Mali virtuelni klub pesnika

GettyImages-532489551-copy-95b05f8d915c.jpg


Ne razmišljaj.
Nije bitno gde :
Odvedi me.

Zgužvaj plan,
Baci sve.
Odvedi me.

Šuma, polje , grad
Ne misli se :
Odvedi me .

Pruži ruku,
Nemam strah.
Samo kreni ovaj čas.

KDK
 
Dok si ti spavala
(2023)




Dok si ti spavala
Ja sam palio vatre u tvojim grudima,
U dimu slikao tvoje osmehe
Neme i pretihe.

Na tvojem dlanu utore sam pratio,
Prstima klizio po usecima.

Dok si ti spavala
Hodao sam hodnicima tvojih snova.
U magli i polutami
Tražio sam sebe.

Samo vetrovi i otrgnuta polja ,
Samo uveli bršljan i usahle vode ,
Mene nije bilo.


Dok si ti spavala
Na usnama sam ti pisao pesmu,
Poljupcem potpisao,
Dahom obgrlio i prekrio

I šapatom te budio
I noćima te čuvao
I umesto tebe disao.


Dok si ti spavala
Kao ptiica sam u tvojim rebrima
Pokušavao da raširim slomljena krila.
 
Da li sam sećanje,
nedaleko od prošlosti,
jesam li ja budućnost,
stvorena u tvojim mislima,
da li sam zvezda
jedna od bezbroj na nebu,
da li sam osmeh
koji se rađa na tvojim usnama
i oživljava tvoje srce,
da li sam muk
u kriku koji se skupio?
Ne pitaj se...
Pusti uspomene,
misli o budućnosti
i nove zvezde
koji se rađaju sa svakim tvojim osmehom,
udahni tišinu
od mog uzdaha
I ne pitaj se...
Da li sam?
Jesam.
 
MAME

Ima mama od dve sorte:
prve slatke kao torte

to su mame devojčica
malih slatkih lepotica,

a druge su mame "muške"
kod njih samo vise puške

nigde lutke i cvetića,
samo brdo autića.

Sobe pune strašnih slika
lopti, praćki i vojnika.

Te ne žive ko sve mame
smirene i fine dame,

one žive ko u strašnoj bajci
teško jednoj takvoj majci:

gde god zgazi nešto ima
muku muči s zmajevima,

klikeri se svuda šire
iz fioka zmije vire.

Bube, zverke, čudovišta sva
dinosaurusa : petsto dva !

A galame, vike, buke ?
Kad bi čuli vi te zvuke

mislili bi da su u taj dan
ljudožderi svratili u stan,

i pećinskih ljudi pedeset i devet
i gusara prepun krevet!

A nisu, verujte, pitajte našu mamu
ko pravi svu tu galamu.

Ona će vam reći nasmejana sva:
"To su samo moja dečaka dva !!! "
 
NE LAŽI ME:hahaha::zcepanje:

Ne laži, budi lažov do kraja
Ne laži da su preskupa jaja
Kažeš, da na oko voli Paja
Jedi suv lebac, kakva graja

Tom Paji ću zavrnuti kesu
-Ne lažem, našla sam ga na fejsu
Sad idi i donesi kajganu
Kaži mu, da mu je-ljubim Nanu

On stanuje u drugoj ulici
-Taj Paja je napolju u Švici
Lažeš, nabavljm jaja i kvočku
Baš pravu, ne onu Morovićku

Nema više fejsa, nema laži
Hraniti ćeš koke nosilje, važi!?

Sojo - Boško
 
Haiku
ta nesanica
kraj mene na jastuku
mjesec odmara
............................
u ateljeu
slikar skicira portret
moj drugi obraz
.............................
striže ušima
magarac u oboru
daleko svirka
..........................
evo je pada
mutne lokve na putu
đe je sad sunce
.............................
orač drži plug
biće puno pšenice
ko li će žeti (žnjeti)

Sojo Boško
 
Hodala sam i hodala
koracima koji nisu hodali,
htela da ostavim trag
nepoznatim putevima,
ulicama bez adrese,
sa gluhim vetrovima,
da pronađem zoru,
a da ne prođem putem noći .
Naučila sam da ne gledam u kožu
već ono šta je na koži
vatra i nada.
Srela sam srećne i tužne,
srela sam ljude i neljude,
žvakala reči da jasnije izrazim svoje mišljenje
pa gutala tuđa nerazumevanja,
kompromise, duvanski dim,
uvrede, sopstveno dostojanstvo..
Hodala sam i hodala,
kamenje mi se zaglavilo u kolenima
od nespretno padanje,
umorila sam se od hodanja,
od okamenjene suze,
Želim svoj mir.
 
