Ko piše istoriju?

[vujadin]

Spasoje Vasiljev - Mitologija i religija drevnih Slovena - imas ilustracije vecina slovenskih a ujedno i srpskih bozanstava.


Zacudices se na kraju koje sve ilustracije stoje (a o navedenim nema niti jedna pisana rec).

Извор митологије је у машти. А машта може много да произведе. Ипак, сама машта су обичне мисли, веровати у све производе маште, опет припада машти. А то више није историја.

 

[Акај]

Извор митологије је у машти. А машта може много да произведе. Ипак, сама машта су обичне мисли, веровати у све производе маште, опет припада машти. А то више није историја.

Nije apsolutno tacno.Ako mitologiju sagledas iz potpuno drugog ugla,shvatices da je veliki broj mitoloskih bica i bozanstava zasnovan na osnovu istorijskih licnosti,kao npr mitoloska bica kod Slovena koja su proizisla iz likova imperatora Dioklecijana i Trajana.

 

[NickFreak]

Nije apsolutno tacno.Ako mitologiju sagledas iz potpuno drugog ugla,shvatices da je veliki broj mitoloskih bica i bozanstava zasnovan na osnovu istorijskih licnosti,kao npr mitoloska bica kod Slovena koja su proizisla iz likova imperatora Dioklecijana i Trajana.

Mmmm da ali moraš da shvatiš da je procenat tačnosi u tim idetifikacijama jednak
onome o Kraljeviću Marku tako da ne može biti istorijski dokaz.

Ukaz da, pa da se raspravi.

 

[Акај]

Mmmm da ali moraš da shvatiš da je procenat tačnosi u tim idetifikacijama jednak
onome o Kraljeviću Marku tako da ne može biti istorijski dokaz.

Ukaz da, pa da se raspravi.

Potpisujem,ni jednom nisam rekao da je mitologija dokaz,ali ne slazem se sa Vujadinovim tumacenjem da je mitologija plod ljudske maste.

 

[vujadin]

Potpisujem,ni jednom nisam rekao da je mitologija dokaz,ali ne slazem se sa Vujadinovim tumacenjem da je mitologija plod ljudske maste.

Све је плод људске маште. Ми не можемо ништа замислити што већ није било или неће бити. Узмимо два сликовита примера. Свеца који убија аждају са копљем? и Бога Одина који то ради са ћекићем. Кад су изумљене те две ствари? То је теоретски доказ да Один није постојао пре ћекића, и да ни светац није постојао пре копља. Међутим постојао је неко други пре свеца и пре Бога Одина, и имали су оружје њиховог времена. Ту настаје проблем за нас који живимо изван њиховог времена. Ми мислимо да разне случајности или сличности, потврђују нешто што смо ми замислили у нашој нади да ће нас то одбранити од некога, или нечега, или нам дати неку другу смисао нашег постојања. Једини Соломон се одбранио од маште, и то на једноставан начин, закључивши; све је машта.

 

[Акај]

Све је плод људске маште. Ми не можемо ништа замислити што већ није било или неће бити. Узмимо два сликовита примера. Свеца који убија аждају са копљем? и Бога Одина који то ради са ћекићем. Кад су изумљене те две ствари? То је теоретски доказ да Один није постојао пре ћекића, и да ни светац није постојао пре копља. Међутим постојао је неко други пре свеца и пре Бога Одина, и имали су оружје њиховог времена. Ту настаје проблем за нас који живимо изван њиховог времена. Ми мислимо да разне случајности или сличности, потврђују нешто што смо ми замислили у нашој нади да ће нас то одбранити од некога, или нечега, или нам дати неку другу смисао нашег постојања. Једини Соломон се одбранио од маште, и то на једноставан начин, закључивши; све је машта.

U neku ruku da,a u neku ruku i ne. Necemo sada filozofirati.

 

[Battlecat]

U neku ruku da,a u neku ruku i ne. Necemo sada filozofirati.

Мада ја не верујем да је Краљевића Марка неко тек тако измислио. Изађеш међу народ и логичним размишљањем видиш да код нас ништа не настаје тек онако. Или из интереса, забаве , или због страха-цензуре односно прикривања. Нешто ту има

 

[gost 202584]

историју пишемо сви, ствара је ко има више читалаца.

