Naša biljna apoteka

Ljekovito bilje - Borač


Borac bodri srčanost i podiže raspoloženje, kroz povijesne opise boražine se provlaci njezina sposobnost da ljude razveseli, umiri srce, otjera melankoliju i vrati hrabrost. Keltsko ime Borrach značilo je hrabrost, a velško ime Llawenlys prevodi se kao biljka radosti. Boražina je bila glasoviti Homerov nepenthe, biljno vino koje je izazivalo posvemašnji zaborav.
Cvjetovi boražine su nebesko plave boje i oblika petolatičnih zvijezda. Često ih nalazimo na ukrasima srednjevijekovnih tapiserija i na šalovima vitezova na turnirima. Plutali su čašama s oproštajnim pićem, koje su dobivali križari prilikom odlaska u rat.
Uzgoj
Boražina voli otvoreno i sunčano mjesto, te rahlo i suho, dobro drenirano tlo. Sije se na određenom mjestu, ili u lonce u proljeće za ljetne cvjetove, a u jesen za proljetne cvjetove. U rahloj zemlji sama se razmnožava sjemenjem. Dobro ih je posaditi izmedu ruža. Posadite u blizini jagode, jer potiču jedna drugo na rast, ili blizu rajčice, da je čuva od nametnika. Možda će malo neugledno izgledati u začinskom vrtu pa preporučam da je zasijete u povrtnjak!
Upotreba
Koriste se cvjetovi i listovi. Cvjetovi se mogu sušiti, zamrznuti ili kristalizirati. Kristalizirani cvjetovi koriste se kao ukras na kolacima. Svježe cvjetove upotrijebite za ukrašavanje sladoleda i hladnih ljetnih varenaca. Mladi list, sitno narezan dodaje se u salate, jogurt, meki sir, ukiseljeno povrce i sendvice. Okusa je na krastavac i osvježavajuceg djelovanja. Kada je dodajete u salate nemojte pretjerati s količinom jer vas može iznenaditi jak okus! Može se kuhati poput špinata ili s njim. List se dodaje maskama za lice za suhu kožu.
Boražina sadrži visoke količine kalcija, kalija i mineralnih soli. Pomaže i pri apsorbciji željeza. Dobro ju je uzimati u dijeti bez soli. Oblog smiruje upale i otekline. Boražina povečava produkciju mlijeka u dojilja. Korisna je biljka tijekom vručice, infekcija i oporavka nakon bolesti. Neki vjeruju da ima i afrodizijačka svojstva!



ma i afrodizijacka svojstva !



borač1.jpg


http://www.cvijet.biz/ljekovitozacinsko/ljekovito/ljekovito-bilje-borac/
 
Poslednja izmena:
KORIJANDER [Coriandrum sativum]

narodni naziv:
živica, kišnec, korijander, koriandol, korijandr, koriandula, korion, kornikovec, papric, paprica, cimavica

engleski naziv: CORIANDER

Opis biljke:
Korijander je jednogodišnja zeljasta biljka, visine 50 do 80 cm. Stabljika je gola i na vrhu razgranata. Donji listovi su krupni, okrugli, na dugim drškama i vrlo izrezani, a gornji su sitniji, perasto deljeni i duguljasti. Cvasti su bele, sastavljene od sitnih cvetova. Plod je okruglast ,sastavljen od dva simetrična ploda. Cveta početkom leta.

Stanište:
Seje se u martu ili aprilu. Kosi se u leto pre izlaska sunca, dok ima rose. Korijander ne bira zemlju, ali bolje uspeva na krečnoj, sitnoj, propustljivoj, toploj i dobroj zemlji i na sunčanoj strani.

Lekoviti deo biljke:
Cela biljka je lekovita.

Lekovito delovanje:
Etarsko ulje deluje slično moračevom, ali malo slabije. Izaziva jednu vrstu pijanstva i dubok san. Najviše korijandera troši industrija likera, peciva, slatkiša i piva, a mnogo se troši i kao zamena za biber. Linalol se upotrebljava za proizvodnju linalil-acetata. Ulje služi i kao zamena za lavandino i bergamotovo ulje. Daje se naročito protiv tromosti organa za varenje i za isterivanje gasova. Dobro se kombinuje sa kimom u jednakim delovima. Mešavina od četri ploda u podjednakim količinama: plod anasona, mirodije, kima i korijandera,se koristi kao sredstvo za jačanje apetita i isterivanje gasova. Upotrebljava se kao čaj posle jela.
 
Susam


Susam je jedna od najstarijih kultivisanih biljaka na svetu. Susamovo ulje se koristi u brojne svrhe već 5.000 godina. Na početku se koristio kao odličan izvor kalcijuma i magnezijuma, a danas naučnici potvrđuju sve više lekovitih svojstava koje susam ima.

Susam je jednogodišnja biljka koja dosegne visinu od oko 2 metra. Cvetovi susama mogu biti raznih boja - žute, plave ili ljubičaste. Semenke ove biljke su popularne kao začin jelima jer daje poseban blag ukus. Semenke susama mogu biti bele, crne ili braon boje.

