Podrška za dijetu 3

Htela sam da kažem da sam ukapirala da kod mene ne postoje prečice. Niti mi kile dolaze same od sebe, niti odlaze. Slatkiši i testo ponekad, a što više kretanja svakodnevno je poželjno.
Ulazim polako u ritam koji sam imala pre dve godine, sada mi je najveći problem kako ću provesti Božić, tj. kako da ostanem umerena.
Već neko vreme uspevam da se ne preopteretim porudžbinama, da bih imala više vremena za sebe.
Ali, uvek ima "ali" što devojci sreću kvari.
Izvor stresa mi postaje svekrva, u početnoj fazi demencije. Za.ebava me, a u potpunosti zavisi od mene. I onda se ja trudim da je iskuliram u trenucima kada bih je najradije išamarala. Ja razumem šta je bolest, ali mi ponekad podigne pritisak da ne znam šta bih joj uradila.
Ko je imao dementnog bolesnika, razumeće šta pišem. Treba sačuvati zdrav razum u situaciji koja liči na bezobrazluk, a u stvari je bolest.
 
Zadovoljna domacica:
Htela sam da kažem da sam ukapirala da kod mene ne postoje prečice. Niti mi kile dolaze same od sebe, niti odlaze. Slatkiši i testo ponekad, a što više kretanja svakodnevno je poželjno.
Ulazim polako u ritam koji sam imala pre dve godine, sada mi je najveći problem kako ću provesti Božić, tj. kako da ostanem umerena.
Već neko vreme uspevam da se ne preopteretim porudžbinama, da bih imala više vremena za sebe.
Ali, uvek ima "ali" što devojci sreću kvari.
Izvor stresa mi postaje svekrva, u početnoj fazi demencije. Za.ebava me, a u potpunosti zavisi od mene. I onda se ja trudim da je iskuliram u trenucima kada bih je najradije išamarala. Ja razumem šta je bolest, ali mi ponekad podigne pritisak da ne znam šta bih joj uradila.
Ko je imao dementnog bolesnika, razumeće šta pišem. Treba sačuvati zdrav razum u situaciji koja liči na bezobrazluk, a u stvari je bolest.
Kliknite za proširenje...
Joj domacice znam
U pocetku je lakse, mi smo okretali sve na sali i zezanje, sav taj inat okrenes na zezanje i bude lakse
Ali to mozes samo do jednog trenutka, posle toga, ako sve potraje, naprosto pucas i sizis a istovremeno se nerviras sto sizis jer nema svrhe, osoba je bolesna ali dzaba, to je uzasno tesko sve
Drz se <3
 
Бакина сестра је дуго имала ту муку, а тетка, њена ћерка са њом још већу. Плус је она последњих година била и непокретна, па ваздушни душек, ране и остале муке...
С тим што тетка није могла да се помири са тим и аминује јој све што ова каже, него се искидала објашњавајући јој.

А бака сада има акустичне халуцинације. Мисли да је у дворишту зграде студио, да је снимају. А од пре неки дан јој се привиђају и људи, па се уплаши. Сваки пут када се тргне то слаби и срце. Волела бих да остатак живота буде у миру колико је то могуће, надам се да ту психијатар и неки лек могу бар мало помоћи. Иначе је супер овако, свега се сећа, води рачуна о себи, сама се свако јутро окупа... И свесна је проблема ”А која је то болест што ја имам?”. :heart: Тако ми је сва слатка, као неко послушно дете:heart:
 