 

[vujadin]

историју пишемо сви, ствара је ко има више читалаца.

Ovo je najblize istini.

 

[Либерал]

Ko piše istoriju?

Они којима је досадно и који немају шта друго да раде. Такође они који имају утицај на народ и који писањем историје тај народ још више ставља под свој утицај.

 

[vujadin]

Они којима је досадно и који немају шта друго да раде. Такође они који имају утицај на народ и који писањем историје тај народ још више ставља под свој утицај.

Ово изгледа потпуно тачно али и недовршено. Недостаје народно предање.

 

[citaj]

Пише је ко год хоће !

Разлика је у томе ко шта жели да сакрије !

Стварно се труде да нам избришу памћење !

 

[vujadin]

Пише је ко год хоће !

Разлика је у томе ко шта жели да сакрије !

Стварно се труде да нам избришу памћење !

Може и тако.

 

[vujadin]

A i ovako!

NEDELJNIK AKTER
14. jun 2010.
INTERVJU: NJEGOVO KRALJEVSKO VISOČANSTVO
PRESTOLONASLEDNIK ALEKSANDAR II KARAĐORĐEVIĆ
Kralj vlada, a premijer upravlja
Neophodno je da pazimo na sopstveno dostojanstvo, na sopstvenu čast i na sopstvene interese. Srbija je mala zemlja koja u mnogo čemu zavisi od politike velikih sila i izuzetno je važno da iskoristi period tranzicije za uspostavljanje dobrih diplomatskih odnosa, što će se svakako odraziti i na našu ekonomiju
Kontakti sa stranim investitorima, uspostavljanje dobrih poslovnih odnosa, humanitarni rad, samo su deo onoga čime se bavi Njegovo kraljevsko visočanstvo prestolonaslednik Aleksandar II Karađorđević, koji od jula 2001. godine sa porodicom živu u Kraljevskom dvoru u Beogradu.
Kada je 1970. godine umro Kralj Petar II, prestolonaslednik je odlučio da u tom trenutku ne koristi titulu kralja za koju je verovao da ne predstavlja mnogo dok je u egzilu. U isto vreme, jasno je stavio do znanja da se ne odriče titule niti dinastičkih prava na tron. Politikom se ne bavi, ali često ističe da je pravi put za Srbiju ustavna parlamentarna monarhija. Svoju ulogu vidi u tome da pomogne poboljšanju imidža Srbije, pre svega kroz lobiranje i podršku u odnosima sa stranim liderima i investitorima s kojima dolazi u kontakt na čestim putovanjima po svetu.

Inostrani političari i diplomate vide Srbiju onako kako im diktiraju njihovi nacionalni interesi. Jednom utvrđeni stereotipi teško se menjaju, a diplomate su retko kada stimulisane ili u prilici da koriguju već praksom uspostavljene norme.
Nedavno ste pokušali da dovedete u zemlju strane investitore, ali je, čini se, sve ostalo samo na pokušaju. Zbog čega?
Bilo kakav sistemski i efikasan dolazak stranih investitora u jednu zemlju prvenstveno zavisi od pravne sigurnosti investicija, mogućnosti da se dugoročno planira i uverenja da se inostrana investicija generalno smatra strateškim interesom zemlje, a ne samo privremenom merom kojom se krpi neka od postojećih praznina u državnim finansijama, ekonomskoj strukturi ili političkom marketingu. Ako je pitanje vlasništva i svih aspekata koji su prirodno povezani sa vlasništvom predmet stalnog nadmetanja u imaginaciji i pravnoj gimnastici, nema tog investitora koji će svoj, teško ili lako zarađeni novac, staviti na oltar nečije dobre ili zle volje, nečijeg političkog opstanka na sceni ili „sticanja znanja i iskustva uz rad”.
Često kontaktirate sa stranim diplomatama i političarima. Kako oni danas vide Srbiju? Imaju li pravu sliku o našoj zemlji?
Inostrani političari i diplomate vide Srbiju onako kako im diktiraju njihovi nacionalni interesi. Jednom utvrđeni stereotipi teško se menjaju, a diplomate su retko kada stimulisane ili u prilici da koriguju već praksom uspostavljene norme. Otuda često izvanredno pozitivan lični stav pojedinih diplomata u pogledu mnogih aspekata života u Srbiji, a istovremeno krajnje sumnjičav ili negativan stav vlada čiji su predstavnici. Danas se od diplomata ne očekuje da kreiraju politiku, nego da sprovode ono što im se naloži. Odnos prema nama formira se nezavisno od naših želja i napora, pre svega na osnovu procena i kalkulacija zemalja sa velikim političkim, vojnim i ekonomskim potencijalom. Srbija je mala zemlja koja takođe nije član Evropske unije, i zbog toga u mnogo čemu zavisi od politike velikih sila. Iz tog razloga je od izuzetne važnosti za našu zemlju da iskoristi ovaj period tranzicije za uspostavljanje dobrih diplomatskih odnosa, što će se svakako odraziti i na našu ekonomiju.

