KAMENOPIS

Novcic_u_fontani:
Ako te uprlja blato i otruje gorcina
oni to sigurno cine iz njima casnih pobuda.

Moralni zakon vode je: da udavi.
A vatre: da sagori sve sto joj je u zagrljaju.

Blatu je umetnost da blati. Gorcini da je zesca.
Oni u tome vide cistotu dobrih obicaja.

Sve ima svoj stvaralacki sjaj i krepost.
Sve ima etiku sopstvene prirode.

Tvoje je s kim si, kud prolazis i sta gutas.
I zato, sve sto ti je strano posmatraj

blagonaklono. Jer i tvoje je rasudjivanje,
jer i tvoje je delanje za nekog nasilje i bol.
Kliknite za proširenje...

Tachno. Jedno od najboljih Anticevih kazivanja....
 
opsada spokoja
borba bez sna
sta se dogadja
gubimo oboje
vatra je utihnula
i ljubav je usnula
probudi je dragi,
pre no sto vise nikad ne otvori oci,
jer bolno je
predati vetru
jednu bajku,
srecnu,a nedovrsenu....
 
Machak69:
Novcic_u_fontani:
Ako te uprlja blato i otruje gorcina
oni to sigurno cine iz njima casnih pobuda.

Moralni zakon vode je: da udavi.
A vatre: da sagori sve sto joj je u zagrljaju.

Blatu je umetnost da blati. Gorcini da je zesca.
Oni u tome vide cistotu dobrih obicaja.

Sve ima svoj stvaralacki sjaj i krepost.
Sve ima etiku sopstvene prirode.

Tvoje je s kim si, kud prolazis i sta gutas.
I zato, sve sto ti je strano posmatraj

blagonaklono. Jer i tvoje je rasudjivanje,
jer i tvoje je delanje za nekog nasilje i bol.
Kliknite za proširenje...

Tachno. Jedno od najboljih Anticevih kazivanja....
Kliknite za proširenje...
Da, upravo tako. Tako puno receno, u tako malo reci.
 
MSP
---

da je igra zamisljena da zabavlja djecu
to znate le l' da
a da na djeci ostaje
da mijenjaju stvari
i to znate je l' da
da drugi misle za vas
to vas ne smeta
navikli ste se
a da postoje zakoni jaci od propisanih
to ne znate
to su heroji govorili
kad su bili mali
lose
koga briga
maloumno
ponizavajuce
da je lijepo biti jak u krevetu i na pistolju
to smo culi je l' da
da je lijepo prevariti glupljeg od sebe
i to smo culi je l' da
a gledati trunku u tudjem oku
a ne vidjeti balvan u svom
i to znamo je l' da
a da je hrabrost braniti sebe od drugog
a cojstvo druge od sebe
e to...
a da su ljudi pingvini
pa kad jedan padne da ostali skacu
a da su ljudi dupini
pa da se nijemo dogovaraju
a da su ljudi ptice
pa kad odlete da zadnji svijecu gasi
a da nigdar nije a da nekak nije
i da nigdar ne bu a da nekak ne bu
e to se bute uvjerili
 
divlja-u-srcu:
Oba danasnja teksta pricaju o zidu. Poceo si da pricas o sebi! :)
Kliknite za proširenje...

Pa i dosad sam prichao o sebi - o sebi sa one strane zida. Danas - o sebi; sa ove strane zida..... :wink:

Nije bitno da li je nesto otvoreno ili zatvoreno; bitno je samo da li umes da udjes..... :?

Ljubim.
 
...Jednom sam verovao da sam pregazio svoj bol k'o plitak potok - lagano i skochno. Probudio sam se u vodi do vrata, boreci se za dah.

Nikada posle toga nisam ponovo potcenio bol. Ni moc sopstvenih zabluda.

Neke se rane nikad ne prebole, ti znas.....

Da, pocheo sam prichati o sebi; mozda sam rekao i previse. Dolazi vreme da se stane.

Uskoro cu otici odavde, ali hocu da znas jedno: ostavila si u meni trag, tvoje pisanje me je nagonilo na razmisljanje, tvoje nachin me je terao da se secam, i da osecam, i da mislim.

U mom opsenarskom postojanju na ovom virtuelnom ostrvu, jedina istina uvek je bila moja dusha.

Zapamti to, jer dusha je od Boga, i nije moje ni da je nudim, ni da je trampim...Moje je samo da "pokusam da prozivim ono sto je samo htelo da izadje iz mene..."

