Тзв. Недићева Србија је била од стране Немаца de facto призната (фашистичка) држава и сходно томе је Независна држава Хрватска тада званично имала конзулат у Београду.
Конзуларно представништво Независне Државе Хрватске је било смештено у згради Главне поште код Народне скупштине у Београду; адреса конзулата била је Престолонаследников трг број 12.
Конзулат НДХ имао је и своју лимузину на чијим су се предњим блатобранима лепршале заставе НДХ; испред зграде је стајао упарађени усташа, а на згради је био усташки грб. Први званични представник НДХ у Београду био је сатник Јосип Лончаревић, који је допутовао у Београд у априлу 1941. године, да би га годину дана касније заменио усташа Анте Никшић. Конзулат је тада био пресељен у сам центар града, у Добрачину 22.
Током четири године није забележен ниједан напад на усташки конзулат нити на запослене усташе у истом, јер су Недићеви полицајци добро чували зграду усташког конзулата. Недићеви министри су се редовно састајали са усташама. Ово је слика из Београда на којој се види усташе из конзулата са Недићевим министром:
Pogledajte prilog 1494547
И нису Недићеви полицајци помагали Немцима само у геноциду над Јеврејима. Недићева квислиншка жандармерија помагала је немачком окупатору у масовним хапшењима србијанских Рома. На подручју Београда квислиншка жандармерија ухапсила је 1941. године између 1000 и 1500 Рома и предала их Немцима који су их стрељали почетком новембра на стратишту у селу Јабука код Панчева. Недићеви жандарми су масовно хапсили и Роме из лесковачког краја. Ти Роми су предати Немцима и почетком децембра 1941. стрељани су на брду Хисар изнад Лесковца. До масовних стрељања Рома долази и у Ужицу и Чачку. Код Пожаревца ексхумирана су 293 леша.
Код Крушевца, Немци су стрељали 324 углавном ромских цивила од којих је преко 200 ухапсила Недићева Српска државна стража. Припадници оружаних снага Недићеве владе, не само да предају ухапшене ромске цивиле Немцима, него их и сами убијају. Тога је највише било у јужној Србији.
Србијански Роми које су недићевци побили или предали Немцим били су православни баш исто као као што је било православно становништво које је НДХ протеривала, а у договору са горе споменутим конзуларним представништвом НДХ у Београду прихватао их Недићев режим.