Princ-naslednik Petar III Karadjordjevic

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Nepismeni-
MI SMO PRISTUPILI PAKTU- odusltali smo od neutralnosti.
Bili smo nautralni PRE potpisivanja.

A drugo trebaš da znaš nisu komunsiti digli 27 mart nego MI6 i Englezi. Toliko bar nauči.

A to što piše da Nemci i Talijani GARANTUJu da će poštovati suverenitet Jugoslavije.-
pa ti isti sa Amerikom na čelu su to potpisali 1999 u Ujedinjenim Nacijama a posle sproveli šta su želeli uz opasku a je to "faktičko stanje"
:)

P.S:
Sergiane, ti li si to?
Ovako samo ti možeš da trabunjaš!
z:lol: Рекох ти: наравно да нисам ја!..
И раније сам писао да су Енглези изазвали 27.март а не комунисти, па зашто би онда контрирао.

Нисмо били неутрални пре ПАКТА, јер нисмо прогласили неутралност званично а и сам Пакт је гарантовао једну врсту фактичке неутралности.
Такође, проширили би своје границе до Солуна.

Нису то исти Немци и Италијани који су нас 1999.године бомбардовали јер ови из 99. су били јудаизирани!

Не вреди да са тобом полемишем по 100 пута о истим стварима....
 
На жалост, неки људи овде не схватају зашто би то било веома битно, и који је прави значај враћања монархије у Србију.

Него се хватају све за неке заправо много мање важне ствари.

Pa to jeste bitno , samo osoba koja pretenduje na presto je nebitna i nekompetentna!!!
 
Pa to jeste bitno , samo osoba koja pretenduje na presto je nebitna i nekompetentna!!!
То заправо, како рекох, и није битно, о којој се особи конкретно ради.

Него, који значај има, у сваком погледу, враћање монархије.

Уз то, наравно, треба да иду и важније ствари, као што је реституција, на пример.

Али, све је то део једне исте приче.

На жалост, ми овде, од пада комунизма у свету, нисмо имали, нити имамо и једну политичку реалну снагу, која би то спровела у дело.
Све сами неокомунци.
 
То заправо, како рекох, и није битно, о којој се особи конкретно ради.

Него, који значај има, у сваком погледу, враћање монархије.

Уз то, наравно, треба да иду и важније ствари, као што је реституција, на пример.

Али, све је то део једне исте приче.

На жалост, ми овде, од пада комунизма у свету, нисмо имали, нити имамо и једну политичку реалну снагу, која би то спровела у дело.
[U]Све сами неокомунци[/[/U]I].



A zasto ja chitavo vreme pishem BANDO CRVENA ???z:mrgreen:
 
A zasto ja chitavo vreme pishem BANDO CRVENA ???z:mrgreen:
У принципу је , наравно, у реду што то пишеш, али, понекад, мало, у заносу, ваљда, млатиш около с тим и тамо где не би требало. z:mrgreen:

Онај ко стварно жели добро свом народу и држави, требало би да темељно промисли, и схвати, да свако ситно закерање конкретним људима који данас представљају српски монархизам јесте, у ствари, још једна смишљена противсрпска ујдурма.

(Овим никако не желим да прозивам оне искрене републиканце, или било кога другог, ко уистину жели добро своме народу, с којих год политичко-идеолошких позиција говорио).
 
У принципу је , наравно, у реду што то пишеш, али, понекад, мало, у заносу, ваљда, млатиш около с тим и тамо где не би требало. z:mrgreen:

Онај ко стварно жели добро свом народу и држави, требало би да темељно промисли, и схвати, да свако ситно закерање конкретним људима који данас представљају српски монархизам јесте, у ствари, још једна смишљена противсрпска ујдурма.

(Овим никако не желим да прозивам оне искрене републиканце, или било кога другог, ко уистину жели добро своме народу, с којих год политичко-идеолошких позиција говорио).

Takva osoba ne postoji na Srpskoj politickoj sceni !!!
Jedino sto zele je , dobro njima i njihovim dzepovima!!!
Da te uteshim , tako je u chitavom svetu !!!
 
