Pismo koje nikad neću poslati

Elizabeta,
Ljubav je cudna stvar."Stvar"? Nije stvar,no osecaj.
Sad,ja se drzim onog sto sam ucio:Ako je sex srce ljubavi,romantika je dusa ljubavi.Ocito,ti si u svom pismu pokazala da imas i ljubav koja opet u sebi ima i sexa i romantike.Nazalost,vidim da druga strana nije imala dusu ljubavi.Romantika je ranjiva,boli,kao i svaka ljubav.Sad,posle bitke svi su generali...ali,mora to....ides dalje. Ti mozda nekad imash priliku i da ga vidish,neki od nas nemaju takvu priliku vishe.Jednostavno je nemaju.To je opet druga prica,mnogo bolnija.Tesko je u takvim nekim trenucima biti pametan,priseban...ali da. Bas tako,nastavis putem traganja,pa kud te odvede.Ja i dan danas tragam,19 godina vec.........
 
DON:
Elizabeta,
Ti mozda nekad imash priliku i da ga vidish,neki od nas nemaju takvu priliku vishe.Jednostavno je nemaju.To je opet druga prica,mnogo bolnija.Tesko je u takvim nekim trenucima biti pametan,priseban...ali da. Bas tako,nastavis putem traganja,pa kud te odvede.Ja i dan danas tragam,19 godina vec.........
Kliknite za proširenje...

Na zalost, imam ``prilike`` da ga vidjam. Radimo u istoj firmi, doduse ne u istoj zgradi. Tu smo se i upoznali. Ne znam da li je to dobra ``prilika``...Meni svakako ne prija..Pomisljala sam cak i da napustim posao, to je tako daleko otislo :(
A, ne bi verovao sta bi time uradila sebi, s obzirom da mi je polozaj na poslu zavidan! Eto, koliko znaci uspeh, novac, moc...Nista ne moze da me ispuni koliko emotivno zadovoljstvo i mir....
 
Ne dam se ja, draga moja! Još me ništa nije slomilo...
:)
Kao školjka
kad zrno peska
dotakne joj nežnost,
tako moja duša
iz svakog bola
iznedriće biser
nezaboravljene ljubavi...

Trudim se da iz svega što mi se dogadja nešto naučim, da postanem bolja... Da, naučila sam mnogo toga, naučila sam da je život prelep i vredan, da je ljubav jedino osećanje koje daje život...
 
RadoznalostJeUbilaMacku:
Ne dam se ja, draga moja! Još me ništa nije slomilo...
:)
Kao školjka
kad zrno peska
dotakne joj nežnost,
tako moja duša
iz svakog bola
iznedriće biser
nezaboravljene ljubavi...

Trudim se da iz svega što mi se dogadja nešto naučim, da postanem bolja... Da, naučila sam mnogo toga, naučila sam da je život prelep i vredan, da je ljubav jedino osećanje koje daje život...
Kliknite za proširenje...

Draga RadoznalostJeUbilaMacku!
Javi mi se private, ako te je moja poruka dotakla..
 
Eto, koliko znaci uspeh, novac, moc...Nista ne moze da me ispuni koliko emotivno zadovoljstvo i mir....[/quote]

Imas prekrasno ime,novac,moc...pa da te ja zaprosim,a :lol: :lol: :lol:

Emotivni bol ja resavam na sebi svojstven nacin.Znas kako.Otputujem negde.Egipat recimo 15 dana.Gledam piramide,zaboravim sve.Ovako.....vreme samo Elizabet,samo vreme.Ima na ovom Forumu osobe koje ja jako dobro znam.One su postedjene tog bola,jer nemaju emocija.Ali ,veruj mi,to su siromasne osobe.Siromasne duhom.To je mnogo ozbiljnija "bolest".........
 
