Panicni strah od porodjaja

ej nemoj se zezati sa tim ,,, (iz iskustva),, imala sam strah od poradjaja čini mi se od 15 -te godine ,,, i ,,,,,, nisam mogla da se porodim ,,, onesvestila sam se na porodjaju ,,, ali verujem da je sve od te fobije koju sam sama sebi napravila ,, najbolje bi bilo da ko ima takav srah ode do psihologa na mali razgovor ,,,,,,
 
Ајд, да додам још једну причу из живота.
Порађала сам се са првим дететом (4 сата на индукцији), а поред мене у претпорођајној сали била је једна девојка од 18 година. Јаооо, шта је све радила, вриштала као да је кољу (у питању су биле само контракције, не напони), бацакала се, није слушала сестре кад су је саветовале како да легне и како да дише..Одвели су је на порођај пре мене а породила се пола сата после мене. Ја сам гледала цео њен порођај. Викала је да неће да се породи, устајала је ''да иде кући''...једва су је задржали на столу...И на крају, после силног мрцварења и њеног, и бебе, и бабица око ње...докторка јој је пришла, звизнула јој два шамара и рекла:''Слушај, има сад да се породиш, живот твог детета је у питању!'' Једва су форцепсом извукли бебу коју мама није ни погледала.
Докторка ми је тада пришла и, као извињавајући се, рекла ми: ''Ето шта се дешава кад дете рађа дете!''

Нису у питању године, та девојка није била СПРЕМНА на трудноћу и порођај, није са собом раскрстила шта то значи и шта се очекује од ње, није била довољно зрела да поднесе све... Да бисмо били успешни родитељи треба да рашчистимо сами са собом да ли то заиста желимо и да ли смо спремни да поднесемо све што оно са собом носи! Тада ће нестати страх и бићемо сигурни у себе!
 
Hellen:
Ајд, да додам још једну причу из живота.
Порађала сам се са првим дететом (4 сата на индукцији), а поред мене у претпорођајној сали била је једна девојка од 18 година. Јаооо, шта је све радила, вриштала као да је кољу (у питању су биле само контракције, не напони), бацакала се, није слушала сестре кад су је саветовале како да легне и како да дише..Одвели су је на порођај пре мене а породила се пола сата после мене. Ја сам гледала цео њен порођај. Викала је да неће да се породи, устајала је ''да иде кући''...једва су је задржали на столу...И на крају, после силног мрцварења и њеног, и бебе, и бабица око ње...докторка јој је пришла, звизнула јој два шамара и рекла:''Слушај, има сад да се породиш, живот твог детета је у питању!'' Једва су форцепсом извукли бебу коју мама није ни погледала.
Докторка ми је тада пришла и, као извињавајући се, рекла ми: ''Ето шта се дешава кад дете рађа дете!''

Нису у питању године, та девојка није била СПРЕМНА на трудноћу и порођај, није са собом раскрстила шта то значи и шта се очекује од ње, није била довољно зрела да поднесе све... Да бисмо били успешни родитељи треба да рашчистимо сами са собом да ли то заиста желимо и да ли смо спремни да поднесемо све што оно са собом носи! Тада ће нестати страх и бићемо сигурни у себе!
Kliknite za proširenje...
Браво, Хелен!
 
Грешка!
Никакви ''васпитни'' шамари, то су били шамари који су требали да је освесте, да схвати где се налази и у каквој ситуацији, да је пробуде из хистерије у којој се нашла!
 
Porodila sam se pre jedanaest meseci i secam se svega kao da je juce bilo.Otisla sam u betaniju tri dana pre porodjaja i gledala stravu i uzas od nasih lekara,ali ni to mi nije ulilo strah.sest sati sam primala indukciju i uz velike napore rodila sina.imala sam vezu i puno mi je pomogla.nakon porodjaja su me uspavali da bi mi izvadili posteljicu koja je urasla u matericu i zasili ranu.kada sam se probudila spustili su me do lifta da vidim svoju porodicu. a sto je najgore od svega nisu mi rekli da sam izgubila 50% krvi.pokusala sam da ustanem i naravno pala sam,tek onda su mi rekli da ne smem uopste da ustajem i da moram da primim transfuziju krvi koju sam odbila jer se pre mene porodila zena sa sidom a lekari to nisu znali.hvala bogu oporavila sam se nakon samo mesec dana a doktori su rekli bez transfuzije najmanje pet meseci i kao posledicu porodjaja imam sekundarnu anemiju.ovo je samo ukratko sta mi se desilo inace bih mogla da pisem dva sata.ovo je zaista lepa tema i mislim da treba vise da se pise o porodjaju i da razmenjujemo iskustva.pozdrav svima
 