U tom pokusaju, Rech je bila moj Put.

A tvoj povremeni osmeh - potvrda...
 
Kad bih svoj zivot mogao ponovo da prozivim
pokusao bih u sledecem da napravim vise gresaka,
ne bih se trudio da budem tako savrsen,
opustio bih se vise.
Bio bih gluplji nego sto bejah, zaista
vrlo malo stvari bih ozbiljno shvatao.
Bio bih manji cistunac.
Vise bih se izlagao opasnostima, vise putovao,
vise sutona posmatrao, na vise planina popeo,
vise reka preplivao.
Isao bih na jos vise mesta na koja nikad nisam otisao,
jeo manje boba, a vise sladoleda,
imao vise stvarnih a manje izmisljenih problema.
Ja sam bio od onih sto je razumno i plodno
proziveo svaki minut svog zivota: imao sam,
jasno, i casaka radosti.

Ali, kad bih mogao nazad da se vratim,
tezio bih samo dobrim trenucima.
Jer, ako ne znate, zivot je od toga sacinjen,
od trenova samo; nemoj propustati sada.
Ja sam bio od onih sto nikada nikuda nisu isli bez
toplomera, termofora,
kisobrana i padobrana;
kad bih opet mogao da zivim,
laksi bih putovao.

Kada bih ponovo mogao da zivim,
s proleca bih poceo bosonog da hodam
i tako isao do kraja jeseni.
Vise bih se na vrtesci okretao,
vise sutona posmatrao i sa vise dece igrao,
kad bih zivot ponovo pred sobom imao.
 
Machak69:
...Jednom sam verovao da sam pregazio svoj bol k'o plitak potok - lagano i skochno. Probudio sam se u vodi do vrata, boreci se za dah.

Nikada posle toga nisam ponovo potcenio bol. Ni moc sopstvenih zabluda.

Neke se rane nikad ne prebole, ti znas.....

Da, pocheo sam prichati o sebi; mozda sam rekao i previse. Dolazi vreme da se stane.

Uskoro cu otici odavde, ali hocu da znas jedno: ostavila si u meni trag, tvoje pisanje me je nagonilo na razmisljanje, tvoje nachin me je terao da se secam, i da osecam, i da mislim.

U mom opsenarskom postojanju na ovom virtuelnom ostrvu, jedina istina uvek je bila moja dusha.

Zapamti to, jer dusha je od Boga, i nije moje ni da je nudim, ni da je trampim...Moje je samo da "pokusam da prozivim ono sto je samo htelo da izadje iz mene..."

U tom pokusaju, Rech je bila moj Put.

A tvoj povremeni osmeh - potvrda...
Kliknite za proširenje...

Dirnuo si me po ko zna koji put tamo gde treba! :)
A sad sam zanemela i mislim celu noc sta da ti odgovorim!
Ako mislis da ces tek tako da zbrises- CVRC! :P
 
Ko u ramenima oseca zemljinu tezhu
kao prikriveni bol,
pripada potomstvu onih sto su u drevna vremena
znali za vestinu lebdenja:

onoj potpuno drukcijoj vrsti nasih predaka,
ne ovih sto nas dosezu krvlju iznutra,
vec nekih prozracnih sto nas doticu samo spolja
usnama zlatnim kao vecnost.

To je taj rodoslov od kojeg smo nasledili
neizlecivo muchenje da mislimo.
I u amanet dobili zenicu sto ne sabira
i ne odasilje utiske,
nego je chulo sa iskustvima jednog sutra.

Jedno je: gledati vidom, a drugo: videti vid.

Tesko je danas i opisati te nase cudnovate pretke ...

............

U prevelikoj strasti da prevazidju sve sto tone
ispisivali su pesme u prostoru pomocu takvih dimenzija
koje nas dovode na samu ivicu panike.

Vec tada bili su: sutra. Vec tada bili su: mi.



PS. od tvog omiljenog M.A.! :)

 
Evo vam pesma ye..bala... vas pesma!

Znam, mora biti da je tako:

nikad se nismo sreli nas dvoje,
mada se tražimo podjednako
zbog sreće njene
i sreće moje.

Po obrazima vetar me mlati.
Čupa drveću žutu kosu.
U koji deo grada da svratim?

Dan je niz mutne ulice prosut.

Vucaram okolo dva prazna oka,
gledam u lica prolaznika.

Koga da pitam,
smešan i mokar,
zašto je nisam sreo nikad?

Il' je već bilo?
Trebalo korak?

