Mali virtuelni klub pesnika

....STARA I NOVA....

Ode stara, stigla nova,
u čemu je bolja ova?

Trebalo bi da se kuka,
godinu stariji, meni muka.

Žderanje, pijanke i smijeh,
zaboravili na gladne, eh?

A sutra u EU i preko bare,
podmetni leđa da te tovare.

Ustajte prezreni na svijetu,
složno, slanina dolje, na dijetu...

Sojo, Boško
 
.......PISMO MAJCI............................ PISMO MAJCI na moj način ( zadržavajući rimu velikana)

Jesi li živa, staričice moja?.................Sija li još dragog lica boja?
Sin tvoj živi i pozdrav ti šalje...............Živ sam, lutam sve dalje i dalje
Nek' uvečer nad kolibom tvojom...........gori li oganj u sred brvnare
ona čudna svjetlost sja i dalje..............sjaj mjeseca, i on pozdrav šalje

Pišu mi da viđaju te često....................Čujem da šećeš kroz naše mjesto
zbog mene veoma zabrinutu................i zapitkuješ ljude na putu
i da ideš svaki čas na cestu..................pominješ sina pokazujući
u svom trošnom starinskom kaputu........stari kovert i hartiju žutu

U sutonu plavom da te često...............U smiraj dana često ti svrati
uvijek isto priviđenje muči:.................gorak privid, gorči od žuči:
kako su u krčmi finski nož..................da mi krvnik dušman u kafani
u srce mi zaboli u tuči........................sa handžarom na prsima čuči.

Nemaj straha! Umiri se, draga!...........Ne brini i ne strahuj mati!
Od utvare to ti srce zebe....................U žudnji ti jecaj pluća grebe.
Tako ipak propio se nisam..................Manje pijem, samo da te vidim
da bih umro ne vidjevši tebe...............ne, neću dignut' ruku na sebe.

Kao nekad, i sada sam nježan,............Ima još nježnosti starice znaj,
i srce mi živi samo snom,...................i želja u ranjenom srcu mom
da što prije pobjegnem od jada..........da krenem ostavim pečalbu
i vratim se u naš niski dom................svu bol da isplačem na krilu tvom.

Vratit ću se kad u našem vrtu..............Doći ću kad ruže kraj prozora
rašire se grane pune cvijeta................procvjetaju gdje sam nekad šeta'.
Samo nemoj da u ranu zoru................Obećaj da me nećeš budit rano,
budiš me k'o prije osam ljeta..............iz mog majko staroga kreveta.

Nemoj buditi odsanjane snove,...........Ne, nemoj, pusti, nek' sanjrim sne
nek' miruje ono čega ne bi:...............i svaki san da posvetim tebi:
odveć rano zamoren životom,.............krhkog zdravlja umoran od svega,
samo čemer osjećam u sebi...............nikad, nikad te ostavio ne bi.

I ne uči da se molim. Pusti!................Ja neću da klečim i molim, znaj!
Nema više vraćanja ka starom.............Pred udarcima ni pred šamarom,
Ti jedina utjeha si moja,...................eh jedina, o, božanstvo moje
svjetlo što mi sije istim žarom.............svjetlo, Ti, ikono pred oltarom.

Umiri se! Nemoj da te često................Ne, nemoj da ulicama lutaš
viđaju onako zabrinutu,......................i zapitkuješ ljude na putu,
i ne idi svaki čas na cestu...................pominjući sina, pokazujući,

u svom trošnom starinskom kaputu....... .stari kovert i hartiju žutu.

..........S. Jesenjin....................................Sojo Boško..........
 
…… PISMO PRIJATELJU …....

Čujem na put se spremaš prijatelju
Ko Boga te molim ispuni mi želju
Nema putokaza, pre gore skreni
Tamo sam rođen, tamo su korjeni

U malom mjestu, lijevo pre mosta
Tu je moj trag, stope, tu mladost osta
Pod bregom, sama, moja brvnara
Kraj stoljetne lipe, čami i odmara

Svrati u voćnjak do lipe stare
Naći ćeš slova, što ljubavlju žare
Sa strane što gleda prema gori
Ime je njeno uraslo u kori.

