Manastiri i pravoslavne crkve u Srbiji

НОВИ СТЈЕНИК
.......

манастир у којем живе монахиње које су се одрекле угодности и почасти да би сачувале истинску веру,православље...ко год је био у манастиру Нови Стјеник, није могао ништа рећи сем похвала и лепих осећања које је тамо доживео. препоручујем и СПЦ верницима да посете манастир Нови Стјеник

Џабе простране келије лажним монасима.Ово је истински православан манастир.Сестре су се заиста одрекле свега.
 
Манастир Дубоки Поток се налази на северу Косова и Метохије у општини Зубин Поток, близу засеока Придворица.


Манастир Дубоки Поток је данас једини српски манастир на Косову и Метохији у којем се чувају рукописне књиге.
То су: четворојеванђеље, служабни минеј и зборник проповеди. Четворојеванђеље је из друге четвртине 16. века и има 355 листова. Служабни минеј за отобар је из треће четвртине 16. века (179 листова), а садржи, између осталог, службу и пролошко житије преподобне Петке и службу архиепископу српском Арсенију. Зборник проповеди за празнике од септембра до новембра (Црноречки панегрик) је из треће четвртине 16.века (433 листа). Садржи житије преподобне Петке, преподобног Јована Рилског, Св. Илариона Мегленског итд.
Овом манастиру некада су припадали иТриод посни на пераменту (14. век) и Зборник (15. век), у којем се налазило Теодосијево Житије светог Саве.

У конаку манастира Дубоки Поток, почела је 1891. год. да ради прва школа у Колашину, а први њен учитељ био је свештеник Јософ Спасић из Сушнице код Приштине.
Конак у којем је школа радила спаљен је 1944. године, а обновљен је 1951. године. Након 110 година од почетка рада школе братство манастира Дубоки Поток почeло је још једну обнову конака.У манастиру Дубоки Поток се налазе и делови моштију Светих Врача, а изузетно велики углед у народу има рука светог мученика Никите, названа једноставно Света Рука. Колики је значај ове светиње може се нарочито видети у приповеткама Григорија Божовића из овога краја.У овом манастиру налазе се делови моштију светих Врача, као и рука светог мученика Никите који је пострадао 372. године. У конаку манастира 1891. основана је прва школа у овом крају која је спаљена 1944, а обновљена 1951. Након 110 година од почетка рада школе, братство манастира Дубоки Поток почело је још једну обнову конака. У овом манастиру чува се и икона светог Јована Крститеља из 14. века. Дубоки Поток је српски манастир на Косову и Метохији у ком се чувају рукописне књиге: Четворојеванђеље (из друге половине 16. века), Служабни минеј (с краја 16. века) и Зборник проповеди (такође из 16. века). У овом манастиру некада се налазио и Зборник из 15. века у којем се налазило Теодосијево Житије Светог Саве.
 
Poslednja izmena:
Манастир Зочиште


Недалеко од Ораховца налази се село Зочиште у коме је пре рата живело педесетак српских породица и исто толико албанских.
Сви Срби из овога села су протерани 1999. године. ''Манастир Св. Козме и Дамјана (познатији као зочиште) подигнут је у 14. веку, а први пут се спомиње 1327. године у хрисовуљи Св. краља Стефана Дечанског.''
Овај манастир ( познатији као манастир Зочиште) уништен је 21. јула 1999. године до темеља пред очима Кфора.
Скоро сви Срби са подручја орахвачких села су протерани, а куће и цркве порушене.У мнастиру Зочиште до 1999. године монашким животом живело је седам монаха. Делови моштију чудотвораца Св. Козме и Дамјана, након прогона од стране локалних Албанаца пренете су у манастир Сопоћани.

Након три године владика Артемије је уз помоћ Кфор-а служио литургију на рушевинама ове вековне светиње. Литургија се уз мали број верника и уз јако обезбеђење Кфора одвијала под ведрим небом и уз псовке и вулгарне повике окупљених Албанаца у близини манастира.На велику радост овај божји храм у близини Ораховца први је обновљени правосални објекат од преко 150 порушених цркава за осам година.Обнову манастира помогао је Координациони центар за Косово и Метохију, заједно са људима добре воље широм света.