Дуго нисам знао да сам српски принц

Исповест: Владимир Карађорђевић

Аутор: Александар Николић

vladimir-karadjordjevic.jpg


Вести о болести оца, који је живео у Палм Спрингсу у САД, затекле су ме у Лондону где имам туристичку агенцију. Напустио сам све и отишао у Америку да га видим. Причали смо дуго о његовим непромишљеним поступцима према породици, али и о мом пореклу и одговорности коју носим као припадник краљевске породице Карађорђевић. Мој отац, принц Андреј ми је тих дана све испричао о сјајним али и трагичним моментима из историје наше породице. До тада нисам знао ко сам. Натерао сам оца тада да ми преприча све значајне моменте из историје српског народа од Косовског боја до Титове владавине. Био сам шокиран историјским изазовима кроз које су пролазили моји преци да би живели у слободи, каже у исповести за „Блиц недеље“ престолонаследник Владимир Карађорђевић, унук суверена Краљевине Југославије Александра I Карађорђевића.

После очеве смрти, вратио сам се у Лондон где сам основао агенцију за маркетинг и односе с јавношћу, чиме се и сада бавим. О свом пореклу и историји Србије сам сазнао много, јер сам прочитао шесдесет књига различито идеолошки одређених аутора. Веома сам поносан што сам српски принц.
Порекло
Мој отац Андреј Карађорђевић био је трећи син суверена Краљевине Југославије, Александра I Карађорђевића убијеног у атентату у Марсељу 1934. године, и принцезе Марије Карађорђевић, ћерке краља Фердинанда из Румуније. Принц Андреј се 1. августа 1956. године оженио с принцезом Кристином вон Хесен Касел и с њом добио двоје деце: моју полусестру Марију Татјану, која данас ради као модни фотограф у Лондону, и мог покојног полубрата Христофера, који је страдао у саобраћајној несрећи. Његов гроб не постоји јер је кремиран и расут по једном шкотском острву. У лето 1962. године мој отац, принц Андреј се други пут оженио мојом мајком, принцезом Киром Мелитом од Лејнингена, која је имала ћерку из првог брака Марију Лавинију Карађорђевић. После удаје мајке Марија Лавинија је такође постала Карађорђевић. Родио сам се у Лондону 1964. године у браку принца Андреја и принцезе Кире. Мој брат Димитрије рођен је годину дана касније и данас ради у лондонском метроу.

Срећа у Португалу
Неколико дана после прославе мог трећег рођендана у Лондону, отац је прихватио посао у трговачкој фирми у Лисабону. Било је то време тешких одлука у нашој породици. Мајка је инсистирала да осим Димитрија, Марије Лавиније и мене у главни град Португалије крену и Христофер и Марија Татјана. Средином 1968. године смо се коначно преселили у Португал, где сам провео најсрећније године мог раног детињства. Имали смо дивну кућу коју је отац сам подигао и опремио столаријом и намештајем. Уживао сам играјући се са својом браћом и сестрама на топлом медитеранском сунцу. Био је ту и италијански краљ Умберто, али нико од деце у нашем дворишту није био свестан свог порекла. Били смо спремни све да урадимо да бисмо се забавили.

Зебња и развод
Од јурцања по плажи умео сам са браћом да пластичним мачевима „освајам“ кухињу и у тим маневрима разбијем тридесет скупих кристалних чаша у цугу. После двадесет минута кухиња би „капитулирала“, а ми смо били буквално у срчи до колена. Наша породична хармонија трајала је све док моји родитељи нису почели да се исцрпљују свакодневним гласним свађама. После смрти краља Петра Првог Карађорђевића 1970. године, принц Андреј и принцеза Кристина били су у непрекидном вербалном сукобљавању све до развода 1973. године. Неко време сам се с браћом и сестрама молио да нам породица остане на окупу, али су се безбрижни моменти мог детињства завршили несносном јутарњом тишином после ноћи у којој нас је отац заувек напустио. Само смо повремено чули мајчине јецаје у дворишту. Због њеног поноса и наше зебње у очима, она није хтела да нам објашњава као одраслим људима зашто нас је отац тако нагло и заувек напустио.

