Сматрамо да је „хисторијски споразум“ био веома добра основа да се избјегне непотребни братоубилачки и грађански рат између Срба и муслимана, те да се настави живјети у слози и заједништву, што је, разумије се, било најбоље рјешење и за Србе и за муслимане. Нарочито ако у обзир узмемо међусобну упућеност једних на друге, као и међусобну „измијешаност” и у БиХ, и у Србији, и у Црној Гори, односно на територији такозваног Санџака. „Хисторијски споразум“ осигуравао је заједнички живот Срба и муслимана у једној држави, Југославији, без подјела и без одвајања ових народа, те без одвајања унутар тих народа. То би, дакле, значило да се Срби у БиХ не би одвајали од Срба у Србији, нити би се муслимани у БиХ одвајали од муслимана из такозваног Санџака као саставног дијела Србије.