Велики допринос обнављању овог храма дао је и Италијански Кфор који је задужен за обезбеђење.

Крајем 2006 године радови на обнављању цркве и конака су приведени крају. Мошти светаца су враћене и после осам година налазе се на месту где припадају. На дан Св. Врача 2007 године владика Артемије са свештенством освештао је обновљеним манастир Зочиште.
Данас у манастиру живи 4 монаха, под јаким обезбеђењем италијанског и аустријског Кфора.
 
Freske manastira Visoki Dečani spadaju u najbolje očuvane prvobitne freske u srpskim manastirima
 

Prilozi

  • gavrilo2.jpg
    gavrilo2.jpg
    46,2 KB · Pregleda: 3
  • img01.jpg
    img01.jpg
    74,7 KB · Pregleda: 5
  • img03.jpg
    img03.jpg
    68,5 KB · Pregleda: 4
  • img04.jpg
    img04.jpg
    67,9 KB · Pregleda: 4
  • img05.jpg
    img05.jpg
    71,6 KB · Pregleda: 4
Evo jednog iz Beograda.
Zenski je manastir , malo izdvojen iz grada. Lepo je i kada dodjes tamo ispuni te neki mir. Odrzavaju liturgiju svakog dana od 7 , a nedeljom od 9.
Nemam nikakva losa iskustva sa duhovnicima koji tamo sluze.Uvek su bili korektni i koliko znam ne naplacuju svoje usluge npr. krstenja nego rade po principu koliko mislis da treba ostavis.

manastir-rakovica.jpg


Ispred je i izvor sv. Petke koji je otvoren samo nedeljom.
http://static.panoramio.com/photos/original/6723697.jpg
 
Sveti Roman, Blagovesti Presvete Bogorodice - Đunis, kod Ćićevca i Kruševca

Prvi pomen ovog svetilišta je u hrisovulji cara Vasilija , izdatoj 1020.g. Ohridskoj arhiepiskopiji. Manastir je dobio ime po Romanu , jednom od učenika sv. Klimenta. Poznat je po nazivu Koničnik i Konjica. Po predanju , obnovio ga je sluga kneza Lazara , slučajno naišavši na grob sv. Romana. U narodu postoji predanje da ga je upravnik ergele kneza Lazara koji je „bolovao od noge“ , kada se s verom poklonio zidinama napuštenog manastira ozdravio i zato i obnovio. Još u tursko doba je u manastiru bila škola i internat za siromašnu decu do 1918.g. Ovde je sahranjeno srce ruskog plemića Nikolaja Nikolajeviča Rajovskog koji je poslužio kao inspiracija za lik Vronjskog u čuvenom romanu Ana Karenjina ruskog pisca Lava Tolstoja.

 
Manastrir Drenca


Манастир Дренча са црквом Богородичиног Ваведења дуго је лежао у рушевинама, да би обновљена црква данас окупљала вернике у жупи недалеко од Александровца. Пошто су кнез Лазар и патријарх Спиридон потврдили 1382. овоме манастиру поседе у области Крушевца и Браничева, сматра се да је подигнут непосредно пре тога, најраније 1379. Његови критори су Иваниш, угледни властелин цара Душана и потоњи монах Доротеј, и његов син, јеромонах Данило, који је био први игуман манастира, а касније постао српски патријарх Данило III. Црква је триконхалне основе, декоративно зидана сигом и опеком, са троделним олтарским простором и слободним ступцима који носе куполу.Архитектонске особености огледају се у ширењу основе са запада ка истоку, крстастим сводовима над просторима протезиса и ђаконикона као и варирању спољних блика конхи – певничке су полукружне, олтарска петострана, а апсиде проскомидије и ђаконикона четворостране. Клесани украс допрозорника, са необично компонованим људским фигурама, зооморфним и флоралним мотивима и преплетом, првобитно је био и бојен. Основом и елевацијом као и елементима секундарне пластике Дренча представља рану етапу настанка моравске архитектуре.

Архитектонске особености огледају се у ширењу основе са запада ка истоку, крстастим сводовима над просторима протезиса и ђаконикона као и варирању спољних блика конхи – певничке су полукружне, олтарска петострана, а апсиде проскомидије и ђаконикона четворостране. Клесани украс допрозорника, са необично компонованим људским фигурама, зооморфним и флоралним мотивима и преплетом, првобитно је био и бојен. Основом и елевацијом као и елементима секундарне пластике Дренча представља рану етапу настанка моравске архитектуре.
 