Susam svakako zaslužuje biti rame uz rame sa belim lukom, medom, kurkumom i drugim lekovitim namirnicama. Pristupačan je pa nema razloga da ga se ne uvrsti u svakodnevnu ishranu jer može sprečiti razne bolesti, pa čak i spasiti život. Poslednjih 20 godina susamove semenke i ulje su predmet mnogih naučnih istraživanja, a mi vam donosimo neke od najistaknutijih dokazanih prednosti susama.

Dijabetes

Naučnici su ustanovili da susamovo ulje poboljšava delotvornost oralnih lekova (glibenklamida) koji se koriste za kontrolisanje dijabetesa tipa 2. Drugo istraživanje je pokazalo da uvođenjem susamovog ulja u svakodnevnu ishranu možete sniziti krvni pritisak i nivo glukoze kod hipertenzivnih dijabetičara, kojima je rizik od bolesti kardiovaskularnog sistema znatno veći (2-3 puta veći kod muškaraca i 4-5 puta veći kod žena).

Visoki krvni pritisak

Ulje sezama se pokazalo efikasnim kod snižavanja krvnog pritiska. Naučnici su ustanovili da uvođenje susamovog ulja u svakodnevnu ishranu snižava sistolni i dijastolni pritisak i smanjuje lipidnu peroksidaciju, zbog čega dolazi do napada na veze između masnih kiselina. Tada nastaju peroksidi koji dalje reaguju sa drugim masnim kiselinama. Jedna od najtežih posledica lipidne peroksidacija je nastanak kancerogenih ćelija.

Gingivitis

Sezam se hiljadama godina koristio za održavanje zdravlja usne duplje. Sprečava propadanje zuba, zadah iz usta, krvarenje desni, suvo grlo, jača zube i desni. Klinička istraživanja potvrđuju da je odličan za smanjenje zubnog plaka. Gingivits se prepoznaje kada su desni izrazito upaljene i osetljive. Lako krvare i na najmanji nadražaj. Ako se gingivitis ne leči, može doći do gubitka zuba.

Nega beba

Naučnici su ustanovili da masiranje beba susamovim uljem umiruje, što je značajno za miran san. Susamovo ulje je blago i odlično za negu bebine kože.

Zdravlje kože

Zbog velike količine vitamina E, susamovo ulje može sprečiti prevremeni nastanak bora i starenje kože. Cink u sezamovom ulju će ublažiti iritiranost kože, izlečiti akne, bubuljice i mitesere. Takođe podstiče zarastanje rana i leči nepravilnosti na koži.

Rak

Susam sadrži rastvorljive lignine sa fitoestrogenskim svojstvima, poznate i kao sesamin. Naučnici tvrde da sprečavaju širenje raznih ćelija raka, i to različitih tipova raka kao što su:

leukemija
višestruka mieloma
rak debelog creva
rak prostate
rak dojke
rak pluća
rak pankreasa
rak pluća
 
Crni koren



Povrtarska kultura crni koren, najviše je raširena u Španiji. U srednjem veku, crni koren je bio poznat kao lekovita biljka i koristio se kao protivotrov od ujeda zmija, zatim protiv kuge, epilepsije, srčanih, bubrežnih i očnih bolesti. U 16. veku, u Španiji se prvi put, spominje gajenje crnog korena kao povrća. Kanije se proširio u srednju i istočnu Evropu.

Crni koren je, kod nas, slabo poznato povrće koje, zbog svoje hranjive vrednosti, zavređuje više pažnje kada je reč o važnosti raznolike i zdrave ishrane.

Zbog svoje opore a pikantne arome, naziva se još i zimskom šparglom. Često se servira kao prilog, ali može i da se isprži na ulju. Ukusan je u zapečenim jelima iz rerne. Ima blago umirujuće dejstvo pa se preporučuje za večernji obrok da bi san bio čvrst. Od kuvanog korena se mogu pripremiti različita jela, salate, prilozi, a dobra je komponenta za različite složence. Može se konzervisati mariniranjem i zamrzavanjem. Prema hranjivoj vrednosti, sličan je krompiru, ali je po sastavu vrlo specifičan.

Crni koren je veoma hranljiv. Sadrži proteine, masti, asparaginsku kiselinu, holin, kao i minerale kao što su kalijum, kalcijum, fosfor, gvožđe, natrijum. Crni koren je bogat i vitaminima A , B1, E i C. Pošto sadrži glikozid inulin, koji se uglavnom sastoji od fruktoze i posebno je pogodan za dijabetičare.
crni koren.jpeg
 
Mungo pasulj


Veoma hranljiva mahunarka. Jača srce i tanko crevo, a utiče i na smanjenje masnih naslaga u organizmu.
Smatra se da zeleni pasulj ili mungo, bogat antioksidansima i da povoljno deluje kao hrana sa niskim glikemijskim indeksom.Zahvaljujući velikoj količini rastvorljivih vlakana veoma sporo se vari, sporo oslobadjajući šećer, pa pomaže održavanju stabilnog nivoa šećera u krvi. Izvor je kalcijuma, gvožđa, magnezijuma, fosfora, kalijuma, cinka, mangana i selena, a od vitamina-tiamina, riboflavina, pantotenske kiseline, B6, folata, vitamina, A, E, K i C vitamina i dr.
 
