ЦрниГавран
Početnik
- Poruka
- 30
Марио Алинеи (1926–2018) био је италијански филолог и палеолингвиста. Најпознатији је по раду на Језичком атласу Европе као и утемељивању Теорије палеолитског континуитета.
Марио Алинеи био је професор емеритус Универзитета у Утрехту, где је предавао од 1959. до 1987. Оснивач је и уредник Куадерни ди Семантика (итал. Quaderni di Semantica), научног часописа за теоријску и примењену семантику. Основао је при УНЕСКО-у 1979. године капитални подухват Atlas Linguarum Europae, чији је председник био од 1982. до 1997. године.
Аутор је на стотине публикација и познати научник у области дијалектологије и глотохронологије. Такође је био главни заговорник Теорије палеолитског континуитета, која тврди да су индоевропски језици пореклом из Европе и да су постојали још од Горњег палеолита.
Алинеи је био пионир коришћења рачунара у лингвистици. Према речима академика Павла Ивића „Алинеи је један од не тако бројних европских лингвиста који су већ почетком 1960-их година били вољни и способни да примењују резултате технолошких иновација на проучавање језика.“
Био је редовни је члан шведске Краљевске академије у Упсали.
Библиографија:
Како сам Алинеи каже, „крајем деведесетих година троје археолога и троје лингвиста, потпуно независно један од другог, поставили су нове теорије порекла индоевропских народа и језика које утврђују аутохтоност и непрекинут континуитет од палеолита“.
На основу компаративних анализа археологије, генетике и језика, Алинеи је дошао до закључка да су неолитске технолошке иновације у Подунављу омогућиле нагли демографски раст становништва, а тако и развој језика и културе.
Те иновације Алинеи сматра најважнијим мотивационим погоном ширег развоја језика и поставља своју чувену тезу да се аналогно развоју палеолита, мезолита и неолита може поставити модел хронолошког датовања језика.
Остали су у стању хибернације? Направили су пут око света? У озбиљнијим разматрањима, зар не бисмо морали очекивати да ћемо о томе пронаћи негде археолошке трагове? И коначно, које би конкретне околности довеле до тога да Словени постану највећа демографска заједница у Европи, од тренутка кад су се појавили на сцени, почетком наше ере? Модерна славистика је уложила извесне напоре да уклони барем неке од ових гигантских бесмислица, лоцирајући временски прве трагове претпостављених Прасловена још у скорију праисторију, и претпостављајући да је у новој ери пристигао у Европу „само“ (!) последњи велики талас словенских досељеника. Као што ћемо видети, Трубачов је отишао још даље, уз модел који је, као што сам већ рекао, веома близак, осим у погледу хронологије, моделу теорије континуитета.
Словени „су произашли из једног истог племена, али имају три различита имена: Венди, Анти и Словени“. Венди се, помињу већ у II веку нове ере, али без поуздане локације.“
Да ли је неко имао прилику да прочита ову књигу, и који су ваши утисци?
Марио Алинеи био је професор емеритус Универзитета у Утрехту, где је предавао од 1959. до 1987. Оснивач је и уредник Куадерни ди Семантика (итал. Quaderni di Semantica), научног часописа за теоријску и примењену семантику. Основао је при УНЕСКО-у 1979. године капитални подухват Atlas Linguarum Europae, чији је председник био од 1982. до 1997. године.
Аутор је на стотине публикација и познати научник у области дијалектологије и глотохронологије. Такође је био главни заговорник Теорије палеолитског континуитета, која тврди да су индоевропски језици пореклом из Европе и да су постојали још од Горњег палеолита.
Алинеи је био пионир коришћења рачунара у лингвистици. Према речима академика Павла Ивића „Алинеи је један од не тако бројних европских лингвиста који су већ почетком 1960-их година били вољни и способни да примењују резултате технолошких иновација на проучавање језика.“
Био је редовни је члан шведске Краљевске академије у Упсали.
Библиографија:
- Dizionario inverso italiano, con indici e liste di frequenza delle terminazioni, Mouton & Co., L’Aja, 1965.
- Dal totemismo al cristianesimo popolare: Sviluppi semantici nei dialetti italiani ed europei, Filologia, linguistica, semiologia, editore Edizioni dell’Orso, 1984
- Lingua e dialetti: Struttura, storia e geografia, Collana Studi linguistici e semiologici, editore Il Mulino, 1985
- Origini delle lingue d’Europa, Collezione di Testi e di Studi, I volume 1996, II volume 2000, editore Il Mulino
- Etrusco: una forma arcaica di ungherese, editore Il Mulino, 2003.
- Il sorriso della Gioconda, editore Il Mulino, 2006
- L’origine delle parole, editore Aracne, 2009
- Gli Etruschi erano Turchi. Dalla scopeta delle affinità genetiche alle conferme linguistiche e culturali, Edizioni dell’Orso, Alessandra, 2013
Теорија континуитета
Марио Алинеи, професор емеритус Универзитета у Утрехту (1926, Торино), у својој дугогодишњој каријери објавио је преко 50 значајних радова на тему еволутивне лингвистике. Као дугогодишњи сарадник Српске академије наука био је и лични пријатељ академика Павла Ивића.Како сам Алинеи каже, „крајем деведесетих година троје археолога и троје лингвиста, потпуно независно један од другог, поставили су нове теорије порекла индоевропских народа и језика које утврђују аутохтоност и непрекинут континуитет од палеолита“.
На основу компаративних анализа археологије, генетике и језика, Алинеи је дошао до закључка да су неолитске технолошке иновације у Подунављу омогућиле нагли демографски раст становништва, а тако и развој језика и културе.
Те иновације Алинеи сматра најважнијим мотивационим погоном ширег развоја језика и поставља своју чувену тезу да се аналогно развоју палеолита, мезолита и неолита може поставити модел хронолошког датовања језика.
Да ли је било великих сеоба народа?
„..Знамо да заправо по традиционалној теорији ИЕ порекло ваља тражити у халколитским културама Каспијско-понтских степа, па морамо претпоставити да трајање процеса језичке диференцијације код Словена није било пуно другачије од трајања истог процеса код других индоевропских група. Е сад, ако пођемо од тих претпоставки, где би се онда налазили Словени током њиховог „одсуства од четири миленијума“, пре но што су се вратили да настане, у новој ери, исте оне украјинске степе у којим су рођени њихови преци, и да се затим прошире на готово пола Европе?Остали су у стању хибернације? Направили су пут око света? У озбиљнијим разматрањима, зар не бисмо морали очекивати да ћемо о томе пронаћи негде археолошке трагове? И коначно, које би конкретне околности довеле до тога да Словени постану највећа демографска заједница у Европи, од тренутка кад су се појавили на сцени, почетком наше ере? Модерна славистика је уложила извесне напоре да уклони барем неке од ових гигантских бесмислица, лоцирајући временски прве трагове претпостављених Прасловена још у скорију праисторију, и претпостављајући да је у новој ери пристигао у Европу „само“ (!) последњи велики талас словенских досељеника. Као што ћемо видети, Трубачов је отишао још даље, уз модел који је, као што сам већ рекао, веома близак, осим у погледу хронологије, моделу теорије континуитета.
Словени „су произашли из једног истог племена, али имају три различита имена: Венди, Анти и Словени“. Венди се, помињу већ у II веку нове ере, али без поуздане локације.“
Да ли је неко имао прилику да прочита ову књигу, и који су ваши утисци?
