Panicni strah od porodjaja

Dva puta sam se porodila carskim rezom u Narodnom Frontu. Prvi put doktori su rekli da beba izlazi celom umesto temenom pa je mogla da se ugusi, drugi put su se previse mislili da li prirodno da me porode ili opet carskim rezom i dok su se oni tako nadmetali ko je pametniji i strucniji nisu primetili da je plodova voda zelena i kad su se napokon odlucili za prirodan porodjaj i probusili vodenjak imali su sta i da vide. Nacelnik se hvatao za glavu i panicio, ja sve mirno posmatrala i rekla muzu ( koga sam pre toga pozvala da dodje) da ode u najblizu crkvu i moli se za mene. Samo da napomenem da sam samo sat pre toga rucala jer mi nisu rekli kada ce da me porode.
Hvala Bogu sve je dobro proslo i sada imam dva zdrava i lepa deteta.
Nikada se nisam plasila bolova niti imala bilo kakav strah od samog porodjaja jedino me je uvek bilo strah od ljudske gordosti i gluposti koje nemaju granica.
Ne zelim nikoga da plasim ali svoje nezadovoljstvo ljudima koji rade u Narodnom Frontu ( cast izuzecima) i samom organizacijom porodilista( tj. haosom) cu uvek da izrazim jer to je moje ljudsko pravo.
 
Ja sam u sobi bila sa jednom zenom koja mi je rekla koliko je platila odredjenoj doktorki da joj vodi trudnocu i na kraju da je operise ako treba, a trebalo je. Tu doktorku sam poznavala od proslog porodjaja. Ona se pacijentima ( porodiljama i trudnicama) uvek obraca sa "moji pacijenti" i naravno skoro da i ne obraca paznju na one koji "nisu njeni".
Uletela je jednom prilikom u cekaonicu za posete sa recima upucenim muzu, predhodno pomenute zene, " pa kako je moj tatica?" a onda se okrenula oko sebe ( gde sam sedela ja sa svojim muzem) i glupo procedila "ustvari moje tate".
Uvek mi se nekako namesti da je posmatram svaki put kad odem u porodiliste i kako se ophodi sa pacijentima, kako npr. "svojoj pacijentkinji" trazi cesalj u torbi punoj svega i svacega a onda uvece na kraju dana odlazi zadovoljna, visoko podignutog nosa ususkana u svoju crnu bundicu od neke jadne zivotinje.
Muka mi je od takvih ljudi ali kao sto kaze Djordje Balasevic:

Neko to odgore vidi sve, povlaci sve konce, igra se.
Postavi na svoje mesto svako dobro zlo jos pre.
Sve vide oci sudbine( a ja kazem Bozije).
 
Ne, njen najveci greh je podela pacijenata i nepostovanje svih pacijenata podjednako, sve ostalo je dekoracija.
Ko nije bio svedok svega toga ne moze sasvim da razume.
A neko ko je mozda imao ovakvu jednu "svoju doktorku" i ne zeli da razume.
 
Ma svi koji zele i koji ce se osecati bolje treba da nadju " svog doktora".
Naravno da to nije nikakva garancija da ce sve biti u redu.
Pri tome svakom pa i sebi zelim da napravim pravi izbor i nadjem doktora koji je pre svega dobar covek i postuje Hipokratovu zakletvu a onda koji je i strucan.
 
