Nova saznanja o Jasenovcu

Kaj:
mislim da ovaj filmić daje koliko toliko realnu sliku o tome kako su nastale ustaše.


PS: savjetujem da se pogleda do kraja i da se muzika ugasi :idea:
Kliknite za proširenje...

"Narocito Hrvati nisu nikome oprastali zivot...Nevernost gradjana naplatili su Hrvati, koji su pustosili, ubijali, sramotili bez razlike sve sto im je u susret doslo...Samo u gradu Holfeltu trista ljudi iz puka de Mifels u komade je raseceno od strane Hrvata sa kapetanom Gutenbergom...Sopas je prosao na isti nacin i posluzio kao sahovsko polje svireposti Hrvata koji su se tu kupali u krvi pronasli kako da pothranjuju svoju veselost..."

"Svedski vojnik" ;1633

Verovatno su im i za to bili krivi Srbi:lol:
 
Tito i komunisti su na sve nacine pokusavali da umanje zlocine ustasa,i da bi napravili "ravotezu" izmislili su price o Cetnicima kao zlocincima iz Srpkih redova,a sve u interesu "bratsva i jedinstva"!Pa samim tim cifra kojom se barata,a koja je ustanovljena u komustickom periodu,od 600.000-700.000 ljudi je poprilicno tacna!Srbi su u Jasenovac dovodjeni iz citave hrvatske,delova Bosne i Hercegovine koji su bili pod njihovom kontrolom(u ostalim Srpskim delovima su vladali Cetnici),a takodje su deportovali Srbe iz okupiranog Srema!
 
GruberBG:
Tito i komunisti su na sve nacine pokusavali da umanje zlocine ustasa,i da bi napravili "ravotezu" izmislili su price o Cetnicima kao zlocincima iz Srpkih redova,a sve u interesu "bratsva i jedinstva"!Pa samim tim cifra kojom se barata,a koja je ustanovljena u komustickom periodu,od 600.000-700.000 ljudi je poprilicno tacna!Srbi su u Jasenovac dovodjeni iz citave hrvatske,delova Bosne i Hercegovine koji su bili pod njihovom kontrolom(u ostalim Srpskim delovima su vladali Cetnici),a takodje su deportovali Srbe iz okupiranog Srema!
Kliknite za proširenje...

Ovde se zaboravlja osnovna stvar-----GENOCID-----

Pa genocidom proglasavaju Srebrenicu a Jasenovac je neuporedivo vece ubijanje i pravi genocid (jer su se ubijala i deca i zene)!!!!!!!!!!!!

Treba reci da je izvrsen genocid nad Srbima i tuziti danasnju Hrvatsku za isti, jer ratni zlocin (i genocid) ne zastareva
 
GruberBG:
Tito i komunisti su na sve nacine pokusavali da umanje zlocine ustasa,i da bi napravili "ravotezu" izmislili su price o Cetnicima kao zlocincima iz Srpkih redova,a sve u interesu "bratsva i jedinstva"!Pa samim tim cifra kojom se barata,a koja je ustanovljena u komustickom periodu,od 600.000-700.000 ljudi je poprilicno tacna!Srbi su u Jasenovac dovodjeni iz citave hrvatske,delova Bosne i Hercegovine koji su bili pod njihovom kontrolom(u ostalim Srpskim delovima su vladali Cetnici),a takodje su deportovali Srbe iz okupiranog Srema!
Kliknite za proširenje...
Ovo je suhstina.A nova NDH zeli da napumpavanjem ustashkih zrtava iz Blajburga izjednachi te dve stvari...a to su totalne besmislice.To je kao da Nemci danas kazu da su pobijeni vojnici Vermahta i jevrejske zrtve po koncentracionim logorima jedno te isto.
U Jasenovac su dovodjeni Srbi iz clele NDH,koja je tada ukljuchivala celu Bosnu i Srem.Kao jedan od "rezultata"hrvatskog genocida u potpunisti je promenjena demografska slika posleratne Bosne u kojoj su pre rata Pravoslavci(citaj:Srbi) bili vecina u odnosu na Muslimane i Katolike,a posle rata su ih Muslimani "pretekli".Hrvati su svojim genocidom faktichki dali Muslimanima Bosnu,overeno na 50 godina.
 
