуд зилота не по разуму

Зилот не по разуму ревност има, али не по разуму, вара се у својим мислима и делима и, делајући наводно на славу Божију, нарушава закон љубави према ближњем.

Зилот не по разуму у жару ревности своје чини оно што је супротно Божијем закону и Божијој вољи.

Зилот не по разуму чини и зло, како би остварио добро које је наумио. Ревност зилота не по разуму је огањ који спаљује, огањ који уништава. Пропаст му претходи, а пустош следује.

Зилот не по разуму моли се Богу да баци са небеса огањ и спали све који не прихватају његова начела и уверења.

Зилота не по разуму одликује мржња према иновернима или инославнима, завист и упорни гнев, острашћен отпор према истинском духу Божанственог Закона, безумно настојање да се одбрани своје уверење, суманута усрдност да се победе сви, славољубље, љубав према спорењу, пргавост и смутљивост.

Зилот не по разуму је погубан човек.
Kliknite za proširenje...

Има разних ревнитеља.Има оних који нису по разуму.То су матејевци.А има оних који ревнују по разуму то су СИПЦ,ГИПЦ,РИПЦ.Ми немрзимо заблуделе већ заблуду.Али ово није тема већ су тема румунски старокалендарци.Капираш?
 
krauterbox:
Sv. Nektarije Eginski o zilotima svih vrsta



Ћуд зилота не по разуму

Зилот не по разуму ревност има, али не по разуму, вара се у својим мислима и делима и, делајући наводно на славу Божију, нарушава закон љубави према ближњем.

Зилот не по разуму у жару ревности своје чини оно што је супротно Божијем закону и Божијој вољи.

Зилот не по разуму чини и зло, како би остварио добро које је наумио. Ревност зилота не по разуму је огањ који спаљује, огањ који уништава. Пропаст му претходи, а пустош следује.

Зилот не по разуму моли се Богу да баци са небеса огањ и спали све који не прихватају његова начела и уверења.

Зилота не по разуму одликује мржња према иновернима или инославнима, завист и упорни гнев, острашћен отпор према истинском духу Божанственог Закона, безумно настојање да се одбрани своје уверење, суманута усрдност да се победе сви, славољубље, љубав према спорењу, пргавост и смутљивост.

Зилот не по разуму је погубан човек.
Kliknite za proširenje...




Svaka čast! Sutra dobijaš duplu reputaciju! :ok::ok::ok:
 
Ево две визије која је Светом Гликерију потврдила да је стари календар односно отачки исправан
Овде би било умесно поменути два случаја који су се догодили у Њамецкој лаври. У навечерје Успења, пред саму службу, када су палили кандила у цркви, одједном је с неба, на коме није било ни облачка, севнула муња и ударила кроз куполу пред икону Мајке Божије. Од удара је пукао камен. Многи су у томе видели Божији знак.
Други пут отац Гликерије је имао виђење. Једном, у Корој Равини, обузео је оца Гликерија духовни немир. После дуге молитве напале су га тешке мисли: „Како је могуће . размишљао је – да су у земљи у којој има много свештеника са богословским образовањем и много учених људи, оставили, напустили календар, који су завештали оци Православне Цркве? Не значи ли то да треба оставити стари календар и присајединити се осталима? Не греши ли пред Богом онај ко на то не пристаје?“ Касније исте ноћи имао је чудно виђење: са запада се појавио тамни облак, који је покрио сву земљу и гневно се кретао на исток завијајући као чудовиште. Пред облаком се појавила силна бура и као угаљ црни ланац, на коме је висио црни Крст. Сви су народи били савладани том буром. Али када је отац Гликерије погледао на исток, видео је снежни облак бљештав као злато, пред којим се налазио златан ланац на коме је висио златни Крст. Појавио се збор архијереја одевених у златне одежде који су ушли у црни облак. Облаци су се приближили, и тамни облак је пао, а на месту њега појавило се море које је прогутало земљу. На мору је отац Гликерије видео себе како се бори са огромним таласима. Њега је обузело очајање и почео је горко да плаче. Тада му се јави неко, по изгледу као монах. Он је ишао по таласима и био је налик на Господа нашег Исуса Христа. Његово лице горело је као сунце. Када се приближио, Гликерије је стао да целива Његове ноге. „Монах“ се наклонио, ухватио је Гликерија за руку и рекао му: „Када видиш све ово, пођи и кажи свету да је његов крај близу.“ И изненада је ишчезао заједно с морем..
 
