Naša biljna apoteka

[Neprilagođena]

ZOVA (BAZGA)

Zova (Sambucus nigra L.),
eng. elder, elderberry, cvetajuća biljka iz porodice Adoxaceae, roda Sambucus, ima veliki broj naziva: zova, bazga, buzovka, bazgovina...
. Poreklom je iz Evrope i Severne Amerike odakle je proširena po celom svetu.
Nalazi se i u Aziji te u određenim delovima južne hemisfere. Većina vrsta iz roda zova potiče iz šumskih i suptropskih predela. Porodica zova broji 30 vrsta, a najpoznatije su crna zova (Sambucus nigra L.) i crvena zova (Sambucus racemosa L.).

Najvažnija hortikulturna vrsta zove je američka ili slatka zova (Sambucus canadensin L.) poreklom iz Severne Amerike.
Ova vrsta zove naraste i do 2,4 metra. Sambucus pubens L. je takođe američka zova višegodišnja biljka sa godišnjim prirastom od 1 metra.
. Kao kulturna biljka uspeva u svim okolnostima, uključujući i suvo i vlažno tlo, naročito sunčane lokacije.
Razlikujemo listopadni grm zove kao i drvo zove koje može da naraste od 4 do 10 metara.

Karakteristike​

Kora mladih biljaka zove je siva. Miris drveta zove je jako specifičan i potiče od njenih belih cvetova. Drvo zove je tvrdo i žuto-belo; staro drvo se koristi za rezbarenje. To je hermafroditna biljka, što znači da su i muški i ženski reproduktivni delovi sadržani u istom cvetu; cvetovi su grupisani u strukove veličine 10 – 30 cm.
Sami cvetovi su sitni, mlečnobeli, petolatični prečnika oko 6 mm,. Zova cveta tokom leta te je tada u najvećem stepenu izražena njena lekovitost. Lekovitim se smatraju: cvetovi, plodovi i koren.
Plod zove je crna bobica, koja je jestiva jedino kada je zrela, a potom podvrgnuta procesu kuvanja.
Od cvetova se pripravlja sok, čaj, sirup, a od plodova kompot i pekmez i sirupi , sokovi...
Koren, kora i listovi se prikupljaju u proljeće, cvetovi u junu, a bobice pred kraj leta.

​

Lekovitost​

Glavni deo koji se koristi u lekovite svrhe je cvet zove.
Zova obiluje velikim količinama vitamina i minerala.
Od vitamina u najvećoj količini sadrži vitamin B, vitamin C, a od minerala gvožđe i selen kojeg jako malo ima u drugim biljkama.
Pored vitamina i minerala ono što je izdvaja od ostalih jeste eterično ulje zove koje sadrži tanine, pektine, flavonoide, glikozide, sluzi.
Glavna aktivna materija zove je sambunigrin.
Zova, takođe, sadrži određenu količinu šećera i voćnih kiselina.
Zeleni listovi zove su otrovni, takođe, zbog prisustva kalcijum oksalata u njima
.
Međutim, plodovi se mogu upotrebljavati nakon što se skuvaju
Primjenjuje se kod brojnih virusnih infekcija, kašlja, reumatskih oboljenja, urinarnih tegoba, kod regulisanja stolice, traumatoloških povreda. Potpomaže kardiovaskularno zdravlje, tako što eliminiše loš holesterol i pravi mesto za dobar holesterol, koji je neophodan telu. Takođe, visok nivo kalijuma u zovi štiti srce spuštanjem pritiska krvi na vene i arterije.
Ima antibakterijsko i antiinfektivno dejstvo; neki od antioksidantnih sastojaka iz zove utiču direktno na gušteraču, te reguliše insulin i nivo glukoze u krvi.

​

Čaj od zove​

Čaj se priprema tako da 4 kašičice sušenih cvetova zove prelijemo sa 0,5 l vruće vode, ostavimo da odstoji 10 – 15 minuta a onda procedimo. Pije se tokom dana malo po malo.

Sirup od cveta zove​

Pripremiti 20 cvetova zove, otopiti 1 kg šećera i pola limontusa sa 1 litrom vode. Nakon što se šećer otopio, pomeriti sa vatre i tome dodati 1,5 litar vode, promešati. Ovoj smesi dodati sok od pola limuna i tom smesom preliti pripremljene cvetove zove. Dobijeni sok procediti i sipati u staklene boce. Za duže čuvanje koristiti plastičnu ambalažu i čuvati u zamrzivaču.


(Tekst je originalno objavljen u magazinu Agro Planeta)

 

[Neprilagođena]

Borovnica

Borovnica se može koristiti kao terapija kod velikog broja oboljenja i poremećaja.
Kao sok ili kao čaj, sveža ili sušena borovnica ima efikasnu terapijsku osnovu i kao takva pomaže u borbi protiv različitih patoloških stanja.
Borovnica uspešno jača imunitet i sprečava stanja koja nastaju kao posledica narušenog imuniteta. Bogata je vitaminima A, C i E, što je čini odličnim antioksidantom i borcem protiv slobodnih radikala.

Sve češća istraživanja pokazuju značajno antikancerogeno dejstvo borovnice pa se preporučuje kao dodatak ishrani osobama obolelima od malignih bolesti. Anticijan koji se nalazi u borovnicama štiti naš organizam u ovom smislu tako što se aktivno bori protiv ćelija raka, napada ih i uništava.
Borovnica je odličan saveznik u borbi protiv karidovaskularnih bolesti.

Zbog svog specifičnog sastava u kojem se nalazi i polifenol, borovnica uspešno snižava loš LDL holesterol, sprečava zakrečavanje krvnih sudova i pojavu tromba. Reguliše pritisak i sprečava moždani i srčani udar.

Uspešno održava crevnu floru zdravom pa se koristi kod različitih poremećaja funkcije creva ali i celog digestivnog sistema, uključujući želudac, jetru i pankreas. Bogata je vlaknima kojima se hrane dobre bakterije u crevima pa je borovnica odličan probiotik.

Obzirom da je odličan diuretik, pomaže kod izmokravanja a samim tim čisti mokraćnu bešiku, mokraćne kanale i bubrege.
Borovnica jača kosti, poboljšava vid, održava koncentraciju, jača mozak. Regeneriše kožu i snižava povišen šećer u krvi. Preporuka je dijabetičarima da redovno koriste čaj od lista borovnice. Možemo je bez preterivanja nazvati eliksirom zdravlja i mladosti.

---