’Oluja’ veci zlocin cak i od Srebrenice
Smisao godisnjice dogadaja u Srebrenici je da se skine odgovornost velikih sila,
pre svega SAD i Nemacke sa "Oluje", bombardovanja SR Jugoslavije i sadasnje
okupacije Kosova i Metohije, tvrdi dr Milan Bulajic, predsednik Fonda za
istrazivanje genocida, beogradski list “Glas javnosti”.
Muk o Jasenovcu
Dr Milan Bulajic kaze da niko ne govori o godisnjici Jasenovca, najveceg stratista
u Evropi. "Na sezdesetogodisnjoj komemoraciji, 17. aprila, nije bilo predstavnika
Vlade BiH, Hrvatske i posebno Katolicke crkve, a nije dosao ni visoki predstavnik
za BiH Pedi Esdaun, iako su svi uredno pozvani", kaze Bulajic.
Komentarisuci predstojecu godisnjicu stradanja muslimana u Srebrenici, Bulajic
ponavlja da se brojem muslimanskih zrtava u ovom gradu godinama manipulise,
ali da ni do dana danasnjeg ta cifra nije definitivno utvrdena.
- Bitno je da Vojska Republike Srpske u Srebrenici nije pocinila genocid! Zlocina
je bilo sa obe strane, ali treba tacno utvrditi ko je u ime Vojske RS cinio te zlocine.
Poznato je da su na slobodi Hrvati Drazen Erdemovic i Marko Boksic, koji su bili
u Vojsci RS i koji su pobili nekoliko desetina muslimana. Sustina je da namera
genocida nije postojala i da genocida, jednostavno, nije bilo! - istice Milan Bulajic.
On kaze da je konacan cilj ove kampanje ukidanje Republike Srpske. "Ako bi se
dokazalo da je Vojska RS izvrsila genocid, znaci da je Republika Srpska za to
odgovorna, a ukoliko se to dokaze ja cu prvi glasati za to, jer u tom slucaju nema
pravo da postoji", naglasava Bulajic.
Predsednik Fonda kaze da je ove godine i desetogodisnjica od stradanja Srba u
Srebrenici i "Oluje" i sezdesetogodisnjica Jasenovca, ali da retko ko govori o tome.
"Zaboravlja se da je "Oluja" veci zlocin od Srebrenice! "Oluja" je Tudmanov
zavrsetak genocidnog ciscenja Srba iz Hrvatske, koje je zapoceo ustaski poglavnik
Ante Pavelic. U Hrvatskoj sada zivi svega 4,2 odsto Srba, a Hrvati su 4. avgust
proglasili za nacionalni praznik! Jedan stravican zlocin proglasen je za nacionalni
praznik!
Srebrenica je bila samo argument za "Oluju", kao sto su Markale i Ulica Vase
Miskina bili motiv za bombardovanje Republike Srpske. Uvek se neki povod
stvarao", kaze Bulajic. Nas sagovornik podseca da je i dalje spreman da za tezu da
Vojska RS nije pocinila genocid u Srebrenici zalozi citavu svoju pedesetogodisnju
profesionalnu karijeru, ali da niko ne zeli (ili ne sme) da se suceli s njim.
Izvor: http://www.glas-javnosti.co.yu/
NAPOMENA
Srpska pravoslavna crkva je sastavila spisak Srba ubijenih u Srebrenici i okolini i u
Sarajevu u periodu od 1992-1995. Godine. Pogledajte:
SPISAK SRBA POSTRADALIH U SREBRENICI I OKOLINI 1992-1995.
http://www.spc.org.yu/Vesti-2005/07/srebrenica.pdf
SPISAK POSTRADALIH SRBA U SARAJEVU 1992-1995.
http://www.spc.org.yu/Vesti-2005/07/ubijeni-sarajevo.pdf
SPISAK NESTALIH SRBA U SARAJEVU 1992-1995.
http://www.spc.org.yu/Vesti-2005/07/nestali-sarajevo.pdf
Takodje, mozete pogledati snimak filma o stradanju Srba u Bosni, prikazanog u
“Sava centru” 9. jula 2005. godine, na ovoj adresi: http://www.snpmiletic.
org.yu/modules.php?name=Downloads&d_op=getit&lid=48
 