 

[vujadin]

nastavak

PRESTOLONASLEDNIK – IZ BLIZA Nj.K.V.
prestolonaslednik Aleksandar II, sin kralja Petara II i princeze Aleksandre od Grčke i Danske, ćerke Nj.K.V. grčkog kralja Aleksandra i Aspazije Manos, rođen je 17. jula 1945. u londonskom hotelu „Kleridžis“ u kojem su stanovali. Apartman 212 je, da bi naslednik prestola bio rođen na jugoslovenskom tlu, britanska vlada, po instrukcijama predsednika vlade Vinstona Čerčila, proglasila jugoslovenskom teritorijom. Krštenje prestolonaslednika izvršio je u Vestminsterskoj opatiji Njegova svetost patrijarh Gavrilo, a kumovi su bili kralj Džordž VI i njegova ćerka, tadašnja princeza Elizabeta, sada Njeno veličanstvo kraljica Elizabeta II. Nj.K.V. prestolonaslednik Aleksandar II školovao se u Švajcarskoj, SAD, Velikoj Britaniji, gde je završio Kraljevsku vojnu akademiju. Od 1966. godine, kao oficir britanske vojske u kojoj je napredovao do čina kapetana, služio je u 16/5. puku Kraljevskih kopljanika na Bliskom istoku, u Italiji i Zapadnoj Nemačkoj. Po napuštanju vojne službe 1972. godine, prestolonaslednik Aleksandar II posvetio se međunarodnoj poslovnoj karijeri. Na koji način se menja slika o Srbiji u svetu i šta mi možemo da učinimo kako bismo se predstavili u najboljem svetlu, i poboljšali imidž zemlje?Pre svega neophodno je da pazimo na sopstveno dostojanstvo, na sopstvenu čast i na sopstvene interese. Ako se mi prema tim pitanjima odnosimo ignorantski, nema razloga zašto bi nekome do nas bilo više stalo nego nama samima. Imidž je lako uprljati, teško ga je oprati! Imidž zemlje se popravlja tako što uvek i u svakoj prilici dajete najbolje od sebe, pre svega unutar sopstvene zemlje, pa tek onda i izvan nje. Nema zemlje koja je uspešna na međunarodnoj sceni, a neuspešna na domaćoj! Još 2001. godine predložio sam da Vlada Srbije angažuje međunarodne stručnjake za odnose s javnošću koji bi radili na stvaranju pozitivnog imidža Srbije u Sjedinjenim Američkim Državama, Evropskoj uniji, Dalekom i Bliskom istoku. To bi bila pametno iskorišćena investicija koja bi za uzvrat pružila pozitivnu globalnu sliku i obuku našim političarima. Nažalost, to se nikada nije dogodilo, iako se dosta diskutovalo o tome.Ja sam svakako zainteresovan za politiku. Ono u šta nisam uključen, i ne mogu da budem uključen, jeste partijski, stranački život. U tome je istovremeno slabost i snaga parlamentarne monarhije. Koliko smo danas, posle ukidanja viza, bliže Evropskoj uniji?Svakako smo bliže. Ipak, biti bliže Evropskoj uniji ne znači i biti član Evropske unije. Još mnogo toga treba uraditi u tom procesu pridruživanja koji svakako mora biti praćen konkretnom javnom kampanjom i poboljšanjem odnosa sa članicama Evropske unije, posebno Nemačkom.U javnosti je malo poznato da je u novembru 1999. godine prestolonaslednik sazvao u Budimpešti veliku konferenciju demokratske opozicije. Posle Budimpešte, usledio je sastanak u Banjaluci u januaru 2000. godine. U aprilu iste godine održan je veliki ključni skup u Atini. Ovi