I ja imam taj problem- presla sam odavno tridesetu i razvela se zato sto nisam mogla da prevazidjem taj neobjasnjivi, neopisivi strah od porodjaja. On je, naravno, zeleo decu i pod tim izgovorom je nasao drugu, jer se ja nisam usudila da ih rodim, ma koliko sam ga volela i zalela da ga zadrzim. Recice neko da je to problem za psihijatra, ali ne znam sta bi mi neko mogao uopste reci o tome sto bi mi otklonilo ili ublazilo strah od porodjaja. Znam da je to prirodno, znam da postoje epidural i carski rez, ali ja prosto NE MOGU naterati sebe na to! Nisam razmazena, znam da su se zene poradjale od kada je sveta i veka, znam da ce za nekoliko godina biti kasno i da cu mozda zaliti, ali imam osecaj da u to ne treba da se upustam i izgleda sam prevelika kukavica, pa sam i ubedila sebe da je bolje ovako...PS Imala sam pre nekog vremena spontani pobacaj,posle razvoda,razocarenja i teskih trenutaka kroz koje sam prosla, kada sam ipak ubedila sebe da nije normalno tako razmisljati,da cu uspeti, kada su vec tolike zene uspele,da ce mi dete ulepsati i obogatiti zivot, ali me je pobacaj dodatno ubedio u to da je bolje da ostanem bez dece, ne znam, mozda je tako predodredjeno, mozda i nije svaka zena stvorena za to da postane majka...
 
" HRISTOS SE RODI!"
ORHIDEJO1 zao mi je kada cujem da se neka zdrava i mlada zena plasi da radja decu.
Pre svega zato sto su deca najvece blago i lepota ovog sveta i nista ne moze tako duhovno da ispuni i oplemeni coveka kao sto to mogu deca.
Medjutim ako iz nekuh razloga covek ne moze da razmeni ljubav i plemenita osecanja sa svojom decom onda to mozda moze sa decom koja su gladna i zedna necije ljubavi a koje iz nekuh razloga niko ne zeli.
To ne mora odmah da znaci usvajanje deteta vec za pocetak je dosta i pomoci na neki nacin bar jednom takvom detetu paznjom i posvecivanjem jednog dela vremena.
Te stvari se ionako odvijaju postepeno i korak po korak.
Na taj nacin ces najbolje i sebe preispitati u vezi svoje zelje da imas decu kao i svojih strahova.
Da li si sigurna da je taj strah jedino strah od samog cina porodjaja ili je povezan sa jos nekim strahovima kojih mozda nisi ni svesna?
Slazem se da svaka zena ne mora da postane majka ali isto tako mislim da ona taj svoj Bogom dat potencijal da bude majka treba da izrazi na neki drugi nacin inace ostaje siromasna za mnoge divne stvari koje su sustina i smisao zivota.
 
Hvala na lepim recima i razumevanju! Ljudi iz mog okruzenja nemaju bas puno razumevanja za ovaj moj problem,ili me ne shvataju ozbiljno, obicno mi kazu da sam "razmazena i sebicna",sto stvarno nije slucaj.Te moje prijateljice uglavnom imaju decu, i same su prosle kroz agoniju porodjaja i ne kriju da je to najveci bol koji su u zivotu dozivele, ali uglavnom misle da verovatno ne zelim dovoljno dete,kada nisam spremna da zarad majcinstva podnesem taj bol. Mozda i jesu delimicno u pravu.Nije da ne zelim dete, ali isto tako mogu zamisliti zivot bez dece. Draga su meni ta njihova mala stvorenja,posvecujem im puno svog vremena i verujem da bih bila dobra majka, ali me plasi iskljucivo sam cin porodjaja.Svi ljudi imaju razlicit prag bola koji mogu da podnesu, kod mene je on izuzetno nizak, svaki iole veci bol koji sam morala da prezivim (na srecu,nije ih bilo mnogo, npr.ta kiretaza, sivenje neke rane, pa i obicno vadjenje zuba),ostavili su mi bukvalno traume i strah od bilo cega slicnog. Mozda ce ovo nekoga i nasmejati, jer nema zivota bez bola i ne mogu se stvari predvideti i spreciti, ali verujte da nije lako ziveti sa tim i osecati se kao najveca kukavica i placi*cka na svetu...
 