STRADANJA SELA, ZASEDE I ZATVORI U SREBRENICI
Gotovo da nije moguće opisati sve napade, pljacke, paljevine i razaranja kojima su
bila izlozena srpska sela. Reč je, kao što se moglo videti, o preko sto naselja sa
srpskim stanovnistvom. Smatramo da dovoljno ubedljiv dokaz o njihovoj
svojevrsnoj epopeji može da bude prikaz stradanja narednih nešto više od dvadeset
sela i zaselaka sa podrucja opstina ciju sudbinu u toku ovog rata pokusavamo da
prikazemo. Ono što se dogodilo njima u izvesnom smislu je karakteristicno i za
sudbinu ostalih naselja. Ukoliko, ipak, postoji neka razlika, ona je uglavnom u
imenima zrtava i napadaca, pocinilaca nedela, ali ne i u konacnom rezultatu
njihovih pohoda. Taj rezultat su uvek pobijeni ljudi, opljackana imovina, spaljena i
razorena sela. Ništa manje tragicne posledice imale su i gotovo bezbrojne zasede
skrivane po busijama duz magistralnih i lokalnih puteva, u kojima je stradalo na
stotine lica srpske nacionalnosti, ali i srebrenicki zatvori iz kojih mnogi uhapseni
ili zarobljeni Srbi nisu izneli zivu glavu.
Sudbina mestana prvih srpskih naselja koja su muslimani napali - Gnione, Bljeceve
i Metaljke (zaklani, spaljeni, svirepo ubijeni ljudi, opljackana, razorena i spaljena
naselja) nagovestila je sve ono sto će se uskoro i ostalima dogoditi.
Uostalom, o tome treba da posvedoce cinjenice koje smo za ovih, vise od godinu
dana uspeli da prikupimo.
Mnoge od ovih zrtava su ubijene na najsvirepiji način: spaljivanjem, secenjem
stomaka, odsecanjem glave, udarcima tupim predmetima ili klanjem. Mnoge od
zrtava pronadjene su bez delova tela. Slike masakriranih prenele su mnoge
televizijske kompanije. Zaprepascena tim monstruoznim zločinom javno se,
posebnim saopštenjem, oglasila i Srpska pravoslavna crkva, a njegova svetost
patrijarh Pavle, u prisustvu clanova Sinoda, odrzao je pomen nevino stradalim
mucenicima. Kravica je danas opustosena, što se nije dogodilo ni u vreme najzescih nemackih i
ustaških razaranja u toku drugog svetskog rata. Među brojnim napadacima, a
prema slobodnoj proceni bilo ih je najmanje preko hiljadu iz svih muslimanskih
krajeva koji okruzuju Kravicu (Cerska, Konjevic Polje, Pobudje, Glogova...),
prepoznati su: Naser Oric, Zulfo Tursunovic, Ferid Hodzic, Becir Mekanic, Bajro
Osmanovic „Mis”, Nedzad Bektic, Hakija Meholjic, Veiz Sabic, Nezir Zebric,
Sefik Ahmetovic, Mustafa Golic, Esma Kiveric, Mirsad Sulejmanovic, Muhamed
Cikaric, Semsudin Salihovic, Sulejman Mujcinovic, Junuz Mehic, Ejub Golic
„LJubo”, Fikret Mustafic, Murat Avdic, Muhamed Jahic, Murat Duric, Munib
Becirovic, Fadil Sahbaz, Saban Muminovic, Musan Osmanovic, Zaim Mehic,
Meho Alic i Abid Orlovic i dr.
O napadu na Kravicu svedoce Ratko Nikolic, Milorad Nikolic, Milanovic Milena i
Nikolic Milosava.
Istražni tim UN koji je obišao Srebrenicu po nalogu Generalnog sekretara izvjestio
je 24. jula 1995. godine da nisu pronašli svjedoke koji bi potvrdili zločine. Hjubet
Viland, licni izaslanik Visoke komisije UN za ljudska prava, putovao je sa
istražnim timom u Srebrenicu i Tuzlu gdje je razgovarao sa većim brojem
Bošnjaka u izbjeglickim logorima i kolektivnim smještajima i pri tom nije
pronašao ni jednog svjedoka koji bi potvrdio pocinjene zločine.
Kofi Anan, generalni sekretar UN, podneo je 15.novembra 1999. godine izvještaj o
„ Padu Srebrenice 1995. ”, na osnovu naloga Generalne skupštine, od decembra
1998. godine. Tu se govori o 33 grobnice, sa izmedu 80 i 180 tijela, kao i o
približno 2.000 ekshuminiranih, od kojih su oko trecine identifikovani (znaci blizu
700) . Broj „ poginulih ” se izjednacava sa brojem „ nestalih ”, uz argument, da je
sudbina ovih riješena samo u 117 slučajeva. Spisak nestalih menja se u
meduvremenu ne samo po broju već i po imenima! Bilo je i još ima tu i ranijih
pokojnika ili sa spiska onih koji su Srebrenicu napustili prije jula 1995. godine cija
se brojka kreće oko 5.000 stanovnika .
Naser Oric je sa svojim drustvom vršio prepade i iz enklave na okolna srpska sela.
Video-snimke svojih akcija (pljacke, masakre, paljevine, spaljene kuce, mrtva
tijela, odsjecene glave itd.) prikazivao je i stranim novinarima Istraživaci Honig i
Bot pišu o više od 1.300 ubijenih Srba do januara 1993. godine . O njegovim
zločinima svjedoci general Morijon, predhodnik genala Rouza u Bosni u intervju u
NIN-u .
General Hadzihasanovic, bivši nacelnik staba Armije BiH, izjavio je kao svjedok
pred Haskim tribunalom, da je od 5.803 pripadnika 28. muslimanske divizije,
stacionirane u Srebrenici, ubijeno 2.628 njenih pripadnika u probijanju prema
Tuzli . Medutim, evidentno je da bošnjacki krugovi za javnost imaju neke druge
brojke o srebrenickim žrtvama: 7.618 nestalih i 3.745 poginulih izbeglica, ukupno
11.363 žrtava koje navodi „Špigl”. U knjizi„ Srebrenica ”, Holandjani Honig i Bot
govore o 6.546 nestalih, koji su prijavljenih MKCK.
Na osnovu analiza dogadanja u Srebrenici (jul 1995) proizlazi da iz obruca srpskih