sastanci doveli su do ubedljive izborne pobede tadašnje srpske opozicije na septembarskim izborima 2000. godine. Planirate li da se aktivnije uključite u politiku?Svakako sam zainteresovan za politiku. Ono u šta nisam uključen, i ne mogu da budem uključen, jeste partijski, stranački život. U tome je istovremeno slabost i snaga parlamentarne monarhije. Moja uloga je da pomognem poboljšanju imidža Srbije, pre svega kroz lobiranje i podršku u odnosima sa stranim liderima i investitorima. Svaka Vlada Srbije treba da zna da u meni imaju prijatelja koji uvažava i različite stavove.SUDBINA I DUŽNOST SRPSKIH PRINČEVAVaši sinovi, najstariji – princ naslednik Petar i blizanci – prinčevi Filip i Aleksandar školuju se u inostranstvu, ali često dolaze u Beograd. Koliko oni poznaju Srbiju i da li planiraju da ovde žive i rade?Moji su sinovi rođeni kao srpski prinčevi, potomci Karađorđa, kneza Aleksandra i trojice kraljeva. U njima teče krv Nemanjića. Oni znaju svoju sudbinu i dužnost.Više puta ste rekli da je pravi put za Srbiju ustavna parlamentarna monarhija. Objasnite nam kakva bi u takvom sistemu bila uloga kralja, vlade i parlamenta? Pitanje uloge kralja, vlade i parlamenta u ustavnoj parlamentarnoj monarhiji do sada je toliko puta objašnjavano i tumačeno da mi se prosto čini suvišnim stalno iznova pričati da sudovi sude po zakonima, demokratski izabran parlament donosi zakone, vlada upravlja, a kralj vlada. Tako je u svim ustavnim parlamentarnim monarhijama danas, posebno u Evropi, i sve te zemlje su nesporno demokratske, prosperitetne i stabilne. Svakako treba napomenuti da kralj nije član nijedne političke partije i poštuje sve političke stranke. Kralj vlada, a premijer i njegov kabinet upravljaju.Kakva je uloga Krunskog saveta?Krunski savet je savetodavno telo, kao što mu i samo ime kaže. Sačinjavaju ga ljudi velikog iskustva i značajnog životnog dela. Verujem da bi njihovo iskustvo i mišljenje bili dragoceni i činili čast svakom državniku, u svakom vremenu. Ja ih veoma cenim i poštujem njihovo mišljenje, čak i kada se ponekad lično sa tim mišljenjima ne slažem.Voleo bih kada bih znao gde su nestali predmeti koji su se nekada nalazili u dvorovima, ko se vodi kao njihov vlasnik i da li javnost i medije zanima njihova sudbina. Za razliku od inventara dvorova, o kojem opravdano brinu svi, zbog te imovine čini se da niko nije posebno zabrinut.U nedavno objavljenom izveštaju državne revizorske komisije o poslovanju Vlade Srbije pominju se i troškovi za održavanje dvora na Dedinju. Na šta je utrošen taj novac, na izdržavanje porodice, kako se često govori u javnosti, ili na održavanje Dedinjskog kompleksa?Sami ste rekli da je državni revizor o tome dao svoje mišljenje. To je dobro, i ja to pozdravljam. Da li je bilo nečega što nije u skladu sa zakonima i propisima, odlučiće oni koji su merodavni. Javnost i inače razna pitanja komentariše onako kako joj se stvar predstavi kroz medije. Pošto je ovde stvar o kojoj se mora izjasniti nadležni organ po