Azuki pasulj

Azuki je sitan, kompaktan crveni pasulj veoma cenjen na Dalekom istoku kako zbog velike hranljive vrednosti, tako i zbog lekovitih svojstava.



Slađi je od ostalih mahunarki. Bogat je magnezijumim, kalijumom, gvožđem, cinkom, bakrom, kao i vitaminima B kompleksa. Pošto sadrži visok nivo kalijuma (a vrlo malo natrijuma), ishrana sa puno azukija može poslužiti kao prirodni diuretik, a time pomoći i u regulaciji krvnog pritiska. Povoljno utiče na probleme sa urogenitalnim traktom, pankreasom, a poboljšava i cirkulaciju.
Kao i većina mahunarki, azuki je bogat rastvorljivim vlaknima. Ta vlakna pomažu eliminaciju toksina i holesterola iz tela, tako što ih vezuju za sebe.
U Japanu su lekovita svojstva azuki pasulja odavno poznata i on se koristi da potpomogne funkcionisanje bubrega i mokraćne bešike.

Jedna šolja kuvanog azuki pasulja (oko 230 g) sadrži 294 kalorije, 17,3 g belančevina, 57 g ugljenih hidrata, 0,23 g masti, 16, 8 grama biljnih vlakana, a od mineralnih materija 46 mg gvožđa, 119,6 mg magnezijuma, 1223 mg kalijuma, 4 mg cinka, kao I 278 mikrograma folne kiseline (vitamina B9)
Pre kuvanja se ne mora natapati ali se potapanjem postiže bolja svarljivost.
azuki pasulj.jpeg
 
kanarinka:
Ljekovito bilje - Borač
Kliknite za proširenje...
Или на српском - Бореч. Имам га у башти повртњаку. Чуо сам да штити од наметника па сам посадио пар струка, после се раширио као коров и готово да га је тешко искоренити. Нисам га пробао као салату али хоћу ове године. Грицнуо сам лист и има укус краставца.

Azuki pasulj
Azuki je sitan, kompaktan crveni pasulj veoma cenjen na Dalekom istoku kako zbog velike hranljive vrednosti, tako i zbog lekovitih svojstava.
Kliknite za proširenje...
и њега имам већ годинама. пре десетак година посејао сам га на 50 ари било га је и за извоз. Још можда имам негде око 50-ак кг.
Најбољи је кад се кува без меса.. екстра укусан. Мало кромпирића, шаргарепица, уље и то је то.. ммм :)
 
Poslednja izmena:
Crni pasulj

Crni pasulj ima pozitivno dejstvo na bubrege i sistem reproduktivnih organa. Koristi se kod lumbalnih bolova, bolova u kolenima, i kod sterilnosti, kod promuklosti, kamena u bubrezima, noćnog mokrenja, teškoća pri uriniranju i toplih valunga kod menopauze.
Crni-pasulj_.jpg
 
drinjaca:
Или на српском - Бореч. Имам га у башти повртњаку. Чуо сам да штити од наметника па сам посадио пар струка, после се раширио као коров и готово да га је тешко искоренити. Нисам га пробао као салату али хоћу ове године. Грицнуо сам лист и има укус краставца.

и њега имам већ годинама. пре десетак година посејао сам га на 50 ари било га је и за извоз. Још можда имам негде око 50-ак кг.
Најбољи је кад се кува без меса.. екстра укусан. Мало кромпирића, шаргарепица, уље и то је то.. ммм :)
Kliknite za proširenje...

Imam ih i ja,pa malo jos nekog da zarazi zdravim biljkama!
 
Čubar
Drugi nazivi: Bresina, šetraj, vrisak, morski, čuberica, čubrika, čubrica, čumborak, čupar, bažulek, vrijesak
Latinski naziv: Satureja hortensis
Čubar
Opis biljke:Čubar je jednogodišnja lekovita i začinska biljka. Spominje ga Vergilije, koji je ovu biljku gajio kao hranu za pčele i opisao kao veoma mirišljavu. Rimljani su je doneli u Englesku, gde je postala najomiljenija začinska biljka. U priručnicima o začinskom bilju pominje se u 16. veku. Dugo vremena čubar se koristio umesto bibera.