Међу вршњацима
Моја мајка ме је послала у јавну основну школу заједно са свом другом децом, што је мени пријало јер сам био знатижељно и дружељубиво дете. Боравак у колективу за мене је био благослов. Био сам једнако несташан као и моји вршњаци, па су стакла на прозорима кућа у комшилуку често страдала због мојих фудбалских бравура. Лопту сам стално дочекивао на волеј. У то време смо скромно живели јер је мајка као разведена принцеза била проглашена за непожељну особу у дворским круговима. Нико није желео да комуницира с њом. Једино се мој стриц Томислав Карађорђевић понео коректно према фамилији јер је мојој мајци пронашао посао у Лондону.

Војна школа
Једна од најбољих мајчиних одлука у периоду мог сазревања била је да ме упише у средњу Војну наутичку школу у Лондону. Тамо сам учио техничке предмете попут електронике, математике, физике али и правила војне службе, навигацију, управљање војним пловилима, вештине преживљавања. У тринаестој и четрнаестој години живота ишао сам с осталим питомцима из класе на војне маневре са регуларним морнаричким трупама. Тада сам схватио шта значи војна дисциплина, што је у великој мери очврсло мој карактер.

Ипак, трговина
Велику жељу да упишем Војну академију и постанем пилот Британског краљевског ваздухопловства поништиле су оцене на матури. Да бих уписао Војну академију, морао сам да из сваког предмета достигнем А ниво знања, што је за мене било недостижно. Тек из једног предмета сам имао оцену А. Моја мајка није имала новца да плаћа студије, па ми је рекла да морам да почнем да радим. Био је то јако тежак период за мене. Морао сам да прихватим чињеницу да ћу морати да почнем нешто да радим. Одбио сам активирање у Краљевској поморској служби јер сам морао радним уговором да се обавежем на минимум седам година лојалности. Уместо војне каријере одабрао сам постепено напредовање у трговачкој фирми „Хабитат“, где сам уз посао похађао специјализоване курсеве о управљању економским системима. После тога сам осамнаест месеци радио као оператер у једној туристичкој агенцији која је у понуди имала само букирање авио-летова без хотелског смештаја. Био сам марљив и после две године добио понуду друге фирме, туристичке агенције, да анализирам рад одељења за маркетинг и односе са јавношћу.

У 12 квадрата
Нисам желео више да радим за друге, па сам у јесен 1988. године с двојицом пријатеља отворио своју туристичку агенцију „Да лепо поцрните“. Били смо веома успешни јер смо радили само нас тројица у канцеларији од дванаест квадрата у којој смо имали један велики сто и три телефона. Радили смо буквално сваког дана од јутра до вечери.. Ма како се обим посла повећавао, нисмо желели да запошљавамо нове раднике, па смо врло брзо зарадили много новца. У неким моментима нисам знао коме резервишем авионске карте, па се десило да неке људе уместо у Шпанију пошаљем у Мароко. Пословне успехе сам често прослављао с партнерима у локалном пабу где смо уз пиво маштали о упису на пилотске курсеве и добијању летачке дозволе.

Летачка дозвола
Како не волим само да маштам, уписао сам пилотски курс и после много узбуђења у часовима обуке добио своју летачку дозволу. Инструктори су ми замерали неодговорност према мерним инструментима на командној табли авиона, а хвалили осећај да приземљим летелицу без турбуленција и наглих удара точкова о писту. Када је почео рат у СФРЈ, престао сам да летим, јер ме је сат пилотирања коштао хиљаду фунти. Тај новац је био потребнији мом народу у домовини. Уместо летења авионом, одабрао сам тада да шаљем хуманитарну помоћ српским избеглицама, ма где оне патиле на простору СФРЈ.

