Samson2009
Veoma poznat
- Poruka
- 13.411
Џабе простране келије лажним монасима.Ово је истински православан манастир.Сестре су се заиста одрекле свега.
Manastiri i pravoslavne crkve u Srbiji
- Začetnik teme Jacob
- Datum pokretanja
Џабе простране келије лажним монасима.Ово је истински православан манастир.Сестре су се заиста одрекле свега.
Flexoman
Zainteresovan član
- Poruka
- 328
Манастир Дубоки Поток се налази на северу Косова и Метохије у општини Зубин Поток, близу засеока Придворица.
Манастир Дубоки Поток је данас једини српски манастир на Косову и Метохији у којем се чувају рукописне књиге.
То су: четворојеванђеље, служабни минеј и зборник проповеди. Четворојеванђеље је из друге четвртине 16. века и има 355 листова. Служабни минеј за отобар је из треће четвртине 16. века (179 листова), а садржи, између осталог, службу и пролошко житије преподобне Петке и службу архиепископу српском Арсенију. Зборник проповеди за празнике од септембра до новембра (Црноречки панегрик) је из треће четвртине 16.века (433 листа). Садржи житије преподобне Петке, преподобног Јована Рилског, Св. Илариона Мегленског итд.
Овом манастиру некада су припадали иТриод посни на пераменту (14. век) и Зборник (15. век), у којем се налазило Теодосијево Житије светог Саве.
У конаку манастира Дубоки Поток, почела је 1891. год. да ради прва школа у Колашину, а први њен учитељ био је свештеник Јософ Спасић из Сушнице код Приштине.
Конак у којем је школа радила спаљен је 1944. године, а обновљен је 1951. године. Након 110 година од почетка рада школе братство манастира Дубоки Поток почeло је још једну обнову конака.У манастиру Дубоки Поток се налазе и делови моштију Светих Врача, а изузетно велики углед у народу има рука светог мученика Никите, названа једноставно Света Рука. Колики је значај ове светиње може се нарочито видети у приповеткама Григорија Божовића из овога краја.У овом манастиру налазе се делови моштију светих Врача, као и рука светог мученика Никите који је пострадао 372. године. У конаку манастира 1891. основана је прва школа у овом крају која је спаљена 1944, а обновљена 1951. Након 110 година од почетка рада школе, братство манастира Дубоки Поток почело је још једну обнову конака. У овом манастиру чува се и икона светог Јована Крститеља из 14. века. Дубоки Поток је српски манастир на Косову и Метохији у ком се чувају рукописне књиге: Четворојеванђеље (из друге половине 16. века), Служабни минеј (с краја 16. века) и Зборник проповеди (такође из 16. века). У овом манастиру некада се налазио и Зборник из 15. века у којем се налазило Теодосијево Житије Светог Саве.
Манастир Дубоки Поток је данас једини српски манастир на Косову и Метохији у којем се чувају рукописне књиге.
То су: четворојеванђеље, служабни минеј и зборник проповеди. Четворојеванђеље је из друге четвртине 16. века и има 355 листова. Служабни минеј за отобар је из треће четвртине 16. века (179 листова), а садржи, између осталог, службу и пролошко житије преподобне Петке и службу архиепископу српском Арсенију. Зборник проповеди за празнике од септембра до новембра (Црноречки панегрик) је из треће четвртине 16.века (433 листа). Садржи житије преподобне Петке, преподобног Јована Рилског, Св. Илариона Мегленског итд.
Овом манастиру некада су припадали иТриод посни на пераменту (14. век) и Зборник (15. век), у којем се налазило Теодосијево Житије светог Саве.
У конаку манастира Дубоки Поток, почела је 1891. год. да ради прва школа у Колашину, а први њен учитељ био је свештеник Јософ Спасић из Сушнице код Приштине.