Naraste 20 do 40 cm i jako se grana. Izdanci su obrasli retkim dlačicama, tamnozeleni su, a za vreme cvetanja postaju ljubičasti ili mrkozeleni. Listovi su dugački od jedan do tri centimetra, uskokopljasti, skoro sedeći. Cveta od juna do jeseni. Cvetovi su ljubičasti, ponekad beli. Izuzev na veoma lošim tipovima zemljišta, svuda se uspešno gaji. Dobro raste i posle sitnih žita, deteline ili povrća. Što se tiče preduseva, treba obratiti pažnju na to da zemljište bude bez korova, jer oni zadaju dosta teškoća prilikom žetve čubara. Posle jesenje pripreme zemljišta, u proleće se obavi predsetvena fina obrada zemlje. Semenke klijaju na svetlosti, pa se krajem marta ili početkom aprila seju na površinu dobro nabijenog, povaljanog zemljišta. Potrebno je tri i po do četiri grama semena na deset metara kvadratnih zemljišta. Za dve-tri nedelje semenke počinju da klijaju. Ako je usev previše gust, treba ga prorediti.

Rascvetali izdanci biljaka se skupljaju. Žetva se obavlja u ranoj fazi cvetanja, kada ima samo nekoliko semenki na biljkama. Iznad donjeg izdanka biljke treba preseći kosom ili srpom. Suše se na suvom, promajnom mestu u tankom sloju. Udaranjem osušenih biljaka odstranjuju se listovi. Za dobijanje semena treba ostaviti najbolje biljke.

Inače, čubar je omiljena začinska biljka u mesnoj industriji, ali i u domaćinstvima. Nemci je zovu pasulj trava, zbog svojstva da ublažava nadimajuće dejstvo pasulja. Može se upotrebiti kao začin za jela od pasulja, za kobasičarske proizvode, divljač i razne salate. Jaka aroma čubara može dati gorak ukus jelima, pa prilikom upotrebe ne treba preterivati.

Lekovito delovanje:
Čubar ima svojstva antispazmolitika, afrodizijaka, astringensa, baktericida, karminativa, ekspektoransa, fungicida, stimulansa. Pojačava lučenje stomačnih sokova, ublažava nadimanje, pročišćava organizam, ublažava tegobe organa za varenje i disanje. Zbog fenolnih materija u eteričnom ulju za čubar je karakteristično jako antiseptičko delovanje. Utvrđeno je njegovo pozitivno antivirusno delovanje u lečenju herpes simplexa tipa 1 i HIV 1.

Čaj za bolju potenciju:

Preslica 20 g Žalfija 20 g
Kopriva 20 g Ruzmarin 10 g
Čubar 10 g Crvena detelina 30 g
Mečja šapa (Heracleum sphondylium) 30 g
1 punu kašičicu mešavine ostaviti da odstoji 2 minuta u 250 ml vrele vode.


Piti 3 šolje dnevno uz dodatak švedske tinkture

cubar.jpg
 

Prilozi

  • potocarka-.jpg
    potocarka-.jpg
    54,1 KB · Pregleda: 1
Kardamom

Upotrebljavali su ga još stari Egipćani, zatim grci i Rimljani, a starim je karavanskim putovima došao u Europu iz Indije i Bliskog istoka. Zemlje koje su najveći proizvođači kardamoma su Indija (obilno raste na obali Malabar), Šri Lanka, Malezija i Papua Nova Gvineja.

Nakon šafrana i vanilije, kardamom je treći najskuplji začin na svijetu.

Smatra se članom porodice đumbira. Raste kao mali, trajni grm, visine 1-3 metra, s kopljastim listovima i kratkim cvjetajućim stapkama. Cvate između siječnja i svibnja, a cvjetovi su zelenkastobijele ili ljubičaste boje. Nakon cvjetanja stapke proizvode male zelene komuške koje mogu sadržavati do dvadeset aromatičnih sjemenki.

Zelene komuške kardamoma su najuobičajenije, a bijele komuške su zapravo zelene koje su izblijedjele. Smeđe komuške kardamoma nisu pravi kardamom već sredna podvrsta. Okus i tekstura smeđe podvrste nisu tako delikatni. Cijele ili mljevene sjemenke brzo gube okus pa je najbolje kupovati cijele komuške. Tanke se komuške bace prije nego se sjemenke melju.

Žvakanje kardamoma osvježava dah. Kardamom se dobro kombinira s voćem (naročito kuhanim kruškama i pečenim jabukama), samljeven možete posipati po voćnoj salati. Želite li dobiti najbolji okus kardamomovih sjemenki prije dodavanja slanim jelima, treba ih popržiti. Komuške treba otvoriti i izvaditi sjemenke, zagrijati tavu, staviti u nju sjemenke i prepržiti ih.

Čuva se u hermetički zatvorenim posudama, na tamnom i hladnom mjestu. Najbolje je češće kupovati manje količine jer sjemenke brzo gube okus.

Kardamom posjeduje i ljekovita svojstva.