predviđenoj proceduri, ne bih da ja dodajem svoja tumačenja pored toliko „eksperata“ koji su se o ovom već opredelili i presudili.Deo javnosti postavlja i pitanje da li predmeti koji se nalaze na Kraljevskom imanju na Dedinju mogu biti izneti ili otuđeni?Ništa od predmeta, uključujući i sve ono što je nesporno i arbitrarno oduzeto mojoj porodici, ne može se ni izneti iz Dvora niti otuđiti. Sve je evidentirano i vodi se kao državna imovina, dok se ne donese odluka o restituciji. Kada će to biti, ne znam. Voleo bih, međutim, kada bih znao gde su nestali predmeti koji su se nekada nalazili u dvorovima, ko se vodi kao njihov vlasnik i da li javnost i medije zanima njihova sudbina. Za razliku od inventara dvorova, o kojem opravdano brinu svi, zbog te imovine čini se da niko nije posebno zabrinut.Kraljevska porodica je posle Drugog svetskog rata ostala bez imovine. Vi ste ispred porodice zaduženi da sa Vladom Srbije razgovarate o vraćanju oduzete imovine Karađorđevića. Dokle se stiglo u tim razgovorima? Kakva je sudbina porodične imovine u drugim državama nastalim posle raspada Jugoslavije? Ima li šanse da je povratite?Podneti su svi formalni zahtevi i, gledano iz aspekta pozitivnih zakona i propisa, sve je u rukama parlamenta i vlade. Kada se tu bude stekla volja i odlučnost da se ova pitanja reše, biće rešeno!Na pitanje kakva je sudbina porodične imovine u drugim državama nastalim posle raspada Jugoslavije mogu odgovoriti – kako gde. Moram reći da u tom pogledu situacija ne pokazuje neke razlike u pogledu članica Evropske unije, onih koje su kandidati i onih koje još nisu ni kandidati.Volite da putujete po Srbiji i čini se da nema kraja koji niste obišli. Kakav ste utisak stekli o životu običnih ljudi? Da li se Srbija promenila i koliko se promenila u odnosu na vreme kada ste 1991. godine prvi put došli, u pratnji svoje supruge Nj.K.V. princeze Katarine i sinova Nj.K.V. princa naslednika Petra, Nj.K.V. princa Filipa i Nj.K.V. princa Aleksandra?Dosta se promenilo. Isti je to narod, slične su brige i potrebe, samo je optimizam nestao, nema iščekivanja i zahteva za promenom, nema entuzijazma. Istina je da su ljudi premoreni i razočarani, ali važno je da sada budemo ujedinjeni i fokusirani na zajedničke ciljeve važne za našu bolju budućnost. Faktor motivacije može da napravi čuda, pa hajde da uradimo to za našu decu i decu naše dece. Svet se dosta izmenio od 5. oktobra 2000. godine i događaji koji su se tada dogodili imali su uticaj na našu zemlju i naš narod.Kako Vas građani prihvataju prilikom tih susreta, a kako se vlast odnosi prema kruni? Odnosno, da li ste i Vi i Vaša supruga princeza Katarina prihvaćeni kao deo političkog i javnog života i da li se tako i osećate?Nemam problema sa građanima. Gde god se krećem nailazim na ljude dobronamerne, prijateljske i slične po strahovima i nadama. Neki su puni entuzijazma prema instituciji koju predstavljam, neki nisu, ali onih ispunjenih mržnjom – bogu hvala – ipak su retki. Voleo bih da su još ređi!