Ako je sretneš, kaži, voli je „Mali"
Pričaju, na silu su je udali
Znadeš ti dobro, sjekla je vene
To je Boginja i rana od žene

Kaži da je volim, i da neću dugo
Znam, ostaćeš duže, o, moja tugo
Čujem da kradom pita za mene
Eh, to je boginja i duša od žene

A kad se vratiš nećeš me naći
Na grob donesi komad kore maći
Maker dva slova od imena njena
To je boginja, i najdraža žena...
Sojo, Boško



 
Опет такмиченје на тему Писмо



........... Нешто као ПИСМО ............

Ко још пише писма и разгледнице
Можда неки чобан и чобанице

Ови други, тачскрин и дирковнице*
Проблем да намјесте фонт ћирилице

Лупaju да се дирковница усија
Све пјесници, стихоклепци, Гарсија

Да им рукопис видиш, смијурија
Хе, не помаже ни графологија

...кад може типковница за тастатуру, што не би могло дирковница*.:)

Сојо, Бошко
 
Господине Бошко, жао ми је што сте имали проблема због мојих гласова. Ви мене не знате, али ја за Вас знам, оставили сте трага на многим сајтовима. Неко ко је посећивао те сајтове, а воли лепу писану реч није могао да не запази Ваше стихове. Пишем само у своје име, мада верујем да су још неки, који су Вам давали своје гласове, такође негде запазили Ваше објаве.
 
Poslednja izmena od moderatora:
ево да вам одговорим на ваше писмо добро сам здравље ме служи
као што и вама желим
тешко се сналазим са овим телефоном наћерали ме да га купим на бувљаку каже комшиница да су ми подвалили вели нијесу слова у реду
послао би вам слику немам појма ђе да стиснем и тако то
обећала комшиница да ће ми показати вели да се мора притиснути доље у средини има нешто црно никако да притиснем рекла је да ће ми показати
нека добра комшиница за сада толико док не доће комшиница па ћу послати слику морам вам крмачу насликати опрасила десет прасића ја чекам као биће још двоје
па ћу вам послати само да комшиница намјести то ђе се притисне за слике обећала дати неки лупитоп немам појма каже добра ствар само да она покаже ђе се притискује тако то
сад ћу вас поздравити ее заборави да вам честитам нову и божић збунила ме
комшиница кад нађемо то ђе се притискује јављам се довиђенја ваш сојо бошко
 
Poslednja izmena:
... PISMO SINU ... sonet u desetercu

Šporet zrake rasipa u tami,
na banjku mačak opružen prede.
Pognuta sjenka za stolom čami,
pod rubac uvija vlasi sijede.

Svijeće plamičak titra i skače,
prolaznik neki na ćenu* trubi............. ker, pas*
Na vrata grebe, čuje se mače,
a sjenka jeca i slike ljubi.

Oko majkino, da ti se javim,
drhtava ruka niže slova kriva.
Sutra je slava, s kim da slavim?
Dobro sam, da Bog i još sam živa.

Joj, sanjam te kad si bio maći,
ne znam da li ćeš me živu naći.

Sojo Boško
 
Заборави


Заборави

да смо се икада срели

на путу до звезда

заборави

да постојим

и заборави

све оне дане веселе

и оне дане суморне

које смо провели заједно

заборави

заборави

празничне честитке

и кувано вино у мојој соби

и дане у којима смо

мислили исто

желели исто

плашили се

и бежали

све заборави

И немој ме питати

зашто мораш да заборавиш

ја знам да тако мора да буде

и пусти ме

птицо моја

великих крила

пусти ме

ослободи ме

ове љубави

поклони ми слободу

само заборави

и пусти ме

да поново живим

да се поново смејем

да поново волим

само све

заборави……..
 
…. PISMO-NOŠA ….:D

Baba pismonoša stiže
Eno noše, nošu mačka liže

Baba ti si baš gluva
Dobra drva baš su suva

Pismonoša opet zvoni
Šta! Đe su moji pokloni

Baba stigao nam poštar
Neće reže nož, nije oštar

Sigurno je penzija za maj
Makni se, šta buljiš, otvaraj!

