Evo šta je blaženi Isihije, prezviter i bogoslov iz 5. veka, napisao u ovom svom delu, odnosno kako je on video radost Vaskrsenja Hristovog.
1. Svetlo je nebo, osvetljeno kolom zvezda, još je svetlija vaseljena sa izlaskom jutarnje zvezde, ali sadašnja noć nije toliko zvezdama obasjana, koliko je preispunjena veseljem zbog toga što je Bog i Spasitelj naš postao pobednik. „Ne bojte se”, govori On, „Ja pobedih svet” (Jn. 16, 33). Sada, kada je Bog pobedio nevidljivog vraga, po pravičnosti smo i mi održali pobedu nad demonima. Tako ostanimo ispod spasonosnog Krsta da bismo primili početke Isusovih darova. Ovu svetu noć svetkujemo sa sveštenim bakljadama, uznoseći pesmu božanstvenu i pavajući nebeske himne. „Sunce Pravde” (vidi: Mal. 3, 20), Gospod naš Isus Hristos, i sadašnji dan je po celoj vaseljeni obasjao, nad Krstom se uzdigao, verne spasao.
2. Zato niko neka ne otkazuje da veruje simvolu Krsta, nego blaženom i preblaženom drvetu Krsnom poklanja se – simvolu onog Krsta koji nam je otvorio vrata nebeska. Više ne „pale svetiljku i pod skrovište postavljaju”, pod „skrovištem” podrazumevam Zakon, „nego na svećnjak” (vidi: Mt. 5, 15), a pod „svetiljkom” Logosa. Pod Zakonom, kao ispod skrovišta, prebivao je Logos i ostao skriven za neverne, ali kada se uzneo na Krst, i samim tim postavljen „na svećnjak”, tada je po celoj vaseljeni zasijao.
3. Pogledaj, voljeni moj, na Rim, koji caruje zahvaljujući simvolu Krsta, uzvišen nasred trga. Pogledaj Pavla, koji sastavi besmrtne Poslanice i pripisa sebi zvanje roba Krsta: on se ne postide Krsta, sablazni za Judeje, bezumlja za mnogobošce, on steče pokroviteljstvo Premudrosti (vidi: 1Kor. 1, 23−24), blagodareći Krsnom drvetu sakupi Crkve vaseljene. Jedan žezal Mojsijev odvrati egipatske bičeve, i žezal radi svoje srodnosti s Krsnim drvetom položi kraj ljudskim gresima. Tamo faraon tone, ustremljujući se u poteru za Izrailjem, ovde se đavo svrgava, a spasavaju oni koji se klanjaju Krstu. Tamo Adam pruži ruku i navuče greh na nas, a naš Vladika, time što ispruži ruke, spase sve.
4. O, drvo, veličanstvenije od neba, koje ushodiš iznad nebeskih svodova! O, drvo, preblaženo, koje duše naše prenosiš na nebo! O, drvo, koje daješ spasenje svetu i proganjaš đavolje vojinstvo! O, drvo, koje postavljaš, kao koplje, razbojnika u raj i dovodiš do toga da on likuje sa Hristom – „Zaista, zaista ti kažem, danas ćeš sa mnom biti u raju” (Lk. 23, 43). Podražavajmo dobroj volji čovekoubice, tačnije – duhonosca, radi njegove kasnije vere. U stvari, šta on govori? „Pomeni me, Gospode, u Carstvu Tvome” (23, 42). I zahvaljujući samoj ubeđenosti vere šalje se u raj i prolazi nebesa: „Zaista ti kažem, danas ćeš sa Mnom biti u raju”. Ostanimo i mi pored Krsta Spasitelja, oglašavajući ove reči: „Gospode, pomeni me u Carstvu Tvome”, da bismo i mi postali pričasni raju i okusili Nebesko Carstvo.
5. Današnje svetkovanje je u čast pobede, braćo, pobede Svecara, Sina Božijeg. Jer sada đavo trpi porez blagodareći Raspetome, a naš rod se raduje blagodareći Vaskrslome. Jer sadašnji dan radi moga vaskrsenja kliče i govori: „Za vreme mog kretanja ugledao sam prizor neviđeni: grob se otvara i čovek vaskrsava, kosti se raduju (vidi: Ps. 50, 10), duše se vesele i ljudi podižu, nebesa se otvaraju i Sile pozivaju: Uzvisite, knezovi, vrata vaša (Ps. 23, 7) i ostalo. Sada sam video kako ushodi Car Nebeski, opasujući se svetlošću, iznad munje i zraka, iznad sunca i izvora voda (vidi: Ps. 17, 16), iznad oblaka, duha sile (vidi: Prem. 5, 23) i života večnog”. Jer se On na početku sakri u utrobi tela, a zatim u utrobi zemlje, tamo se rađaše osvetljujući prebivanjem u utrobi, a ovde umrtvljene oživljujući vaskrsenjem: „Odbeže bolest i tuga i uzdisanje” (Is. 35, 10). „Ko razume um Božiji, ili ko će mu biti savetnik” (Rim. 11, 34; Is. 40, 13), zar sam Logos ovaploćeni i na drvetu prikucani, iz mrtvih vaskrse i uznese se na nebesa?
6. Ovaj dan blagovesti radost, jer u ovaj dan vaskrse Gospod, vasrsavši sa Sobom rod Adamov: On primi rođenje kroz čoveka i vaskrse u čoveku. Sada se, blagodareći Vaskrslome, otvori raj, Adam ožive i uteši se Eva, umnoži se broj izabranih i pripremi Carstvo, čovek biva spašen i Hristos prima poklonjenje. Jer, pobediv smrt, zarobiv tiranina i opustošiv ad, On uziđe na nebesa kao Car-Pobednik, kao Vladar slavni, kao Kočijaš neuhvatljiivi i govori Ocu: „Evo ja i deca koju mi dade Bog” (vidi: Is. 8, 18; Jevr. 2, 13) i ostalo. I ču od Oca: „Sedi desno od mene, dok ne položim neprijatelje Tvoje pod noge Tvoje” (Ps. 109, 1; Dap. 2, 34−35). Njemu slava sada i u vekove vekova. Amin.
Preveo sa ruskog Goran Dabetić