 

[Arhimedes]

Istina nije ništa drugo do mišljenje koje pod pritiskom sile podržava većina. A istorija je nauka koja u zavisnosti od odnosa snaga aminuje ili opovrgava takvu istinu.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Istina nije ništa drugo do mišljenje koje pod pritiskom sile podržava većina. A istorija je nauka koja u zavisnosti od odnosa snaga aminuje ili opovrgava takvu istinu.

Ne bih rekao. Intelektualna elita u modernom demokratskom ljudskom društvu ima kapacitete za individualne stavove, za izdvojena mišljenja, a tako nečemu pomaže i autonomija univerziteta. U akademskoj zajednici nema straha da se nešto kaže i sve se može ispitati i o svemu raspraviti.
Da navedem skorašnji primjer - nastavnik na Univerzitetu u Skoplju objavi rad u kojem brani bugarski identitet Simeonovog (alfa i omege Makedonaca) carstva; kritike nacionalista su, naravno, burne, ali to je zato što BJRM još nije dostigla nivo pravih demokratskih država.

Može Putin da unajmljuje posebnu Komisiju za utvrđivanje istorijskih neistina i u nju ubaci uglavnom ljude koji su van istorijske struke i niti jednog poznatog istoričara, te i da uloži ogromna sredstva u publicističko štivo - Ruska akademija nauka i umjetnosti i dalje se neće voditi tako nečem, ma šta god rekao onaj ko je na vlasti.
Mislim da je i SANU dobar primjer; kada i koliko je ona bila poltron države, čak i u vrijeme komunizma? Devedesetih godina, dok Milošević finansira budale kako bi narodu sklonio sa teme priče ratova, sankcija i teškog života, te tako dovodi do jačanja tzv. 'Srpske autohtonističke škole', tako što npr. Ministarstvo kulture Republike Srbije finansira Deretića, te i svakakva bagra se promoviše u javnosti i postaje popularna, Odjeljenje za istoriju SANU-a, Istorijski institut u Beogradu i Odjeljenje za istoriju na Filozofskom fakultetu Univerzitete u Beogradu uopšte ni na koji način nisu bivali zahvaćeni političkim talasima i, koliko god to izgledalo pomalo neočekivano za jedno ipak malo zaostalo društvo kao što je jedno takvo balkansko, održavali su integritet objektivnosti i neutralnosti u većinskoj mjeri.
Pa tako je i u Crnoj Gori, u kojoj šačica naroda uči svoju sopstvenu istoriju od pravih istoričara - koji nisu bili zahvaćeni kako 'neo-dukljanskom revolucijom', tako ni političkim okolnostima nestanka zajedničke države sa Srbijom - a većina od publicista koji su preko političke podrške i dospjeli u tu poziciju gdje su, iskrivljavajući i predstavljajući opšte-poznate stvari kao tobožnja epohalna otkrića njihovih inače beznačajnih ličnosti.

E sada, ko piše udžbenike školske, to je više nego jasno; to čini onaj koji je na vlasti. Ali - udžbenici školski su samo priručnici za djecu, oni nisu istoriografija...

 

[Arhimedes]

Ne bih rekao. Intelektualna elita u modernom demokratskom ljudskom društvu ima kapacitete za individualne stavove, za izdvojena mišljenja, a tako nečemu pomaže i autonomija univerziteta. U akademskoj zajednici nema straha da se nešto kaže i sve se može ispitati i o svemu raspraviti.
Da navedem skorašnji primjer - nastavnik na Univerzitetu u Skoplju objavi rad u kojem brani bugarski identitet Simeonovog (alfa i omege Makedonaca) carstva; kritike nacionalista su, naravno, burne, ali to je zato što BJRM još nije dostigla nivo pravih demokratskih država.

Može Putin da unajmljuje posebnu Komisiju za utvrđivanje istorijskih neistina i u nju ubaci uglavnom ljude koji su van istorijske struke i niti jednog poznatog istoričara, te i da uloži ogromna sredstva u publicističko štivo - Ruska akademija nauka i umjetnosti i dalje se neće voditi tako nečem, ma šta god rekao onaj ko je na vlasti.
Mislim da je i SANU dobar primjer; kada i koliko je ona bila poltron države, čak i u vrijeme komunizma? Devedesetih godina, dok Milošević finansira budale kako bi narodu sklonio sa teme priče ratova, sankcija i teškog života, te tako dovodi do jačanja tzv. 'Srpske autohtonističke škole', tako što npr. Ministarstvo kulture Republike Srbije finansira Deretića, te i svakakva bagra se promoviše u javnosti i postaje popularna, Odjeljenje za istoriju SANU-a, Istorijski institut u Beogradu i Odjeljenje za istoriju na Filozofskom fakultetu Univerzitete u Beogradu uopšte ni na koji način nisu bivali zahvaćeni političkim talasima i, koliko god to izgledalo pomalo neočekivano za jedno ipak malo zaostalo društvo kao što je jedno takvo balkansko, održavali su integritet objektivnosti i neutralnosti u većinskoj mjeri.
Pa tako je i u Crnoj Gori, u kojoj šačica naroda uči svoju sopstvenu istoriju od pravih istoričara - koji nisu bili zahvaćeni kako 'neo-dukljanskom revolucijom', tako ni političkim okolnostima nestanka zajedničke države sa Srbijom - a većina od publicista koji su preko političke podrške i dospjeli u tu poziciju gdje su, iskrivljavajući i predstavljajući opšte-poznate stvari kao tobožnja epohalna otkrića njihovih inače beznačajnih ličnosti.

