Македонски језик

[Crni Bugarin]

Ових дана управо читам и не могу се чудом начудити које глупости исписују и ови Бугари и Македонци....

Као прво - одакле некоме уопште идеја да присваја човека по имену Ћирило ПЕЈЧИНОВИЋ Тетовац у своју културну баштину ??? Можда можете да ми покажете неког живог Бугарина Пејчиновића ?
Иако документ јасно говори о томе да се човек служио "бугарским језиком" (звао га он како било, према синтаксичкој и падежној структури се јасно види колико је он заиста био "бугарски"*)
* Напомена се односи на то да стари тетовачки говор се ни у ком сомнамбулизму не може убројати у бугарске говоре

Занимљиво је да бугарски пропагандисти никада не помињу детаље да је исти Ћирило Пејчиновић:

- Написао житије Светога кнеза Лазара 1816.
- Примио остриг у српскоме манастиру, Стефана Немање, Хиландару.
- Потом се Ћирило (ваљда игром случаја ?! ) наставља свој подвижнички живот у Марковом манастиру, задужбини Краљевића Марка, поставши игуман 1801.
- Пред крај живота обитава у византијском манастиру Лешок, око кога се налазе 3 цркве Светог Атанасија, Св. Богородице и Св. ЛАЗАРА КОСОВСКОГ, у коме умире 1845. г.

Коначно, човек се од 1815. након Другог српског устанка, активно дописивао са вождом Милошем, касније и кнезом, активно преговарао о могућности устанка ширих размера.
Сходно томе, на основу чега осим једног јединог документа из његовог Огледала , Бугари ваде закључак да је он сам био 'Бугарин'.

При, том ако се још има и у виду да је то изнесено на бугарском пропагандном сајту www.promacedonia.com онда се добија пуна слика колико су такве оцене "објективне".

Ваше ситне и једностране подметачине истргнуте из контекста оставите за неки други много нижи интелектуални миље, нама су оне посве јасне...

This is a typical Serbian blah-blah-blah...

1. The majority of monks in the monastery of Hilandar between 17 and 19 centuries was Bulgarian. The monastery was returned to the Serbians later.

2. In the beginning of the 19th century there wasn't notable Serbian presence in the Marko's monastery and the whole region as well.

3. Two books by Pejcinovic:

 

[Zarathustra]

This is a typical Serbian blah-blah-blah...

1. The majority of monks in the monastery of Hilandar between 17 and 19 centuries was Bulgarian. The monastery was returned to the Serbians later.

2. In the beginning of the 19th century there wasn't notable Serbian presence in the Marko's monastery and the whole region as well.

3. Two books by Pejcinovic:

2. Ово су само ваше празне претпоставке и тврдње непоткрепљене било чиме.

3. Занимљиво је да се на крају издања помиње благодарност господину Кости Стошићу - попа Призрена града.

Наведени животопис споменутог монаха иде много више у прилог мојој тврдњи како о његовом идентитету тако и о крају из ког потиче.

Писмо Милошу Обреновићу 1833. г.:

"Того ради дерзнух писати, ашче не соравнен вашего светлаго величества, обаче любве ради духовния и нашея сръбския отечеств, и молитвами святих сербских просветителеи Симеона и святителя Савви и святого Лазаря кнйеза сербска, перваго ктиторя Лешечкаго манастиря святаго Атанасиа..."

Овде лежи
Кирилово
тело
У манастир
и у Лешок
село
Да Бог за
доброе
дело

 

[Crni Bugarin]

2. Ово су само ваше празне претпоставке и тврдње непоткрепљене било чиме.

3. Занимљиво је да се на крају издања помиње благодарност господину Кости Стошићу - попа Призрена града.

Наведени животопис споменутог монаха иде много више у прилог мојој тврдњи како о његовом идентитету тако и о крају из ког потиче.

Писмо Милошу Обреновићу 1833. г.:

"Того ради дерзнух писати, ашче не соравнен вашего светлаго величества, обаче любве ради духовния и нашея сръбския отечеств, и молитвами святих сербских просветителеи Симеона и святителя Савви и святого Лазаря кнйеза сербска, перваго ктиторя Лешечкаго манастиря святаго Атанасиа..."

Овде лежи
Кирилово
тело
У манастир
и у Лешок
село
Да Бог за
доброе
дело

Период од XV до XVIII века

[...]