Poslednja izmena:
Samson2009:
Ево две визије која је Светом Гликерију потврдила да је стари календар односно отачки исправан
Овде би било умесно поменути два случаја који су се догодили у Њамецкој лаври. У навечерје Успења, пред саму службу, када су палили кандила у цркви, одједном је с неба, на коме није било ни облачка, севнула муња и ударила кроз куполу пред икону Мајке Божије. Од удара је пукао камен. Многи су у томе видели Божији знак.
Други пут отац Гликерије је имао виђење. Једном, у Корој Равини, обузео је оца Гликерија духовни немир. После дуге молитве напале су га тешке мисли: „Како је могуће . размишљао је – да су у земљи у којој има много свештеника са богословским образовањем и много учених људи, оставили, напустили календар, који су завештали оци Православне Цркве? Не значи ли то да треба оставити стари календар и присајединити се осталима? Не греши ли пред Богом онај ко на то не пристаје?“ Касније исте ноћи имао је чудно виђење: са запада се појавио тамни облак, који је покрио сву земљу и гневно се кретао на исток завијајући као чудовиште. Пред облаком се појавила силна бура и као угаљ црни ланац, на коме је висио црни Крст. Сви су народи били савладани том буром. Али када је отац Гликерије погледао на исток, видео је снежни облак бљештав као злато, пред којим се налазио златан ланац на коме је висио златни Крст. Појавио се збор архијереја одевених у златне одежде који су ушли у црни облак. Облаци су се приближили, и тамни облак је пао, а на месту њега појавило се море које је прогутало земљу. На мору је отац Гликерије видео себе како се бори са огромним таласима. Њега је обузело очајање и почео је горко да плаче. Тада му се јави неко, по изгледу као монах. Он је ишао по таласима и био је налик на Господа нашег Исуса Христа. Његово лице горело је као сунце. Када се приближио, Гликерије је стао да целива Његове ноге. „Монах“ се наклонио, ухватио је Гликерија за руку и рекао му: „Када видиш све ово, пођи и кажи свету да је његов крај близу.“ И изненада је ишчезао заједно с морем..
Kliknite za proširenje...

Ко има ухо да чује нек чује.Ко има око да види нек види.Шта Господ објави народима преко Светитеља Гликерија.
 
Samson2009:
Ево две визије која је Светом Гликерију потврдила да је стари календар односно отачки исправан
Овде би било умесно поменути два случаја који су се догодили у Њамецкој лаври. У навечерје Успења, пред саму службу, када су палили кандила у цркви, одједном је с неба, на коме није било ни облачка, севнула муња и ударила кроз куполу пред икону Мајке Божије. Од удара је пукао камен. Многи су у томе видели Божији знак.
Други пут отац Гликерије је имао виђење. Једном, у Корој Равини, обузео је оца Гликерија духовни немир. После дуге молитве напале су га тешке мисли: „Како је могуће . размишљао је – да су у земљи у којој има много свештеника са богословским образовањем и много учених људи, оставили, напустили календар, који су завештали оци Православне Цркве? Не значи ли то да треба оставити стари календар и присајединити се осталима? Не греши ли пред Богом онај ко на то не пристаје?“ Касније исте ноћи имао је чудно виђење: са запада се појавио тамни облак, који је покрио сву земљу и гневно се кретао на исток завијајући као чудовиште. Пред облаком се појавила силна бура и као угаљ црни ланац, на коме је висио црни Крст. Сви су народи били савладани том буром. Али када је отац Гликерије погледао на исток, видео је снежни облак бљештав као злато, пред којим се налазио златан ланац на коме је висио златни Крст. Појавио се збор архијереја одевених у златне одежде који су ушли у црни облак. Облаци су се приближили, и тамни облак је пао, а на месту њега појавило се море које је прогутало земљу. На мору је отац Гликерије видео себе како се бори са огромним таласима. Њега је обузело очајање и почео је горко да плаче. Тада му се јави неко, по изгледу као монах. Он је ишао по таласима и био је налик на Господа нашег Исуса Христа. Његово лице горело је као сунце. Када се приближио, Гликерије је стао да целива Његове ноге. „Монах“ се наклонио, ухватио је Гликерија за руку и рекао му: „Када видиш све ово, пођи и кажи свету да је његов крај близу.“ И изненада је ишчезао заједно с морем..
Kliknite za proširenje...