Конак у којем је школа радила спаљен је 1944. године, а обновљен је 1951. године. Након 110 година од почетка рада школе братство манастира Дубоки Поток почeло је још једну обнову конака.У манастиру Дубоки Поток се налазе и делови моштију Светих Врача, а изузетно велики углед у народу има рука светог мученика Никите, названа једноставно Света Рука. Колики је значај ове светиње може се нарочито видети у приповеткама Григорија Божовића из овога краја.У овом манастиру налазе се делови моштију светих Врача, као и рука светог мученика Никите који је пострадао 372. године. У конаку манастира 1891. основана је прва школа у овом крају која је спаљена 1944, а обновљена 1951. Након 110 година од почетка рада школе, братство манастира Дубоки Поток почело је још једну обнову конака. У овом манастиру чува се и икона светог Јована Крститеља из 14. века. Дубоки Поток је српски манастир на Косову и Метохији у ком се чувају рукописне књиге: Четворојеванђеље (из друге половине 16. века), Служабни минеј (с краја 16. века) и Зборник проповеди (такође из 16. века). У овом манастиру некада се налазио и Зборник из 15. века у којем се налазило Теодосијево Житије Светог Саве.
Poslednja izmena:
Flexoman
Zainteresovan član
- Poruka
- 328
Манастир Зочиште
Недалеко од Ораховца налази се село Зочиште у коме је пре рата живело педесетак српских породица и исто толико албанских.
Сви Срби из овога села су протерани 1999. године. ''Манастир Св. Козме и Дамјана (познатији као зочиште) подигнут је у 14. веку, а први пут се спомиње 1327. године у хрисовуљи Св. краља Стефана Дечанског.''
Овај манастир ( познатији као манастир Зочиште) уништен је 21. јула 1999. године до темеља пред очима Кфора.
Скоро сви Срби са подручја орахвачких села су протерани, а куће и цркве порушене.У мнастиру Зочиште до 1999. године монашким животом живело је седам монаха. Делови моштију чудотвораца Св. Козме и Дамјана, након прогона од стране локалних Албанаца пренете су у манастир Сопоћани.
Након три године владика Артемије је уз помоћ Кфор-а служио литургију на рушевинама ове вековне светиње. Литургија се уз мали број верника и уз јако обезбеђење Кфора одвијала под ведрим небом и уз псовке и вулгарне повике окупљених Албанаца у близини манастира.На велику радост овај божји храм у близини Ораховца први је обновљени правосални објекат од преко 150 порушених цркава за осам година.Обнову манастира помогао је Координациони центар за Косово и Метохију, заједно са људима добре воље широм света.
Велики допринос обнављању овог храма дао је и Италијански Кфор који је задужен за обезбеђење.
Крајем 2006 године радови на обнављању цркве и конака су приведени крају. Мошти светаца су враћене и после осам година налазе се на месту где припадају. На дан Св. Врача 2007 године владика Артемије са свештенством освештао је обновљеним манастир Зочиште.
Данас у манастиру живи 4 монаха, под јаким обезбеђењем италијанског и аустријског Кфора.
Недалеко од Ораховца налази се село Зочиште у коме је пре рата живело педесетак српских породица и исто толико албанских.
Сви Срби из овога села су протерани 1999. године. ''Манастир Св. Козме и Дамјана (познатији као зочиште) подигнут је у 14. веку, а први пут се спомиње 1327. године у хрисовуљи Св. краља Стефана Дечанског.''
Овај манастир ( познатији као манастир Зочиште) уништен је 21. јула 1999. године до темеља пред очима Кфора.
Скоро сви Срби са подручја орахвачких села су протерани, а куће и цркве порушене.У мнастиру Зочиште до 1999. године монашким животом живело је седам монаха. Делови моштију чудотвораца Св. Козме и Дамјана, након прогона од стране локалних Албанаца пренете су у манастир Сопоћани.
Након три године владика Артемије је уз помоћ Кфор-а служио литургију на рушевинама ове вековне светиње. Литургија се уз мали број верника и уз јако обезбеђење Кфора одвијала под ведрим небом и уз псовке и вулгарне повике окупљених Албанаца у близини манастира.На велику радост овај божји храм у близини Ораховца први је обновљени правосални објекат од преко 150 порушених цркава за осам година.Обнову манастира помогао је Координациони центар за Косово и Метохију, заједно са људима добре воље широм света.
Велики допринос обнављању овог храма дао је и Италијански Кфор који је задужен за обезбеђење.
Крајем 2006 године радови на обнављању цркве и конака су приведени крају. Мошти светаца су враћене и после осам година налазе се на месту где припадају. На дан Св. Врача 2007 године владика Артемије са свештенством освештао је обновљеним манастир Зочиште.