Možda je sasvim do mene došla,
al' ja: za ugao skrenuo,
gorak,
a ona: ne znajući prošla.

Možda smo celu jesen obišli
u žudnji ludoj, podjednakoj,
a za korak se mimoišli?

Da. Mora biti da je tako.

I naravno, by M.A.
 

Jezik sam ptica razaznavao

i tajne ptičije odgonetao

biljke sam razumeo, i u noćima

prepisivao razgovor trava

tolike sam pesme ispisao

prepisujući rukopis vetra

uz more, u noći,u planini

tolike navoljnike saslušati umeo

i činiti im male radosti

bez napora, bez sebičnosti imalo

tolike sam dobrote i plemenitosti

umeo u druge utkati

a da i preveć ostane u meni

san sam s radošću na oči nanosio

i buđenju se kao drveće radovao

dok sam te imao…

 
Postoji mjesto

gdje je sutra danas

a danas jucer

gdje je vjecito proljece

i nikada nije hladno

gdje je bol nepoznata rijec

gdje je ljubav osjecaj koji nikada ne prestaje

gdje se pije iz caše ljubavi a jede se zrak

to je najljepše mjesto na citavom svijetu

gdje noc i dan prolaze nezapaženo

gdje suze teku samo zbog srece i radosti

gdje misli nisu zle i opake

kako mi je drago da sam našao to mjesto

neki ga traže cijeli život

neki ga traže i dva

ali kada ga nadu

tamo provode ostatak vjecnosti

jer to je mjesto mira i spokoja

to je...

to je zagrljaj voljene osobe
 
To je moj život, onaj odozgo,
onaj čistog povjetarca,
onaj posljednje ptice,
život zlatnih vrhova u tami!

To je moja sloboda, mirisati ružu,
sjeći hladnu vodu ludom rukom,
ogoliti drvored,
uzimati suncu njegovu vječnu svjetlost!
 
Ta ljubav

Tako silna

Tako drhtava

Tako nežna

Tako ocajna

Ta ljubav

Lepa kao dan

I ružna kao vreme

Ta ljubav tako stvarna

Ta ljubav tako divna

Tako srecna

Tako vesela

I tako jadno

Drhteci od straha ko dete u mraku

A tako sigurna u sebe

Ko neki spokojni covek u sred noci

Ta ljubav koja je izazivala strah kod drugih

Gonila ih da govore

I primoravala da blede

Ta ljubav vrebana

Jer te druge mi smo vrebali

Ganjani ranjavani gaženi, dotucavani,

poricani, zaboravljeni

Zato što smo tu istu ljubav mi ganjali ranjavali

gazili dotucavali, poricali, zaboravljali

Ta ljubav cela celcata

Još toliko živa

A sva ozarena

To je tvoja ljubav

To je moja ljubav

Ona koja je bila

To osecanje je uvek novo

I nije se izmenilo

Toliko stvarno kao neka biljka

Toliko drhtavo kao neka ptica

Toliko toplo i živo kao leto

Možemo oboje

Otici i vratiti se

Možemo zaboraviti

A zatim ponovo zaspati

Pa probuditi se patiti bditi

Pa ponovo zaspati

Sanjati i smrt

Zatim probuditi se, osmehnuti se, smejati se

I podmladiti se

Nasa ljubav zastaje tu

Tvrdoglava ko magare

živa ko želja

Svirepa kao secanje

Hladna kao kajanje

Nežna kao uspomena

Hladna kao mermer

Lepa kao dan

Nežna kao dete

Gleda nas smešeci se

I kazuje mnogo ne govoreci ništa

A ja je slusam drhteci

I vicem

Vicem za tebe

Vicem za sebe

I preklinjem te

Za tebe za sebe i za sve one koji se vole

I koji su se voleli

Da, ja im vicem

Za tebe za sebe i sve druge

Da ne znam

Ostani tu

Tu gde si

Gde bila si nekad

Ostani tu

Tu gde si

Gde si bila nekad

Ostani tu

Ne pomici se

Ne idi

Mi koji smo voleli

Mi smo te zaboravili

Ali ti nas ne zaboravi

Jer nemamo drugog do tebe na zemlji

Ne dopusti nam da postanemo hladni

Da se udaljavamo sve više

Odemo gde bilo

Daj nam znak da si živa

A mnogo kasnije na ivici nekog šipražja

U šumi uspomena

Iskrsni odjednom

Pruži nam ruku i spasi nas.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top