Orhideja1:
Hvala na lepim recima i razumevanju! Ljudi iz mog okruzenja nemaju bas puno razumevanja za ovaj moj problem,ili me ne shvataju ozbiljno, obicno mi kazu da sam "razmazena i sebicna",sto stvarno nije slucaj.Te moje prijateljice uglavnom imaju decu, i same su prosle kroz agoniju porodjaja i ne kriju da je to najveci bol koji su u zivotu dozivele, ali uglavnom misle da verovatno ne zelim dovoljno dete,kada nisam spremna da zarad majcinstva podnesem taj bol. Mozda i jesu delimicno u pravu.Nije da ne zelim dete, ali isto tako mogu zamisliti zivot bez dece. Draga su meni ta njihova mala stvorenja,posvecujem im puno svog vremena i verujem da bih bila dobra majka, ali me plasi iskljucivo sam cin porodjaja.Svi ljudi imaju razlicit prag bola koji mogu da podnesu, kod mene je on izuzetno nizak, svaki iole veci bol koji sam morala da prezivim (na srecu,nije ih bilo mnogo, npr.ta kiretaza, sivenje neke rane, pa i obicno vadjenje zuba),ostavili su mi bukvalno traume i strah od bilo cega slicnog. Mozda ce ovo nekoga i nasmejati, jer nema zivota bez bola i ne mogu se stvari predvideti i spreciti, ali verujte da nije lako ziveti sa tim i osecati se kao najveca kukavica i placi*cka na svetu...
Kliknite za proširenje...

Nemoj da si tako ostra prema sebi, ti nisi to sto si napisala samo imas problem koji nije nista neobicno i sigurna sam da neko strucan o tome zna vise i da postoje nacini da prevazidjes strah od bola a i da ublazis sam bol samo to neko treba negde da zabelezi kao tvoju karakteristiku.
Koren problema moze biti cisto psihicki, a mozda i cisto fizicki a mozda i oba.
Potrazi pomoc od lekara za svaki od ovih mogucih slucajeva, potrudi se da nadjes uzrok svega.
Moj prag bola je bio mnogo nizi pre ova dva porodjaja pa cu ti ispricati anegdotu.
Kad sam posle drugog c.r. dosla kod doktora posle par dana da mi izvadi konac imala sam oziljke od flastera koji su mi skinuli kad je rana zarasla i zbog osetljivosti koze bili su negde upaljeni, crveni pa i sa malo gnoja i sve je izgledalo dosta strasno.
Kada je doktor makazama povukao konac, ja nisam odreagovala na sta se on veoma zacudio jer ima drugacija iskustva.
Ja sam mu rekla da posle ova dva porodjaja mogu sa mnom da rade sta god hoce mene vise nista ne boli.
Znaci izgleda da se taj prag bola moze promeniti. Na koji nacin mislim da treba sama da istrazis i potrazis pomoc.
Srecno.
 
S obzirom da sam cula za neka ne bas lepa iskustva iz Visegradske, zanima me kako ste se "provele" u Narodnog fronta? Mozete li da preporucite nekog pouzdanog doktora? Nekog ko je pazljiv, nije alav na pare a zna sta radi. Smuci mi se fizicki :? na one koji gledaju samo kako da te ocerupaju (za novac, naravno). Sto takve ne mogu da smislim...
 
Ja sam se porodila u Zemunskoj.Doktorka se zove Jasmina Lapcevic,pratila mi je trudnocu.Tamo jos uvek nisu instalirali epidural.Ali ja sam se odlucila za tu bolnicu jer stanujem preko puta.I imam malo predrasuda prema velikim bolnicama.I bilo je savrseno.Od 28 nedelje trudnoce sam isla na vezbe za trudnice u svom Domu zdravlja.Nas pet sa vezbi se porodilo u Zemunu u 4 dana i sve smo prosle divno.Znam da se novac uzima,ali meni niko nije nista trazio.Porodjaj je bio divan,kao po knjigama.Bol?Priroda se sjajno pobrinula da izmedju bolnih kontrakcija idu periodi potpuno bez bola,kao da nista nije bilo.Vezbe puno pomazu,preporucujem i psiholoski i realno u smislu savladjivanja bola.Ja sam bila posle porodjaja euforicna i ona 2 sata koja provedes u sali neposredno posle, sam provela u divanu mobilnim.Strah je normalan ali te situacija ponese i stvarno zaboravis.Moj sincuga ima 4,5 meseci i vredi truda.Cinjenica ,biti u porodilja u Srbiji nije bas dobitak na LOTO-u.Meni je rana od epiziotomije posle bila problem i tih prvih mesec dana usaglasavanja tela sa novim stanjem.Ali bih opet-prekratko traje za dobitak
 