E sada, ko piše udžbenike školske, to je više nego jasno; to čini onaj koji je na vlasti. Ali - udžbenici školski su samo priručnici za djecu, oni nisu istoriografija...

Čini mi se da se ne razumemo. Uopšte se ne radi o strahu da se iznese svoje mišljenje već o interesima da se pojedinci uklope u mišljenje i ponašanje većine koje je najčešće potpomognuto aparaturom represije. Tu aparaturu podjednako čine državni instrumenti (Političke strukture na vlasti koje se najčešće zaklinju u demokratiju kao i njihovi poltroni i prilagodljivi mediji potpomognuti vojskom i policijom) I onda se u takvim okolnostima dešava da je slobodna pa čak i akademska naučna misao marginalizovana do krajnje nebitnosti za procese koji se dogadjaju. A u najgorem slučaju dobijaju sve atribute jeresi i laži u odnosu na aktuelna zbivanja čiji je kreator ta i takva većina.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Čini mi se da se ne razumemo. Uopšte se ne radi o strahu da se iznese svoje mišljenje već o interesima da se pojedinci uklope u mišljenje i ponašanje većine koje je najčešće potpomognuto aparaturom represije. Tu aparaturu podjednako čine državni instrumenti (Političke strukture na vlasti koje se najčešće zaklinju u demokratiju kao i njihovi poltroni i prilagodljivi mediji potpomognuti vojskom i policijom) I onda se u takvim okolnostima dešava da je slobodna pa čak i akademska naučna misao marginalizovana do krajnje nebitnosti za procese koji se dogadjaju. A u najgorem slučaju dobijaju sve atribute jeresi i laži u odnosu na aktuelna zbivanja čiji je kreator ta i takva većina.

Za mene su te dvije stvari iste - strah od mogućnosti represije ili lustracije većine akademske zajednice; kako li ono reče Noel Malkolm, iskoristio je izraz herd of intellectual minds - u kojem ljudi kada postanu intelektualci ne razmišljaju svojim mozgom, već samo ponavljaju šta drugi intelektualci pričaju, održavajući tako jasan status 'elite', te maltene jednoumlje.
Međutim, dok je to istina kada god se tu umiješa politika (npr. kada po svaku cijenu treba opravdati agresije na Avganistan, Irak, Libiju ili Jugoslaviju), ipak to zaista nije slučaj sa akademskom zajednicom u globalu.

A što se tiče marginalizacije...pa neka; neka Libija Gadafijeva tvrdi da je najstarija nacija na planeti, kojoj i cijela Afrika pripada (pa i Azija i Evropa), pa neka i prijeti da će strijeljati onog Libijca koji kaže drukč'e...ali libijski istoričari znaju istinu. U zavisnosti od okolnosti, ta istina će biti sveopšta i naširoko poznata, ili poznata samo šačici izolovanih akademika...ali ona će to ostati i ti ljudi će nastaviti da pišu istoriju, ma šta drugo pod tim imenom drugi ljudi podrazumijevali.

 

[Arhimedes]

Za mene su te dvije stvari iste - strah od mogućnosti represije ili lustracije većine akademske zajednice; kako li ono reče Noel Malkolm, iskoristio je izraz herd of intellectual minds - u kojem ljudi kada postanu intelektualci ne razmišljaju svojim mozgom, već samo ponavljaju šta drugi intelektualci pričaju, održavajući tako jasan status 'elite', te maltene jednoumlje.
Međutim, dok je to istina kada god se tu umiješa politika (npr. kada po svaku cijenu treba opravdati agresije na Avganistan, Irak, Libiju ili Jugoslaviju), ipak to zaista nije slučaj sa akademskom zajednicom u globalu.

A što se tiče marginalizacije...pa neka; neka Libija Gadafijeva tvrdi da je najstarija nacija na planeti, kojoj i cijela Afrika pripada (pa i Azija i Evropa), pa neka i prijeti da će strijeljati onog Libijca koji kaže drukč'e...ali libijski istoričari znaju istinu. U zavisnosti od okolnosti, ta istina će biti sveopšta i naširoko poznata, ili poznata samo šačici izolovanih akademika...ali ona će to ostati i ti ljudi će nastaviti da pišu istoriju, ma šta drugo pod tim imenom drugi ljudi podrazumijevali.

