причалица
Buduća legenda
- Poruka
- 44.939
joj, za to mi treba još jedan život.....hvala na savetu.
-
- Popularno:
- Zasto je Isus rodjen?
- Avramove muke
- Kako produhoviti čoveka?
- Vizuelno lepa kita
- Хрвати бришу сваки траг постојања Срба...
- Dokle da cela Srbija finansira Beograd?
- Da li se parkirate naopačke?
- Da li je blam da muškarci piju koktel u...
- Da li je kupovina Rafala od strane...
- Pritisak vršnjaka da se krene sa seksom
Manastiri i pravoslavne crkve u Srbiji
- Začetnik teme Jacob
- Datum pokretanja
причалица
Buduća legenda
- Poruka
- 44.939
МАНАСТИР ЛЕЛИЋ
Ово је један од најновијих, али уједно и најлепши и најбоље организованих манастира у Србији. Ктитор цркве, као и манастирских објеката је владика Николај Велимировић коме је пуно помагао његов отац Драгомир. Црква је освештана на Преображење 1929. год. Владика Николај се упокојио 18.03.1956. год. и сахрањен је у Либертвилу крај Чикага. Његове мошти су пренете из Америке 12.05.1991. год. и налазе се у лепом ћивоту уз јужни зид наоса. Тога дана била је велика светковина у српском народу, и од тада, ово је место ходочашћа.
Ово је један од најновијих, али уједно и најлепши и најбоље организованих манастира у Србији. Ктитор цркве, као и манастирских објеката је владика Николај Велимировић коме је пуно помагао његов отац Драгомир. Црква је освештана на Преображење 1929. год. Владика Николај се упокојио 18.03.1956. год. и сахрањен је у Либертвилу крај Чикага. Његове мошти су пренете из Америке 12.05.1991. год. и налазе се у лепом ћивоту уз јужни зид наоса. Тога дана била је велика светковина у српском народу, и од тада, ово је место ходочашћа.
Poslednja izmena:
- Poruka
- 82.956
TEMSKA
Severozapadno od Pirota, na udaljenosti od 15 km, drugo po veličini u pirotskom kraju nalazi se selo Temska. Smešteno je u podnožju Stare planine okruženo sa više više brega i brežuljaka, dok je sa južne strane ravna i obradiva površina Golemo polje.
U okolini temske postoje tragovi naselja iz rimskog doba, kao i srednjevekovna tvrdjava i manastir Svetog Ðorda iz 14. veka u narodu više poznat kao \"Tamački manastir\". Selo se sastoji iz više mahala. Selo je dobilo naziv po srednjevekovnom gradu, koji je tu postojao.
Putni pravac: Pirot - Knjaževac
Udaljenost od Pirota: 15 km
Slika (jedinstvena freska "Isusa Mladenca" u Pećinskoj crkvi Sv.Petra i Pavla u Rsovcima)
Ovde se vidi bolje:
http://images.google.com/imgres?imgurl=http://pirot.rs/latin/images/fotogalerija/stara%2520planina/19-rsovci-celavi-isus.jpg&imgrefurl=http://pirot.rs/latin/index.php%3Foption%3Dcom_content%26task%3Dview%26id%3D1360%26Itemid%3D244&usg=__TVUm3V_VDjMbY-rKTYWUT_v6fes=&h=800&w=533&sz=77&hl=en&start=1&sig2=zdsdBoc2uRIs_EGAvLnPOA&um=1&tbnid=niZMqKJ7WbEoRM:&tbnh=143&tbnw=95&ei=Xf2GSaGcONWxjAf52pXNAw&prev=/images%3Fq%3D%25C4%2587elavi%2Bisus%26um%3D1%26hl%3Den%26sa%3DG
Severozapadno od Pirota, na udaljenosti od 15 km, drugo po veličini u pirotskom kraju nalazi se selo Temska. Smešteno je u podnožju Stare planine okruženo sa više više brega i brežuljaka, dok je sa južne strane ravna i obradiva površina Golemo polje.