Upotrebljava se sirov, u obliku tinkture, kao eterično ulje ili čaj. Najčešće se navodi ljekovito djelovanje na probavni sustav. Ekstrakt kardamoma sadrži hlapive komponente koje pomažu kod loše probave te potiču metabolizam. Zahvaljujući tome može ublažiti problem nadimanja, žgaravicu i pojačati apetit, prstohvat kardamoma može pomoći u sprječavanju mučnine i povraćanja. Smatra se i diuretikom što ga čini korisnim za probleme urinarnog trakta, čisti bubrege od kalcija i uree te na taj način može pomoći pri gubitku težine, može smanjiti krvni tlak i ukloniti toksine iz organizma.

U ayurvedskoj medicini kardamom se koristi za liječenje astme jer potiče cirkulaciju krvi u plućima. Općenito ljekovito djeluje na različite respiratorne alergije.

Eterično ulje kardamoma često se koristi u masaži za opuštanje mišića, pomaže kod ublažavanja simptoma upaljenih živaca, bolova u leđima i smanjenje stresa.

Čaj s mljevenim kardamomom pomaže u ublažavanju depresije. Čaj od kardamoma i cimeta pomaže u slučajevima upale grla i promuklosti koja se javlja kod prehlade ili gripe.

Može se koristiti za ispiranje usta ako se doda nekoliko kapi esencijalnog ulja u vodu, dezinficira usnu šupljinu i vraća svjež dah. Pitkoj vodi može se dodati da je dezinficira. Blaga otopina može se koristiti za dezinficiranje kože.

Ulje kardamoma ima termičko djelovanje, posljedica toga je znojenje koje može olakšati groznicu ili potaknuti iskašljavanje. Ulje kardamoma također može neutralizirati štetno djelovanje duhana i smiriti ubode insekata. Prevelike doze mogu uzrokovati uznemirenost, iritaciju probave, a ne preporučuje se ni trudnicama ni dojiljama.

kardamon.jpg
 
Nije lekovito, ali u ovom slučaju samoniklo.
Danima idem sa detetom na jednu poljanu okruženu stablima divljeg rogača. Zemljište peskovito, trave tu i tamo, više korova. Stalno gledam i čini mi se da tu ima busena zelja ali se ne usuđujem da poberem i skuvam da se ne bi potrovali.
Moje pitanje je , ima li nešto što liči na zelje a da nije jestivo i da je otrovno, kako da znam da to smemo da jedemo ?
 
Meksicki krastavac – chayote

Chayote.jpg


Meksicki krastavac – chayote је biljka koja se tradicionalno uzgaja υ Srednjoj і Južnoj Americi. Postoje dvije vrste chayota, ѕ bodljama і bez njih, ԁοk različite sorte definisu boja і veličina. Biljka raste poput krastavca puzeci kao loza nа visinu do 12 m. Koristi se uglavnom zа ljudsku prehranu. Iako је vecina ljudi upoznata ѕаmο ѕ plodom jestivi ѕυ listovi і korijen.

Chayote plod se koristi sirov іƖі kuvan. Gomolji biljke se jedu kao і krompir і ostalo korenasto povrce. Plod meksickog krastavca kad kuvamo postupamo ѕ njim obicno kao і ѕ tikvicama, uglavnom se lagano kuva ԁа zadrzi svez ukus,аƖі moze se і prziti і peci.Sirovi plod moze se dodati salatama іƖі salsama, a cesto је mariniran ѕ limunom іƖі limeta sokom. Zbog izuzetnog kvaliteta і mekoce plod se koristi zа decju hranu, sokove, umake і testenine.

Bilo ԁа ɡа koristimo sirovog іƖі kuvanog chayote је dobar izvor aminokiselina і vitamina C te іmа vrlo mаƖο kalorija. Lekovita korist od chayota lisca је caj od lisca zа razbijanje bubreznih kamenca і zа lečenje ateroskleroze і hipertenzije ,ԁοk lisce і plod imaju diuretska,kardiovaskularna і protuupalna svojstva.
 
Poslednja izmena:
Plavi krompir

Plavi krompir (Solanum vitelote) poreklom je iz peruanskih Anda, a bio je omiljeno jelo tadašnjih kraljeva. Prirodno snažno obojeni krompiri su ujedno i prvi pronađeni krompiri, pa možemo reći da njima unosimo duh tradicije drevnih civilizacija Maja i Inka star nekoliko hiljada godina u naše domove. Plava boja krompira poieče od pigmenta antocijana iz skupine fitonutrijenata nazvanih flavonoidi. Ne radi se o genetskoj manipulaciji niti umetnim bojama. Antocijani su u vodi topivi biljni pigmenti koji se na svetlu reflektuju od tamnocrvene do plavičaste boje, te daju boju borovnicama, kupinama, višnjama, brusnicama i ukrašavaju jesenske plodove i lišće vatrenim bojama. Poznato je da su antocijani snažni antioksidansi koji vežu i neutralizuju visoko reaktivne, slobodne radikale, sprječavaju štetno delovanje UV zračenja te imaju i antibakterijska svojstva. Jačina boje ima direktan utjecaj na nivo antioksidativne aktivnosti. Krompir ima tamnoplavu, gotovo ljubičastu koru i jednako tamnoplavo meso. Kora je glatka, “oči” su plitke, a ukus izvrstan. Priprema se na uobičajene načine, kao i svaki drugi krompir. S plavim krompirom moguće je načiniti zanimljiv pečeni krumpir, pire i vrlo interesantnu krompir salatu. Sadnja gomolja obavlja se krajem marta, početkom aprila, a tlo mora biti lagano, bogato humusom.