Prilozi

  • Man.-Drenca-2006-3.jpg
    Man.-Drenca-2006-3.jpg
    63,1 KB · Pregleda: 4
Evo jednog iz Beograda.
Zenski je manastir , malo izdvojen iz grada. Lepo je i kada dodjes tamo ispuni te neki mir. Odrzavaju liturgiju svakog dana od 7 , a nedeljom od 9.
Nemam nikakva losa iskustva sa duhovnicima koji tamo sluze.Uvek su bili korektni i koliko znam ne naplacuju svoje usluge npr. krstenja nego rade po principu koliko mislis da treba ostavis.

manastir-rakovica.jpg


Ispred je i izvor sv. Petke koji je otvoren samo nedeljom.
http://static.panoramio.com/photos/original/6723697.jpg

Gde se tacno nalazi ovaj manastir???
:hvala:
 
ISCELJITELJSKA MOĆ SVETOG ROMANA


Uvod


Začeće Svetog Romana pouzdano se ne
zna. Spominje se pre doba Nemanjića puna dva
veka. Manastir Sveti Roman ne pripada manastirima
iz doba Nemanjića: Hilandar, Studenica,
Žiča, Gračanica, Visoki Dečani, niti manastirima
iz vremena cara Lazara: Lazarica, Ravanica,
Ljubostinja, Manasija, Kalenić i drugi .
Manastir Sveti Roman je postojao kada ovi
manastiri nisu. Car Vasilije drugi, na molbu ohridskog
arhiepiskopa Jovana, izdaje hrisovulju 1019.
godine. U ovoj hrisovulji, Sveti Roman se spominje
kao Sfenteromon.
Manastir Sveti Roman je opusteo pre Nemanjića
ere.
Za vreme cara Lazara je obnovljen.
Poslednja obnova 1796. godine. I zvonare
1852. godine
Grobnica Svetog Romana čini južni deo
hrama.
U vidu crkvice.


Život ovoga sveca pada u drugu polovinu
devetog i prvu polovinu desetog veka. U vreme
širenja slovenske knjige iz ohridske škole
Svetoga Klimenta.
Sa svojim bratom Nestorom stigao je u
Aleksinačko pomoravlje
Sveti Roman “podvizavao se u dubravama i
pešterima moravskim”, a bdenjem, postom i
neprestanom molitvom “ugodio je Bogu i dobio
vlast da izgoni djavolje i duhove tame iz Božijih
ljudi” .

Roman.jpg



More bolesnih.
Iznemoglih.
I beznadežnih.
Tražili lek posvuda.

I utehu neba.
Dok nisu stigli u manastir Svetog Romana.
Hrlio je svet sa svih strana.
Iz naselja Južne Morave, Timoka, Zapadne
Morave i drugih oblasti.
Dok je Niš bio pod turskom vlašću more
zaprežnih kola je žurilo prema Svetome Romanu


Sveti Roman je bio toliko poštovan da su se
ljudi za potvrdu istine kleli njegovim imenom.
I posle smrti, Sveti Roman, točio je silu i
zdravlje iz svojih moštiju.
I činio čuda.
Njegov grob je postao sveto mesto.
Narod ga je priznao za svetitelja, mada je u
kalendaru zapisan crnim slovima a kanonizovan
1969. godine

A 29. avgust je dan Svetoga Romana.
Tada nagrne silan narod sa svih prostora da
odstoji na službi i pokloni se grobu teškoga
sveca.

Uz onaj pobožno-umilni osećaj duše svoje.



SvRoman.JPG
SvRoman2.jpg

SvRoman3.jpg


P.S. Kraj ovog malog zelenog zbuna sahranjeno je srce Nikolaja Rajevskog - grofa Vronskog koji je poginuo boreci se kao dobrovoljac za Srbiju u srpsko - turskom ratu 1876, a koji je posluzio kao inspiracija Lavu Tolstoju za lik u romanu "Ana Karenjina".
 