snaga sa civilima nije izašlo 5.000 - 6.000 naoružanih ljudi. Isti izvori potvrduju da
se radi o muslimanskim vojnicima, koji su odbili predati oružje UNPROFOR-u u
Potocarima. Po nalogu lokalnih komandanata oni su krenuli u proboj prema Tuzli,
Kaknju i Goraždu pa su se nakon proboja, kako je rekao general Delic, ukljucili u
borbe na širem prostoru BiH i mnogi na tim ratištima poginuli a potom dodati na
spiskove pobijenih u Srebrenici. To potvrduje i Sefer Halilovic u knjizi „Lukava
strategija” kaže „da je 28. divizija muslimanske vojske iz Srebrenice
reorganizovana posle povlacenja iz Srebrenice i da je sastavljena od 6.000 vojnika
koji su probili liniju Srba.” Znači da je dio vojnika 28. divizije prebacen na front
Treskavice, Trnova i Goražda, gdje su vodene borbe u kojima je bilo gubitaka a
pridodati stradalim u Srebrenici.
Velika je nepoznanica planski odlazak Nasera Orica sa grupom saradanika i
specijalaca u Tuzlu pred operaciju VRS na Srebrenicu. Uz to, ucestale su izjave
analiticara da je masakr nad Srebrenicanima proveden po nalogu i instrukcijama
stranih obavještajnih službi i odobrenje bošnjackih vlasti u Sarajevu da se desi
masakr nad sunarodnicima. Mnogo otkriva pismo Nasera Orica upuceno
Izetbegovicu: „Nisam se slagao sa vašom odlukom o predaji Srebrenice koju ste
dogovorili sa francuzima, a pogotovo ne sa kasnijim dogadajima u njoj, uz toliko
žrtvovanje civila, bez obzira na efekat.”Ibran Mustafic, funkcioner SDA i još nekih ljudi iz Srebrenice u izjavi za „Ljiljan”
istice da je bilo masovnih sukoba i likvidacija medu muslimanskim grupama,
prvenstveno onih koji su se htjeli predati VRS i onih koji su to zabranjivali i
orucano sprečavali. To potvrduje i Komanda UNPROFOR iz Srebrenice. Upravo
zbog neslaganja sa ekstremistima likvidiran je i predsjednik SDA Azem
Bajramovic, kako bi se ucutkao svjedok, napisao je „Ljiljan”.
Izjave predstavnika MKCK i OEBS da su se mnogi vodeni kao nestali iz
Srebrenice javili porodicama i glasali na izborima 1996. i 1998. godine demantuje
bošnjacke brojke. Po saopštenju MUP Srbije u Užicu je 17. decembra 1995. godine
u prisustvu medunarodnih predstavnika organizovana deportacija 1.000
srebrenickih muslimana, koji su izbjegli na prostor Srbije iz Srebrenice. Svi oni su
odbili povratak u BiH pa su dobili azil prekookeanskih zemalja pa nije iskljuceno
da se i oni vode medu nestalim?
Holandski Institut za ratnu domumentaciju (NIOD) sacinio je, na zahtjev Vlade
Holandije, Izvještaj o okolnostima koje su dovele do zauzmimanja zašticene zone
UN Srebrenica, pod kontrolom holandskog bataljona UNPROFOR. Izvještaj se
nakon petogodišnjeg istraživanja Instituta pojavio u javnosti 10. avgusta 2002. i
jasno pocrtava da nema dokaza da su naredbe za pokolj stigle iz Srbije od
politickih celnika, niti da je bilo ranijeg planiranja masakra nad Bošnjacima u
Srebrenici. Izvještaj pokazuje da nisu nadeni dokazi o planiranju i organizovanju
genocida sa kojim se manipuliše. Izvještaj ukazuje da je oko Srebrenice bilo
zločina, ali su oni pojedinacni i proizvod djelovanja pojedinih grupa a to se ne
može kvalifikovati kao genocid.
Grupa analiticara smatra da je slučaj Srebrenice namjerno podignut na nivo
masovnog zločina kojeg su pocinili Srbi kako bi se izazvalo gnušanje javnosti i rat
privodio kraju. Srebrenica je za vodenja zajednicke operacije vojnih snaga protiv
RSK i RS. U Splitu je 22. jula 1999. godine tim povodom potpisan Sporazum o
upucivanju hitne vojne i druge pomoći BiH u odbrani od srpskih napada. U skladu
sa dogovorima Snage za brza dejstva NATO pod komandom generala Majkla
Džeksona ukljucile su se u akcije.
U knjizi „Ratni zločini”, njemackog istraživaca i analiticara Jirgena Elznera
potvrduje se manipulisanje brojem žrtava u Srebrenici. On podsjeca da je do 2002.
godine u Podrinju iskopano 1883 leša od kojih je samo 172 poimenicno
indentifikovano. Može se desiti da su to i srpske žrtve. On podjeca da brojka 4.600
neidentifikovanih u Tuzli ne može govoriti kao žrtvama Srebrenice već šireg
podrucja: „Broj muslimanskih žrtava se inflatorno povecava i treba ostaviti
vremenu i strucnim ekipama da to utvrde .”
Slučaj Srebrenica treba cjelovito istražiti i skinuti anatemu odgovornosti sa Srba za
genocid. Nesporno je da su se u Srebrenici dogodili zločini i da pocinioce treba
privesti pravdi. Medutim, u Srebrenici nije bilo genocida, što je dokazao i Institut
za ratnu dokumentaciju Holandije navodeci da u vrhu politike i vojske RS nije bilo
planiranja zločina a navjeci broj stradalih bili su pripadnici 28. muslimanske
divizije u toku proboja . U svakom slučaju bošnjackim krugovima i dalje odgovara
pozicija žrtve jer se time lakše ostvaruju ciljeve unitarizaciji BiH u kojoj će imati
dominantu ulogu.
Dalje informacije moguce je preuzeti kontaktiranjem sa izvorom na e-mail adresi
vesnamir@yubc.net ili Postojbina@yahoogroups.com
11.07.2005.
 