Љубав на Хитроу
Пред крај 1993. године очајнички сам тражио јединице инфузије за дијализу свуда по Енглеској да би их послао у Србију потпуно изоловану санкцијама. У Енглеској нисам могао да их набавим, па сам се обратио Колу српских сестара у Немачкој. Отпутовао сам у Немачку и у Колу српских сестара срео Бригиту која ми је обезбедила три стотине литара инфузије за дијализу. Веома ми се допала, али сам морао да се вратим у Лондон због пословних обавеза. Све до 1999. године ми се нисмо поново видели. Када је почело бомбардовање Србије, Бригита ме је позвала телефоном и питала да ли нешто планирам да радим за унесрећене људе на Косову. Договорили смо састанак на лондонском аеродрому Хитроу где смо деведесет минута провели у договарању око набавке хуманитарне помоћи за људе с Косова. Било је то одлучујућих деведесет минута у нашим животима. Бескрајно смо се заљубили једно у друго, ту на Хитроу, и после тога се више никад нисмо растали у животу.

„Мајка и дете“
Желели смо да се венчамо у цркви на Опленцу, али нисмо тим чином хтели да подржавамо Милошевићев грозни режим. Имали смо скромно венчање у Лондону. Тада смо основали хуманитарну организацију „Мајка и дете“ која све до данас сакупља различиту хуманитарну помоћ махом за болнице у Србији. Немамо своју децу, али помажемо хиљаде малишана у Србији.
 
.....
Возач аутобуса
У зиму 1997. године ми је један пријатељ из забаве предложио да набавим дозволу за вожење аутобуса, чувених дабл-декера по Лондону. Прихватио сам изазов, прошао тродневну обуку и стекао дозволу за возача аутобуса. Исти пријатељ ми је понудио опкладу да никада нећу добити дозволу да возим композицију вагона кроз лондонски метро. Рекао сам му да ћу научити да управљам возовима на земљи, али сам брзо одустао због компликоване процедуре. Опклада за метро је и даље важила, али сам се шокирао када су ми у железници рекли да морам да се запослим код њих да бих стекао могућност да возим воз кроз лондонски метро. По уговору, имао сам обавезу да будем машиновођа шест месеци, али сам управљао возом у метроу три године. Добио сам опкладу и подмирио свој авантуристички дух.

Краљевска породица
На породичном окупљању 2001. у Лондону принца Александра смо изабрали да, као први међу једнакима, преговара о повраћају имовине са Владом Србије, под условом да нас информише и консултује се с нама и да не чини ништа у наше име пре него што добије дозволу. Он је све услове прихватио и много обећавао. Онда је од Зорана Жижића, тадашњег председника Владе СРЈ, добио дозволу да сви Карађорђевићи могу да користе Бели двор, али то никоме није пренео!

Наследници
Када је 17. јула 2001. одлучио да се пресели на Дедиње са својом женом, Александар никога од нас о томе није обавестио. Чак је принцези Јелисавети забранио боравак у Белом двору иако јој то право по тестаменту нашег деде Александра И Карађорђевића свакако припада. Наиме, када је краљ Александар убијен у Марсељу, пошто није оставио за собом тестамент, српски суд је донео одлуку да се његова имовина подели на три једнака дела: Томиславу, Петру и Андреју Карађорђевићу. Принц Александар је само један од многих легитимних наследника. Он има привилегију да је престолонаследник, али није крунисани принц и при том није глава породице, јер то може бити само краљ.

Надам се
О скандалозној продаји наше имовине у Црној Гори и Словенији тек ће одлучивати надлежни судови. Ради будућности Србије, пре неколико дана сам у Белом двори разговарао са престолонаследником Александром о различитим могућностима превазилажења наших неспоразума. Надам се да ћемо се као породица сложити.
 
„Мајка и дете“
Желели смо да се венчамо у цркви на Опленцу, али нисмо тим чином хтели да подржавамо Милошевићев грозни режим. Имали смо скромно венчање у Лондону. Тада смо основали хуманитарну организацију „Мајка и дете“ која све до данас сакупља различиту хуманитарну помоћ махом за болнице у Србији. Немамо своју децу, али помажемо хиљаде малишана у Србији.

Ovaj je još jedan Karadjordjević koji je ispao kreten i uspeo da dokaže moju tezu da su svi oni rketeni.
 
a zar je normalno eksperimentisati posle toliko godina..???
ako je srbija za monarhiju u redu...al valjda ako nista drugo monarh bi trebao znati srpski jezik....