Данас у манастиру живи 4 монаха, под јаким обезбеђењем италијанског и аустријског Кфора.
gost 30064
Elita
- Poruka
- 16.623
Rechke
Veoma poznat
- Poruka
- 11.795
Rechke
Veoma poznat
- Poruka
- 11.795
setorma
Gost
- Poruka
- 268
Evo jednog iz Beograda.
Zenski je manastir , malo izdvojen iz grada. Lepo je i kada dodjes tamo ispuni te neki mir. Odrzavaju liturgiju svakog dana od 7 , a nedeljom od 9.
Nemam nikakva losa iskustva sa duhovnicima koji tamo sluze.Uvek su bili korektni i koliko znam ne naplacuju svoje usluge npr. krstenja nego rade po principu koliko mislis da treba ostavis.
Ispred je i izvor sv. Petke koji je otvoren samo nedeljom.
http://static.panoramio.com/photos/original/6723697.jpg
Zenski je manastir , malo izdvojen iz grada. Lepo je i kada dodjes tamo ispuni te neki mir. Odrzavaju liturgiju svakog dana od 7 , a nedeljom od 9.
Nemam nikakva losa iskustva sa duhovnicima koji tamo sluze.Uvek su bili korektni i koliko znam ne naplacuju svoje usluge npr. krstenja nego rade po principu koliko mislis da treba ostavis.
Ispred je i izvor sv. Petke koji je otvoren samo nedeljom.
http://static.panoramio.com/photos/original/6723697.jpg
Vladimir Zlatic
Domaćin
- Poruka
- 3.937
Sveti Roman, Blagovesti Presvete Bogorodice - Đunis, kod Ćićevca i Kruševca
Prvi pomen ovog svetilišta je u hrisovulji cara Vasilija , izdatoj 1020.g. Ohridskoj arhiepiskopiji. Manastir je dobio ime po Romanu , jednom od učenika sv. Klimenta. Poznat je po nazivu Koničnik i Konjica. Po predanju , obnovio ga je sluga kneza Lazara , slučajno naišavši na grob sv. Romana. U narodu postoji predanje da ga je upravnik ergele kneza Lazara koji je „bolovao od noge“ , kada se s verom poklonio zidinama napuštenog manastira ozdravio i zato i obnovio. Još u tursko doba je u manastiru bila škola i internat za siromašnu decu do 1918.g. Ovde je sahranjeno srce ruskog plemića Nikolaja Nikolajeviča Rajovskog koji je poslužio kao inspiracija za lik Vronjskog u čuvenom romanu Ana Karenjina ruskog pisca Lava Tolstoja.
Prvi pomen ovog svetilišta je u hrisovulji cara Vasilija , izdatoj 1020.g. Ohridskoj arhiepiskopiji. Manastir je dobio ime po Romanu , jednom od učenika sv. Klimenta. Poznat je po nazivu Koničnik i Konjica. Po predanju , obnovio ga je sluga kneza Lazara , slučajno naišavši na grob sv. Romana. U narodu postoji predanje da ga je upravnik ergele kneza Lazara koji je „bolovao od noge“ , kada se s verom poklonio zidinama napuštenog manastira ozdravio i zato i obnovio. Još u tursko doba je u manastiru bila škola i internat za siromašnu decu do 1918.g. Ovde je sahranjeno srce ruskog plemića Nikolaja Nikolajeviča Rajovskog koji je poslužio kao inspiracija za lik Vronjskog u čuvenom romanu Ana Karenjina ruskog pisca Lava Tolstoja.
Vladimir Zlatic
Domaćin
- Poruka
- 3.937
Manastrir Drenca
Манастир Дренча са црквом Богородичиног Ваведења дуго је лежао у рушевинама, да би обновљена црква данас окупљала вернике у жупи недалеко од Александровца. Пошто су кнез Лазар и патријарх Спиридон потврдили 1382. овоме манастиру поседе у области Крушевца и Браничева, сматра се да је подигнут непосредно пре тога, најраније 1379. Његови критори су Иваниш, угледни властелин цара Душана и потоњи монах Доротеј, и његов син, јеромонах Данило, који је био први игуман манастира, а касније постао српски патријарх Данило III. Црква је триконхалне основе, декоративно зидана сигом и опеком, са троделним олтарским простором и слободним ступцима који носе куполу.Архитектонске особености огледају се у ширењу основе са запада ка истоку, крстастим сводовима над просторима протезиса и ђаконикона као и варирању спољних блика конхи – певничке су полукружне, олтарска петострана, а апсиде проскомидије и ђаконикона четворостране. Клесани украс допрозорника, са необично компонованим људским фигурама, зооморфним и флоралним мотивима и преплетом, првобитно је био и бојен. Основом и елевацијом као и елементима секундарне пластике Дренча представља рану етапу настанка моравске архитектуре.