Ok, da se vratimo na temu, ne treba nista zanemariti. Ovo cisto da se ne zaboravi.
Brojke zivota koji su izgubljeni u hrvatskoj mashisteriji pod imenom "ubij srbina" sigurno nisu male i verujem da prelaze milion ma sta se pisalo i nagadjalo.
"NE ZIVI POD BALKANSKIM NEBOM NAROD PONOSNIJI, PLEMENITIJI, LOJALNIJI I JUNACNIJI OD SRPSKOG, KOME SU VEKOVNE MUKE OCELICILE DUSU."-Salvator Loi u uvodu svoje knjige Jugoslavija 1941.
"Srbija treba da ima svoju vladu, dok bi Hrvate trebalo staviti pod starateljstvo"-Ruzvelt 15.marta 1943.(zbog genocida nad Srbima).

Prouzrokovan surovo poremecenom istorijom balkanskog prostora, genocid nad Srbima u proslosti i sadasnjosti proizilazio je iz radikalnog srbofobizma kod hrvata i muslimana. Zajedno sa okupatorom, hrvati i muslimani su u ovom veku, veku radikalizacije katolickog klerikalizma i islamskog fundamentalizma, bili najcesci izvrsioci GENOCIDA nad Srbima.Pojam genocida obicno se vezuje za stravicna stradanja u II sv.ratu, mada je genocidnih zlocina bilo i ranije, i ne samo nad Srbima.Ali visevekovno stradanje Srba u genocidu i sadasnji genocid hrvata i muslimana nad Srbima, sto podrzavaju OUN i NATO pakt, a sto lici na svetsko-srpski rat, trazi promenu ne samo reci genocid nego i njegovu tipologiju. Podvodeci ga pod zlocin protiv covecnosti, mnogi pisci pogresno definisu zlocin genocida. Od zlocina protiv covecnosti, koji je samo ratni zlocin, nemacki filozof Karl Jaspers bitno razlikuje zlocin genocida i tretira ga kao zlocin protiv covecanstva, kada se jedan narod lisava prava da uopste postoji na zemlji. Takvo tretiranje genocida odnosi se i na Srbe. Na kaznu da budu istrebljeni Srbe su 1941. osudile ustase Hrvati i muslimani. Zato ustaski teror nad Srbima u godinama rata predstavlja pojavu bez presedana na evropskom jugoistoku. Smatra se da su ustase, unistavajuci srbe, izvrsile najsuroviji genocid u istoriji civilizacije, cak gori i od onoga koji su Nemci pocinili Jevrejima. Dok je nacisticka Nemacka sprovodila industrijalizovani genocid, ustaski genocid smatra se kanibalistickim. Takva kanibalisticka orijentacija postoji u kontinuitetu vise od jednog veka. Samo u ovom veku ustase hrvati i muslimani pokusali su dva puta a sada i treci put, da uniste Srbe, da zatru njihovu kulturu, religiju i pamcenje. To je totalni bioloski, duhovni i kulturni genocid.
 
PORED SVIH KNJIGA O JASENOVCU PREDLAZEM DA NABAVITE I KNJIGU KOJA SE ODNOSI NA NAJSVEZIJE ZRTVE U NEDAVNIM RATOVIMA I DA JE CUVATE ZA SVOJU DECU, DA JE CITAJU KADA ODRASTU KAO SVETO PISMO I NIKADA NE ZABORAVE DA SU SRBI I DA KAO TAKVI IMAJU VRLO POZNATE NEPRIJATELJE. NECETE IH ZADOJITI MRZNJOM ALI CETE IM POMOCI DA SHVATE.

"DECENIJA STRADANJA SRPSKOG NARODA" EDICIJA "ZBIVANJA I SVEDOCENJA".
IZDAVAC" POLET PRESS

SADRZAJ:
DEO I: STRADANJA SRPSKOG NARODA U HRVATSKOJ
DEO II: STRADANJA SRPSKOG NARODA U BOSNI I HERCEGOVINI
DEO III: NATO ZLOCIN U SR JUGOSLAVIJI


Vreme je konacan sudija
 
Када је под заштитом њемачког оружја 10. априла 1941. године проглашена Независна Држава Хрватска, паклени план о „дефинитивном рјешавању српског питања“ већ је био састављен, а одмах затим и озакоњен. Са колико је нагомилане мржње према „нижој раси“ припреман и извођен велики злочин види се из сачуваних докумената и изјава водећих личности усташке државе, које су већ тада имале програмски карактер.

