Kako biti pozitivan?

[Mali čičak]

Da ne bi otvarala novu temu, podicemo ovu.

Zove me muz prosli vikend potresen I prica. Zvao ga brat od tetke, teci naglo pozlilo, ima rak.
Svi lekari ga bukvalno otpisali.
Mm prica sa bratom skoro svaki dan, pruza mu podrsku itd...
Svi smo tuzni zbog toga ali se nadamo necem...

Ono sto zelim da vas pitam je sledece

Kako prihvatiti smrt roditelja?
Kako se to prezivi?

Kako izaci najzdravije po psihicko zdravlje posle tog soka?
Da li je zaista moguce proci to sve uz tugu I suze ili se neminovno zavrsi u nekom vidu depresije I lekova za smirenje?

 

[Vexy]

Meni je majka umrla pre 6 meseci.
Preživi se kako se mora.
Ne moram da opisujem koliko je bilo teško tim pre što je njena smrt bila neočekivana.
U jednom momentu sam uhvtila sebe
da me grize savest što sam, brinući o deci
na momenat zaboravila na njenu smrt odn, -- prihvatila njenu smrt malo lakše.
Al sam onda shvatila da je to ustvari normalno.
Teraš dalje i to je to.
Ona će uvek imati specijalno mesto u mom srcu.
Ostavila je traga na ovom svetu, ostavila je mnogo toga po čemu ćemo je pamtiti i ceniti.

 

[Tsuymish]

Da ne bi otvarala novu temu, podicemo ovu.

Zove me muz prosli vikend potresen I prica. Zvao ga brat od tetke, teci naglo pozlilo, ima rak.
Svi lekari ga bukvalno otpisali.
Mm prica sa bratom skoro svaki dan, pruza mu podrsku itd...
Svi smo tuzni zbog toga ali se nadamo necem...

Ono sto zelim da vas pitam je sledece

Kako prihvatiti smrt roditelja?
Kako se to prezivi?

Kako izaci najzdravije po psihicko zdravlje posle tog soka?
Da li je zaista moguce proci to sve uz tugu I suze ili se neminovno zavrsi u nekom vidu depresije I lekova za smirenje?

pa prezivi se
meni je tata umro pre skoro dve godine
a pre toga ga nisam videla 9 godina....namestilo se tako
bio je bolestan 3 puta i taj treci put nije pobedio...metastaza sa pluca(od prvog puta) na mozak otisla, po drugi put

da ne duzim sad o tome kako i zasto se nismo videli

prezivis
mene i danas proganja to sto ga nisam videla, tj sto nije on video mene(skajp ne racunam)....znam da mu je to jako tesko padalo
pred kraj vise nije znao ko sam...sa bratom mojim, pricao na engleskom jer je mislio da je neki doktor tamo
spremali smo se da odemo drugi brat i ja da ga vidimo
i na dan kad smo predali za pasose, javili su nam da je umro
ko ima decu,okrene se njima....lakse se podnese kad imas decu jer su ti ona vaznija i utehu trazis u njima...i nemas mnogo vremena da ocajavas jer imas obaveze

vise puta sam ga sanjala...evo bas pre neku noc
i svaki put je nekako sve stvarno,kao da je zaista tu
i svaki put placem
i svaki dan mislim na njega
i nedostaje mi uzasno

al eto prezivela sam
nema ga i sta cu...to je to

sve dok ide po redu, dobro je
cutis i plutash

 

[Mali čičak]

Meni tesko bude I dok citam ovo.
Uopste ne znam zasto sam tako osetljiva...

 

[Silvie]

Pitanje za one koji su prošli ili bili u ovakvoj situaciji.
Nedavno smo saznali da mama mora na operaciju... do danas nisam razmišljala o tome... ali danas me uhvatile neke tužne misli...

Kako se borite protiv toga?
Kada znate da vam neko od najbližih ide na operaciju kako uspevate(da li uopšte uspevate) ostati pozitivni i ne razmišljati negativno?
Kako oterati strah?

Moj tata je imao operaciju abdominalne aorte. Ja sam par dana pre toga gledala snimak. I bilo mi lakse
kao znam sta ce da rade, oni to stalno rade na vaskularnoj na Dedinju.
Ni u jednom trenutku nisam dala sebi da pomislim da se to moze zavrsiti drugacije nego uspesno.
Kad je stigao kuci i krenuo da se nonsalantno i neodgovorno ponasa htela sam da pomahnitam od straha,
jer ja sam znala sta su oni sve tamo prckali a on pojma nije imao.

 

[Tsuymish]

nas ceka operacija bebinog nepca
koliko sam bila u strahu, sad samo mislim da to obavimo sto pre i zavrsimo sa tim...ono kao na brzaka....opusteno...odemo i obavimo to
sad gledam da je drzim zdravu da ne bi to odlagali
i tako
malo na trenutak mi bude zao jer je mala al nece se ni secati
sad mi je najveca frka kako ce ona posle operacije bez cucle

 

[Tsuymish]

evo OPET joj je procureo nos
juce je popila zadnju dozu hemomicina....pre 5 dana je prestala bila da kaslje,hemomicin joj pomogao
i jutros neki virus
opet
i onda mi kazu sta si negativna, sta mracis,sta se nerviras,blablabla

 

[Miroslav Milovanovic]

Хвала свима онима који чине добро другима а посебно када спашавају туђе животе!