Kako strasno vidjenje!
 
krauterbox:
Nije to moja tvrdnja to je tvrdnja Sv. Nektarija.

Evo link

http://www.pravoverje.com/Biblioteka/svNekEgin-o zilotizmu.pdf
Kliknite za proširenje...
Благодарим. Онда да пренесемо и део који си заборавио да покажеш.Није лепо што износиш само негативни контекст, тако се не преносе дух писца ових мисли. Лепо наведи све.

Свети Нектарије Егински

О добром зилотизму1

Зилотизам је киптање душе које се пројављује у виду порива или страсти или
жеље. Зилотизам може да буде и користан и штетан. Зилотизам је добар када се његов
порив окреће ка творењу добра, а када се покрене на зло, тај је зилотизам лукав.
Добар зилотизам иште победу Царства Божијег на земљи, тражи савршенство
врлине, угледа се на добро и жуди за честитошћу. Добар се зилотизам рађа у доброј
души као жеља без зависти. Добар зилотизам је пројава љубави према добру. Добар
зилотизам је знак расположења према напредовању. Добар зилотизам увек жели боље.

О зилоту2 по разуму

Нарав зилота по разуму. Зилот по разуму је истински богонадахнути служитељ
своје вере. Он је истински посвећен Богу и строго чува закон Његов, држи отачка
предања и ватрено дела на славу имена Божијег. Он воли дела хвале и са пламеном
жељом хита да се угледа на добро, ступа са радошћу путем врлине и отима се ка
најбољем. Зилот по разуму гори жељом да шири слово Божије, утврђује веру и помаже
делу Цркве, божанској проповеди и успостављању Царства Божијег на земљи. Зилот
по разуму увек твори, увек се креће, увек дела. Ревност зилота по разуму утолико се
више разгорева и распаљује, што више љуби Бога. Када се мучи зилот не ропће, када
дела не посустаје, када болује не осећа муку, када се труди не исцрпљује се и не клоне
духом, него је увек крепак и пун живота, радостан и смео и већ се баца на нови труд.
Распаљен божанственом ревношћу жуди да се то што чини пружи по целом
човечанству. Зилот по разуму, понесен љубављу према Богу и ближњем, све чини са
љубављу и самоодрицањем. Не чини ништа што би могло да ражалости ближњег.
Његова је ревност просветљена и по разуму нико га не може навести на крајност.
Особине зилота по разуму су топла љубав према Богу и ближњем, кротост,
веротрпељивост, трпљење зла, племенито поступање и благородно опхођење. Зилот по
разуму носи образ истинског хришћанина.

Сад ми реци ко то држи светоотачка предања, они који уводе новине или ...?
 
Владан ИПХ:
Благодарим. Онда да пренесемо и део који си заборавио да покажеш.Није лепо што износиш само негативни контекст, тако се не преносе дух писца ових мисли. Лепо наведи све.

Свети Нектарије Егински

О добром зилотизму1

Зилотизам је киптање душе које се пројављује у виду порива или страсти или
жеље. Зилотизам може да буде и користан и штетан. Зилотизам је добар када се његов
порив окреће ка творењу добра, а када се покрене на зло, тај је зилотизам лукав.
Добар зилотизам иште победу Царства Божијег на земљи, тражи савршенство
врлине, угледа се на добро и жуди за честитошћу. Добар се зилотизам рађа у доброј
души као жеља без зависти. Добар зилотизам је пројава љубави према добру. Добар
зилотизам је знак расположења према напредовању. Добар зилотизам увек жели боље.