RJM,pismo ti je lepo,(o)secanja koja imas prema tom coveku su nezna i liricna..ali nema opravdanja tipa long distance kad je prava ljubav u pitanju.
Eh,sta sam ja morala da preturim preko glave do onoga sto sam zelela i verovala i sanjala,ipak bilo je slatko cekanje,(koje je trajalo 3-TRI godine!)
A sve zato sto sam bila nesigurna i stidela se i nisam smela da se usudim da presecem sa prosloscu i da budem sa njim...imao je on devojku,ja sam bila sama,onda je on ostao sam a ja sam imala decka i nismo zeleli da ih prevarimo a znali smo da smo jedno za drugo...pricali smo cesto i dugo-long distance i bio mi je uteha i veselje kad mi je bilo ,mnogo tesko i dan danas je tako..ali sam mu ja ipak rekla sve sto sam osecala i on je dosao k meni :wink:
ne dozvoli da osecanja koja imas potiskujes u sebe i postanes ogorcena,reci mu sve i ako se ne slozi,bar ces znati da nije to to...ali mislim da hoce!
 
Anonymous:
RadoznalostJeUbilaMacku:
Ne dam se ja, draga moja! Još me ništa nije slomilo...
:)
Kao školjka
kad zrno peska
dotakne joj nežnost,
tako moja duša
iz svakog bola
iznedriće biser
nezaboravljene ljubavi...

Trudim se da iz svega što mi se dogadja nešto naučim, da postanem bolja... Da, naučila sam mnogo toga, naučila sam da je život prelep i vredan, da je ljubav jedino osećanje koje daje život...
Kliknite za proširenje...

Draga RadoznalostJeUbilaMacku!
Javi mi se private, ako te je moja poruka dotakla..
Kliknite za proširenje...

Zbunjena sam jer ne znam ko si. Registruj se, pa da razgovaramo.
 
RadoznalostJeUbilaMacku:
Anonymous:
RadoznalostJeUbilaMacku:
Ne dam se ja, draga moja! Još me ništa nije slomilo...
:)
Kao školjka
kad zrno peska
dotakne joj nežnost,
tako moja duša
iz svakog bola
iznedriće biser
nezaboravljene ljubavi...

Trudim se da iz svega što mi se dogadja nešto naučim, da postanem bolja... Da, naučila sam mnogo toga, naučila sam da je život prelep i vredan, da je ljubav jedino osećanje koje daje život...
Kliknite za proširenje...

Draga RadoznalostJeUbilaMacku!
Javi mi se private, ako te je moja poruka dotakla..
Kliknite za proširenje...

Zbunjena sam jer ne znam ko si. Registruj se, pa da razgovaramo.
Kliknite za proširenje...

Registrovana sam kao clan... Myra je moje ime.
Odgovorila si na moju poruku "Dolazim po tebe i vodim te sa sobom"... Mislim da imamo nesto zajednicko.
 
Neznam da li je ziv.Neznam nista o njemu vec dugo.Trazila sam ga jednom u njegovom rodnom mestu.NJegov drug mi je rekao da ga ne trazim jer ga ne mogu naci.Trazim ga i ovde vec mesecima,ali uzalud...Te tvoje price podsecaju me na njega...ponekad plachem,ponekad mislim,mozda ipak,tu je negde...
 