Анте Павелић, усташки поглавник: „Из слободне Независне Државе Хрватске биће искоријењен сав коров што га је туђинска душманска рука била посијала.“

Миле Будак, министар за наставу и богоштовје НДХ: „Један дио Срба ћемо побити, други раселити, а остале превести на католичку вјеру и тако претопити у Хрвате.“

Милован Жанић, усташки законодавац: „Ово има бити земља Хрвата и никога другог. И нема те методе коју ми нећемо као усташе употријебити да начинимо ову земљу збиља Хрватском и да је очистимо од Срба.“

Виктор Гутић, један од најистакнутијих представника НДХ у Босанској крајини, овако је говорио: „Ове српске цигане послаћемо у Србију, једне жељезницом, а друге Савом без лађа. Непожељни елементи биће искоријењени тако да ће им се затрти сваки траг и једино што ће остати биће зло сјећање на њих. Сву српску гамад од 15 година па навише ми ћемо поубијати, а њихову дјецу смјестити у клостере и од њих ће бити добри католици.“

Дионизије Јуричевић, усташа и свештеник у Павелићевом и Артуковићевом вјерском одсјеку: „У овој земљи не може нико да живи осим Хрвата, а ко неће да се покрсти ми знадемо куда ћемо с њим. Данас није грехота убити и мало дијете које смета усташком покрету. Немојте мислити што сам свећеник да не могу узети стројницу у своје руке и таманити све до колијевке, све оно што је против усташке власти и државе.“
 
У једном од првих аката НДХ, Окружници Равнатељства за понову, стоји: „Расељавање Срба мора се спровести на безобзиран начин. Хапшења и интернирања се врше ноћу и дању без предаха. Ухапшеник је дужан да се припреми за тридесет минута. Имовина се одузима и са њом располажу равнатељства за понову. Гдје год је могуће хапсити читаве породице. Не могу бити поштеђене старије особе, жене и дјеца.“

Био је то само почетак.

Првим куршумима мржње испаљеним 28. априла 1941. године у припаднике српске националности из Гудовца, Брезовице и још неких мјеста око Бјеловара, дат је сигнал послије кога ће многи крајеви усташке државе бити претворени у стратишта на којима су убијана и дјеца.

Све оно негативно, патолошко и злочиначко што је карактерисало нацифашизам и његове слуге достигло је врхунац у геноциду над дјецом. Убијајући нејач, крвници су показивали најмрачнију страну свога бића. На најсуровији начин уништавали су животе дјечака и дјевојчица, од којих су многи били још у пеленама.

Дјецу су стријељали у сталку и пеленама, бебе су набијали на бајонете, коље и шиљате летве од плотова, клали ножевима, брадвама и сјекирама, спаљивали у кућама и крематоријуму, на Градини код Јасеновца кували у котловима за справљање сапуна, завезану у строже и џакове бацали у ријеке и бунаре, живу отискивали у шпиље и пећине, гушили цијанкалијем и тровали каустичном содом, сатирали глађу, жеђу и хладноћом.
 
Истина је у јамама

“Треба нам истина о Јасеновцу”, рекао је нови хрватски премијер Иво Санадер обилазећи нову поставку Спомен подручја Јасеновац, у којој уместо маљева, кама, специјалитета усташког клања “србосјека” и слика побијених Срба,Јевреја и Рома - данас стоје слике жена у радионици, мушкараца како раде... Нова истина, како је најављује Санадер, најбоље се види у самом називу који је од “логора смрти”, постао “логор смрти и радни логор”!
- Какав је то радни логор у којем су побијена 19.432 детета старости од једног дана до 14 година, за које имамо тачно име и презиме - пита се након најновијих покушаја из Хрватске да минимизирају јасеновачка страдања, др Милан Булајић, координатор Међународне комисије за истину о Јасеновцу и један од наших најпознатијих истраживача усташких злочина у Другом светском рату.

САНАДЕРОВА ХРАБРОСТ
У разговору за “Новости” др Булајић није могао да сакрије своју зачуђеност подацима Славка Голдштајна, председника Савета Спомен подручја Јасеновац, који је сада први пут изашао са цифром од тачно 59.188 побијених људи, као и проценом да убијених и умрлих не може бити више од 80.000.
- Одакле Голдштајну 80.000, кад ја толико имам именом и презименом. Па он бар зна да Јевреји имају поименце 20.000 својих жртава. Значи Славко Голдштајн, Јеврејин, сада хоће да каже да је он знаo да је у Јасеновцу убијено 39.188 Срба и Рома - резигниран је Булајић, који не може да поверује да се Голдштајн позива на податке Државне комисије из 1964. године која је објавила овај број, али без “53 до 58 одсто обрађених података”.
Булајић каже да је на тај документ касније стављен ембарго, и да у тренутку када је укинут одмах се стигло до 74.000 жртава Јасеновца поименце. Он се пита и зашто се онда Голдштајн не позива на извештај земаљске комисије Хрватске, која је одмах после рата 1946. године проценила да је у “логору смрти Јасеновац побијено између 500.000 и 600.000 људи”.
- У Енциклопедији холокауста, коју потписује Визенталов центар из САД каже се 600.000 - каже Булајић. - Ја нисам никада узео ту цифру, али и најновија Енциклопедија геноцида каже да је било не “неколико десетина хиљада” Фрање Туђмана, које сад присваја Голдштајн, већ неколико стотина хиљада.