Sojo Boško
 
Tuga u očima

• U njenim očima video sam tugu,
• kada me videla na našem mestu starom,
• dodje i meni sad da pustim suzu,
• hteo sam nju pred oltarom.

• Da li u njenom srcu još postoji,
• deo mene, čemu da se nadam,
• bojim se da je drugi ne osvoji,
• da bez nje polako propadam.

• Kada bi moglo da se vrati vreme,
• da sa njom ja provodim sate,
• ili ću zauvek da nosim to breme,
• nadam se čudima da njoj me vrate.
• I ove obilne što padaju kiše
• to nisu kiše već suze moje,
• glupost učinio da sve se izbriše,
• sve ono što smo imali nas dvoje.

• Sa njom bilo mi je najlepše,
• šta mi bi da sve to prestane,
• neka me sad neko po ramenu potapše,
• da ako sanjam taj ružan san nestane.

• I ove noći ostaću budan,
• plašim se snova jer i u njima gubim,
• da zbog nje postao sam čudan,
• da zbog nje ima da poludim.

• Oprostiti sebi nikad neću moći,
• zauvek pamtiću osmeh njenog lica,
• koliko će još vremena proći,
• život bez nje je besmislica.



Evo nečega od mene. Napisano davne 2020 godine.
 
................. BREZA ..................

plakala je sinoć od studi i leda
suzom nakvašena haljina bijela
gologlava nečešljana kosa sijeda
prkosno i gordo čeka na sred sela

niko da navrati ko u ljetne dane
niko da srebrnu koru pomiluje
da ureže slova i srce sa strane
sirota i tužna zimu oplakuje

pamti ona gore mećave i zime
zna dobro svakog ko je našao hlada
čuva tajnu, ko, gdje, kada, i s’ kime
kad bi znala ko je oplakuje sada

prozebla jadna u pomračini sija
proljeće sanja, neka, to sanjam i ja...
Sojo - Boško
 
............. SV. TRIVUN .............

eh, k'o nekad davno i Trivun ode
prošeta' opet kroz ozebla polja
stazama što u vinograde vode
đe loza sanja u aleji kolja

lutajuć' tako od panja do panja
tražeći sortu đe smo hladovali
a u ruci dva malena čokanja
puna rumenog što smo nekad brali

koja je sorta sokom polivena
crno - crvena ili plavo - bijela
krv božanska što rađa kao žena

za devet mjeseci stići će djela
ako ne rodi, biće povijena
darovati hlada k'o gorska jela...
 
Samo za njene oči

I kad hoda sam, po zvezdama osvetljenoj noći,
On u tim zvezdama i dalje vidi njene nežne oči.

Ali, on te oči nikad video nije?
Jer njene oči - pogana, đavolska družina krije.

Moraće anđeo nebeski uzeti svoj mač u ruke.
Presuditi družini, njima odahnati muke.

Da li će naći sreću u tim očima - to nebo krije.
Ipak, zna, ako ih ne vidi - nikad ni živeo nije.
 
Sojo:
.......PISMO MAJCI............................ PISMO MAJCI na moj način ( zadržavajući rimu velikana)

Jesi li živa, staričice moja?.................Sija li još dragog lica boja?
Sin tvoj živi i pozdrav ti šalje...............Živ sam, lutam sve dalje i dalje
Nek' uvečer nad kolibom tvojom...........gori li oganj u sred brvnare
ona čudna svjetlost sja i dalje..............sjaj mjeseca, i on pozdrav šalje

Pišu mi da viđaju te često....................Čujem da šećeš kroz naše mjesto
zbog mene veoma zabrinutu................i zapitkuješ ljude na putu
i da ideš svaki čas na cestu..................pominješ sina pokazujući
u svom trošnom starinskom kaputu........stari kovert i hartiju žutu

U sutonu plavom da te često...............U smiraj dana često ti svrati
uvijek isto priviđenje muči:.................gorak privid, gorči od žuči:
kako su u krčmi finski nož..................da mi krvnik dušman u kafani
u srce mi zaboli u tuči........................sa handžarom na prsima čuči.