О зилоту2 по разуму

Нарав зилота по разуму. Зилот по разуму је истински богонадахнути служитељ
своје вере. Он је истински посвећен Богу и строго чува закон Његов, држи отачка
предања и ватрено дела на славу имена Божијег. Он воли дела хвале и са пламеном
жељом хита да се угледа на добро, ступа са радошћу путем врлине и отима се ка
најбољем. Зилот по разуму гори жељом да шири слово Божије, утврђује веру и помаже
делу Цркве, божанској проповеди и успостављању Царства Божијег на земљи. Зилот
по разуму увек твори, увек се креће, увек дела. Ревност зилота по разуму утолико се
више разгорева и распаљује, што више љуби Бога. Када се мучи зилот не ропће, када
дела не посустаје, када болује не осећа муку, када се труди не исцрпљује се и не клоне
духом, него је увек крепак и пун живота, радостан и смео и већ се баца на нови труд.
Распаљен божанственом ревношћу жуди да се то што чини пружи по целом
човечанству. Зилот по разуму, понесен љубављу према Богу и ближњем, све чини са
љубављу и самоодрицањем. Не чини ништа што би могло да ражалости ближњег.
Његова је ревност просветљена и по разуму нико га не може навести на крајност.
Особине зилота по разуму су топла љубав према Богу и ближњем, кротост,
веротрпељивост, трпљење зла, племенито поступање и благородно опхођење. Зилот по
разуму носи образ истинског хришћанина.

Сад ми реци ко то држи светоотачка предања, они који уводе новине или ...?
Kliknite za proširenje...
Хвала.:hvala:
 
Samson2009:
Ево две визије која је Светом Гликерију потврдила да је стари календар односно отачки исправан
Овде би било умесно поменути два случаја који су се догодили у Њамецкој лаври. У навечерје Успења, пред саму службу, када су палили кандила у цркви, одједном је с неба, на коме није било ни облачка, севнула муња и ударила кроз куполу пред икону Мајке Божије. Од удара је пукао камен. Многи су у томе видели Божији знак.
Други пут отац Гликерије је имао виђење. Једном, у Корој Равини, обузео је оца Гликерија духовни немир. После дуге молитве напале су га тешке мисли: „Како је могуће . размишљао је – да су у земљи у којој има много свештеника са богословским образовањем и много учених људи, оставили, напустили календар, који су завештали оци Православне Цркве? Не значи ли то да треба оставити стари календар и присајединити се осталима? Не греши ли пред Богом онај ко на то не пристаје?“ Касније исте ноћи имао је чудно виђење: са запада се појавио тамни облак, који је покрио сву земљу и гневно се кретао на исток завијајући као чудовиште. Пред облаком се појавила силна бура и као угаљ црни ланац, на коме је висио црни Крст. Сви су народи били савладани том буром. Али када је отац Гликерије погледао на исток, видео је снежни облак бљештав као злато, пред којим се налазио златан ланац на коме је висио златни Крст. Појавио се збор архијереја одевених у златне одежде који су ушли у црни облак. Облаци су се приближили, и тамни облак је пао, а на месту њега појавило се море које је прогутало земљу. На мору је отац Гликерије видео себе како се бори са огромним таласима. Њега је обузело очајање и почео је горко да плаче. Тада му се јави неко, по изгледу као монах. Он је ишао по таласима и био је налик на Господа нашег Исуса Христа. Његово лице горело је као сунце. Када се приближио, Гликерије је стао да целива Његове ноге. „Монах“ се наклонио, ухватио је Гликерија за руку и рекао му: „Када видиш све ово, пођи и кажи свету да је његов крај близу.“ И изненада је ишчезао заједно с морем..
Kliknite za proširenje...
Нека ''образовани'' размисле о овом виђењу. Вера није у суми знања него у сили Духа!