klavirstimer:
Ja sam se porodila u Zemunskoj.Doktorka se zove Jasmina Lapcevic,pratila mi je trudnocu.Tamo jos uvek nisu instalirali epidural.Ali ja sam se odlucila za tu bolnicu jer stanujem preko puta.I imam malo predrasuda prema velikim bolnicama.I bilo je savrseno.Od 28 nedelje trudnoce sam isla na vezbe za trudnice u svom Domu zdravlja.Nas pet sa vezbi se porodilo u Zemunu u 4 dana i sve smo prosle divno.Znam da se novac uzima,ali meni niko nije nista trazio.Porodjaj je bio divan,kao po knjigama.Bol?Priroda se sjajno pobrinula da izmedju bolnih kontrakcija idu periodi potpuno bez bola,kao da nista nije bilo.Vezbe puno pomazu,preporucujem i psiholoski i realno u smislu savladjivanja bola.Ja sam bila posle porodjaja euforicna i ona 2 sata koja provedes u sali neposredno posle, sam provela u divanu mobilnim.Strah je normalan ali te situacija ponese i stvarno zaboravis.Moj sincuga ima 4,5 meseci i vredi truda.Cinjenica ,biti u porodilja u Srbiji nije bas dobitak na LOTO-u.Meni je rana od epiziotomije posle bila problem i tih prvih mesec dana usaglasavanja tela sa novim stanjem.Ali bih opet-prekratko traje za dobitak
Kliknite za proširenje...
И ја сам се породила у Земунској (2 пута) и супер сам прошла!
 
klavirstimer:
Ja sam se porodila u Zemunskoj.Doktorka se zove Jasmina Lapcevic,pratila mi je trudnocu.Tamo jos uvek nisu instalirali epidural.Ali ja sam se odlucila za tu bolnicu jer stanujem preko puta.I imam malo predrasuda prema velikim bolnicama.I bilo je savrseno.Od 28 nedelje trudnoce sam isla na vezbe za trudnice u svom Domu zdravlja.Nas pet sa vezbi se porodilo u Zemunu u 4 dana i sve smo prosle divno.Znam da se novac uzima,ali meni niko nije nista trazio.Porodjaj je bio divan,kao po knjigama.Bol?Priroda se sjajno pobrinula da izmedju bolnih kontrakcija idu periodi potpuno bez bola,kao da nista nije bilo.Vezbe puno pomazu,preporucujem i psiholoski i realno u smislu savladjivanja bola.Ja sam bila posle porodjaja euforicna i ona 2 sata koja provedes u sali neposredno posle, sam provela u divanu mobilnim.Strah je normalan ali te situacija ponese i stvarno zaboravis.Moj sincuga ima 4,5 meseci i vredi truda.Cinjenica ,biti u porodilja u Srbiji nije bas dobitak na LOTO-u.Meni je rana od epiziotomije posle bila problem i tih prvih mesec dana usaglasavanja tela sa novim stanjem.Ali bih opet-prekratko traje za dobitak
Kliknite za proširenje...