plavi krompir.jpeg
 
Kabocha tikva
Izvrsna delicija koja dolazi iz Azije. Veruje se da su portugalski moreplovci doneli ovu vrstu tikve iz Kambodže u 16. veku u Japan, gdje je naziv skraćen u Kabocha. Ima vrlo suvo, ali ukusno "meso", debljine 2-3 cm, glatko uglađeno, tanke kore koja je takođe jestiva. Izvanrednog je kvaliteta, ukusa i specifičnog mirisa, koji najviše podseća na miris lubenice. Najveći deo sorti ima plod ovalno spljoštenog oblika. Meso tikve je odlično za kuvanje i pečenje u fazi kada je tikva zrela, ili za dinstanje, pohovanje dok su plodovi mladi. Šupljina je većinom ispunjena košticama koje su takođe jestive kod mladih plodova. Meso je debelo, sočno, slatko, fine konzistencije i tamno narančasto. Sadrži 15 mg b-karotina na 100 g ploda, što iznosi 24.000 internacionalnih jedinica A vitamina (u mrkvi 9.000). Biljka ima vrlo dekorativne duge vreže, obrasle lišćem na dugim drškama. Lišće je najčešće prošarano bijelim mrljama, a cvetovi su srednji, s lijepim narančastim kruničnim listovima. Tikve se dobro čuvaju u relativno toplim prostorijama, oko 16 °C. Za dugo čuvanje plodova važna je relativna vlaga u zraku i najbolje se čuva u prostoru s oko 70% vlage u zraku.
Lekovitost

Kabocha sadrži velike količine pektina koji veže otrove iz organa za varenje i tako čisti organizam, te olakšava izbacivanje mokraće, što pospješuje rad bubrega, srca i krvnih sudova. Upravo je odlična hrana i lijek za bolesnike s bubrežnim i žučnim kamencima, hroničnim hepatitisom, cirozom jetre, smetnje u radu srca, smetnje u radu gušterače.

kabocha tikva.jpeg
 
ŠISANDRA (Schisandra chinensis)

Voće pet ukusa


Opis


Šisandra (Schisandra chinensis) je loza koja raste do visine od 10 metara. Biljka cveta od maja do juna. Grozdaste crvene plodove sazrevaju od avgusta do kraja septembra. Najmanje je potrebno 2 biljke. Rodi od 2 godine.

Uslovi za uzgajanje:

Zahtevnija biljka što se tiče zemljišta voli dobro drenirana, bogata organskom materijom i vlažna zemljišta .Idealno je saditi u polusenci. Dobro podnosi zimu, ali se preporučuje da se prve godine po sadnji štiti od hladnoće. U proleće je poželjno dodati prirodno đubriv, tokom vegetacije korišćenje mineralnih đubriva.

Istorija i lekovita svojstva


Poznato je kao tradicionalne kineske medicinske biljke pod nazivom 'Wu Wei Zi', što znači pet voćnih ukusa tj. sladko-slano-kiselo- gorko i ljuto sve te osobine su u svakoj bobici prisutne,kad bobicu šisandre probamo u ustima osetimo ukus kiselog slanog i ljutog intenziteta. . Koristi se za poboljšanje zdravlja kože, anti-nesanica, protiv raznih infekcija i kašlja. Ulje šisandre ima snažno prisustvo u zvaničnoj ruskoj medicini. Glavne aktivne supstance su tzv "lignani" (šisandrin). Istraživanja pokazuju da visok nivo lignana u telu smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti, osteoporze i raznih oblika raka. Ona takođe deluje kao antioksidant lignana, što doprinosi boljem osećaju, pozitivan efekat na koži i očima, i uopšte sprečavaju proces starenja.

Šisandra povećava nervnih refleksa i mentalne sposobnosti. Umirujuće dejstvo, lečenje depresije, pomaže da prevaziđu stres, preporučuje se lečenje poremećaja spavanja i nesanica. Takođe jačaju bubrege i genitalije, štiti jetru (enzim glutation peroksidaze, gomision-). U kliničkom eksperimentu, nakon tretmana sa šisandro utvrdi se poboljšanje od 76% pacijenata sa hepatitisom. Šisandra je cenjena kao tonik za celo telo, jer jača, oživljava brojne unutrašnje organe (koriste je mnogi ruski sportisti za oživljavanje tela od napora). To je takođe jedan od najpoznatijih seksualnog tonik i za muškarce i za žene. Posebno se preporučuje za žene koje imaju problema sa orgazmom. Šisandra je stimulans do materice,ali nije pogodna za trudnice.