Увек и свугде има ствари које могу поћи наопако....на жалост, али овде је тема страх од порођаја и како га превазићи, а мислим да су један од узрока том страху управо овакве ''страшне приче'' које жене јако воле да препричавају једна другој.
У породилишту, у мојој соби жене су једном почеле такве приче и ја сам им забранила да причају! Лоше ствари ће се десити или неће, и потпуно је бесмислено ширити непотребан страх!
Верујем да ти је било тешко, али то је сад иза тебе, а некога тек чека....
 
prolens:
Porodila sam se pre jedanaest meseci i secam se svega kao da je juce bilo.Otisla sam u betaniju tri dana pre porodjaja i gledala stravu i uzas od nasih lekara,ali ni to mi nije ulilo strah.sest sati sam primala indukciju i uz velike napore rodila sina.imala sam vezu i puno mi je pomogla.nakon porodjaja su me uspavali da bi mi izvadili posteljicu koja je urasla u matericu i zasili ranu.kada sam se probudila spustili su me do lifta da vidim svoju porodicu. a sto je najgore od svega nisu mi rekli da sam izgubila 50% krvi.pokusala sam da ustanem i naravno pala sam,tek onda su mi rekli da ne smem uopste da ustajem i da moram da primim transfuziju krvi koju sam odbila jer se pre mene porodila zena sa sidom a lekari to nisu znali.hvala bogu oporavila sam se nakon samo mesec dana a doktori su rekli bez transfuzije najmanje pet meseci i kao posledicu porodjaja imam sekundarnu anemiju.ovo je samo ukratko sta mi se desilo inace bih mogla da pisem dva sata.ovo je zaista lepa tema i mislim da treba vise da se pise o porodjaju i da razmenjujemo iskustva.pozdrav svima
Kliknite za proširenje...

Jel imaš strah od ponovne trudnoće i porodjaja?
 
ipak ljudi treba imati u vidu i prag tolerancije na bol koji je veoma individualan ,,,, to što se neka drala kao da je kolju ,,, ,,,, ?? pored mene bila jedna koja dva puta rekla UH i porodila se ,,, ruku na srce ja sam bila od onih zbog kojih stavljaju rešetke na prozore ,,,
 
Наравно.

Јја сам споменула да се нека драла као да је кољу, али у сасвим другачијем контексту.То сам рекла да бих илустровала нешто сасвим друго, а не праг толеранције на бол.
 
lady me:
Jel imaš strah od ponovne trudnoće i porodjaja?
Kliknite za proširenje...
nemam strah zelim jos jedno dete ali za jedno dve god.sve se desava brzo tako da na porodjaju nema vremena za strah bar ja tako mislim.cini mi se da je gore kada sve to prodje kada je glava hladna pa se sve spoji.mozda moja prica deluje jako strasno a kada sam se poradjala nisam stigla da mislim na sebe i nisam ni zelela da razmisljam o ruznim stvarima.nije da se hvalim ali sam zaista bila hrabra i postporodjajnu anemiju sam brzo prevazisla.
 
Hellen:
Увек и свугде има ствари које могу поћи наопако....на жалост, али овде је тема страх од порођаја и како га превазићи, а мислим да су један од узрока том страху управо овакве ''страшне приче'' које жене јако воле да препричавају једна другој.
У породилишту, у мојој соби жене су једном почеле такве приче и ја сам им забранила да причају! Лоше ствари ће се десити или неће, и потпуно је бесмислено ширити непотребан страх!
Верујем да ти је било тешко, али то је сад иза тебе, а некога тек чека....
Kliknite za proširenje...
Ja ovo stalno govorim. Ne znam uopšte odakle ženama ideje da pričaju strašne stvari o porođajima i bebama ženama koje tek treba da se porađaju; jer mislim - izbora nema:?
Uopšte neću da slušam to, svakako će da bude kako mora; svaka strašna priča može probuditi agoiju ili strah, a nikako ne može da pomogne.
 
