Duh starog zaveta odiše idejom da treba biti apsolutno poslušan bogu starog zaveta....Adam i Eva i svi njihovi potomci su prema toj priči surovo kažnjeni zbog minorne neposlušnosti...Saul je oštro iskritikovan od proroka Samuila zato što je poštedeo cara Amalićana i domaće životinje a nije izvršio naredbu da sve Amalićane uključujući i decu na sisi i domaće životinje masakrira....
hrišćani slede taj poslušnički duh Starog Zaveta...naročito monasi insistiraju na poslušnosti..tvrde da je poslušnost najbitnija u veri....upoređuju to kako deca trebaju da budu poslušna roditelju koji više zna od njih sa time da ljudi trebaju biti aposlutn poslušni svom nebeskom Ocu....
međutim ja mislim da svaki normalan roditelj koji voli svoju decu ne želi da mu deca budu apsolutno poslušna nego da steknu samostalnost i sposobnost kritičnog razmišljanja...zašto bi Bog očekivao od nas apsoutnu poslušnost a ne da postanemo zreli samostalni ljudi koji misle svojom glavom? Uostalom kako biti apsolutno poslušan bogu kad ne možeš znati šta on želi da uradiš...nije li tu opasnost da neko kao Samuilo u Starom zavetu počne da govori u Božije ime i naređuje ti da činiš zlo? Ako nemaš svoje shvatanje situacije i svoje rasuđivanje i svoje srce nego si samo klimoglavac i poslušnik, možeš li razlikovati demonske zahteve od božijih, možeš li razliovati dobro od zla?
Da li mislite da poslušnost abolira od odgovornosti?
Ako bih hteo da budem apsolutno poslušan Bogu ja bih krenuo od pretpostavke da je Bog ljubav jer ništa drugo o Bogu i njegovim namerama ne mogu znati...pa bi onda činio ono što je u skladu sa ljubavlju pretpostavljajući da je to bogougodno a suprotstavljao se onome što je protiv ljubavi...svakao ne bih dozvolio kao Saul da me manipuliše neki prorok koji me tera da činim zlo u Božije ime....
Elem, šta mislite o poslušnosti u religjjskom i u životnom kontekstu? Da li je potrebna i korisna i kada i kome treba biti poslušan?
hrišćani slede taj poslušnički duh Starog Zaveta...naročito monasi insistiraju na poslušnosti..tvrde da je poslušnost najbitnija u veri....upoređuju to kako deca trebaju da budu poslušna roditelju koji više zna od njih sa time da ljudi trebaju biti aposlutn poslušni svom nebeskom Ocu....
međutim ja mislim da svaki normalan roditelj koji voli svoju decu ne želi da mu deca budu apsolutno poslušna nego da steknu samostalnost i sposobnost kritičnog razmišljanja...zašto bi Bog očekivao od nas apsoutnu poslušnost a ne da postanemo zreli samostalni ljudi koji misle svojom glavom? Uostalom kako biti apsolutno poslušan bogu kad ne možeš znati šta on želi da uradiš...nije li tu opasnost da neko kao Samuilo u Starom zavetu počne da govori u Božije ime i naređuje ti da činiš zlo? Ako nemaš svoje shvatanje situacije i svoje rasuđivanje i svoje srce nego si samo klimoglavac i poslušnik, možeš li razlikovati demonske zahteve od božijih, možeš li razliovati dobro od zla?
Da li mislite da poslušnost abolira od odgovornosti?
Ako bih hteo da budem apsolutno poslušan Bogu ja bih krenuo od pretpostavke da je Bog ljubav jer ništa drugo o Bogu i njegovim namerama ne mogu znati...pa bi onda činio ono što je u skladu sa ljubavlju pretpostavljajući da je to bogougodno a suprotstavljao se onome što je protiv ljubavi...svakao ne bih dozvolio kao Saul da me manipuliše neki prorok koji me tera da činim zlo u Božije ime....
Elem, šta mislite o poslušnosti u religjjskom i u životnom kontekstu? Da li je potrebna i korisna i kada i kome treba biti poslušan?