 

[Bad_Wolf]

Kuknjava a la "kako se prezivi" je tako ruzna, spram onih koji su umrli.

 

[Mali čičak]

Ne znam da li kod nas postoje neke podrske porodicama obolelih od raka?

Kad ti tako saopste I kad je sve jasno kao dan,
kako pomoci porodici?
Kako im pruziti podrsku?

Ja jako volim tetku mm-a, I verujem da je njoj najteze, ipak je ona sa njim 24/7, ona se brine o njemu I gleda sve to kroz sta prolazi, on je njen suprug, imaju bas lep brak, covek sa kojim je stvorila porodicu, ljubav njenog zivota, njen partner.
Kad se cujemo, ona je uvek na ivici suza, a ja se trudim da budem pozitivna... da ulijem nadu.
Da li je to laz sto ja radim?
Uopste ne znam koji je najbolji nacin pruzanja podrske I utehe u tim situacijama?

 

[Milan od Gruze]

Pitanje za one koji su prošli ili bili u ovakvoj situaciji.
Nedavno smo saznali da mama mora na operaciju... do danas nisam razmišljala o tome... ali danas me uhvatile neke tužne misli...

Kako se borite protiv toga?
Kada znate da vam neko od najbližih ide na operaciju kako uspevate(da li uopšte uspevate) ostati pozitivni i ne razmišljati negativno?
Kako oterati strah?

Odbaciti ga svaki put kada pokusa da ti se nametne.Prosto, jer je suvisan.Tugu takodje.
Oni odvlace paznju da pomognes majci ONOLIKO KOLIKO MOZES. Ne vise od toga.
Umesto da strahujes i tugujes ,nadji se majci da je ohrabris , a to ces moci samo ako si i sama hrabra.
Ako cinis sto je do tebe, nema razloga ni za strah ni za tugu.Priroda ide svojim tokom i sa tim treba biti pomiren.
Pripremi je za put.Pokajanje je ociscenje koje ce je rasteretiti.
Umesto sa strahom ljudi bi trebalo sa radoscu da idu na onaj svet.Treba se samo osloboditi greha.

 

[vanilin šećer]

Kako prihvatiti smrt roditelja?
Kako se to prezivi?
Da li je zaista moguce proci to sve uz tugu I suze ili se neminovno zavrsi u nekom vidu depresije I lekova za smirenje?

Pa čovek još nije umro. Uz savete lekara, život može da se prolongira na neko vreme..Nikad se ne zna. Kao što ni niko od nas ne može biti siguran šta će biti sa njim već sutra.
Zavisi i od stava bolesnika. Ako je on sam sebe već sahranio, kao što ste ga vi, maltene, onda ništa ne vredi.
Jeste da je dobro da se čovek nađe nekome u zlu, ali ne treba da remeti svoj život zarad pružanja 24-časovne podrške nekome. Odrasli su ljudi. Svako od nas ima svoj život i dovoljno svojih problema. Uostalom, postoje i lekari specijalisti koji reaguju na one koji ne mogu da prebole radom tuge.

 

[mali roker]

Uopste ne znam koji je najbolji nacin pruzanja podrske I utehe u tim situacijama?

Samo nastavi da budes pozitivna,povremeno joj ispricaj neku dogodovstinu sa Medom,saslusaj je,nekad je dovoljno samo saslusati drugu osobu i nista ne govoriti,a ako odes kod njih jedan zagrljaj vredi vise nego hiljadu reci.Iako zvuci bezveze ovaj savet kad odes kod njih u posetu pricati o obicnim svakodnevnim stvarima,ovo moze da vazi i za telefonski razgovor.

 

[hirajgoagain]

pa sta ima da razmisljas uopste... ako je reshila da ide nek ide i to ti je to

 

[Reckless]

Ne znam da li kod nas postoje neke podrske porodicama obolelih od raka?

Kad ti tako saopste I kad je sve jasno kao dan,
kako pomoci porodici?
Kako im pruziti podrsku?

Ja jako volim tetku mm-a, I verujem da je njoj najteze, ipak je ona sa njim 24/7, ona se brine o njemu I gleda sve to kroz sta prolazi, on je njen suprug, imaju bas lep brak, covek sa kojim je stvorila porodicu, ljubav njenog zivota, njen partner.
Kad se cujemo, ona je uvek na ivici suza, a ja se trudim da budem pozitivna... da ulijem nadu.
Da li je to laz sto ja radim?
Uopste ne znam koji je najbolji nacin pruzanja podrske I utehe u tim situacijama?

Da bi znala što da radiš, jako je bitno da znaš što NE treba da radiš.