tara:
Joj domacice znam
U pocetku je lakse, mi smo okretali sve na sali i zezanje, sav taj inat okrenes na zezanje i bude lakse
Ali to mozes samo do jednog trenutka, posle toga, ako sve potraje, naprosto pucas i sizis a istovremeno se nerviras sto sizis jer nema svrhe, osoba je bolesna ali dzaba, to je uzasno tesko sve
Drz se <3
Kliknite za proširenje...
Ova je verbalno agresivna, i najviše se zaleće na mene.
Mnogo bi lakše bilo da je ona tokom ovih naših zajednički 30 godina života bila neko ko je zaslužio da ja u starosti tolerišem njeno ponašanje.
Ali, ona je žena koja ni svojoj deci nije želela dobro, a ne nekom drugom. Zahvaljujući njoj mm i zaovica nisu komunicirali 7 - 8 godina. I to što ja njoj posvećujem najveću moguću pažnju i u situacijama kada poželim da je zadavim, samo je zasluga mog muža. Jednog dobrog, fenomenalnog čoveka, supruga i oca, koji nije zaslužio da ja njegovoj majci kažem da od.****, i njemu prepustim svu brigu oko nje.
Za sada odolevam da stres ne lečim hranom. Mnogo čitam na tu temu, gledam na internetu i nastojim da promenim i svoj način života, a i kanališe tu negativnu energiju koju mi ona stvara.
Setim se često moje bake koja je govorila "svega im'o, samo mira nem'o". To je kod mene. Sređen život, normalna porodica, bez finansijskih problema, svi zdravi, ali nemam svoj mir. Ne mogu da uživam u tome kako smo muž i ja uredili život, kada mi ona usere malo koji dan.
I onda samo sebi mantram "beži od hrane, beži, ne prejedaj se, nisi gladna".
 
И моја бака има деменцију, блажи облик. Све може сама, физички је , за своје 93 године сасвим добра, чак одлична. Али јој је тешко да прихвата нове информације.
Проблем је што не може да остане сама на дуже од сат-два. Унервози се.
Али кад су људи стари па и некако.
Али шта ћемо ми млађи, све више виђам људи који се не сећају шта су малопре причали.
Кажу да развијамо техничку деменцију. Нови појам на светском нивоу јер паметни телефони узимају данак.
 
Софија:
И моја бака има деменцију, блажи облик. Све може сама, физички је , за своје 93 године сасвим добра, чак одлична. Али јој је тешко да прихвата нове информације.
Проблем је што не може да остане сама на дуже од сат-два. Унервози се.
Али кад су људи стари па и некако.
Али шта ћемо ми млађи, све више виђам људи који се не сећају шта су малопре причали.
Кажу да развијамо техничку деменцију. Нови појам на светском нивоу јер паметни телефони узимају данак.
Kliknite za proširenje...
Јесте. Људи углавном сада само свој број знају. Пре смо знали све кућне напамет, све рођендане памтили... Видим и по себи, још могу да читам сконцентрисано али филм не могу у цугу да одгледам, сетим се као да имам нешто да обавим па паузирам. То није нормално.
Ја још нисам, али моје другарице буквално све до једне су бар некада узимале таблете за смирење, а неке их редовно пију и за спавање. Пишем о генерацији 30-50 година. То нешто озбиљно не ваља.
 
Zadovoljna domacica:
Ova je verbalno agresivna, i najviše se zaleće na mene.
Mnogo bi lakše bilo da je ona tokom ovih naših zajednički 30 godina života bila neko ko je zaslužio da ja u starosti tolerišem njeno ponašanje.
Ali, ona je žena koja ni svojoj deci nije želela dobro, a ne nekom drugom. Zahvaljujući njoj mm i zaovica nisu komunicirali 7 - 8 godina. I to što ja njoj posvećujem najveću moguću pažnju i u situacijama kada poželim da je zadavim, samo je zasluga mog muža. Jednog dobrog, fenomenalnog čoveka, supruga i oca, koji nije zaslužio da ja njegovoj majci kažem da od.****, i njemu prepustim svu brigu oko nje.
Za sada odolevam da stres ne lečim hranom. Mnogo čitam na tu temu, gledam na internetu i nastojim da promenim i svoj način života, a i kanališe tu negativnu energiju koju mi ona stvara.
Setim se često moje bake koja je govorila "svega im'o, samo mira nem'o". To je kod mene. Sređen život, normalna porodica, bez finansijskih problema, svi zdravi, ali nemam svoj mir. Ne mogu da uživam u tome kako smo muž i ja uredili život, kada mi ona usere malo koji dan.
I onda samo sebi mantram "beži od hrane, beži, ne prejedaj se, nisi gladna".
Kliknite za proširenje...
Сада бих ти рекла да одеш да шеташ, на кафу са другарицама, да уведеш неки само твој ритуал где за друге нема места... да део својих обавеза препустиш другима...
Како је лако филозофирати другима, а како тешко применити на себи :lol:
 
86bogomoljka:
Јесте. Људи углавном сада само свој број знају. Пре смо знали све кућне напамет, све рођендане памтили... Видим и по себи, још могу да читам сконцентрисано али филм не могу у цугу да одгледам, сетим се као да имам нешто да обавим па паузирам. То није нормално.
Ја још нисам, али моје другарице буквално све до једне су бар некада узимале таблете за смирење, а неке их редовно пију и за спавање. Пишем о генерацији 30-50 година. То нешто озбиљно не ваља.
Kliknite za proširenje...
Очувати се интелектуално је могуће једино уз ту врсту активности.
Владета Јеротић је говорио, учити сваки дан две нове речи.
 