Bolje da zna engleski nego srpski,ne treba meni da prica,neka prica svetu.I nemojmo sad da sumnjamo u patriotizam jednog kralja,nema smisla.Nije Franko bio lud sto je posle diktature Spaniji ostavio monarha,svadjali bi se i uprpastili zemlju kao sto su ovi nasi uradili.Uopste nisam monarhista po ubedjenju,naprotiv.Ali Srbiji bi sada monarhija bila neophodna,smanjile bi se tenzije,otpale bi mnoge budale sa politicke scene...bolje bi bilo za narod,nije me briga ni za monarha ni za politicare.
 
Bolje da zna engleski nego srpski,ne treba meni da prica,neka prica svetu.I nemojmo sad da sumnjamo u patriotizam jednog kralja,nema smisla.Nije Franko bio lud sto je posle diktature Spaniji ostavio monarha,svadjali bi se i uprpastili zemlju kao sto su ovi nasi uradili.Uopste nisam monarhista po ubedjenju,naprotiv.Ali Srbiji bi sada monarhija bila neophodna,smanjile bi se tenzije,otpale bi mnoge budale sa politicke scene...bolje bi bilo za narod,nije me briga ni za monarha ni za politicare.

:hahaha::hahaha::hahaha:
Koja dubina razmisljanja ,chudo jedno z:mrgreen:
Jes' i ti iz krunskog saveza?
 
Bolje da zna engleski nego srpski,ne treba meni da prica,neka prica svetu.I nemojmo sad da sumnjamo u patriotizam jednog kralja,nema smisla.Nije Franko bio lud sto je posle diktature Spaniji ostavio monarha,svadjali bi se i uprpastili zemlju kao sto su ovi nasi uradili.Uopste nisam monarhista po ubedjenju,naprotiv.Ali Srbiji bi sada monarhija bila neophodna,smanjile bi se tenzije,otpale bi mnoge budale sa politicke scene...bolje bi bilo za narod,nije me briga ni za monarha ni za politicare.

znaci verovati kralju na slepo....pa zar srbiju ne zavi u crno aleksandar karadjordjevic sa stvaranjem kraljevine jugoslavije..??? ne izdade li srpski nacionalni interes...??? a srbi mu poverovase--svi oni sto zajedno sa njim pretekose iz I sr. i zbog kraljeve gluposti izgibe jos toliko srba kao u I sr.---vise ne verujem nikom na blanko...
 
Takva osoba ne postoji na Srpskoj politickoj sceni !!!
Jedino sto zele je , dobro njima i njihovim dzepovima!!!
Da te uteshim , tako je u chitavom svetu !!!
Нисам ни мислила на политчаре, ја одувек знам да је њима, на жалост, поготово у последњих 20-так година,, али и много дуже, ( и впре успостављања комунизма овде), интерес државе и национална свест задња рупа на свирали, (ако уопште и знају шта је то), мислила сам на тзв. "обичан свет", појединце.

Нарочито неке, који се бусају некаквим српством, и да су не знам какви патриоти, а све остале, који не мисле као они проглашавају, по старом добром овдашњем "рецепту", издајницима, и непатриотама.
 
znaci verovati kralju na slepo....pa zar srbiju ne zavi u crno aleksandar karadjordjevic sa stvaranjem kraljevine jugoslavije..??? ne izdade li srpski nacionalni interes...??? a srbi mu poverovase--svi oni sto zajedno sa njim pretekose iz I sr. i zbog kraljeve gluposti izgibe jos toliko srba kao u I sr.---vise ne verujem nikom na blanko...


Nikad vise Kralj u Srbiji ne moze imati vlast koju je nekada monarh imao.Parlamentarna monarhija ,kao i sve normalne zemlje u Evropi.Pa ne moze vise da zna nastavnik iz gimnazije od coveka koji se od deteta skoluje i sprema za vladara.Ne moze.Nas interes je da imamo coveka na vlasti koji ima nekakav uticaj u svetu,rodbinski ili bilo kakav.Mi ga imamo ,ali su izgleda bolje nekakve Velje,Tome...mi smo cudan narod,svoje ne cenimo.
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top