Nemaj straha! Umiri se, draga!...........Ne brini i ne strahuj mati!
Od utvare to ti srce zebe....................U žudnji ti jecaj pluća grebe.
Tako ipak propio se nisam..................Manje pijem, samo da te vidim
da bih umro ne vidjevši tebe...............ne, neću dignut' ruku na sebe.

Kao nekad, i sada sam nježan,............Ima još nježnosti starice znaj,
i srce mi živi samo snom,...................i želja u ranjenom srcu mom
da što prije pobjegnem od jada..........da krenem ostavim pečalbu
i vratim se u naš niski dom................svu bol da isplačem na krilu tvom.

Vratit ću se kad u našem vrtu..............Doći ću kad ruže kraj prozora
rašire se grane pune cvijeta................procvjetaju gdje sam nekad šeta'.
Samo nemoj da u ranu zoru................Obećaj da me nećeš budit rano,
budiš me k'o prije osam ljeta..............iz mog majko staroga kreveta.

Nemoj buditi odsanjane snove,...........Ne, nemoj, pusti, nek' sanjrim sne
nek' miruje ono čega ne bi:...............i svaki san da posvetim tebi:
odveć rano zamoren životom,.............krhkog zdravlja umoran od svega,
samo čemer osjećam u sebi...............nikad, nikad te ostavio ne bi.

I ne uči da se molim. Pusti!................Ja neću da klečim i molim, znaj!
Nema više vraćanja ka starom.............Pred udarcima ni pred šamarom,
Ti jedina utjeha si moja,...................eh jedina, o, božanstvo moje
svjetlo što mi sije istim žarom.............svjetlo, Ti, ikono pred oltarom.

Umiri se! Nemoj da te često................Ne, nemoj da ulicama lutaš
viđaju onako zabrinutu,......................i zapitkuješ ljude na putu,
i ne idi svaki čas na cestu...................pominjući sina, pokazujući,

u svom trošnom starinskom kaputu....... .stari kovert i hartiju žutu.

..........S. Jesenjin....................................Sojo Boško..........
Kliknite za proširenje...
Prelepo
:heart2: :heart2: :heart2: :heart2: :heart2:
 
................ PENELOPI ..............

posvećeno tebi, ovo je tvoja rima
ovo je bura, maestral, i nevera
lahor ravnice i žitnih polja plima
vjetar što kišu nosi sa mog revera

gdje košava panonske talase goni
Odisej pluta bez jedra i kormila
daleko na obali sa tornja zvoni
glasnik oluje znaci nebeskih krila

umire od žeđi, opružen na krmi
kao da sanja snove o Penelopi
Oluja bjesni, Božija lampa grmi

tog pustolova patnja i mene opi
pa plovim i hodam po tananoj srmi
a kiša rominja, po reveru škropi

Sojo / Boško
 
Pesma MOM dedi Stojku (od oca Tadije i dede Haralampija pa i svima do Kurajbera)

U dva reda
moj pozdrav deda
mozes da letis
ali nikad da se setis
da babe nemas
i postojis samo
dok sam dremas
i za zagrobni zivot se spremas
u kamasne stavi glog
da te vanpir ne izede
jos toplog
 
Sojo:
...TI NIKAD NEĆEŠ ZNATI.....

Ti nikad nećeš ljubiti taj kamen,
kao i onaj što nosiš na prstu.
Ti nikad nećeš ljubit' tuđi amen,
ni tu čudnu vrstu, dizati krstu.

Ti nikad nećeš traga ostaviti,
u krečnjaku sivom gdje nogom stade.
Ti nikad nećeš tamo ostariti,
te oči mlade, o, kome ih dade!?

Ti nikad nećeš tuđe oplakati ko svoje,
a znam, suza ti je laka.
Ti nikad nećeš taj bol bolovati,
bol što peče, prepun, čežnje i mraka.

Ti nikad nećeš znati ko te zove,
kome spremaš snove večeri ove?

Sojo/Boško
Kliknite za proširenje...
:heart:
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Baudrillard
Prometejev čitalački klub - februar
Odgovora
1
Pregleda
153
Black_star
Black_star
KPCTAHK
Da li ste pročitali, prijatelji, veliki i mali
Odgovora
0
Pregleda
175
KPCTAHK
KPCTAHK

Back
Top