Архитектонске особености огледају се у ширењу основе са запада ка истоку, крстастим сводовима над просторима протезиса и ђаконикона као и варирању спољних блика конхи – певничке су полукружне, олтарска петострана, а апсиде проскомидије и ђаконикона четворостране. Клесани украс допрозорника, са необично компонованим људским фигурама, зооморфним и флоралним мотивима и преплетом, првобитно је био и бојен. Основом и елевацијом као и елементима секундарне пластике Дренча представља рану етапу настанка моравске архитектуре.
Манастир Дренча са црквом Богородичиног Ваведења дуго је лежао у рушевинама, да би обновљена црква данас окупљала вернике у жупи недалеко од Александровца. Пошто су кнез Лазар и патријарх Спиридон потврдили 1382. овоме манастиру поседе у области Крушевца и Браничева, сматра се да је подигнут непосредно пре тога, најраније 1379. Његови критори су Иваниш, угледни властелин цара Душана и потоњи монах Доротеј, и његов син, јеромонах Данило, који је био први игуман манастира, а касније постао српски патријарх Данило III. Црква је триконхалне основе, декоративно зидана сигом и опеком, са троделним олтарским простором и слободним ступцима који носе куполу.Архитектонске особености огледају се у ширењу основе са запада ка истоку, крстастим сводовима над просторима протезиса и ђаконикона као и варирању спољних блика конхи – певничке су полукружне, олтарска петострана, а апсиде проскомидије и ђаконикона четворостране. Клесани украс допрозорника, са необично компонованим људским фигурама, зооморфним и флоралним мотивима и преплетом, првобитно је био и бојен. Основом и елевацијом као и елементима секундарне пластике Дренча представља рану етапу настанка моравске архитектуре.
Архитектонске особености огледају се у ширењу основе са запада ка истоку, крстастим сводовима над просторима протезиса и ђаконикона као и варирању спољних блика конхи – певничке су полукружне, олтарска петострана, а апсиде проскомидије и ђаконикона четворостране. Клесани украс допрозорника, са необично компонованим људским фигурама, зооморфним и флоралним мотивима и преплетом, првобитно је био и бојен. Основом и елевацијом као и елементима секундарне пластике Дренча представља рану етапу настанка моравске архитектуре.
Prilozi
gospodarica
Domaćin
- Poruka
- 4.421
Evo jednog iz Beograda.
Zenski je manastir , malo izdvojen iz grada. Lepo je i kada dodjes tamo ispuni te neki mir. Odrzavaju liturgiju svakog dana od 7 , a nedeljom od 9.
Nemam nikakva losa iskustva sa duhovnicima koji tamo sluze.Uvek su bili korektni i koliko znam ne naplacuju svoje usluge npr. krstenja nego rade po principu koliko mislis da treba ostavis.
Ispred je i izvor sv. Petke koji je otvoren samo nedeljom.
http://static.panoramio.com/photos/original/6723697.jpg
Gde se tacno nalazi ovaj manastir???
- Poruka
- 51.779
ISCELJITELJSKA MOĆ SVETOG ROMANA
Uvod
Začeće Svetog Romana pouzdano se ne
zna. Spominje se pre doba Nemanjića puna dva
veka. Manastir Sveti Roman ne pripada manastirima
iz doba Nemanjića: Hilandar, Studenica,
Žiča, Gračanica, Visoki Dečani, niti manastirima
iz vremena cara Lazara: Lazarica, Ravanica,
Ljubostinja, Manasija, Kalenić i drugi .
Manastir Sveti Roman je postojao kada ovi
manastiri nisu. Car Vasilije drugi, na molbu ohridskog
arhiepiskopa Jovana, izdaje hrisovulju 1019.
godine. U ovoj hrisovulji, Sveti Roman se spominje
kao Sfenteromon.