У XVII веку Хиландар су помагали пећки патријарси (Антоније, Јован, Максим), херцеговачки митрополит Симеон и београдски митрополит Симеон.[37] За време управе игумана Виктора (1652-1678) обновљено је више грађевина манастирског комплекса, а ту је значајну улогу имао и богати српски трговац из Венеције, који је као монах Никанор дошао 1662. године. [38]У то време српски манастир је имао највећи број монаха од свих светогорских манастира. [39] Након Великог рата настаје тежак период за српско становништво и велика сеоба у хабзбуршку монархију почетком 1690. године. Након тога грчко свештенство у српским земљама (тзв. Фанариоти) постаје све бројније. Због тога је и у Хиландару током XVIII века константно опадао број српских, а растао број грчких и бугарских монаха. Већ крајем XVIII и почетком XIX века манастир се још само формално називао српским, али је већина монаха била грчка и бугарска. [40]
Хиландарски монаси су у XVIII веку успоставили живе везе са Карловачком митрополијом и српским црквеним општинама у јужној Угарској и у Босни. Бугари су значајно допринели очувању духовног живота у манастиру, посебно прилозима после великих пожара 1722. и 1776. године. [41] У манастир је 1765. године дошао и Доситеј Обрадовић који је оставио сведочанство о спору Срба и Бугара око управе над манастиром. [42] Од краја XVIII века манастиром престаје да управља игуман, већ се игуманом манастира сматра чудотворна икона Богородице Тројеручице. [43] Игуман се поново бира тек од 1991. године. [44]

Период од XIX века и савремена историја

Почетком XIX века створена је прва нововековна српска држава. То је утицало да поново почне да расте број српског свештенства у манастиру. [45] Братство манастира је 1820. године затражило од Милоша Обреновића да буде његов покровитељ и заштитник. [46] Млада српска држава је показала интерес за манастир и помагала га у складу са могућностима. Највећу заслугу за новоуспостављене српско-хиландарске везе имао је архимандрит Онорфије Поповић, који је и први успоставио контакт са кнезом Милошем. [47] Братство манастира је у том периоду често помагало ослободилачку борбу Грчког народа, а то је проузроковало одмазду турског гарнизона који је због тога био стациониран у манастиру неколико година. [48]
Другу половину XIX века је обележио сукоб са бугарским свештенством око управе над манастиром. Кнежевина је материјално помагала манастир, нарочито у периоду велике материјалне кризе проузроковане дугогодишњим спором око манастирских граница. [49] После 1860. године београдски митрополит Михаило је успео да донекле изглади спорове са бугарским свештенством на Светој гори, нарочито после Берлинског конгреса 1878. године. [50]Спор око управе манастиром је коначно решен након посете краља Александра Обреновића Хиландару 1896. године. Србија је платила манастирске дугове и монаси су поново могли да долазе из Србије и других српских крајева. [51]
Почетком XX века манастир је поново имао већину српских монаха...

http://sr.wikipedia.org/sr/Манастир_Хиландар

 

[Zarathustra]

Период од XV до XVIII века

[...]

У XVII веку Хиландар су помагали пећки патријарси (Антоније, Јован, Максим), херцеговачки митрополит Симеон и београдски митрополит Симеон.[37] За време управе игумана Виктора (1652-1678) обновљено је више грађевина манастирског комплекса, а ту је значајну улогу имао и богати српски трговац из Венеције, који је као монах Никанор дошао 1662. године. [38]У то време српски манастир је имао највећи број монаха од свих светогорских манастира. [39] Након Великог рата настаје тежак период за српско становништво и велика сеоба у хабзбуршку монархију почетком 1690. године. Након тога грчко свештенство у српским земљама (тзв. Фанариоти) постаје све бројније. Због тога је и у Хиландару током XVIII века константно опадао број српских, а растао број грчких и бугарских монаха. Већ крајем XVIII и почетком XIX века манастир се још само формално називао српским, али је већина монаха била грчка и бугарска. [40]
Хиландарски монаси су у XVIII веку успоставили живе везе са Карловачком митрополијом и српским црквеним општинама у јужној Угарској и у Босни. Бугари су значајно допринели очувању духовног живота у манастиру, посебно прилозима после великих пожара 1722. и 1776. године. [41] У манастир је 1765. године дошао и Доситеј Обрадовић који је оставио сведочанство о спору Срба и Бугара око управе над манастиром. [42] Од краја XVIII века манастиром престаје да управља игуман, већ се игуманом манастира сматра чудотворна икона Богородице Тројеручице. [43] Игуман се поново бира тек од 1991. године. [44]