U okolini temske postoje tragovi naselja iz rimskog doba, kao i srednjevekovna tvrdjava i manastir Svetog Ðorda iz 14. veka u narodu više poznat kao \"Tamački manastir\". Selo se sastoji iz više mahala. Selo je dobilo naziv po srednjevekovnom gradu, koji je tu postojao.
Putni pravac: Pirot - Knjaževac
Udaljenost od Pirota: 15 km
Slika (jedinstvena freska "Isusa Mladenca" u Pećinskoj crkvi Sv.Petra i Pavla u Rsovcima)
Ovde se vidi bolje:
http://images.google.com/imgres?imgurl=http://pirot.rs/latin/images/fotogalerija/stara%2520planina/19-rsovci-celavi-isus.jpg&imgrefurl=http://pirot.rs/latin/index.php%3Foption%3Dcom_content%26task%3Dview%26id%3D1360%26Itemid%3D244&usg=__TVUm3V_VDjMbY-rKTYWUT_v6fes=&h=800&w=533&sz=77&hl=en&start=1&sig2=zdsdBoc2uRIs_EGAvLnPOA&um=1&tbnid=niZMqKJ7WbEoRM:&tbnh=143&tbnw=95&ei=Xf2GSaGcONWxjAf52pXNAw&prev=/images%3Fq%3D%25C4%2587elavi%2Bisus%26um%3D1%26hl%3Den%26sa%3DG
<amplituda>
Zainteresovan član
- Poruka
- 324
Баш је лепо...
Само онај цртеж ми је мало чудан
- Poruka
- 82.956
Да.. то је потпуно јединствена фреска...
Само онај цртеж ми је мало чудан
Христ ни мало на ''себе'' не личи...
Баш бих волела да чујем неко објашњење.
На нету има јако мало података о томе..
причалица
Buduća legenda
- Poruka
- 44.939
Манастир Љубостиња
Љубостиња са Црквом Успења Богородице, задужбина кнегиње Милице, подигнута је крајем 14. века. Један је од најзначајнијих споменика Моравске школе.Архитекта је био Раде Боровић, познати Раде Неимар из народних српских песама, којии је своје име уклесао на прагу унутрашнјег портала.
Кренула је са њом и Јелена, кћерка господара Драме и жена деспоте Угљеше. Монахиње Евгенија и Јефимија су дане проводиле у молитви, са тугом у срцу. У злату, на свили, Јефимија је извезла ћивот за покров кнеза Лазару. Сада је ово уметничко дело непроцењиве вредности изложено у музеју Српске православне цркве у Београду. Позната је и њена завеса којом је даровала манастир Хиландар
Монахињу Јефимију, велику списатељицу тога доба, опевале су и песмсавременика. Обе монахиње су овде и умрле. Милица, односно Евгенија, сахрањена је на левој страни улаза у цркву, а Јефимија на десној. Што би се рекло: и у радости, као жене владара, и у жалости, као удовице, и у животу и у смрти – вазда заједно. Легенда каже да је Милица у тренутку смрти своје најбоље другарице, песникиње Јефимије, дала саркофаг који је себи наменила. На саркофагу је уклесан цвет љиљана, који симболизује девичанство, невиност и који се често приписује Богородици. И данас се у молитвама љубостињских монахиња помињу Евгенија и Јефимија, жена од којих живот ове светиње и започе.
Првобитно сликарство које је наручила кнегиња Милица, сачувано је у тамбуру кубета, а аксније је досликано, највероватније око 1415. год. што се може закључити на основу ктиторских и владарских портрета. Потписао га је сликар и јеромонах Макарије. Иконостас у манастирсикој цркви осликао је 1822. Никола Марковић.
Старији конак који се налази на западној страни манастира је монументална грађевина из времена кнеза Милоша Обреновића.
Љубостиња са Црквом Успења Богородице, задужбина кнегиње Милице, подигнута је крајем 14. века. Један је од најзначајнијих споменика Моравске школе.Архитекта је био Раде Боровић, познати Раде Неимар из народних српских песама, којии је своје име уклесао на прагу унутрашнјег портала.
