goxy
Zaslužan član
- Poruka
- 105.785
-
- Popularno:
- Има ли у Србији опозиције?
- Vučićev kum: "Pukla tikva" između...
- Intervju godine: Predsednik Dodik vs...
- Da li je Drazi mesto na fresci?
- Zbog cega srpski anti-komunisti i...
- Razgovor o prespavljivanju
- Zabrana fotoshopa u Norveškoj
- Драган Видаковић Мрки и Шпијуни из...
- Mlade i lepe sexy bogatašice
- Bezgresno zacece
LDP nacionalisti
- Začetnik teme Max Hardcore
- Datum pokretanja
Salvantis
Iskusan
- Poruka
- 6.475
On je LDP nacionalista 
(to da se vrnemo na temu
)
(to da se vrnemo na temu
)
Pepeo
Ističe se
- Poruka
- 2.894
Moji roditelji su za LDP, a i ja sam. Ima li neko *ebeni problem sa tim?!
Ако тако мислиш а говориш једино ко има проблем си ти.......
Сад ја сам против лдп-а али не идем по интернету и не питам да ли неко има проблем са тим..... Једноставно, кад мало одрастеш и емоционално сазриш, схватићеш нешто......:wink:
goxy
Zaslužan član
- Poruka
- 105.785
PAC-PAC
Domaćin
- Poruka
- 3.894
Шта ли сам све пропустио, живо ме интересује?
Осим што сам пропустио прилику да се курчим како ми нико није веровао кад сам о овоме писао пре скоро две године.
Осим што сам пропустио прилику да се курчим како ми нико није веровао кад сам о овоме писао пре скоро две године.
Samanta_
Iskusan
- Poruka
- 6.229
Сви знамо зашто Чеда није ухапшен
Б92 сматра да су све странке у Србији, осим ЛДП и ДС, пуки продукт заосталости нације и жалосна грешка коју бомбардери нису успели да исправе.
Пише: Александар Вулин
Зато је Чедомир Јовановић на Б92 добио третман председника републике. У „Утиску недеље" био је једини гост, што је до сада било резервисано за председника или министра спољних послова. Јовановић је мимо свог обичаја рекао велику истину, Објаснио је да Коштуница и остали не смеју да га ухапсе „зато што знају са киме имају посла". Није покушао да каже „зато што нисам кршио закон", знао је да нема потребе да говори оно што сматра неважним. Поштовање закона у Србији обавезно је само за слабе, за оне који се не зову на пријем у америчкој амбасади или бар нису толико богати да могу да откупе верност неког од чланова Владе. Пошто Јовановић ужива поверење у свакој амбасади која уме да цени што члан парламента Србије гласа за смањивање сопствене државе, он не мора да поштује бесмислене одредбе закона и још бесмисленијег Устава. Дозвољено му је да чини по својој вољи и да не страхује да ће му неки грешни судски позивар узнемирити породично гнездо. Чак и да проба, ту су телохранитељи, којима је, по сопственом признању, окружен. Од кога га чувају остала је тајна, полиције не мора да се плаши.
Тајна је и ко га финансира. Док свако ко има макар трафику мора да покаже сваки фискални рачун, Јовановић може да буде тајанствен и да једноставно одбије да објасни порекло милиона за кампању, телохранитеље, некретнине и остале ситнице које му живот значе. У праву је, ако то не занима државне органе, зашто би грађани требало да буду обавештенији од државе.
Пошто не знамо ко га финансира сазнали смо ко то не чини. Мишковић, вероватно је уз америчку љутњу то главни разлог што га однедавно критикује. Док се Мишковић богатио, није му сметао нити је питао за начине његовог богаћења, али када неће да дели са њим, ето разлога за жесток сукоб, Јовановић се овлаш подсетио да је у просторијама „Делте", уз присуство њеног власника, одржана интимна прослава када је председник Милошевић отет и одведен да се више не врати, ваљда да докаже да га је сретао само у срећним часовима када се не бира са ким се седи. На забави је био тек неколико минута да види Душана Михајловића, а остатак времена је провео причајући са Дачићем, јесте Ивицом Дачићем (и ја сам се чудио), као што сам се чудио зашто је председник СПС чест гост на породичним окупљањима породице Мишковић. Сада се више ничему не чудим.
Очекујем да Дачић демантује ту вест, али такође да и Јовановић каже о чему и како су причали, и да ли је разговор био вредан памћења и уопште људског помињања.
Дивим се толеранцији двојице политичких дивова, живо ме занима шта би њих навело да престану да говоре, која би то радња или догађај били вредни да престану да причају. Отмица Милошевића није хапшење бројних чланова СПС-а за време „сабље" и после ње, није, можда неки залутали кофер учини што нису могла сва ова насиља и натера их да у међусобном односу буду онакви каквим се представљају у јавности.