Poslednja izmena:
Софија:
Очувати се интелектуално је могуће једино уз ту врсту активности.
Владета Јеротић је говорио, учити дваки дан две нове речи.
Kliknite za proširenje...
Да, говорио је или сваки дан неколико нових речи или неки стих напамет :)
 
Zadovoljna domacica:
Ova je verbalno agresivna, i najviše se zaleće na mene.
Mnogo bi lakše bilo da je ona tokom ovih naših zajednički 30 godina života bila neko ko je zaslužio da ja u starosti tolerišem njeno ponašanje.
Ali, ona je žena koja ni svojoj deci nije želela dobro, a ne nekom drugom. Zahvaljujući njoj mm i zaovica nisu komunicirali 7 - 8 godina. I to što ja njoj posvećujem najveću moguću pažnju i u situacijama kada poželim da je zadavim, samo je zasluga mog muža. Jednog dobrog, fenomenalnog čoveka, supruga i oca, koji nije zaslužio da ja njegovoj majci kažem da od.****, i njemu prepustim svu brigu oko nje.
Za sada odolevam da stres ne lečim hranom. Mnogo čitam na tu temu, gledam na internetu i nastojim da promenim i svoj način života, a i kanališe tu negativnu energiju koju mi ona stvara.
Setim se često moje bake koja je govorila "svega im'o, samo mira nem'o". To je kod mene. Sređen život, normalna porodica, bez finansijskih problema, svi zdravi, ali nemam svoj mir. Ne mogu da uživam u tome kako smo muž i ja uredili život, kada mi ona usere malo koji dan.
I onda samo sebi mantram "beži od hrane, beži, ne prejedaj se, nisi gladna".
Kliknite za proširenje...
Samo nemoj ništa da joj objašnjavaš jer ne vrijedi. Sebe ćeš pojesti a ona ima svoj svijet u koji je teško proniknuti.
 
zendeli:
Samo nemoj ništa da joj objašnjavaš jer ne vrijedi. Sebe ćeš pojesti a ona ima svoj svijet u koji je teško proniknuti.
Kliknite za proširenje...
Teoretski je to okej. Ne znam da li si imala prilike da imaš nekog dementnog
Mada, sve i da jesi, svaki slučaj je za sebe. Ona je danima normalna, normalno priča, ponaša se, i onda odjednom poludi.
Sinoć nisam bila kod kuće, namestila sam joj pen na broj jedinica insulina koji prima, a ja joj dajem svako veče, i rekla joj da uzme i da sama sebi, ako joj je dugo da me čeka. Ili, ako joj je dugo da me čeka, neka legne, ja kada dođem, bocnuću je i gotovo.
Vraćamo se muž i ja oko pola 11, ona u spavaćici, bez čarapa, u papučama ide po dvorištu. I kako sam izašla iz auta, tako počinje da drobi kako nismo morali toliko da se zadržimo, kako automobili odavno prolaze ulicom, samo mi moramo poslednji da dođemo, kako ona ne može da legne, jer čeka nas. Ja se ne ubeđujem, ne objašnjavam, uzimam pen i vidim da nije dala insulin. Kažem joj da zavrne rukav da je ubodem, ona neće. Ja pokušam da joj zavrne rukam, ona se otima i gura me od sebe. Uz galamu da neće da primi insulin, da ne moram da joj dajem, i uz konstantno otimanje. Kako sam ja znatno fizički jača, stavim je na krevet da sedne, jednu ruku joj prisloni uz naslon da ne može da se brani, a u ovu drugu joj dam. Ostala ona da gunđa i galami, ja otišla.
I šta vredi što se ja nisam s njom raspravljala i objašnjavala da smo se nešto dogovorile pre nego što sam krenula, kada sam se ja uznemirila. Srce mi se uzlupalo, počela da se preznojavam, ne mogu da se smirim. Moj pritisak 170/110, a ja u životu nemam pritisak. Srce lupa 110 otkucaja, hoće da iskoči.
Šta je sledeće, da se tučem s njom?
 