Korišćenje


Plodovi se obično konzumiraju sveži ili sušeni. Imaju pomalo neobičan ukus (kiselo, gorko, slano, slatko, ljuto). Preporučena dnevna doza od sušenog jagoda, jedna kašičica 2-3 puta dnevno. Pretiravnje se ne preporučuje. Od ploda mogu se napraviti domaći sok ili čaj (5g izdrobljenog suvog voća u 100 ml proključale vode ). U Kini, čaj je spremao i od drobljenog, suvog lišća i grančica.
ŠISANDRA (Schisandra chinensis).jpeg
 
Fizalis (Physalis peruviana)

Ova, izuzetno korisna i lekovita biljka odavno je poznata u ljudskoj ishrani, a poslednjih godina njena brojna blagotvorna svojstva, ponovo su u zizi interesovanja.

Kod nas poznata i pod imenom Ljoskavac, poreklom je iz Juzne amerike. Velicina plodova (bobica) otprilike je velicine divlje samonikle tresnje, slatko-kiselog ukusa. Ubraja se u povrce (slicno lubenici i dinji) mada ima ukus voca.

Jednogodisnja je biljka, iz porodice Solanaceae, srodnik paradajza, pa se moze reci, da je i neka vrsta cherry paradajza. Poznato je da se na nasem selu nekada nazivala, prosto “paradajzic”.

Fizalis se jede sirov, kako samostalno, tako i umesan u razne salate, i tada je najkorisniji organizmu. Takodje, priprema se i preradjen, odnosno, termicki obradjen u obliku dzemova, slatka i kompota.

Kod nas se moze naci, kao samonikla “divlja” biljka, korovska, na brdovitim terenima. Lako ga je uociti jer ima karakteristicne narandzaste “lampione”, u cijoj unutrasnjosti je okrugli plod, takodje narandzaste boje. Moze se koristiti vec u septembru, mada je najbolji u poznu jesen kada “lampion” postane proziran i potamni od zrenja. To je puna zrelost ploda i tada je veoma prijatan za jelo, slatkog ukusa sa nijansom kiselog, donekle nalik plodu narandze. Treba napomenuti da je jestiv samo plod bez ovitka, to jest “lampiona”.

Fizalis, odnosno, Peruanska jagoda sadrzi u sebi toliko korisnih i lekovitih materija da je to poduzi spisak. Ima secere, limunske kiseline, beta karotena, obilje vitamina C. Zatim minerale, pre svega fosfora i kalijuma, ali i niz drugih. Sadrzi mnoge bioaktivne supstance kao, flavonoide, alkaloide i razne vrste biljnih steroida.

Po zdravlje covekovo izuzetno povoljno deluje u sirovom stanju i znacajno povecava imunitet. Takodje spada medju najjace antioksidanse i efikasno deluje protiv slobodnih radikala i celija kancera i leukemije. Deluje i kao snazan antibiotik, i u naucnim ogledima pokazao se veoma uspesan protiv gram-pozitivnih i gram-negativnih bakterija (streptokoke i stafilokoke) ali i protiv virusa, efikasan je protiv malih boginja, cak ima tvrdnji da se moze nositi i sa HIV-om. Veoma povoljno deluje i na poviseni krvni pritisak.

Ovo su samo neka lekovita dejstva a lista je prilicno duga, tako da se moze reci da je univerzalan lek sa bogatom koncetracijom lekovitih supstanci u plodu.U Juznoj Americi, svojoj postojbini, fizalis u narodnoj medicini ima zaista siroku primenu. Tako, na primer, u Peruu, odakle najverovatnije i potice, koristi se kod nervnih bolesti kao sedativ, zatim kao diuretik, protiv groznice i povracanja, kao i bolesti bubrega i jetre. U Brazilu, koren fizalisa koristi se u lecenju dijabetesa, dok na Solomonskim ostrvima smatraju da povoljno deluje na neplodnost, a na Jamajci se koristi caj od lisca protiv pobacaja i prevremenog porodjaja. Indijanska plemena u amazonskoj prasumi koriste ga za bolesti jetre, protiv malarije, hepatitisa, protiv povisene temperature, astme, reumatizma, kod “zenskih bolesti” i upala srednjeg uha.

Treba reci da se fizalis moze gajiti i kao bastenska biljka, i tada je plod krupniji i zbog toga poznat je i pod imenom “meksicki paradajz”. Plod ovako gajen nije iskljucivo narandzaste boje, vec postoje brojni varijeteti sa zutom, zelenozutom, zelenom i drugim bojama.