Период од XIX века и савремена историја

Почетком XIX века створена је прва нововековна српска држава. То је утицало да поново почне да расте број српског свештенства у манастиру. [45] Братство манастира је 1820. године затражило од Милоша Обреновића да буде његов покровитељ и заштитник. [46] Млада српска држава је показала интерес за манастир и помагала га у складу са могућностима. Највећу заслугу за новоуспостављене српско-хиландарске везе имао је архимандрит Онорфије Поповић, који је и први успоставио контакт са кнезом Милошем. [47] Братство манастира је у том периоду често помагало ослободилачку борбу Грчког народа, а то је проузроковало одмазду турског гарнизона који је због тога био стациониран у манастиру неколико година. [48]
Другу половину XIX века је обележио сукоб са бугарским свештенством око управе над манастиром. Кнежевина је материјално помагала манастир, нарочито у периоду велике материјалне кризе проузроковане дугогодишњим спором око манастирских граница. [49] После 1860. године београдски митрополит Михаило је успео да донекле изглади спорове са бугарским свештенством на Светој гори, нарочито после Берлинског конгреса 1878. године. [50]Спор око управе манастиром је коначно решен након посете краља Александра Обреновића Хиландару 1896. године. Србија је платила манастирске дугове и монаси су поново могли да долазе из Србије и других српских крајева. [51]
Почетком XX века манастир је поново имао већину српских монаха...

http://sr.wikipedia.org/sr/Манастир_Хиландар

Чекај, па је ли се ти само правиш луд или си заиста такав ?
Где сам ја оспоравао чињеницу да су у свим манастирима Македоније и Тракије, мада практично до 70-тих година 19-ог века и целе Бугарске, Влашке и Бесарабије држали фанариоти патријаршијски свештеници ??

Међутим, све то нема везе са темом, а занимљиво је како вешто маневришеш да не би признао чињеницу како тај врли бугарски монах Ћирил Тетоац не прими монашки остриг рецимо у Зографу, него баш у Хиландару...

 

[Lesandar]

Где сам ја оспоравао чињеницу да су у свим манастирима Македоније и Тракије, мада практично до 70-тих година 19-ог века и целе Бугарске, Влашке и Бесарабије држали фанариоти патријаршијски свештеници ??

Пре бих рекао окупирали, ( на територији тадашње европске Турске) пошто су право на цркве и на порезе, свргнувши словенске везире купили од Порте и остваривали уз помоћ турских стајаћих јединица.

Један од примера ( територија Босне)

Но , осим на територији Србије ( и Црне Горе у другом смислу , која се у свим пословима обраћала Патријарху у Карловцима) која је по сеоби комплетно остала без српског свештенства, на другим местима је свештенство било мешовито, уз неприкосновену власт Цариградске Патријаршије. Тако да је тај период веома дискутабилан у смислу националне опредељености, јер је тенденција обнављања ингеренција цркве Светог Римског Царства потирала национално а у први план стављала регионално.

 

[gjorgji_bgd]

У преводу, Пупини су били Пупиноски, само Срби крију. Смешан мали псеудонационалиста, јер да би био националиста предуслов је да имаш кога да волиш, а не паланачки део некога који мисли да је посебан.

pupinoski? ne znam

verovatno ti bolje znas od mene. isto kao sto su srbi i bugari do 45-e bolje znali od makedonaca kako se ovi zovu i prezivaju....

u svakom slucaju sta god uradio i rekao ne mozes da ubedis nekoga sta je njegova proslost i kojim jezikom govori.... ili je govorio

u krajnjem slucaju mozes da ubedjujes sebe, na kraju ces se i mozda i ubediti

 

[gjorgji_bgd]

Пре бих рекао окупирали, ( на територији тадашње европске Турске) пошто су право на цркве и на порезе, свргнувши словенске везире купили од Порте и остваривали уз помоћ турских стајаћих јединица.