Zadovoljna domacica:
Teoretski je to okej. Ne znam da li si imala prilike da imaš nekog dementnog
Mada, sve i da jesi, svaki slučaj je za sebe. Ona je danima normalna, normalno priča, ponaša se, i onda odjednom poludi.
Sinoć nisam bila kod kuće, namestila sam joj pen na broj jedinica insulina koji prima, a ja joj dajem svako veče, i rekla joj da uzme i da sama sebi, ako joj je dugo da me čeka. Ili, ako joj je dugo da me čeka, neka legne, ja kada dođem, bocnuću je i gotovo.
Vraćamo se muž i ja oko pola 11, ona u spavaćici, bez čarapa, u papučama ide po dvorištu. I kako sam izašla iz auta, tako počinje da drobi kako nismo morali toliko da se zadržimo, kako automobili odavno prolaze ulicom, samo mi moramo poslednji da dođemo, kako ona ne može da legne, jer čeka nas. Ja se ne ubeđujem, ne objašnjavam, uzimam pen i vidim da nije dala insulin. Kažem joj da zavrne rukav da je ubodem, ona neće. Ja pokušam da joj zavrne rukam, ona se otima i gura me od sebe. Uz galamu da neće da primi insulin, da ne moram da joj dajem, i uz konstantno otimanje. Kako sam ja znatno fizički jača, stavim je na krevet da sedne, jednu ruku joj prisloni uz naslon da ne može da se brani, a u ovu drugu joj dam. Ostala ona da gunđa i galami, ja otišla.
I šta vredi što se ja nisam s njom raspravljala i objašnjavala da smo se nešto dogovorile pre nego što sam krenula, kada sam se ja uznemirila. Srce mi se uzlupalo, počela da se preznojavam, ne mogu da se smirim. Moj pritisak 170/110, a ja u životu nemam pritisak. Srce lupa 110 otkucaja, hoće da iskoči.
Šta je sledeće, da se tučem s njom?
Kliknite za proširenje...
Тетку је њен мама тако знала и да удари штапом и најгоре гадости да јој каже. А да је узме мало ћерка код себе? :mrgreen:
 
Ја тек сада, када маме нема видим колико је она свима олакшавала тиме што је са дедом и баком ишла код др, заказивала, чекала, ишла по рецепте, куповала лекове... То је толико обавеза за које ни не слутиш када неко други то ради. Нама се то подразумевало а мама ћутала и терала. Јако ми је жао што јој никада нисам одала признање за то, њој би значило. Ми смо то узимали здраво за готово :(
 
И увек се највише препире са онима са којима живиш иако су ти они ту, на располагању. А они други, који дођу у госте, некад питају за здравље и донесу 200 гр кафе испадну красни, дивни, безгрешни.
 
Zadovoljna domacica:
Teoretski je to okej. Ne znam da li si imala prilike da imaš nekog dementnog
Mada, sve i da jesi, svaki slučaj je za sebe. Ona je danima normalna, normalno priča, ponaša se, i onda odjednom poludi.
Sinoć nisam bila kod kuće, namestila sam joj pen na broj jedinica insulina koji prima, a ja joj dajem svako veče, i rekla joj da uzme i da sama sebi, ako joj je dugo da me čeka. Ili, ako joj je dugo da me čeka, neka legne, ja kada dođem, bocnuću je i gotovo.
Vraćamo se muž i ja oko pola 11, ona u spavaćici, bez čarapa, u papučama ide po dvorištu. I kako sam izašla iz auta, tako počinje da drobi kako nismo morali toliko da se zadržimo, kako automobili odavno prolaze ulicom, samo mi moramo poslednji da dođemo, kako ona ne može da legne, jer čeka nas. Ja se ne ubeđujem, ne objašnjavam, uzimam pen i vidim da nije dala insulin. Kažem joj da zavrne rukav da je ubodem, ona neće. Ja pokušam da joj zavrne rukam, ona se otima i gura me od sebe. Uz galamu da neće da primi insulin, da ne moram da joj dajem, i uz konstantno otimanje. Kako sam ja znatno fizički jača, stavim je na krevet da sedne, jednu ruku joj prisloni uz naslon da ne može da se brani, a u ovu drugu joj dam. Ostala ona da gunđa i galami, ja otišla.
I šta vredi što se ja nisam s njom raspravljala i objašnjavala da smo se nešto dogovorile pre nego što sam krenula, kada sam se ja uznemirila. Srce mi se uzlupalo, počela da se preznojavam, ne mogu da se smirim. Moj pritisak 170/110, a ja u životu nemam pritisak. Srce lupa 110 otkucaja, hoće da iskoči.
Šta je sledeće, da se tučem s njom?
Kliknite za proširenje...
Imam iskustvo, zato ti i kažem. Ona sve to zaboravi dok se okrene i ostavi tebi da se nerviraš. Ništa na silu se sa njima ne može.Samo kad im se povladjuje oni se smire, moje iskustvo je takvo
 