Кренула је са њом и Јелена, кћерка господара Драме и жена деспоте Угљеше. Монахиње Евгенија и Јефимија су дане проводиле у молитви, са тугом у срцу. У злату, на свили, Јефимија је извезла ћивот за покров кнеза Лазару. Сада је ово уметничко дело непроцењиве вредности изложено у музеју Српске православне цркве у Београду. Позната је и њена завеса којом је даровала манастир Хиландар
Монахињу Јефимију, велику списатељицу тога доба, опевале су и песмсавременика. Обе монахиње су овде и умрле. Милица, односно Евгенија, сахрањена је на левој страни улаза у цркву, а Јефимија на десној. Што би се рекло: и у радости, као жене владара, и у жалости, као удовице, и у животу и у смрти – вазда заједно. Легенда каже да је Милица у тренутку смрти своје најбоље другарице, песникиње Јефимије, дала саркофаг који је себи наменила. На саркофагу је уклесан цвет љиљана, који симболизује девичанство, невиност и који се често приписује Богородици. И данас се у молитвама љубостињских монахиња помињу Евгенија и Јефимија, жена од којих живот ове светиње и започе.
Првобитно сликарство које је наручила кнегиња Милица, сачувано је у тамбуру кубета, а аксније је досликано, највероватније око 1415. год. што се може закључити на основу ктиторских и владарских портрета. Потписао га је сликар и јеромонах Макарије. Иконостас у манастирсикој цркви осликао је 1822. Никола Марковић.
Старији конак који се налази на западној страни манастира је монументална грађевина из времена кнеза Милоша Обреновића.
Poslednja izmena:
Стефан ИПХ
Iskusan
- Poruka
- 6.117
НОВИ СТЈЕНИК
.......
манастир у којем живе монахиње које су се одрекле угодности и почасти да би сачувале истинску веру,православље...ко год је био у манастиру Нови Стјеник, није могао ништа рећи сем похвала и лепих осећања које је тамо доживео. препоручујем и СПЦ верницима да посете манастир Нови Стјеник
манастир у којем живе монахиње које су се одрекле угодности и почасти да би сачувале истинску веру,православље...ко год је био у манастиру Нови Стјеник, није могао ништа рећи сем похвала и лепих осећања које је тамо доживео. препоручујем и СПЦ верницима да посете манастир Нови Стјеник
Poslednja izmena:
- Poruka
- 82.956
Е тамо монахиње праве одлично вино. И ракију праве али за њу нисмо били заинтересовани...
Ништа ми се није свидела она што нас је водила кроз манастир....
Прво је подигла праг па газила мраве и гунђала и и мрљала... деца се поплашила...
а после је у дворишту осула паљбу осула на неко убого псетанце...roll:
Neozbiljni pesimista
Elita
- Poruka
- 18.529
Mene je Mileseva odusevila.Prelep krajolik,reka Milesevka,ovcice koje pasu na livadi,mir,tisina...Odusevljen sam i ikonostasom manastira,a samo krajickom oka sam video "Belog Andjela",posto je bila guzva taj dan.A tek pesma monahinja...Predivno
Sopoćani
Manastir Sopoćane, dom Svete Trojice, je podigao kralj Stefan Uroš I (1243-1276) nedaleko od izvora reke Raške. Manastir se nalazi na 17 km zapadno od Novog Pazara. Na ovom mestu, izvorištu srpske srednjevekovne države Nemanjića, treći sin kralja Stefana Prvovenčanog je iza sebe ostavio zadužbinu koja svojom veličinom i lepotom nadmašuje sve dotadašnje srpske crkve. Freske manastira Sopoćani su pravo remek delo umetnosti, što je mnogo godina kasnije Sopoćanima donelo svetsku slavu. Danas je jedan od najznačajnijih srpskih kulturnih spomenika, koji je 1979. godine uvršćen na UNESKO-vu listu svetske baštine u sklopu spomenika srednjeg veka objedinjenih pod zaštićenom celinom Stari Ras i Sopoćani.
Danas je teško precizirati kada su Sopoćani podignuti. Najverovatnija je pretpostavka da je manastir podignut u drugoj polovini vladavine kralja Stefana Uroša I, najverovatnije oko 1260. godine. Do ovakovog zaključka se došlo zaobilaznim putem, s obzirom da je sasvim pouzdan zaključak da je živopis manastira nastao šezdesetih godina XIII veka. Tokom perioda osmanlijske vlasti, u XVII veku, manastir je značajno stradao, a obnovljen je u prvim decenijama XX veka.