Један од примера ( територија Босне)

Но , осим на територији Србије ( и Црне Горе у другом смислу , која се у свим пословима обраћала Патријарху у Карловцима) која је по сеоби комплетно остала без српског свештенства, на другим местима је свештенство било мешовито, уз неприкосновену власт Цариградске Патријаршије. Тако да је тај период веома дискутабилан у смислу националне опредељености, јер је тенденција обнављања ингеренција цркве Светог Римског Царства потирала национално а у први план стављала регионално.

ne znam kave veze ovo ima sa makedonskim jezikom? svima je poznato da crkva nije demokratska institucija. onaj koji ima vlast i sliu taj postavlja popove. sta je tu sporno? to je i danas slucaj, a ne pre vise od jednog veka ili nekoliko vekova

 

[Lesandar]

ne znam kave veze ovo ima sa makedonskim jezikom? svima je poznato da crkva nije demokratska institucija. onaj koji ima vlast i sliu taj postavlja popove. sta je tu sporno? to je i danas slucaj, a ne pre vise od jednog veka ili nekoliko vekova

Naravno, tako je i Tito uradio u Ohridskoj arhiepiskopiji.

 

[desimiri]

Jos cudnije je da neki komentarisu kako u 18 veku bugarski i makedonski jezik su bili jedno... Sustina nekog istinskog odgovora je ta da su za nastanak savremenih slovenskih jezika bitni 10, 11, 12 vek i 15 i 16vek te za makedonski i polovina 20 veka ... Govorim normalno najvise o osnovama , tj cak blize receno o mnogim govornim dijalektima.. zasto govorimo o vezi crkve i jezika tokom vekova, pa verovatno zato sto je jedino crkva cuvala kulturu i bila primer i obrazac ponasanja i govora, mestana tih podrucja.. i to je trajalo u vreme turske okupacije a bogami i ugarske okupacije pa i austrougarske (setite se latinsko srpskih skola po backoj , sremu i banatu kao i u austijskom beogradu pocetkom 18 veka)Muslimansko carstvo a mi ga zovemo tursko jer su turci bili prvi koji su doneli taj nacin zivota,( ajde da ga nazovemo po verskoj , a to mu je bitna sustia, istanbulski kalifat) nije bilo toleratno, kako se prica nego je bilo za nevernike nestabilnoi povremeno koljacki da izvinite raspolozeno, sa tedencijom da se svo stanovnistvo prevede u islam... Primer.. grcka trakija gde je tokom vremena stanovnistvo postalo u jedno momentu 80% islamsko , a kod muslimana nacija i jezik apsolutno nista ne znace, a ne tursko...faranioti i bugarsko svestenstvo su uspesno saradjivali tj koegzistirali tokom vekova sa tim carstvom i svesno i nesvesno "cuvali i srpski jezik" I knjige.. srbi su na zalost ili na srecu stalno ratovali protiv turske uprave bilo sami bilo za druge..ucestvovali su u bici kod mohaca, odredi pavla bakica, ucestvovali su pobunama nenada crnog, ucestvovali su u prvoj kosovskoj bici kao i u onoj drugoj, u sijaset ratova mletaka i turaka .. turci su nekim srbima davali male seoske autonomije i itd da bi ih smirili.. pogotovu je bilo tesko srbima u toku druge polovine 18 veka i tokom 19 veka.. ko je tada imao vremena da uci pravilno srpski i da odrzava leksicke norme..primer koji je savreme je taj da deca nase emigracije u jednoj generacije zaborave pola jezika a u drugoj i drugu polovinu.. doduse sada je veci pritisak i postoje savremena sredsta, ali je i zivot brzi i drugacija je borba zagoli zivot,, makedonski jezik i neki dijalekti su se razvija likao oblik uproscavanje i sto lakse komunikacije sa susedima .. otud takvi jezici i jezicka pravila ...pozdrav

 

[gjorgji_bgd]

Naravno, tako je i Tito uradio u Ohridskoj arhiepiskopiji.

naravno, kao sto je i Kralj Aleksandar to isto uradio i na istom mestu, samo malo ranije

 

[desimiri]

postojala je srpska stamparija u skoplju u u vreme Turske carevine cini mi se polovinom 16 veka . prenument tj pretplatnici za dela iz te stamparije behu ljudi iz grada Bitolja, i oni susvi koristili preziemena na vic.. vrlo zanimljiv podatak. srbija u to vreme nije postojala kao drzava....

 

[Crni Bugarin]

Чекај, па је ли се ти само правиш луд или си заиста такав ?
Где сам ја оспоравао чињеницу да су у свим манастирима Македоније и Тракије, мада практично до 70-тих година 19-ог века и целе Бугарске, Влашке и Бесарабије држали фанариоти патријаршијски свештеници ??