Moja baka nije bila agresivna, nije se otimala, ali je kao i svaka dementna osoba imala razna stanja.
Mama i ja sedimo u dnevnoj, ja citam knjigu, mama slaze babine albume sa slikama, tisina je, uopste ne pricamo. Vrata od bakine sobe su sirom otvorena i odjednom cujes nju kako place, bas rida. Mama i ja skocile, a baba:“Zovem vas vec sat vremena, vicem iz sveg glasa, a vi necete da dodjete.“
Naravno da nije vikala, ali sta vredi da joj to kazemo kad to nece prihvatiti. To smo naucile zbog nekih drugih situacija.
Ja sam se brze izvinila i rekla da sam se tusirala, a mama da je isla da cisti podrum. Jos je ja pitam: „Hoces li mi oprostiti bako sto te nisam cula?“ Ona me pomazi i kaze:“Hocu.“
Zvuci ruzno, ali nekad moras da se nadovezes na njenu pricu kao da je stvarno tako ili da je nekako prevaris.
Doktori su nam govorili da se prema njoj ponasamo kao prema zdravoj osobi, ali to nikom nije pomagalo. Njoj najmanje. Samo je bila jos zbunjenija i samo smo se nabedjivali. U svetlim momentima smo naravno pricale normalno.
Sve je to individualno i covek mora sam da pronadje nacin kako da sa dementnima osobama ostvari najbolju mogucu komunikaciju.
 
Situacija sa insulinom je takva da ne mogu da joj povlađujem.
"Neću insulin" - "Dobro, ne morate. Daću Vam sutra. Ili prekosutra".
Napolju je 15 stepeni, ona kaže mm da zatvori vodu napolju, da se ne smrzne.
To je situacija za povlađivanje. Kažeš dobro, i uradiš kako ti hoćeš.
Svaka situacija je igra nerava, i upravo zbog toga je izvor stresa.
 
Sa dementnom osobom se tako "ispričam" da se uvek nadovezujem na ono što je u tom trenutku zaokuplja, ako nije istinito ili je izmešano po raznim nivoima meni to ne smeta da se ponašam kao da je sve u redu. Postavljam potpitanja, povlađujem, pokuzujem interesovanje, i na kraju je zadovoljna jer ima osećaj da smo lepo razgovarale, da je naišla na razumevanje. Znam da nisu svi isti, bolest se ispoljava na razne načine, samo navodim kako je kod nas. Univerzalnog saveta nema. A i drugačije je kada se radi o par sati nedeljno ili o svakodnevnoj brizi bez imalo odmora.
 
Zadovoljna domacica:
Dijetalke, kakvo je stanje posle praznika? Jel neko krenuo na dijetu, ili bar da pazi šta jede?
Kliknite za proširenje...
Ја сам трећи дан на парадајз чорби са пуууно першуна, као детокс. Некако ми је то боље од оних сокића.
А вага је иста само што се ја осећам тешко и мекано :lol:
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

M
Marmelada za sunčanje?
Odgovora
14
Pregleda
310
marija288
M
zendeli
Uputstvo za upotrebu
2
Odgovora
37
Pregleda
798
Vexy
Vexy
Nina
Baletanke za ovo Proleće
2 3
Odgovora
51
Pregleda
947
Cavtislav
Cavtislav

Back
Top