Самсоне има ли тумачење овога виђења, мада морам признати да се назире ко су они који су ушли у црни облак, и кога је прогутало земља.
 
analiticar:
Nemoj da kažeš da vjeruješ u to? :hahaha:
Kliknite za proširenje...
Не него ће да верује ономе који после сваке своје реченице ставља церекајућег смајлија.

Ево једне визије коју ћеш дефинитивно и ти осетити.

Затим се појави светао облак са муњом, која осветли божанствени Крст и за дуго остаде на њему. Око Крста је био обавијен чудан и прекрасан венац. Када га видеше Јудеји и Агарјани (Муслимани), зачудише се и уздрхташе од страха. Незнабошци и идолослужитељи, који су били мучитељи светих, избезумише се од страха и не могаху ни речи проговорити. А хришћани се напунише радости, подигоше руке своје горе и слављаху Господа. Затим засија муња и чу се хука и гром. Појавише се анђели и арханђели и све обузе страх и дрхтање. Анђели са благим осмехом дођоше и уставише се на месту приготовљеном за Судију. А грешници се изненадише када видеше како се свака њихова тајна помисао откри и видна постаде. Јер је Господ Христос казао: да нема тајне која се неће открити. Престо Божји није стајао на земљи него у ваздуху, у висини око четрдесет лаката. И анђели су ходили, али не по земљи, него по ваздуху. Неки од њих стајали су на источној страни, други на јужној, трећи на северној, а четврти на западној страни. Сви беху један од другога различити; једни су били као снег и као сунчана светлост, други су били подобни пламену или злату које светли, и поделише се на четири дела и својим присуством напунише сав простор испод неба. А земља је била напуњена људима.

http://forum.krstarica.com/newreply.php?do=newreply&p=9998052

Све ће се открити што се таји, џаба ти ''шутња''.
 
Владан ИПХ:
Нека ''образовани'' размисле о овом виђењу. Вера није у суми знања него у сили Духа!

Самсоне има ли тумачење овога виђења, мада морам признати да се назире ко су они који су ушли у црни облак, и кога је прогутало земља.
Kliknite za proširenje...

Немам.Али као што си ти написао назиру се који су који.А све то је било да би Господ уверио Светог Гликерија да нема разлога да се колеба.
 
Samson2009:
Немам.Али као што си ти написао назиру се који су који.А све то је било да би Господ уверио Светог Гликерија да нема разлога да се колеба.
Kliknite za proširenje...
Знам то него због неверних Тома, они ако им све не нацрташ одбијају да поверују.
 
Владан ИПХ:
Не него ће да верује ономе који после сваке своје реченице ставља церекајућег смајлија.

Ево једне визије коју ћеш дефинитивно и ти осетити.

Затим се појави светао облак са муњом, која осветли божанствени Крст и за дуго остаде на њему. Око Крста је био обавијен чудан и прекрасан венац. Када га видеше Јудеји и Агарјани (Муслимани), зачудише се и уздрхташе од страха. Незнабошци и идолослужитељи, који су били мучитељи светих, избезумише се од страха и не могаху ни речи проговорити. А хришћани се напунише радости, подигоше руке своје горе и слављаху Господа. Затим засија муња и чу се хука и гром. Појавише се анђели и арханђели и све обузе страх и дрхтање. Анђели са благим осмехом дођоше и уставише се на месту приготовљеном за Судију. А грешници се изненадише када видеше како се свака њихова тајна помисао откри и видна постаде. Јер је Господ Христос казао: да нема тајне која се неће открити. Престо Божји није стајао на земљи него у ваздуху, у висини око четрдесет лаката. И анђели су ходили, али не по земљи, него по ваздуху. Неки од њих стајали су на источној страни, други на јужној, трећи на северној, а четврти на западној страни. Сви беху један од другога различити; једни су били као снег и као сунчана светлост, други су били подобни пламену или злату које светли, и поделише се на четири дела и својим присуством напунише сав простор испод неба. А земља је била напуњена људима.

http://forum.krstarica.com/newreply.php?do=newreply&p=9998052

Све ће се открити што се таји, џаба ти ''шутња''.
Kliknite za proširenje...

Tada će da se sve otkrije o vašoj tzv, istinskoj vjeri..:neutral:
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top