Колико тачно: две, три или седам стотина хиљада Булајић не зна, али се чуди откуд Санадеру храбрости да изјави о “лажи о 700.000”, а не о лажи о “двије тисуће, евентуално три, а немогуће да их је умрло више од 5.000”, које записује хрватски историчар Младен Ивезић у књизи “Јасеновац - бројке”.

ГЕНЕРАЛ КРСТИЋ
ТО све има посебну тежину јер се Санадер у Јасеновцу јасно заложио “да историчари истраже све детаље”, а како ће то изгледати, може јасно да се види по члану Хрватске академије знаности и умјетности Јосипа Печарића који “Ивезићеве бројке назива знанственим достигнућем”.
- Све се то дешава док се ускраћује подршка Међународној комисији о Јасеновцу, коју предводе највећи светски ауторитети геноцида и холокауста на челу Са чувеним организатором конференција о холокаусту, професором др Бернардом Клајном - говори Булајић, закључујући да “усташки министар Андрија Артуковић (1986)ј ни заповедник Јасеновца Динко Шакић (1999) нису осуђени за геноцид”.
- Испада да је први на овим просторима за геноцид осуђен генерал Радисав Крстић, командант српског Дринског корпуса - каже др Милан Булајић.
 
edan profesor savremene istorije sa Sveučilišta u Zagrebu, na pitanje "da li je u Jasenovcu izvršen genocid nad Srbima", kaže da je tamo najviše stradalo Hrvata i da je u Srbiji izvršen genocid nad Jevrejima.
Kliknite za proširenje...

О Боже!!!
Е због тога сам алергичан на свако помињање фашизма у Србији. Зато сам ја анти-антифашиста ако је Чанак антифашиста. Јер и наши истроричари, неки, трубе како је Београд био први јуден-фрај, и то као нашом кривицом. Исти допуштају смањење броја јасеновачких жртава. Као да је комунистичка Југославија имала интереса да фабрикује српска страдања.
А што се тиче савременог фашизма, лепо рече Тома да је то глобализам (наравно онај проамерички). А зна се и која нам је Европа долазила 1914, 1941 и 1999.
 
Душанка Радишић, дјевојчица из Рудица код Босанског Новог, изранављена, преживјела је усташки покољ: „У авлији куће Ђоке Ољаче, клали су нас као овце, убијали маљем, крампом и сјекиром. Кућа и све помоћне зграде, а нарочито пространа колница, биле су испуњене лешевима. Када су мајке молиле да не убијају дјецу, усташе су чиниле супротно. Прво су клале дјецу, а онда родитеље. Тако су дотукле и Митра Ољачу, а он је викао: 'Живјела Србија! Не можете нас све поклати. Остаће неко да и вама суди за оваква злодјела'.“
 
„Сва лица затечена у борби стријељати. Све становништво похватати и спровести у сабирне центре; мушкарце изнад 14 година отпремити у концентрационе логоре. При покушају бјекства без милости употријебити ватрено оружје; младе жене и дјевојке, према заповиједи Фирера, транспортовати на рад у Њемачку; старије жене и дјецу раселити или отпремити у Јасеновац 'који може примити неограничени број заточеника'. Тко особе које долазе из Козаре и Просаре пропусти или након заробљавања ослободи, бити ће стављен пред радни суд.“ То је само један извод из њемачко-усташких наредби и упутстава за вријеме борби на Козари.

Дара Бановић је живи свједок покоља 300 душа, махом жена и дјеце. Само једном Дара је смогла толико снаге да исприча своју судбину: „У сам залазак сунца дошле су усташе. Када су нас истјерали, моја мала Радославка је прошапутала: 'Драга мајо, они ће нас побити!' Тако је и било. На гомилу покланих почели су слагати и нас. Од трећег ударца ножем ја сам пала, али свијест нисам изгубила. Најстрашније ми је било кад сам гледала како убијају моју дјецу. Радославку, која је имала четири године, ударили су ножем у врат и бацили поред мене. Двогодишњи Бошко, срце мамино, иако избоден, још је плакао. Дотукли су га на мени. Тада, кад су примјетили да сам још жива, боли су ме ножевима и ја не знам колико је то дуго трајало. На себи имам 29 ожиљака.“
 
У дванаест Сабирних и концентрационих логора непријатељ је за вријеме офанзиве, у љето 1942, затворио 68.600 Козарчана. Међу њима је било 23.000 дјеце.