Nakon obnove Sopoćani su jedno vreme bili ženski manastir. Posle dolaska deset monaha i iskušenika iz manastira Crna Reka 1996. godine manastir ponovo postaje opštežiteljni, kao i što je bio u srednjem veku. Danas manastir broji trideset monaha i iskušenika.
Tekst preuzet iz Wikipedije.
Manastir Sopoćane, dom Svete Trojice, je podigao kralj Stefan Uroš I (1243-1276) nedaleko od izvora reke Raške. Manastir se nalazi na 17 km zapadno od Novog Pazara. Na ovom mestu, izvorištu srpske srednjevekovne države Nemanjića, treći sin kralja Stefana Prvovenčanog je iza sebe ostavio zadužbinu koja svojom veličinom i lepotom nadmašuje sve dotadašnje srpske crkve. Freske manastira Sopoćani su pravo remek delo umetnosti, što je mnogo godina kasnije Sopoćanima donelo svetsku slavu. Danas je jedan od najznačajnijih srpskih kulturnih spomenika, koji je 1979. godine uvršćen na UNESKO-vu listu svetske baštine u sklopu spomenika srednjeg veka objedinjenih pod zaštićenom celinom Stari Ras i Sopoćani.
Danas je teško precizirati kada su Sopoćani podignuti. Najverovatnija je pretpostavka da je manastir podignut u drugoj polovini vladavine kralja Stefana Uroša I, najverovatnije oko 1260. godine. Do ovakovog zaključka se došlo zaobilaznim putem, s obzirom da je sasvim pouzdan zaključak da je živopis manastira nastao šezdesetih godina XIII veka. Tokom perioda osmanlijske vlasti, u XVII veku, manastir je značajno stradao, a obnovljen je u prvim decenijama XX veka.
Nakon obnove Sopoćani su jedno vreme bili ženski manastir. Posle dolaska deset monaha i iskušenika iz manastira Crna Reka 1996. godine manastir ponovo postaje opštežiteljni, kao i što je bio u srednjem veku. Danas manastir broji trideset monaha i iskušenika.
Tekst preuzet iz Wikipedije.
Samson2009
Veoma poznat
- Poruka
- 13.411
То је манастир.А ово су били манастири.Овде у новом Стјенику се брани права вера,а тамо у Сопоћанима се некад бранила,а сад је нема.На Сопоћанима,Темској и другде су се испуниле речи преподобних отаца оптинских.
Jacob
Buduća legenda
- Poruka
- 49.567
Manastir svete Trojice
Kikinda
Manastir Svete Trojice u Kikindi je podignut 1887.godine kao zaduzbina Melanije Nikolic rodjene Gajcic.Ona je manastiru poklonila i 300 jutara zemlje koja je posle II svetskog rat nacionalizovana.
U manastirskoj crkvi je sahranjena Melanija sa rodbinom.
Manastir je aktivan i zenski.
Kikinda
Manastir Svete Trojice u Kikindi je podignut 1887.godine kao zaduzbina Melanije Nikolic rodjene Gajcic.Ona je manastiru poklonila i 300 jutara zemlje koja je posle II svetskog rat nacionalizovana.
U manastirskoj crkvi je sahranjena Melanija sa rodbinom.
Manastir je aktivan i zenski.
gost 30064
Elita
- Poruka
- 16.623
Manastir Blagovestenje, oko 20km od Kragujevca.
valaam
Domaćin
- Poruka
- 3.988
Манастир Сасе....ако Бог да, тамо сам крајем јуна
Сале
Legenda
- Poruka
- 67.350
Манастир Троноша
Манастир Троноша налази се 17 км од Лознице, на путу за Крупањ. По предању, изградња манастира се везује за краља Драгутина, који је почео подизати манастир, али га је смрт претекла, па га је завршила његова жена Катарина 1317. године. Током Турског периода Троноша је неколико пута паљена, рушена и пљачкана. Поново је подигнута 1559. године. Манастир је спаљен 1813. године, а обновљен је 1833. године уз помоћ кнеза Милоша Обреновића.