Међутим, све то нема везе са темом, а занимљиво је како вешто маневришеш да не би признао чињеницу како тај врли бугарски монах Ћирил Тетоац не прими монашки остриг рецимо у Зографу, него баш у Хиландару...

Nope, dear, between 17 and 19 centuries Hilandar was inhabited mainly by BULGARIAN monks, i. e. according to the rules of Mount Athos it was Bulgarian monastery. Some of the major leaders of the Bulgarian national Revival were monks of Hilendar:

Paisius of Hilendar, founder of the modern Bulgarian nationalism, deputy-abbot of Hilendar
http://en.wikipedia.org/wiki/Paisius_of_Hilendar

Laurentius, brother of Paisius, abbot of Hilendar

Hajji Valcho, brother of Paisius and church-donor of Hilendar

Neofit Bozveli
http://en.wikipedia.org/wiki/Neofit_Bozveli

Ilarion Makariopolski
http://en.wikipedia.org/wiki/Ilarion_Makariopolski

Antim I, the first Bulgarian Exarch
http://en.wikipedia.org/wiki/Antim_I

Hristo Tsokev, Bulgarian painter
http://bg.wikipedia.org/wiki/Христо_Цокев

Galaktion of Hilendar, Bulgarian-Macedonian revolutionary
http://bg.wikipedia.org/wiki/Галактион_Хилендарец

And so on...

 

[Crni Bugarin]

postojala je srpska stamparija u skoplju u u vreme Turske carevine cini mi se polovinom 16 veka . prenument tj pretplatnici za dela iz te stamparije behu ljudi iz grada Bitolja, i oni susvi koristili preziemena na vic.. vrlo zanimljiv podatak. srbija u to vreme nije postojala kao drzava....

Lad, the suffixes -ic were popular everywhere in Bulgaria before the second half of the 19th century. One example - the real name of Georgi Rakovski, founder of the organized Bulgarian national revolutionary movement, was Sabi Stoikov Popovich:

http://bg.wikipedia.org/wiki/Георги_Раковски

Note - Rakovski was born in a small town not far from the Black Sea coast.

 

[Crni Bugarin]

Jos cudnije je da neki komentarisu kako u 18 veku bugarski i makedonski jezik su bili jedno... Sustina nekog istinskog odgovora je ta da su za nastanak savremenih slovenskih jezika bitni 10, 11, 12 vek i 15 i 16vek te za makedonski i polovina 20 veka ... Govorim normalno najvise o osnovama , tj cak blize receno o mnogim govornim dijalektima.. zasto govorimo o vezi crkve i jezika tokom vekova, pa verovatno zato sto je jedino crkva cuvala kulturu i bila primer i obrazac ponasanja i govora, mestana tih podrucja.. i to je trajalo u vreme turske okupacije a bogami i ugarske okupacije pa i austrougarske (setite se latinsko srpskih skola po backoj , sremu i banatu kao i u austijskom beogradu pocetkom 18 veka)Muslimansko carstvo a mi ga zovemo tursko jer su turci bili prvi koji su doneli taj nacin zivota,( ajde da ga nazovemo po verskoj , a to mu je bitna sustia, istanbulski kalifat) nije bilo toleratno, kako se prica nego je bilo za nevernike nestabilnoi povremeno koljacki da izvinite raspolozeno, sa tedencijom da se svo stanovnistvo prevede u islam... Primer.. grcka trakija gde je tokom vremena stanovnistvo postalo u jedno momentu 80% islamsko , a kod muslimana nacija i jezik apsolutno nista ne znace, a ne tursko...faranioti i bugarsko svestenstvo su uspesno saradjivali tj koegzistirali tokom vekova sa tim carstvom i svesno i nesvesno "cuvali i srpski jezik" I knjige.. srbi su na zalost ili na srecu stalno ratovali protiv turske uprave bilo sami bilo za druge..ucestvovali su u bici kod mohaca, odredi pavla bakica, ucestvovali su pobunama nenada crnog, ucestvovali su u prvoj kosovskoj bici kao i u onoj drugoj, u sijaset ratova mletaka i turaka .. turci su nekim srbima davali male seoske autonomije i itd da bi ih smirili.. pogotovu je bilo tesko srbima u toku druge polovine 18 veka i tokom 19 veka.. ko je tada imao vremena da uci pravilno srpski i da odrzava leksicke norme..primer koji je savreme je taj da deca nase emigracije u jednoj generacije zaborave pola jezika a u drugoj i drugu polovinu.. doduse sada je veci pritisak i postoje savremena sredsta, ali je i zivot brzi i drugacija je borba zagoli zivot,, makedonski jezik i neki dijalekti su se razvija likao oblik uproscavanje i sto lakse komunikacije sa susedima .. otud takvi jezici i jezicka pravila ...pozdrav

I don't see any connection with the topic of this discussion...