Pre neku godinu je to bilo.Tacnije,pre neko leto.U Vrnjackoj banji.Sedeo sam u Svajcariji,ispijao kaficu i votku,moju omiljenu kombinaciju,cekajuci da padne noc i odrzi se i ta manifestacija.Citao sam neke novine,valjda su bile Sportske.Sunce je bas bilo upeklo,ali Vrnjacka banja odise paltonima,kestenovima,jelama.....drvecem.Plus recica koja kroz sred banje prolazi,tek da zuborom da svoj doprinos prelepom parku.Oko mene je prolazilo dosta sveta.Mahom stariji ljudi,ali je bilo i omladine.Pogled mi nekako pade na visokog,preplanulog muskarca,svojih 40-ak godina.Bio je obucen sav u belo.Bele cipele,bele pantalone,bela kosulja ispeglana na ivici ukusa.Kosa mu bese sva u briljantinu,zalizana.Nosio je i suncane naocale.Onako visok,Bogami ja sam mu pozavideo na lepoti.Stajao je i pricao nesto sa vlasnikom zlatare.Odjednom,on pridje postarijoj Gospodji.Nek je imala 60 i kusur godina.Nesto malo su pricali,a onda odose nekud zajedno.Nakon sat vremena,ja sam ga opet video,na istom mestu,kako razgovara sa zlatarem.Nista cudno ,pomislih,ono mu je sigurno bila neka rodjaka.I taman mi ta pomisao prodje glavom,kad se on dade u razgovor sa drugom Gospodjom.Mozda jos starijom od prve.I sa njom ode. E to je vec zagolicalo moju mastu.Pridjoh zlataru,kao raspitujem se za narukvicu,ali sam ga onako usput priupitao:Ko je onaj Gospodin u belom? ON,zapitazlatar,mislite na Serza? Ne,rekoh,ne znam mu ime,samo mi se svidjaju njegove cipele,pa sam hteo.....u pola reci me prekinde Serz. Da,recite,obrati mi se nekim glasom koji je istovremeno delovao i smirujuce i obeshrabrujuce. Nista ,nista,rekoh nevesto,samo sam hteo da pitam za marku cipela.Hocete li na pice samnom,obrati mi se on.Sad,naviko na svasta,pomislih da nije od "onih"....ali pristadoh.Odosmo u bastu obliznjeg restorana.Narucili smo pice.Upoznasmo se,ja rekoh svoje ime,on malo zacuta.Rece:Gospodine,Vas ne interesuju cipele,Vas interesuje ko sam ja,zar ne? Rekoh:DA.Ja sam Dragan.Iz Beograda sam.Ovde radim kao BELI GALEB>Priznajem,nije mi bas bilo jasno.No,on me nije ostavio da cekam u neizvesnosti.
"Vidite,nastavi on,ja ovde zaradjijem hleb. Morao sam da pitam to bezvezno pitanje:KAKO? Lepo rece on,uvek ima starijih Gospodja kojima je do ljubavi i neznosti.Ja im to ispunjavam i naplacujem.Kad mi je reko cifru,zavrte mi se malo u glavu.Pa ima li posla,pitah opet nevesto? Ima,ima,dao Bog,rece on.Vidite,rece,ja spavam u hotelu,hranim se po najskupljim restoranima ,oblacim po zadnjoj modi,vozim veoma dobar auto.....Oooooooooo.....sad ga ja prekinuh,pa Vi ste srecan covek.Najednom,njemu se promeni izraz lica. "Imate li Vi porodicu,zenu,decu,upita me?" Imam,dao Bog ,rekoh. Njemu se lice jos vise steze,u ocima se pojavi neka tuga.Rece:Ne Gospodine,VI ste srecan covek,ja sam samo Beli galeb koji zivi od danas do sutra.Koji pruza svoje telo dok moze.A sta ce sa mnom biti kad ne mogu vise pruzati svoje telo,ne znam.....i ne bih voleo da znam.To rece,popi pice na iskap i ode da zaradjuje za zivot.Dugo sam ga posle gledao i razmisljao sta je hteo da mi kaze.O da,reko mi je SVE. Uvece je pocinjao i zavrsio se koncert.Ujutru smo otputovali iz Vrnjacke banje.BELOG GALEBA nisam nikad vise video nit sreo....a bio sam vise puta posle toga u Vrnjcima.Pitaj Boga,mozda je u nekoj drugoj banji odselio,mozda na more otiso,tek,ja ga vise nisam video.
 
U blizini svajcarije beshe pozorishte.Krenula sam da gledam "figarovu zenidbu" i sretoh ga.Bio je sav u belom ko shto kazes,na nogama talijanske cipele...zene su se okretale za njim,a on,ishao je polako i gledao u prazno...Zastao je kraj rechice,na keju,naslonio se na ogradu i posmatrao nebo,kao da je molio,a sigurno znam da nikad nije molio...
 
Veche pred Svetog Nikolu i ja se pakujem.U meni se pokrenuo onaj mikrokosmos...mozda ipak...Zatvaram ochi da docharam tvoj lik.Kosu sam ochesljlala onako kao shto ti volish.Strah me i da pomislim da me necesh prepoznati.Nocas opet necu oka sklopiti.Nekada smo zajedno posmatrali zvezde iznad nasheg grada.Govorio si:"Vidish,ti si ona mala zvezdca gore.MALA,ja cu te uvek naci medju ostalim zvezdama jer ti je boja svetlucavo plava..."A ja bh naslonila glavu na tvoje rame i cutala.jer,cutnja ponekad vishe kazuje...Ako pogledash u nebo mozda...Boze,shta mi je pa u svakoj prichi nalazim sebe?!
 