Манастирска црква посвећена је Ваведењу Пресвете Богородице. Оштећена је и током Другог светског рата. Поново је обновљена 1961. године и отада манастирски комплекс поприма данашњи изглед. Данашњи манастирски комплекс чине: црква, нови конак са пространом трпезаријом, изложбени простор и Музеј Вуковог раног школовања. Цео манастирки комплекс је складан и прилагођен туристичком боравку.
За манастир Троношу везан је један од најлепших народних обичаја: Ратарске свеће. Два суседна села скупљају прилоге и прилажу манастиру Троноши, у воску изливене свеће за Велики четвртак. Свеће су високе око 2м и тешке преко 50 кг. Ни у најтежим данима историје овог краја, овај обичај није прекидан.
Samson2009
Veoma poznat
- Poruka
- 13.411
Ево правог манастира
Jacob
Buduća legenda
- Poruka
- 49.567
Biografija poznate kikinđanke – Melanije, Mele Gajčić, donatorke i ktitorke ‘Mile Melank’
U izdanju Narodnog muzeja, iz štampe je nedavno izašlo istoriografsko delo Aleksandre Beloš, dokumentovana biografija Melanije Mele Gajčić (1829-1912).
Priča o Melaniji Gajčić prepuna je detalja o životu ove poznate kikindske donatorke. U predgovoru, Miloš Paović piše da je ona jedna od najznačajnijih, najzanimljivijih i najpoznatijih Kikinđanki druge polovine XIX i početka XX veka. Ktitorka je manastira Svete Trojice u Kikindi kojem je zaveštala 300 jutara zemlje, salaš i kuću. Danas se još uvek mogu čuti priče o Meli, a jedno od najpoznatijih kikindskih grobalja nosi njeno ime.
Autorka Aleksandra Beloš opisuje dug i kontroverzan život Melanije Gajčić koja se, najčešće, nije uklapala u patrijarhalne i moralne standarde sredine i vremena.
S kraja XIX i početka XX veka Kikinda je bila jedan od najznačajnijih gradova u širem regionu, čiji broj stanovnika je bio neznatno manji nego u Beogradu, a takve činjenice o gradu iz vremеna u kome je živela Melanija ovoj knjizi daju poseban značaj.
Manastirski konak
U izdanju Narodnog muzeja, iz štampe je nedavno izašlo istoriografsko delo Aleksandre Beloš, dokumentovana biografija Melanije Mele Gajčić (1829-1912).
Priča o Melaniji Gajčić prepuna je detalja o životu ove poznate kikindske donatorke. U predgovoru, Miloš Paović piše da je ona jedna od najznačajnijih, najzanimljivijih i najpoznatijih Kikinđanki druge polovine XIX i početka XX veka. Ktitorka je manastira Svete Trojice u Kikindi kojem je zaveštala 300 jutara zemlje, salaš i kuću. Danas se još uvek mogu čuti priče o Meli, a jedno od najpoznatijih kikindskih grobalja nosi njeno ime.
Autorka Aleksandra Beloš opisuje dug i kontroverzan život Melanije Gajčić koja se, najčešće, nije uklapala u patrijarhalne i moralne standarde sredine i vremena.
S kraja XIX i početka XX veka Kikinda je bila jedan od najznačajnijih gradova u širem regionu, čiji broj stanovnika je bio neznatno manji nego u Beogradu, a takve činjenice o gradu iz vremеna u kome je živela Melanija ovoj knjizi daju poseban značaj.