Da svi imamo neku magičnu rečenicu koja će učinjeti da svako poslije nje bude srećan, svi bismo je tad izgovarali i niko onda ne bi bio tužan. Ali nemamo, već samo imamo surovu realnost da smo prolazni. Ono što ne treba da radiš jeste da se trudiš da utješiš nekoga, jer ne samo da nećeš uspjeti, već možeš napraviti samo gore. "Nemoj da plačeš", "Biće sve u redu", "Budi hrabra", i slična ohrabrivanja i motivacije zaboravi, zašto? Jer ona to već zna, ne samo to, to joj sigurno drugi govore, da od toga nastaje samo kotraefekat.

Šta treba raditi? Tebe drma kroz razgovor sa njom osjećaj krivice jer ona počne da priča o tome, rasplače se a ti u tom momentu nemaš što da joj kažeš. Tad ni ne treba da smišljaš magične riječi utjehe, već nauči da je slušaš. Ako ona plače dok priča sa tobom, njoj je već malo lakše što ima nekim da podijeli tugu. Tako da nemoj da je sputavaš u izbacivanju te energije. Manje pričaj, više slušaj. Ostani pozitivna, to je super, to njoj i treba ali isto tako budi svjesna svojih mogućnosti, budi tu iskrena prema sebi da joj tu ne možeš pomoći osim da je saslušaš, e tek kad to shvatiš ćeš joj zapravo i pomoći.

 

[mali roker]

Jednom sam isla kod mojih na selu,u susednom selu zivi tetka,volim da odem kod nje,teci je bio dijagosticiran rak,i pre nego sto sam otisla razmisljala sam sta da radim kako da se ponasam,i jedan poznanik mi je rekao samo budi opustena i normalno razgovaraj o svemu,zaboravi na operacije koje je imao,zaboravi da umire i da leka nema,ponasaj se kao i do sad,kad sam konacno otisla u prvom momentu nisam znala sta da kazem,posle par minuta razgovor je tekao normalno.
U jednom momentu dok sam isla u wc vidim u spavacoj sobi stoji harmonika,prisla sam joj i pomilovala je,neznam zasto ali ona se pokrenula i ispustila zvuk,teca koji je bio iza mene je to video i cuo,pomilovao me je po glavi,teca je ostao u sobu a ja se vratila u dnevni boravak,posle par minuta se vratio sa harmonikom,odsvirao je i otpevao par pesama onako iz duse.
Kasnije,kad sam se vracala kod mojih,tetka me je zagrlila i rekla hvala,davno u ovom delu kuce nije bilo muzike.
Tece vise nema i to je bio zadnji put da je uzeo harmoniku i zasvirao.

 

[Kamael]

Bionegativnima staviti jaram oko vrata. Ili mi ili oni. Covecanstvu je pruzena mogucnost izbora, odlucilo se za televizor.

 

[Silvie]

Ne znam da li kod nas postoje neke podrske porodicama obolelih od raka?

Kad ti tako saopste I kad je sve jasno kao dan,
kako pomoci porodici?
Kako im pruziti podrsku?

Ja jako volim tetku mm-a, I verujem da je njoj najteze, ipak je ona sa njim 24/7, ona se brine o njemu I gleda sve to kroz sta prolazi, on je njen suprug, imaju bas lep brak, covek sa kojim je stvorila porodicu, ljubav njenog zivota, njen partner.
Kad se cujemo, ona je uvek na ivici suza, a ja se trudim da budem pozitivna... da ulijem nadu.
Da li je to laz sto ja radim?
Uopste ne znam koji je najbolji nacin pruzanja podrske I utehe u tim situacijama?

Zapravo nema. Njoj je najvaznije da od tebe oseca ljubav i podrsku, a u kom formatu ti ces osetiti najbolje.
Utehe nema, ne moze se utesiti covek koji umire.
Onima koji imaju decu, unucice je lakse naravno.
Moj svekar je umro pre godinu dana, nepunih godinu se borio sa rakom, bio je srecan sto mu je unuce na putu i tuzan sto ga nece upoznati...

 

[Ribar]

Al sam onda shvatila da je to ustvari normalno.
Teraš dalje i to je to.
Ona će uvek imati specijalno mesto u mom srcu.
Ostavila je traga na ovom svetu, ostavila je mnogo toga po čemu ćemo je pamtiti i ceniti.

Razmišljaj o tome šta bi tvoj(i) roditelj(i) želeo(li).
Lično bih voleo kada "odem" da deca nastave svoj život kao da se ništa nije ni desilo!

 

[BGHighlander]

Pitanje za one koji su prošli ili bili u ovakvoj situaciji.
Nedavno smo saznali da mama mora na operaciju... do danas nisam razmišljala o tome... ali danas me uhvatile neke tužne misli...

Kako se borite protiv toga?
Kada znate da vam neko od najbližih ide na operaciju kako uspevate(da li uopšte uspevate) ostati pozitivni i ne razmišljati negativno?
Kako oterati strah?

Nikako. Nosi ga i ne predaj se