Manastir Sveti Roman je opusteo pre Nemanjića
ere.
Za vreme cara Lazara je obnovljen.
Poslednja obnova 1796. godine. I zvonare
1852. godine
Grobnica Svetog Romana čini južni deo
hrama.
U vidu crkvice.
Život ovoga sveca pada u drugu polovinu
devetog i prvu polovinu desetog veka. U vreme
širenja slovenske knjige iz ohridske škole
Svetoga Klimenta.
Sa svojim bratom Nestorom stigao je u
Aleksinačko pomoravlje
Sveti Roman “podvizavao se u dubravama i
pešterima moravskim”, a bdenjem, postom i
neprestanom molitvom “ugodio je Bogu i dobio
vlast da izgoni djavolje i duhove tame iz Božijih
ljudi” .
More bolesnih.
Iznemoglih.
I beznadežnih.
Tražili lek posvuda.
I utehu neba.
Dok nisu stigli u manastir Svetog Romana.
Hrlio je svet sa svih strana.
Iz naselja Južne Morave, Timoka, Zapadne
Morave i drugih oblasti.
Dok je Niš bio pod turskom vlašću more
zaprežnih kola je žurilo prema Svetome Romanu
Sveti Roman je bio toliko poštovan da su se
ljudi za potvrdu istine kleli njegovim imenom.
I posle smrti, Sveti Roman, točio je silu i
zdravlje iz svojih moštiju.
I činio čuda.
Njegov grob je postao sveto mesto.
Narod ga je priznao za svetitelja, mada je u
kalendaru zapisan crnim slovima a kanonizovan
1969. godine
A 29. avgust je dan Svetoga Romana.
Tada nagrne silan narod sa svih prostora da
odstoji na službi i pokloni se grobu teškoga
sveca.
Uz onaj pobožno-umilni osećaj duše svoje.
P.S. Kraj ovog malog zelenog zbuna sahranjeno je srce Nikolaja Rajevskog - grofa Vronskog koji je poginuo boreci se kao dobrovoljac za Srbiju u srpsko - turskom ratu 1876, a koji je posluzio kao inspiracija Lavu Tolstoju za lik u romanu "Ana Karenjina".
Uvod
Začeće Svetog Romana pouzdano se ne
zna. Spominje se pre doba Nemanjića puna dva
veka. Manastir Sveti Roman ne pripada manastirima
iz doba Nemanjića: Hilandar, Studenica,
Žiča, Gračanica, Visoki Dečani, niti manastirima
iz vremena cara Lazara: Lazarica, Ravanica,
Ljubostinja, Manasija, Kalenić i drugi .
Manastir Sveti Roman je postojao kada ovi
manastiri nisu. Car Vasilije drugi, na molbu ohridskog
arhiepiskopa Jovana, izdaje hrisovulju 1019.
godine. U ovoj hrisovulji, Sveti Roman se spominje
kao Sfenteromon.
Manastir Sveti Roman je opusteo pre Nemanjića
ere.
Za vreme cara Lazara je obnovljen.
Poslednja obnova 1796. godine. I zvonare
1852. godine
Grobnica Svetog Romana čini južni deo
hrama.
U vidu crkvice.
Život ovoga sveca pada u drugu polovinu
devetog i prvu polovinu desetog veka. U vreme
širenja slovenske knjige iz ohridske škole
Svetoga Klimenta.
Sa svojim bratom Nestorom stigao je u
Aleksinačko pomoravlje
Sveti Roman “podvizavao se u dubravama i
pešterima moravskim”, a bdenjem, postom i
neprestanom molitvom “ugodio je Bogu i dobio
vlast da izgoni djavolje i duhove tame iz Božijih
ljudi” .
More bolesnih.
Iznemoglih.
I beznadežnih.
Tražili lek posvuda.
I utehu neba.
Dok nisu stigli u manastir Svetog Romana.
Hrlio je svet sa svih strana.
Iz naselja Južne Morave, Timoka, Zapadne
Morave i drugih oblasti.
Dok je Niš bio pod turskom vlašću more
zaprežnih kola je žurilo prema Svetome Romanu
Sveti Roman je bio toliko poštovan da su se
ljudi za potvrdu istine kleli njegovim imenom.
I posle smrti, Sveti Roman, točio je silu i
zdravlje iz svojih moštiju.