Manastirski konak
- Poruka
- 48.277
Св. Прохор Пчињски
Недалеко од села Кленике код Врања смештен је поред реке Пчиње импресивни манастирски комплекс Св. Прохора Пчињског. Према предању, византијски цар Роман Диоген засновао је у XI веку манастир у знак захвалности св. Прохору, једном од чувених словенских мисионара и просветитеља. Краљ Милутин је обновио старо светилиште и позвао из Солуна познате сликаре Михаила и Евтихија који су 1316. или 1317. осликали нови храм. Део фресака, са потписом Михаила, откривен је на северном зиду. После турских разарања храм је заслугом ктитора Марина из Кратова обновљен и осликан фрескама 1489, које се по стилским одликама сврставају у најзначајнија сликарска дела с краја XV века у Србији. Капела са јужне стране цркве осликана је у XVI веку фрескама високих уметничких квалитета. Садашња монументална вишекуполна црква, сазидана 1898, обухватила је добрим делом старија здања. У манастирском комплексу су два стара конака. Доминира „врањски” конак монументалних размера и лепоте, изграђен између 1854–1862. понајвише заслугом Хаџи-Михаила Погачаревића, трговца из Врања. Истраживачки и конзерваторски радови на цркви и манастирским здањима одвијају се перманентно.
Недалеко од села Кленике код Врања смештен је поред реке Пчиње импресивни манастирски комплекс Св. Прохора Пчињског. Према предању, византијски цар Роман Диоген засновао је у XI веку манастир у знак захвалности св. Прохору, једном од чувених словенских мисионара и просветитеља. Краљ Милутин је обновио старо светилиште и позвао из Солуна познате сликаре Михаила и Евтихија који су 1316. или 1317. осликали нови храм. Део фресака, са потписом Михаила, откривен је на северном зиду. После турских разарања храм је заслугом ктитора Марина из Кратова обновљен и осликан фрескама 1489, које се по стилским одликама сврставају у најзначајнија сликарска дела с краја XV века у Србији. Капела са јужне стране цркве осликана је у XVI веку фрескама високих уметничких квалитета. Садашња монументална вишекуполна црква, сазидана 1898, обухватила је добрим делом старија здања. У манастирском комплексу су два стара конака. Доминира „врањски” конак монументалних размера и лепоте, изграђен између 1854–1862. понајвише заслугом Хаџи-Михаила Погачаревића, трговца из Врања. Истраживачки и конзерваторски радови на цркви и манастирским здањима одвијају се перманентно.
Влада из Београда
Ističe se
- Poruka
- 2.372
Погледајте фотографије моштију родитеља Светога Саве - Светог Симеона Мироточивог (Стефана Немање) и Свете Анастасије из манастира Студеница које су фотографисане пре неки дан а налазе се овде
http://forum.krstarica.com/showthread.php?p=10070775#post10070775
http://forum.krstarica.com/showthread.php?p=10070775#post10070775
Postoji jedan manastir kod Sida..ali sam mu zaboravio ime..zna li netko sta o tom manastiru?
Сале
Legenda
- Poruka
- 67.350
to je to..hvala ti
Cuo sam da ima tamo jedan svecenik koji navodno pomaze ljudima..e sad naisao sam a razne tekstove,neki kazu da je dobar,neki da je sarlatan..ali planiram posjetit taj manastir i tog svecenika...nadam se da nece biti problem sto nisam pravoslavne vjere..
valaam
Domaćin
- Poruka
- 3.988
to je to..hvala ti
Cuo sam da ima tamo jedan svecenik koji navodno pomaze ljudima..e sad naisao sam a razne tekstove,neki kazu da je dobar,neki da je sarlatan..ali planiram posjetit taj manastir i tog svecenika...nadam se da nece biti problem sto nisam pravoslavne vjere..
Код оца Гаврила...
Ако те шта више интересује, питај ме на ПП.
Сале
Legenda
- Poruka
- 67.350
to je to..hvala ti
Cuo sam da ima tamo jedan svecenik koji navodno pomaze ljudima..e sad naisao sam a razne tekstove,neki kazu da je dobar,neki da je sarlatan..ali planiram posjetit taj manastir i tog svecenika...nadam se da nece biti problem sto nisam pravoslavne vjere..
ја сам био 2007 године тамо, међутим била је нека свадба тако да ништа нисам видео нити чуо мало више о манастиру, једино што знам то је са интернета о њему.
gospodarica
Domaćin
- Poruka
- 4.421
u Milesevu odlazim cesto, i mnogo je lepo
trenutno se sada gradi oko nje,
bageri i kamioni na sve strane
trenutno se sada gradi oko nje,
bageri i kamioni na sve strane