МАНАСТИР СВЕТОГ СТЕФАНА - ЛИПОВАЦ


20062010-01.jpg
lipovac14.jpg


29434001.jpg
lipovac18.jpg



Положај

Манастир свети Стефан се налази један километар северно од села Липовац, односно 23 км североисточно од Алексинца и 32 северно од Ниша. Саграђен је испод крајњих обронака планине Лесковик (огранци планине Ртањ). Манастирски храм је посвећен Преображењу Гоподњем.


Mapa.jpg




Истраживања су показала да је целина много шира, старија и значајнија но што се о њој судило на основу цркве. Изграђена је у другој половини XIV века и обухвата утврђени Липовачки град – замак непознатог локалног велможе на стеновитом вису Лесковик, и његову придворну, триконхалну цркву с куполом. Читава породица (ктитор, његова супруга преминула на порођају и троје деце) сахрањена је уз богате гробне прилоге у југозападном углу цркве. Потом је смерни монах Герман, доградивши и осликавши припрату 1399, претворио придворицу у манастирску цркву, којој је гравитирало и анахоретско станиште под каменом литицом Лесковика. Познато је да су кнежеви Стефан и Вук Лазаревић приложили манастиру винограде. На измаку XV века црква је поново живописана, од чега су се сачувале фреске у табуру куполе и на пандантифима, док се касније манастир помиње у дефтерима. Конак северозападно од храма изграђен је у XIX веку. Велику обнову црква је доживела 1938, када је уз западну фасаду дограђен тежак звоник, а молдавски Рус Иван Дикиј поново осликао читаву унутрашњост. Мањи заштитни радови на архитектури изведени су 1953; у наредним деценијама, после археолошких истраживања, опсежним интервенцијама рестаурисани су црква, стари конак и обимни зид, а недавно је обележена 600. годишњица постојања манастира.



Први зограф који је 1399. године фрескописао манастир био је монах Макарије. Прво битни живопис је сачуван у олтару у делу жртвеника (где се врши проскомидија), затим у куполи и пандантифима и на надвратнику када се улази из припрате у наос, у композицији деизиса, где се налази и аутентичан натпис монаха Германа из 1399. године (а испод се назире старији натпис, вероватно из периода када је сазидан сам наос цркве, као најстарији део храма).

До 1936.године били су видљиви само фрагменти првобитног живописа. Поново осликавање је 1936. и 1937. године урадио молдавијски Рус, академски сликар Иван Петрович Дикиј. Исти сликар је живописао и садашњи иконостас у цркви. Са десне стране улаза у наос налази се ктиторска фреска св.Деспота Стефана Лазаревића.


DSC_0081.jpg
DSC_0080.jpg
DSC_0140a.jpg
DSC_0142a.jpg
DSC_0120a.jpg
DSC_0085a.jpg
DSC_0114a.jpg
DSC_0084a.jpg
 
Poslednja izmena:
Отварам тему у којој ћемо качити слике храмова било које православне цркве који нам се посебно свиђају. Уз слику навести понешто о храму(како се зове, где се налази...)

Ево почињем са храмом који бих јако желео да посетим.
2947681.jpg

То је Спасопреобреженски саборни храм у руском граду Нижњем Новгороду.
 
Poslednja izmena:
Да.Једини и прави.Све остало на фотографијама су голи зидови без благодати Светог Духа која их је напустила 1958.године.

A ti i Sveti Duh naj ortaci, pa ti rek'o?

Inace... Iam Esfigmensku povelju Despota Djurdja u kucnoj biblioteci, koju dugo ne otvarah, pa se nesto kroz maglu secam slika.
 
A ti i Sveti Duh naj ortaci, pa ti rek'o?

Inace... Iam Esfigmensku povelju Despota Djurdja u kucnoj biblioteci, koju dugo ne otvarah, pa se nesto kroz maglu secam slika.

Не хули.Треће лице од Свете Тројице је мој Бог Један са оОцем и Сином.А што се тиче повеље то је повеља владара ,кад је Србија била православна хришћанска држава.
 
Не хули.Треће лице од Свете Тројице је мој Бог Један са оОцем и Сином.А што се тиче повеље то је повеља владара ,кад је Србија била православна хришћанска држава.

Sorry...

Zanimljiva je... Klinci od kojih sam uzeo knjigu su je skoro celu izvrljali... Jedva sam je osposobio.
 

Back
Top