I činio čuda.
Njegov grob je postao sveto mesto.
Narod ga je priznao za svetitelja, mada je u
kalendaru zapisan crnim slovima a kanonizovan
1969. godine
A 29. avgust je dan Svetoga Romana.
Tada nagrne silan narod sa svih prostora da
odstoji na službi i pokloni se grobu teškoga
sveca.
Uz onaj pobožno-umilni osećaj duše svoje.
P.S. Kraj ovog malog zelenog zbuna sahranjeno je srce Nikolaja Rajevskog - grofa Vronskog koji je poginuo boreci se kao dobrovoljac za Srbiju u srpsko - turskom ratu 1876, a koji je posluzio kao inspiracija Lavu Tolstoju za lik u romanu "Ana Karenjina".
- Poruka
- 51.779
МАНАСТИР СВЕТОГ СТЕФАНА - ЛИПОВАЦ
Положај
Манастир свети Стефан се налази један километар северно од села Липовац, односно 23 км североисточно од Алексинца и 32 северно од Ниша. Саграђен је испод крајњих обронака планине Лесковик (огранци планине Ртањ). Манастирски храм је посвећен Преображењу Гоподњем.
Истраживања су показала да је целина много шира, старија и значајнија но што се о њој судило на основу цркве. Изграђена је у другој половини XIV века и обухвата утврђени Липовачки град – замак непознатог локалног велможе на стеновитом вису Лесковик, и његову придворну, триконхалну цркву с куполом. Читава породица (ктитор, његова супруга преминула на порођају и троје деце) сахрањена је уз богате гробне прилоге у југозападном углу цркве. Потом је смерни монах Герман, доградивши и осликавши припрату 1399, претворио придворицу у манастирску цркву, којој је гравитирало и анахоретско станиште под каменом литицом Лесковика. Познато је да су кнежеви Стефан и Вук Лазаревић приложили манастиру винограде. На измаку XV века црква је поново живописана, од чега су се сачувале фреске у табуру куполе и на пандантифима, док се касније манастир помиње у дефтерима. Конак северозападно од храма изграђен је у XIX веку. Велику обнову црква је доживела 1938, када је уз западну фасаду дограђен тежак звоник, а молдавски Рус Иван Дикиј поново осликао читаву унутрашњост. Мањи заштитни радови на архитектури изведени су 1953; у наредним деценијама, после археолошких истраживања, опсежним интервенцијама рестаурисани су црква, стари конак и обимни зид, а недавно је обележена 600. годишњица постојања манастира.
Први зограф који је 1399. године фрескописао манастир био је монах Макарије. Прво битни живопис је сачуван у олтару у делу жртвеника (где се врши проскомидија), затим у куполи и пандантифима и на надвратнику када се улази из припрате у наос, у композицији деизиса, где се налази и аутентичан натпис монаха Германа из 1399. године (а испод се назире старији натпис, вероватно из периода када је сазидан сам наос цркве, као најстарији део храма).
До 1936.године били су видљиви само фрагменти првобитног живописа. Поново осликавање је 1936. и 1937. године урадио молдавијски Рус, академски сликар Иван Петрович Дикиј. Исти сликар је живописао и садашњи иконостас у цркви. Са десне стране улаза у наос налази се ктиторска фреска св.Деспота Стефана Лазаревића.
Положај
Манастир свети Стефан се налази један километар северно од села Липовац, односно 23 км североисточно од Алексинца и 32 северно од Ниша. Саграђен је испод крајњих обронака планине Лесковик (огранци планине Ртањ). Манастирски храм је посвећен Преображењу Гоподњем.
Истраживања су показала да је целина много шира, старија и значајнија но што се о њој судило на основу цркве. Изграђена је у другој половини XIV века и обухвата утврђени Липовачки град – замак непознатог локалног велможе на стеновитом вису Лесковик, и његову придворну, триконхалну цркву с куполом. Читава породица (ктитор, његова супруга преминула на порођају и троје деце) сахрањена је уз богате гробне прилоге у југозападном углу цркве. Потом је смерни монах Герман, доградивши и осликавши припрату 1399, претворио придворицу у манастирску цркву, којој је гравитирало и анахоретско станиште под каменом литицом Лесковика. Познато је да су кнежеви Стефан и Вук Лазаревић приложили манастиру винограде. На измаку XV века црква је поново живописана, од чега су се сачувале фреске у табуру куполе и на пандантифима, док се касније манастир помиње у дефтерима. Конак северозападно од храма изграђен је у XIX веку. Велику обнову црква је доживела 1938, када је уз западну фасаду дограђен тежак звоник, а молдавски Рус Иван Дикиј поново осликао читаву унутрашњост. Мањи заштитни радови на архитектури изведени су 1953; у наредним деценијама, после археолошких истраживања, опсежним интервенцијама рестаурисани су црква, стари конак и обимни зид, а недавно је обележена 600. годишњица постојања манастира.