ВРЕЛО ЛЕТО

Врело лето, хладно,
што ми душом тутња,
изједа ме гладно,
обузима слутња.

Хоће ли те ноћи
довести код мене
ил’ ће у самоћи
срце да ми вене?

У сну, ми смо сами,
пламен среће гори,
на јави, у тами,
сив ме очај мори.

Волим да те сањам,
да ти лице гледам,
дан с’ очију склањам
и машти се предам.

Иди, модра јаво,
пусти ме да спавам,
заспи, луда главо,
тад’ ти срећу давам.

А дан када сване,
тебе опет нема,
мој свет нагло стане:
зла се туга спрема.

Ти си с другим сада,
док те немо волим,
ноћ у мени пада
и за милост молим.

Нестаје ми даха,
одлазим без трага,
преморен од страха,
дозивам те, драга.
 
Zar nije torta hladna:
ВРЕЛО ЛЕТО

Врело лето, хладно,
што ми душом тутња,
изједа ме гладно,
обузима слутња.

Хоће ли те ноћи
довести код мене
ил’ ће у самоћи
срце да ми вене?

У сну, ми смо сами,
пламен среће гори,
на јави, у тами,
сив ме очај мори.

Волим да те сањам,
да ти лице гледам,
дан с’ очију склањам
и машти се предам.

Иди, модра јаво,
пусти ме да спавам,
заспи, луда главо,
тад’ ти срећу давам.

А дан када сване,
тебе опет нема,
мој свет нагло стане:
зла се туга спрема.

Ти си с другим сада,
док те немо волим,
ноћ у мени пада
и за милост молим.

Нестаје ми даха,
одлазим без трага,
преморен од страха,
дозивам те, драга.
Kliknite za proširenje...
Super, pravi šesterac.
 
Sonet u akrostihu
...DA LI TE UDAH BOLI...

Da li ti udah na usni zaćuti
A prvi palatal iz grla krene
Lagano, tiho, smješku se uputi
Izusti ime i ozari zjene

To ime što jurne krv u kapilare
Eritrocite podiže do vrenja
Urla kroz vene i puteve stare
Da l' te boli kad se vreme mjenja

Ako, to su oluje Bogom dane,
Hladne, što udahe u potop gone
Bojiš se, znadem, i kad sunce grane
O, znam udahe, i kad suze rone

Lakše bi bilo da i meni svane
I zato, udahni, nek' dušman klone..

Sojo
 
Jesenji bluz

Koraca novembar
zlatnim koracima jeseni
zureci da stigne bijele pegaze
odzvanjaju kroz noc
mjeseceve trube
bude se zvjezde jutrom zaspale

Koraca novembar
u cipelama od kise
za njima ne ostaje trag
dlanove sire oblaci
laki su njegovi koraci

Koraca novembar
iznad njega jato vodenih ptica
svaka od njih ce suza postati
na nekom od nepoznatih lica
klizeci do usana toplih
poput ukradenog poljupca

Koraca novembar
pod korakom umire cesta
u noci se gubi jecaj
zgazenih violinskih zica
izgubljena iza njega osta
jedna mala siva ptica

2012.
 
Tri crvene ruže

Tu noc je kisa pala
zemlja je zaplakala
i hladna ploca
i gavran iznad utihlog grada.

Tu noc je kisa pala
tri crvene ruze ostavljene
s jutrom su osvanule
suzama neba umivine.

Te noci plakalo je Nebo
oprastajuci se s koracima
svojih nedosanjanih snova
tri su ruze osvanule, suzama zalivene.

Tri ruze, jedna ljubav
pregrst nebeskih suza
slucajan bluz odsviran
orkestrom novembarskih violina.

Tu noc je kisa pala
plakali su Andjeli iznad grada
jutrom je sunce okupalo
tri ruze suzama umiveno .

( nn, 2012.)
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Baudrillard
Prometejev čitalački klub - februar
Odgovora
1
Pregleda
153
Black_star
Black_star
KPCTAHK
Da li ste pročitali, prijatelji, veliki i mali
Odgovora
0
Pregleda
175
KPCTAHK
KPCTAHK

Back
Top