 

[Lesandar]

Lad, the suffixes -ic were popular everywhere in Bulgaria before the second half of the 19th century..

Ти си стварно тинејџер? јер овакву глупост не може да одвали озбиљан човек. Какве везе имају суфикси презимена са популарношћу кад је то етнолошка заоставштина?

 

[Zarathustra]

the suffixes -ic were popular everywhere in Bulgaria before the second half of the 19th century.

Веома је могуће да је до бугарског опонашања руске традиције дошло након руског освојења Плевна или од стране Бугара који су се школовали у Русији. Ствар је била више опонашања туђе традиције и ради се о изузецима.Такав пример имаш Љубомира Милетића који је иако бивајући познати бугарски филолог, био несумњиво Србин.
Сва етнолошка истраживања јасно указују да су презимена са суфиксом -ић изведена од постојања патронима, на основу имена познатог или друштвено чувеног имена оца, прерастају у презимена и престају бити патронимима.
Слична традиција никада није постојала у бугарском народу.

Делим Лесандрово мишљење да си веома неозбиљан саговорник и да водиш прилично инфантилну дебату.

 

[Zarathustra]

Nope, dear, between 17 and 19 centuries Hilandar was inhabited mainly by BULGARIAN monks, i. e. according to the rules of Mount Athos it was Bulgarian monastery. Some of the major leaders of the Bulgarian national Revival were monks of Hilendar:

Paisius of Hilendar, founder of the modern Bulgarian nationalism, deputy-abbot of Hilendar
http://en.wikipedia.org/wiki/Paisius_of_Hilendar

Laurentius, brother of Paisius, abbot of Hilendar

Hajji Valcho, brother of Paisius and church-donor of Hilendar

Neofit Bozveli
http://en.wikipedia.org/wiki/Neofit_Bozveli

Ilarion Makariopolski
http://en.wikipedia.org/wiki/Ilarion_Makariopolski

Antim I, the first Bulgarian Exarch
http://en.wikipedia.org/wiki/Antim_I

Hristo Tsokev, Bulgarian painter
http://bg.wikipedia.org/wiki/Христо_Цокев

Galaktion of Hilendar, Bulgarian-Macedonian revolutionary
http://bg.wikipedia.org/wiki/Галактион_Хилендарец

And so on...

Ја расправљам аргументима, а не глупирањем.
Све што си навео, ја нисам нигде оспорио, а и то Paisius, abbot of Hilandar, довољно говори о теби колико и о твојој изопаченој перцепцији сопствене културе, коју очигледно не цениш. Но, то је твој проблем...
Ја у сваком случају знам ко је био Пајсије Хиландарски и која му је била духовна улога по бугарски народ у 19. веку.

Све то што си навео, као и то да је Света Гора била под братстивма бугарским скоро два века, нигде нисам спорио, само не видим како је то релевантно у контексту разговора о Ћирилу Пејчиновићу из ТЕТОВА ???

 

[Crni Bugarin]

Ја расправљам аргументима, а не глупирањем.
Све што си навео, ја нисам нигде оспорио, а и то Paisius, abbot of Hilandar, довољно говори о теби колико и о твојој изопаченој перцепцији сопствене културе, коју очигледно не цениш. Но, то је твој проблем...
Ја у сваком случају знам ко је био Пајсије Хиландарски и која му је била духовна улога по бугарски народ у 19. веку.

Све то што си навео, као и то да је Света Гора била под братстивма бугарским скоро два века, нигде нисам спорио, само не видим како је то релевантно у контексту разговора о Ћирилу Пејчиновићу из ТЕТОВА ???

OK, we have seen how serious are your arguments. "The Serbian monastery of Hilendar" in the late 18th century with its Bulgarian majority and governing body as an argument about the Serbian ethnicity of Pejcinovich...

 

[Crni Bugarin]

Ти си стварно тинејџер? јер овакву глупост не може да одвали озбиљан човек. Какве везе имају суфикси презимена са популарношћу кад је то етнолошка заоставштина?