Potpuno si u pravu. Ali kakve koristi svet u globalu ima od takve večito marginalizovane istine, pa makar bila ona jedina prava i nepobitna - apsolutna istina. Osim što može da jednog istorijskog trenutka bude moćno sredstvo u rukama pojedinaca za ostvarivanje njihovih ličnih ciljeva i ambicija, a koje je na vrh piramide vlasti i vladavine iznedri uvek problematična i diskutabilna, manipulacijama veštih, podložna većina.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

[/I][/B]

Potpuno si u pravu. Ali kakve koristi svet u globalu ima od takve večito marginalizovane istine, pa makar bila ona jedina prava i nepobitna - apsolutna istina. Osim što može da jednog istorijskog trenutka bude moćno sredstvo u rukama pojedinaca za ostvarivanje njihovih ličnih ciljeva i ambicija, a koje je na vrh piramide vlasti i vladavine iznedri uvek problematična i diskutabilna, manipulacijama veštih, podložna većina.

Nauka postoji prvenstveno zbog čovječje nezasite želje za znanjem; ona ne postoji prvenstveno radi praktične primjene (u vidu tehnologije); od sposobnosti i zainteresovanosti laika zavisi što će raditi od nje i njenih rezultata i da li će znati uopšte da dobro nešto izvuku iz nje. A to sada više nije ko piše istoriju, već ko zloupotrebljava istoriju odnosno ko pokušava/se pravi da piše istoriju.

Albert Ajnštajn ne može biti odgovoran za Hirošimu i Nagasaki.

 

[Arhimedes]

Nauka postoji prvenstveno zbog čovječje nezasite želje za znanjem; ona ne postoji prvenstveno radi praktične primjene (u vidu tehnologije); od sposobnosti i zainteresovanosti laika zavisi što će raditi od nje i njenih rezultata i da li će znati uopšte da dobro nešto izvuku iz nje. A to sada više nije ko piše istoriju, već ko zloupotrebljava istoriju odnosno ko pokušava/se pravi da piše istoriju.

Albert Ajnštajn ne može biti odgovoran za Hirošimu i Nagasaki.

Zar i to nije deo istorije!? Možemo li biti sigurni da su naučnici i nauka uvek dobronamerni u svojim istraživanjima i praktičnoj primeni postignutih rezultata. Da je to tačno, ne bi bilo ni konvencionalnog a da ne govorimo o nuklearnom oružju, niti bi ikada bila u svetu primenjivana bilo koja tehnologija opasna po život na Zemlji.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Zar i to nije deo istorije!? Možemo li biti sigurni da su naučnici i nauka uvek dobronamerni u svojim istraživanjima i praktičnoj primeni postignutih rezultata. Da je to tačno, ne bi bilo ni konvencionalnog a da ne govorimo o nuklearnom oružju, niti bi ikada bila u svetu primenjivana bilo koja tehnologija opasna po život na Zemlji.

Niko nije perfektan...svi smo mi ljudi...ali ipak, istinski naučnik je posvećen naučnim saznanjima i ne zanima ga pretjerano spoljašnji svijet (dok god govorimo, naravno, o teoretskoj nauci - tako da etička pitanja istraživanja ne mogu uvoditi kontroverze)...
Mislim da se to ipak može reći za najveće umove ovoga svijeta, pa i za najveće današnje istoričare.

 

[Arhimedes]

Niko nije perfektan...svi smo mi ljudi...ali ipak, istinski naučnik je posvećen naučnim saznanjima i ne zanima ga pretjerano spoljašnji svijet (dok god govorimo, naravno, o teoretskoj nauci - tako da etička pitanja istraživanja ne mogu uvoditi kontroverze)...
Mislim da se to ipak može reći za najveće umove ovoga svijeta, pa i za najveće današnje istoričare.

Valjda ne gubiš iz vida da su Saharov i Opnhajmer bili takodje priznati vrsni naučnici. A tek istoričari... imali ih uopšte koji nisu bili opovrgavani, upravo od svojih kolega a da ne govorimo o političarima, u zavisnosti od aktuelnosti trenutnih dogadjanja i odnosa snaga u svetu.

 

[Onweno1234]

Pobednici i Gubitnici stvaraju istoriju,a pisu je pobednici