Први зограф који је 1399. године фрескописао манастир био је монах Макарије. Прво битни живопис је сачуван у олтару у делу жртвеника (где се врши проскомидија), затим у куполи и пандантифима и на надвратнику када се улази из припрате у наос, у композицији деизиса, где се налази и аутентичан натпис монаха Германа из 1399. године (а испод се назире старији натпис, вероватно из периода када је сазидан сам наос цркве, као најстарији део храма).
До 1936.године били су видљиви само фрагменти првобитног живописа. Поново осликавање је 1936. и 1937. године урадио молдавијски Рус, академски сликар Иван Петрович Дикиј. Исти сликар је живописао и садашњи иконостас у цркви. Са десне стране улаза у наос налази се ктиторска фреска св.Деспота Стефана Лазаревића.
Poslednja izmena:
- Poruka
- 5.913
Отварам тему у којој ћемо качити слике храмова било које православне цркве који нам се посебно свиђају. Уз слику навести понешто о храму(како се зове, где се налази...)
Ево почињем са храмом који бих јако желео да посетим.
То је Спасопреобреженски саборни храм у руском граду Нижњем Новгороду.
Ево почињем са храмом који бих јако желео да посетим.
То је Спасопреобреженски саборни храм у руском граду Нижњем Новгороду.
Poslednja izmena:
HappyFuneral
Domaćin
- Poruka
- 4.544
Bio sam sad za vikend u okolini Manasije, pa sam svratio i do manastira. Bila je u toku liturgija, pa nisam hteo da ulazim i ometam, ali nije bilo ni potrebno da udjem da bih se odusevio kako sve to izgleda...
Stvarno milina jedna...
(Ne mogu da nadjem bolje slike. Nemam vremena. Postavicu ih drugi put)
Stvarno milina jedna...
(Ne mogu da nadjem bolje slike. Nemam vremena. Postavicu ih drugi put)
Сале
Legenda
- Poruka
- 67.350
Манастир "Ђурђеви Ступови"
http://www.kosovo.net/stupovi.html
желео бих да видим
све манастире у Србији,
тако да ћу само да качим слике.
- Poruka
- 5.913
Aко се не варам, Ђурђеви ступови нису на Косову, већ у Рашкој области, тзв. Санџаку.
Samson2009
Veoma poznat
- Poruka
- 13.411
Најлепши и прави
HappyFuneral
Domaćin
- Poruka
- 4.544
Најлепши и прави
Esfigmen?
Samson2009
Veoma poznat
- Poruka
- 13.411
Да.Једини и прави.Све остало на фотографијама су голи зидови без благодати Светог Духа која их је напустила 1958.године.
HappyFuneral
Domaćin
- Poruka
- 4.544
A ti i Sveti Duh naj ortaci, pa ti rek'o?
Inace... Iam Esfigmensku povelju Despota Djurdja u kucnoj biblioteci, koju dugo ne otvarah, pa se nesto kroz maglu secam slika.
Samson2009
Veoma poznat
- Poruka
- 13.411
Не хули.Треће лице од Свете Тројице је мој Бог Један са оОцем и Сином.А што се тиче повеље то је повеља владара ,кад је Србија била православна хришћанска држава.
HappyFuneral
Domaćin
- Poruka
- 4.544
Sorry...
Zanimljiva je... Klinci od kojih sam uzeo knjigu su je skoro celu izvrljali... Jedva sam je osposobio.
Samson2009
Veoma poznat
- Poruka
- 13.411
Ма све је ок.Та повеља је лепа успомена на нека боља времена.
Сале
Legenda
- Poruka
- 67.350
Livingstone
Poznat
- Poruka
- 9.273