... some are born to endless night.

 

[Crni Bugarin]

Веома је могуће да је до бугарског опонашања руске традиције дошло након руског освојења Плевна или од стране Бугара који су се школовали у Русији. Ствар је била више опонашања туђе традиције и ради се о изузецима.Такав пример имаш Љубомира Милетића који је иако бивајући познати бугарски филолог, био несумњиво Србин.
Сва етнолошка истраживања јасно указују да су презимена са суфиксом -ић изведена од постојања патронима, на основу имена познатог или друштвено чувеног имена оца, прерастају у презимена и престају бити патронимима.
Слична традиција никада није постојала у бугарском народу.

Делим Лесандрово мишљење да си веома неозбиљан саговорник и да водиш прилично инфантилну дебату.

I think you do not have even elementary knowledge of Bulgarian history, naming system, etc. Please, first read more and then continue this useless talk. By the way, Lyubomir Miletich didn't define himself as Serbian.

 

[Zarathustra]

I think you do not have even elementary knowledge of Bulgarian history, naming system, etc. Please, first read more and then continue this useless talk. By the way, Lyubomir Miletich didn't define himself as Serbian.

Любомир Милетич e роден на 1 януари 1863 в град Щип. Баща му Георги Милетич (от село Мошорин в Унгария) е брат на панслависта и деятел на сръбското национално движение във Войводина Светозар Милетич.[1][2] В средата на 19 век Георги Милетич работи като български учител в различни градове в Македония,[1] между които - Велес (1859-61) (където се жени за Евка х. поп Даова[3] - майката на Любомир Милетич) и Щип (1861-1863).[2] Различни хипотези търсят корените на рода Милетич в Хърватско, България, Босна и на други места.[4] Според сръбски автори дядото на Георги Милетич се казва Аврам и е родом от Кача в Южна Бачка.[4][5] В българската литература за дядо на Георги Милетич се посочва Миле войвода от Одринско.[6][7]

Не знам, претпостављам да си довољно писмен да прочиташ шта је написано на твом језику.

Милетић је иначе изузетно често бугарско презиме којим твоја земља обилује !

 

[Crni Bugarin]

Любомир Милетич e роден на 1 януари 1863 в град Щип. Баща му Георги Милетич (от село Мошорин в Унгария) е брат на панслависта и деятел на сръбското национално движение във Войводина Светозар Милетич.[1][2] В средата на 19 век Георги Милетич работи като български учител в различни градове в Македония,[1] между които - Велес (1859-61) (където се жени за Евка х. поп Даова[3] - майката на Любомир Милетич) и Щип (1861-1863).[2] Различни хипотези търсят корените на рода Милетич в Хърватско, България, Босна и на други места.[4] Според сръбски автори дядото на Георги Милетич се казва Аврам и е родом от Кача в Южна Бачка.[4][5] В българската литература за дядо на Георги Милетич се посочва Миле войвода от Одринско.[6][7]

Не знам, претпостављам да си довољно писмен да прочиташ шта је написано на твом језику.

Милетић је иначе изузетно често бугарско презиме којим твоја земља обилује !

Don't mix Lyubomir Miletich and his father. Lyubomir didn't define himself as Serbian. On the contrary, on some public occasions he denied such ethnicity in the presence of Serbian colleagues. End of the story.

 

[Zarathustra]

I think you do not have even elementary knowledge of Bulgarian history, naming system, etc. Please, first read more and then continue this useless talk. By the way, Lyubomir Miletich didn't define himself as Serbian.

Listen buddy (read !) I think that you're being very pretentious to think that you came here in order to teach us something smart. I think that half of the audience which is present on this discussion is literally falling off the chairs concerning the bullshit you're selling us !!!

 

[Zarathustra]

OK, we have seen how serious are your arguments. "The Serbian monastery of Hilendar" in the late 18th century with its Bulgarian majority and governing body as an argument about the Serbian ethnicity of Pejcinovich...

First of all you'll have to begin to make a distinction what is monastic brotherhood which can include one or a group of monasteries. While if you're talking about the "governing body" of that holy place I can tell you for sure that the entire region of Άγιον Όρος had been submitted to the Patriarchate in Constantinople and it's been long after in the 20th century when they gained decree which determines them as having Autonomous Status inside the Greek State.

Humm Blacky, Blacky....

 

[Lesandar]

... some are born to endless night.

Good for you, you will never be alone with a subtenant to entertain yourself.