Kako je lepo cuti ovako nesto ohrabrujuce za nas koje tek treba da radjamo, bas si me ohrabrila. Pozz
 
Nadjoh ovaj clanak pa nije zgoreg da ga buduce mame procitaju...pozz


Istinu o rađanju „Blic“ je potražio među iskusnim i budućim mamama
Koliko porođaj uistinu boli
Žene su na porođaju uglavnom hrabre. Većina ne ispusti ni glasa tokom 10-12 sati rađanja. I samo one znaju kako im je, kaže doc. dr Neđo Čutura, načelnik porodilišta GAK „Narodni front“ u Beogradu, koji je novinarku i fotoreportera „Blica“ obukao od glave do pete u zeleno i pustio u boksove porodilišta, gde su buduće mame, između kontrakcija, pričale o bolu.

- Sećam se jedne porodilje od pre 15 godina, od čije se vike orila cela bolnica - ispričao nam je dr Čutura. - Kukala je iz sveg glasa. Lekari i sestre su dolazili da vide šta se to dešava. Pokušavali smo na sve načine da je smirimo, pričali smo s njom, molili je, grdili... Na kraju smo prestali da se trudimo i pustili je da se izbori s tim kako sama hoće. I u jednom trenutku samo je ućutala.

Dr Čutura je odmah pomislio na najgore i otrčao u boks da proveri.

- Kad, na moje veliko iznenađenje, žena sedi na krevetu, mirna i ćuti - nastavlja priču naš domaćin. - Pitam je: „Šta bi“? A ona će: „Bojala sam se, doktore, strašno sam se prepala“. U strahu od porođaja, vikom je pokušavala da se izbori s bolom i onim nepoznatim što je čeka. Kad se porođaj približio, strah je stavila pod kontrolu, srećna što će videti bebu.


Različit prag bola
Medicina zna da nemaju sve osobe isti prag bola, objašnjava dr Neđo Čutura. Određeni procenat žena zbilja oseća veliki bol i one kažu da ga osećaju i posle porođaja. Većina se ponaša i oseća normalno.

- Nijednoj ne možemo ništa da zamerimo - kaže on. - Koliko će ženu boleti, zavisi isključivo od praga tolerancije na bol i strukture ličnosti, a to porodilja izgrađuje celog života. Veliku ulogu u svemu ima vaspitanje. Žena ne prihvata porođaj na pravi način, kao nešto normalno, već strepi od njega. Znam mamu koja se sve vreme smejala, a mi je gledala u neverici. Međutim, i onoj drugoj grupi možemo da pomognemo kombinacijom psihofizičkih priprema i epiduralne analgezije. Kada bi tu mogućnost imale sve žene u Srbiji, možda bi nam i natalitet skočio.


Psihofizički i fizički
Psihofizička priprema upoznaje buduće mame sa fiziologijom genitalnog trakta i celim tokom porođaja. One tačno znaju šta ih čeka i šta u kom trenutku proživljavaju.

- Još nisam video ženu koja je prošla pripreme a da se neadekvatno ponašala - precizira dr Čutura.

Epiduralnu analgeziju (EA) u GAK „Narodni front“ mogu dobiti žene kod kojih je to medicinski opravdano - kao zamena za carski rez koji je mnogo veći rizik, preplašene i one kojima je nizak prag tolerancije na bol. - U poslednjem slučaju poželjno je da dobiju EA jer postoji mogućnost da strah i grč stvore velike probleme na porođaju, i nama i mami i bebi. Uplašena žena može da uđe u jedan oblik histerije. Desilo mi se da se porodilja paralisala u završnici, kad je trebalo da rodi. Jedva smo je otrgli. Uvek je bolje sprečiti tako nešto. Znam i žene koje nisu želele da ostanu u drugom stanju ili su rodile jednom, u strahu od porođaja. Većini je, kad ih pitate kroz nekoliko godina, ipak žao što su tako postupile - priča dr Čutura.
;)
 