Dva puta me je porađao isti doktor u koga sam imala apsolutno poverenje. Smatrala sam ga "istruktorom za vožnju" koji ima duple komande i ako ja nešto zabrljam on će ispraviti. Bilo me je strah i bolelo je naravno, ali to je opravdan bol koji urodi divnim plodom. Rađe bih još deset puta na porođaj nego jedanput kod zubara. Ta divna stvorenja ti zadaju bol tek kad se rode, ali sve je to jako slatko i sastavni je deo života.
 
Штета је због страха ићи под нож, а зна се и да сама анестезија није наивна, ем је дуг опоравак, ем нећеш доживети тренутак када бебица угледа светло дана ем (колико ми је познато) сваки рез слаби материцу, па можеш да имаш само двоје деце (тако кажу!).
Јеси ли размислила о епидуралној анестезији? Кажу да је чудо, да ништа не боли, а свесна си све време.
 
ja bih radije carski nego epiduarl. Da se poradjam u Srbiji. Opet kod svakog je individualno. Ako bih imala veliki strah, izabrala bi carski, jer bolje da tako sve protekne pod kontrolom, nego da ja zarad tog neprocenjivog iskustva dovedem sebe i dete u opasnost. Ali kazem, svako ima svoj izbor.

A sto se tice onih dobronamernih samara, nisam za to cula nigde sem u nasoj zemlji. Neko da lupi samar porodilji u Americi odmah bi popio otkaz i tuzbu.
 
Тако сам и ја размишљала! Мени су и хтели оба пута да ураде царски рез (због диоптрије), али ја нисам хтела. И опет, имала сам стварно вееееелики страх од порођаја, али кад је дошло до тога .... схватила сам да то није ништа страшно. То је тако природна ствар да царски прихватам само ако нешто није у реду, тј. ако порођај природним путем може да угрози и бебу и маму. Могла сам и да тражим епидурал, али једноставно нисам хтела.
Али, што ти кажеш, све је ствар избора, само треба добро размислити.
Иначе, поред мене се порађала једна мама која се драла на сав глас, скупљала ноге и суздржавала се да се не породи и могу рећи да је прилично претерала, али да је ишамарају ... ма какви, ништа од тога. Било је мало викања у смислу да је приберу и некако је легла и породила се. Сама себи је прилично отежала нешто што је могло да се заврши на много мање болан начин. И да брже буде готово.
Све то дође и прође.
Свим будућим мамицама желим свако добро!
 
Slažem se da je sve individualno. Moja koleginica se porodila pre godinu dana uz pomoć epidurala, bila je prezadovoljna. Kaže ležala je u boksu pored prozora, bio je sunčan dan,porodjaj je dobro proticao, epidural ju je opustio i malo je falilo da zaspi a onda je rekla sebi "nema smisla da sad spavaš ipak, porađaš se", malo je bolelo, sve bilo ok, i kaže da su je više grudi bolele posle porodjaja danima nego sam porodjaj. Rekla je da svakoj preporučuje ovaj način poradjanja... ;)
 
da pitam mame: da li je istina da (prvi) porodjaj zeni prodje onako kako se ona rodila?

Da objasnim: tipa, ako sam se ja bila krupna beba i recimo krenula karlicno, da li ce tako da bude i sa mojom bebom?

Jer sam od raznih zena cula tu pricu.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
Beba rodjena sa repom od 10 cm
Odgovora
2
Pregleda
210
argumentovano
A
Z
Kako bi objektivno zastitili vasu decu od nasilja u skoli, ima li nacina za to?
2 3
Odgovora
50
Pregleda
1.162
Пилипенда
Пилипенда
Nina
Finski odbor odbacio imena Voldemor, Džezebel i Jes kao neprikladna
Odgovora
8
Pregleda
291
Nina
Nina

Back
Top