Milion puta sam i ja htela da mu pošaljem pismo,da mu, dok sam mogla,kažem nekoliko reči koje bih ga možda ili ne bi zadržale ili mu pomogle da odluči,ali nisam glumila sam da sam jaka, da mogu tako i da ću biti dobro i bez njega i onda ga sada više nema,...verovatno sam pogrešila,ali to nikad(nikada ne reci nikad)neću saznati,ovako ću sada.. Nikada neću da zaboravim osećaj koji mi daješ kada si pored mene, ni onda kada ga ne bude bilo.Možda je sve uzalud i možda živim u iluzijama, ali meni je lepo i ŽIVIM. Dovoljno si jak da me otmeš, ali pitanje je da li će to ikada da se desi?
Trebaš mi kao niko do sada, ali nikada to nećeš saznati!
Čekaću jer sam sigurna da ćeš opet doći.
I TI, kao i JA, znaš da bi bilo sve drugačije da smo se ranije sreli, par godina unazad. Ovako,sve je teže, a možda i slađe.Osećamo oboje da je to ono pravo među nama, ali nećemo da priznamo, a još manje da neko to sazna. Niko saznati neće šta je bilo među nama.
Godine iskustva ne daju nam veliku slobodu zajedničkog «disanja», slobodnog uživanja i kompletne sreće. Teraju nas na razmišljanje i nameću nam mnogobrojna pitanja «ZAŠTO,KAKO I DA LI IĆI DALJE?»
I pored toga što nam je vreme kad smo zajedno maximum ispunjeno i što bukvalno delujemo kao JEDNO, niko nije siguran šta će na kraju da bude i šta nam novi dan nosi. Možda nikada nećemo uspeti da POSTOJIMO ZAJEDNO u PRAVOM SMISLU TE REČI, i možda nikada nećemo saznati kako dišemo jedno pored drugog, kako je to kad se mi volimo, ali ja ću uvek znati da si TI moje drugo JA i svaki drugi posle TEBE će biti samo DRUGI!
Razumem te, znam da i ti razumeš mene. Nije ti lako.
I meni, kao i tebi, treba vremena da sredimo misli, da stavimo stvari na svoje mesto pa i po cenu NAS i NAŠEG ZAJEDNIČKOG POSTOJANJA.
Imali smo, imamo i uvek će biti u nama nešto naše, nešto posebno, nešto što niko nikada neće razumeti, samo TI i JA. Samo nas dvoje ćemo se sećati dana provedenih zajedno i niko
nam bar te dane i te uspomene ne može oduzeti jer one su u nama!

Shvatila sam nešto što je veomo bitno da bi se išlo dalje u celoj ovoj stvari, bitno da preživim sve ove i neke buduće teške trenutke koji me čekaju.
Ti ćeš uvek biti tu negde pored mene, i kad te niko ne bude video, ja ću te osetiti, kao što i sada predosetim svaki tvoj sledeći korak koji napraviš, a vezan je za nas.


Znam da ne mogu da se razočaram, jer sam naučila Živeti, a ne vezati se.
Znam da nećemo više trajati od ovog što smo do sada, ali meni je bilo lepo i ja ću se sećati, sećaću se sve do onog trenutka dok te neko drugi na neki drugi, ali nikad kao tvoj, način zameni jer ti si samo jedan i za mene ćeš ostati jedini takav.
 
Više ne umem da sanjam, a da se uplakana ne probudim...
Ne umem ni da pišem, jer je svaka reč samo suza...
Ponovo, kao i svakog dana, u mojim očima se skupljaju teški, kišni oblaci... I pašće kiša, poplaviće sve one doline koje za žude za suncem...
Gazi me tuga, gura me u ponor... i sve je dalje svetlost, kao da me svaki korak vodi dva koraka nazad... Samo će vapaj od mene ostati...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top