I ja sam se,naravno kao i sve plasila porodjaja.U sustini ja se plasim svakog bola.Jos kada sam cula da su porodjajni bolovi drugi po jacini u medicini!Ali ajde,kao sve su se porodile pa cu i ja.Ipak sam zamolila lekara koji mi je vodio trudnocu da bude pored mene,ako nesto krene naopako.Ispostavilo se da mi nije ni trebao-na kraju me porodila babica od 22 godine! Sve u svemu,nisam se toliko plasila kad sam stigla u porodiliste,panika me uhvatila kad se sve zavrsilo,iako sam imala lak porodjaj.Mislila sam sad i nikad vise!Sada posle tri meseca,naravno da zelim jos dece i sada tek shvatam da sam super prosla-bila sam u sali 3 sata.Sve to prodje i kada prodje nije strasno.Istina da treba izdrzati sve to,ali kada vidis svoje bebce,znas da je vredelo.
 
Larra:
da pitam mame: da li je istina da (prvi) porodjaj zeni prodje onako kako se ona rodila?

Da objasnim: tipa, ako sam se ja bila krupna beba i recimo krenula karlicno, da li ce tako da bude i sa mojom bebom?

Jer sam od raznih zena cula tu pricu.
Kliknite za proširenje...
ma jok.
to se njim potrefilo!
ja sam bila 3,5 kg i rodila sam se za 10 minuta (prvo dete)
moj sin je imao 4,5 kg i nij ebilo šanse da prođe kroz kanal,pa je zato sve završeno carskim...
ma jok...nema to nikakve veze!
 
zene svasta pricaju, neke svoja realna iskustva a neke kao da se trude da buducoj mami nafuraju strah od podrodjaja i zaplase je maximalno. najbolje da za sve nedoumice pitas lekara koji ti vodi trudnocu, da ti lepo sve objasni. a za tudje price i praznoverje, sama odluci da li ces da prihvatis..
 
Ma sve se zene plase prvog poroda. Najbolji savjet sam dobila od ginekologa koji mi je vodio trudnocu: Ne slusaj zenske price o porodu, ne citaj knjige o porodjaju, sve sto ti ne bude jasno pitaj ginekologa, opusti se i misli kako ces imati prekrasnu bebu. Poslusala sam ga i zahvalna sam mu na jednostavnom i dobrom savjetu jer sam tako bezbrizno provela trudnocu Zene jedna drugu isprepadaju pricama..Najbitnije je da znas o simptomima u trudnoci ( poneki bolovi, malo krvarenja..ali sve opet pitaj svog ljekara).
 
Hellen:
...А 15 минута после првог порођаја сам већ знала да ћу моћи још једном да издржим све то!
Kliknite za proširenje...
Tri put ura za Hellen! Verovali ili ne dok sam se poradjala (pre 3 meseca) mislila sam na nju i tu čuvenu rečenicu "kad su mogle one mogu i ja". A prva rečenica mi je verovala ili ne bila "sledeći put ću na epidural". Cela sala je pala od smeha jer im je bilo prvi put da ženi sekund posle porodjaja već priča o sledećem putu.
Strah je normalan ali ne poželjan. Dan nakon što sam se porodila, cela bolnica je ječala od neke žene. Drekom samo gubiš snagu. Doktor i babice su poludeli jer ako te u tom trenutku uhvati panika možeš samo da odmogneš i sebi i bebi što sigurno ne želiš. Samo polako i razmišljaj o tom divnom stvorenjcu i sve će biti ok. :)
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Manga Hilux
Generacija Z otkazuje se od seksa
2
Odgovora
34
Pregleda
645
Zla Beba
Zla Beba
ForestGreen
Roditelji od dece prave potencijalne debile
2
Odgovora
25
Pregleda
751
Ganfajter
Ganfajter
Sizif
Zašto žene iniciraju više od 70% razvoda?
13 14 15
Odgovora
370
Pregleda
3.898
ZabranjeniLegenda
ZabranjeniLegenda

Back
Top