Јовановић не мора да се плаши закона, он је једноставно изнад њега, дозвољено му је да не признаје Уотав, да раополаже новцем непознатог порекла, да познаје највеће наркодилере у Србији, да их обилази и са њима размењује нежности, допуштено му је да се смеје на изјаве заштићених сведока чија реч је за све друге које помену пресудна, не мора да се осврне када га баш ти сведоци оптуже да им је доносио оружје и правио спискове за ликвидације, не кажњава се зато што је слушао снимке на којима се осумњичени ислеђују лопатама у шумама, не мора да се правда што је у време његове власти ухапшено дванаест хиљада људи, а поднето тек неколико стотина оптужница, није дужан да се оправда што је у ванредном стању забрањивао новине и допуштао приватизације.
Он не мора ништа, осим да понавља да су сви осим њега криминалци и да Србија треба да буде мања и још мања, он не мора ништа јер они који су на власти „знају са ким имају посла". Вероватно и знају, имали су они са њим више посла него што би волели да се сви ми сећамо.
Правда
Б92 сматра да су све странке у Србији, осим ЛДП и ДС, пуки продукт заосталости нације и жалосна грешка коју бомбардери нису успели да исправе.
Пише: Александар Вулин
Зато је Чедомир Јовановић на Б92 добио третман председника републике. У „Утиску недеље" био је једини гост, што је до сада било резервисано за председника или министра спољних послова. Јовановић је мимо свог обичаја рекао велику истину, Објаснио је да Коштуница и остали не смеју да га ухапсе „зато што знају са киме имају посла". Није покушао да каже „зато што нисам кршио закон", знао је да нема потребе да говори оно што сматра неважним. Поштовање закона у Србији обавезно је само за слабе, за оне који се не зову на пријем у америчкој амбасади или бар нису толико богати да могу да откупе верност неког од чланова Владе. Пошто Јовановић ужива поверење у свакој амбасади која уме да цени што члан парламента Србије гласа за смањивање сопствене државе, он не мора да поштује бесмислене одредбе закона и још бесмисленијег Устава. Дозвољено му је да чини по својој вољи и да не страхује да ће му неки грешни судски позивар узнемирити породично гнездо. Чак и да проба, ту су телохранитељи, којима је, по сопственом признању, окружен. Од кога га чувају остала је тајна, полиције не мора да се плаши.
Тајна је и ко га финансира. Док свако ко има макар трафику мора да покаже сваки фискални рачун, Јовановић може да буде тајанствен и да једноставно одбије да објасни порекло милиона за кампању, телохранитеље, некретнине и остале ситнице које му живот значе. У праву је, ако то не занима државне органе, зашто би грађани требало да буду обавештенији од државе.
Пошто не знамо ко га финансира сазнали смо ко то не чини. Мишковић, вероватно је уз америчку љутњу то главни разлог што га однедавно критикује. Док се Мишковић богатио, није му сметао нити је питао за начине његовог богаћења, али када неће да дели са њим, ето разлога за жесток сукоб, Јовановић се овлаш подсетио да је у просторијама „Делте", уз присуство њеног власника, одржана интимна прослава када је председник Милошевић отет и одведен да се више не врати, ваљда да докаже да га је сретао само у срећним часовима када се не бира са ким се седи. На забави је био тек неколико минута да види Душана Михајловића, а остатак времена је провео причајући са Дачићем, јесте Ивицом Дачићем (и ја сам се чудио), као што сам се чудио зашто је председник СПС чест гост на породичним окупљањима породице Мишковић. Сада се више ничему не чудим.
Очекујем да Дачић демантује ту вест, али такође да и Јовановић каже о чему и како су причали, и да ли је разговор био вредан памћења и уопште људског помињања.
Дивим се толеранцији двојице политичких дивова, живо ме занима шта би њих навело да престану да говоре, која би то радња или догађај били вредни да престану да причају. Отмица Милошевића није хапшење бројних чланова СПС-а за време „сабље" и после ње, није, можда неки залутали кофер учини што нису могла сва ова насиља и натера их да у међусобном односу буду онакви каквим се представљају у јавности.
Јовановић не мора да се плаши закона, он је једноставно изнад њега, дозвољено му је да не признаје Уотав, да раополаже новцем непознатог порекла, да познаје највеће наркодилере у Србији, да их обилази и са њима размењује нежности, допуштено му је да се смеје на изјаве заштићених сведока чија реч је за све друге које помену пресудна, не мора да се осврне када га баш ти сведоци оптуже да им је доносио оружје и правио спискове за ликвидације, не кажњава се зато што је слушао снимке на којима се осумњичени ислеђују лопатама у шумама, не мора да се правда што је у време његове власти ухапшено дванаест хиљада људи, а поднето тек неколико стотина оптужница, није дужан да се оправда што је у ванредном стању забрањивао новине и допуштао приватизације.
Он не мора ништа, осим да понавља да су сви осим њега криминалци и да Србија треба да буде мања и још мања, он не мора ништа јер они који су на власти „знају са ким имају посла". Вероватно и знају, имали су они са њим више посла него што би волели да се сви ми сећамо.
Правда
Reg
Elita
- Poruka
- 24.712
- Poruka
- 1.795
dobro je smirio se ceda!
vise ne podnosi prijave
vise ne podnosi prijave
- Poruka
- 510
[[Darko_91]] :dobro je smirio se ceda!
vise ne podnosi prijave
Ali zato ima da snosi krivicnu odgovornost!