Za one koji imaju sopstveni vrt i zele da proizvedu ovu retko korisnu biljku, nekoliko reci o nacinu uzgoja. U manje toplim podnebljima kao sto je nase, retko moze uspeti direktno sejanje semena na otvorenom, pa je zato najsigurnije prvo proizvesti rasad. To se radi pocetkom aprila, i seje se ispod plasticne folije (plastenika). Tako folija privlaceci sunceve zrake stvara u zemlji idealnu temperaturu koja povoljno deluje na seme. Kada nakon 30-40 dana rasad dovoljno naraste presadjuje se kao sto se to radi npr. sa paradajzom ili kupusom. Na pripremljenom terenu izvan plastenika zasadjuje se rasad. Zemlja bi trebala da bude bogata prirodnim djubrivom kao sto je humus iz sume ili glistenjak. Takodje moze se dodati i kompost pravilno proizveden bez semenja korova i bez bilo kakvih hemikalija u sebi. Pozeljno je zasadjeni rasad zalivati (cistom vodom) jer tada znatno brze napreduje.

Fizalis cveta u junu i julu, zuto-crne cvetice. Nakon cvetanja formiraju se zeleni “lampioni”. Sa zrenjem koje pocinje vec krajem avgusta “lampioni” postaju prvo zuti, a zatim narandzasti, i konacno tamne boje i prozirni, u punoj zrelosti krajem jeseni, u novembru.

Peruanska jagoda je veoma rodna i na jednoj biljci (stabljiki) moze biti i stotinu “lampiona” sa plodovima.
fizalis-2.jpeg


Fenomenalna biljka!
 
Kineski kupus – izvor energije i vitamina

Kineski kupus (lat. Brassica chinensis ili Brassica pekinensis) je zeleno lisnato povrće, nevjerojatno bogato mnogim važnim nutrijentima, uključujući vitamine, minerale, karotenoide itd.

Tradicija uzgajanja ovog povrća je stara najmanje 6000 godina. Kinezi su počeli prvi upotrebljavati ovo povrće za pripremu jela ugodnog i nježnog okusa. Poznavali su i njegova medicinska svojstva. Liječnik Li Shizhen iz dinastije Ming je proučavao ljekovita svojstva kineskog kupusa.

U 14 stoljeću kineski kupus se proširio na sve dijelove Kine, a početkom 20 stoljeća – u Koreju i Japan. Sada je kineski kupus poznat u cijelome svijetu i dostupan je skoro u svakom supermarketu.

Kineski kupus pripada porodici cruciferae . Drugi članovi ove porodice su brokula, obični kupus, karfiol i kelj pupčar.
kineski-kupus.jpg


Utjecaj na zdravlje

Sočni zeleni listovi kineskog kupusa imaju odličan okus i idealni su za pripremu salata i juha. Osim svog odličnog okusa, kineski kupus je poznat po svome povoljnom utjecaju na zdravlje.

Kineski kupus je bogat izvor mnogih važnih vitamina, poput vitamina A,C i K. Vitamin A je neophodan za pravilno funkcioniranje imunog sistema, dobar vid, rast kostiju i zubi, dok vitamin K igra važnu ulogu u procesu koagulacije krvi. Osim toga, vitamin K poboljšava apsorpciju kalcija i održava gustoću kostiju. Vitamin C je poznati prirodni antioksidant, koji nas štiti od štetnog utjecaja slobodnih radikala.

Kineski kupus je bogat vitaminom D, koji poboljšava apsorpciju kalcija i fosfora i zbog toga utječe na zdravlje zubi i kostiju. Osim toga, kineski kupus sadrži znatne količine folne kiseline i vitamina B6.

Folna kiselina je neophodna za pravilno formiranje tkiva i stanica i smanjuje rizik od bolesti srca. S druge strane, vitamin B6 je ključan za metabolizam ugljikohidrata, masti i proteina i formiranje crvenih krvnih stanica i antitijela.

Osim vitamina, kineski kupus je značajan izvor karotenoida poput beta-karotena. Karotenoidi su poznati zbog svojih antioksidacijskih svojstava.

Provedena istraživanja potvrđuju, da konzumiranje namirnica, bogatih beta-karotenom, smanjuje rizik od pojave mnogih vrsta raka. Osim toga, karotenoidi povoljno utječu na očne bolesti poput glaukoma i degeneracije oka.

Kineski kupus sadrži velike količine mnogih važnih minerala poput kalcija i kalija. Kalcij je važan za zdravlje zubi i kostiju, dok kalij održava balans elektrolita u našem tijelu. Kalij također smanjuje rizik od problema sa cirkulacijom i srčanih bolesti. Osim toga, kalij je odgovoran za regulaciju krvnog tlaka.

Kineski kupus je odličan izvor dijetalnih vlakana, ne sadrži masti i ima nizak sadržaj natrija.

Mnoge studije povezuju konzumiranje povrća iz porodice cruciferae (kineski kupus, karfiol, brokula) sa smanjenim rizikom od pojave raka. To je zbog toga, da ovo povrće sadrži glukozinolat, koji se bori sa rakom i poboljšava rad imuniteta.

----

Ovo hranjivo povrće nije samo ukusno, nego i zdravo. Kineski kupus osigurava dovoljan unos vitamina, neophodnih za naše zdravlje, i štiti od mnogih bolesti.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top