Завршио је Правни факултет у Београду са највишим оценама (1964, просек оцена 8,90)[3] и био победник редовног годишњег такмичења у говорништву. Своју каријеру је започео у „Техногасу“, где је радио Стамболић. Почетком осамдесетих бива послат у Њујорк као представник „Беобанке“.
[уреди] Успон на власт
1983. године Милошевић је напустио директорске позиције и посветио се политици. У то време, Милошевић је био само још једно „сиво одело“ у партијском апарату - опрезан бирократа који је понављао титоистичке пароле „братства и јединства“ и који је чак био виђен као борац против растућег национализма у Савеза комуниста Србије.
Милошевић је постао секретар Општинског комитета СКЈ општине Стари град у Београду, па секретар Градског комитета СКЈ у Београду, а потом секретар Социјалистичког савеза Србије. Године 1984. Слободан Милошевић долази на место председника Градског комитета Савеза комуниста Београда.