Сви путеви са Козаре водили су тада у сабирне и концентрационе логоре — Стару Градишку, Јасеновац.
 
Оно што су дјеца са Козаре доживјела у усташким логорима представља јединствен примјер људског страдања. О томе говоре многобројна документа и свједочанства преживјелих.

Све је испланирано по замисли Хајнриха Химлера и његово разрађено упутство од 25. маја 1942. године гласи: „Акције против особа које помажу партизанима у Југославији морају бити немилосрдне. Мушкарце из осумњичених породица, па чак ако се ради и о читавим племенима, треба без изузетка, стријељати. Дјецу стријељаних бандита треба одузети њиховим мајкама и смјестити у њемачке провинције како их оне не би одгајале у мржњи према Нијемцима. Мајке ћемо послати у концентрационе логоре. Без милости морамо остварити наш план колонизације.“

Усташе су, међутим, на примјеру дјеце са Козаре далеко превазишле своје господаре.

Натпоручник Шмит Забиеров, стални њемачки представник у логору Стара Градишка, ангажован на преузимању радне снаге за ваздухопловне творнице у Њемачкој, у свом извјештају од 12. јуна 1942, између осталог, наводи: „Заточеници који се тамо налазе региструју се од православаца и управа није могла да пружи никакве податке о њиховом броју, али се цијени на више хиљада, претежно жена и дјеце. До сада је пребачено у Њемачку за рад у пољопривреди 2.500 особа. Како се могу упутити обитељи са старијом дјецом, она најмања су препуштена бризи хрватске државе. Нужна посљедица тога је, значи, одвајање. У једном дворишту видио сам стотине дјеце, већ одвојене од њихових мајки, како чекају на своју даљу судбину. Санитарних уређаја нема, дјеца леже на дворишту под ведрим небом и вапију за водом и храном.“

Из обимне грађе сведочанстава о масовном страдању дјеце у усташким логорима, датих непосредно послије рата, издвајамо само нека која се односе на дјецу са Козаре:

Владимир Мијатовић, дијете логораш: „Имао сам 12 година када сам из Дубице са мајком и седмогодишњом сестром дотјеран у Стару Градишку. Усташа Анте Врбан наредио је да предамо све вриједности које имао, новац и друге драгоцијености. Једну жену, у чијим је опанцима пронађено неколико куна и златника, Врбан је пиштољем устријелио у чело, рекавши да ће свако тако проћи ко покуша да нешто сакрије.
 
У 'Кули смрти' гдје смо смјештени, читав простор је био испуњен до посљедњег мјеста женама и дјецом. Убрзо затим усташе су тражиле од свих оних који имају дјецу да их предају. Тада је настала тешка и мучна ситуација која се не да описати. Дјецу су силом одвајали од матера. Када су и нас потјерали иза зидова, чули смо само јауке и запомагања. Од тада нисмо видјели нашу мајку. Отјерали су нас у дјечји логор у Сиску, одакле смо имали срећу да извучемо живе главе.“

Мара Вејновић-Смиљанић, као млада дјевојка логораш овако је доживјела агонију дјеце у Старој Градишки, јуна 1942: „Ужасни крици људског бола, јада, немоћи и избезумљености чули су се у логорском простору када су усташе отимале мајкама малу дјецу. Обично би групе усташа, с бајонетима на пушкама, сатјерале мајке са дјецом у круг. Најприје су тражили да се одвоје мајке и дјеца добровољно, а када то нису могли постићи, силом су их раздвајали. Дјеца и мајке су се чврсто збијали једни уз друге и запомагали. Поједине мајке скакале су на голе бајонете и падале пред њима. Потом су дјецу убацивали у велику логорску зграду. У поједине собе сатјеривали су и по 50 дјеце, која су у тај простор могла стати једино у усправном положају. Неколико опатица (часне сестре) ишле су од собе до собе с неком текућином у кантицама и кистовима мазале дјеци уста. Говориле су да је то текућина за ублажавање жеђи. Међутим, послије краћег времена дјеца су почела да се превијају од болова, да дозивају мајку, оца, сестру, брата. Јауци и крици постајали су све ужаснији. Дјечја тијела су се повијала и падала, а како мјеста није било, рушила су се једно преко другога. Измијешале су им се руке, ноге, главе. Њихове усне су биле живе ране. Умирала су у најтежим мукама и вапајима. И то је трајало данима. Логорашице, које су усташе за то одредиле, трпале су у деке мртву дјецу и односиле на мјесто одређено за лешеве.“
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Manga Hilux
Nova era u Nemačkoj
Odgovora
24
Pregleda
550
Black_star
Black_star
Blues Brothers
Na državnoj nova pesma u čast Kim Džong Una: Deca, vojnici i lekari pevaju o "prijateljskom ocu nacije"
Odgovora
0
Pregleda
96
Blues Brothers
Blues Brothers
Nikita Kulganov
Bokan - Papua Nova Gvineja se obogatila posle Rio Tinta, a Srbija odbija i nece se obogatiti
Odgovora
12
Pregleda
310
GrdobanS
G

Back
Top