Kako biti pozitivan?

Svakako se nadate i molite za najbolje,da je sve u redu i to se mora produkovati....crne misli su bojazan....strah...al' budi jaka....oteraj strepnju....i zamjeni pozitivnom energijom ....zelim ti da sve bude u redu....da tvoja mama prebrodi sve junacki i Vi sa njom....:)
 
Prvo - moras biti jaka i raspolozena zbog nje. Drugo, moras pozitivno misliti, stalno sebi govoriti da ce sve biti u redu i da ce se tvoja majka izboriti sa tim, a dodatnu snagu cete joj davati vi.

Pre osam godina je moj otac prvi put operisan, a mi nismo ni zeleli da razmisljamo o tome da se nesto strasno moze desiti. Ja sam stalno imala na umu da je njemu najstrasnije i da to sto bih ja mozda mogla da osecam strah usled svog potencijalnog gubitka njemu nece pomoci. I bilo je sve u redu.

Sedam i po godina kasnije, kada se ponovo razboleo nevezano za predhodnu operaciju, su se desile mnoge stvari, na kraju je on prestao da se bori - i tada je bio kraj.

Daj mami snagu da se bori i time sto neces ni sama sa sobom ni na momenat misliti da ce nesto poci po zlu. Ona ce tvoju brigu osetiti i bice joj mnogo teze.

Nadam se da ce sve biti u redu. Drzim vam pesnice!
 
..moguce je da sam loshe razumela temu..
..ali biti zabrinut, chak i paranoisati i biti negativan po meni nije isto.. :confused:
..i nije mi najjasnija rechenica: nedavno samo saznali, ali ja do danas nisam mislila o tome.. :confused:
..a evo sad sam pochela da mislim pa sam negativna.. :confused:

..u svakom sluchaju, postavljachici ne moze da bude gore nego njenoj majci..
..a ona pita kako da pomogne sebi, da otera strah, da bude pozitivna..
..a ne shta da kaze, uradi, kako da se postavi, kako da njoj pruzi podrshku, mozda i pomoc.. :confused:
 
..a ona pita kako da pomogne sebi, da otera strah, da bude pozitivna..
..a ne shta da kaze, uradi, kako da se postavi, kako da njoj pruzi podrshku, mozda i pomoc..
Kliknite za proširenje...
Па, да би могла да помогне мајци, да јој пружи подршку и помоћ - мора прво да се избори са својим стањем и осећањима, зар не?
 
UnBesoDeDesayuno:
Tako sto ces da se sakupis da ne bi toj bliskoj osobi otezavala jos vise. I da prestanes da sazaljevas sebe.
Kliknite za proširenje...

To bi bilo to. Ali nemaju svi dovoljno emocionalne snage.. ili misle i veruju da nemaju, i ne umeju svi da se kontrolisu u takvim iznenadnim negativnim okolnostima bar ne na duze vreme, i da se sakupe kao sto rece i postave prioritete, emocije su prilicno zeznuta stvar. Takve situacije su strasno iscrpljujuce ali kao sto kazes, cilj uvek treba da je olaksavanje svakodnevnice obolele osobe koliko fizicki jos vise psihicki narocito jer su u takvim situacijama ranljivi i cini mi se da osim svog dostojanstva mnogo toga preispitavaju.. definitivno se slazem sa tobom da treba biti jak za sebe i njih.
 
Poslednja izmena:
maričičak:
Pitanje za one koji su prošli ili bili u ovakvoj situaciji.
Nedavno smo saznali da mama mora na operaciju... do danas nisam razmišljala o tome... ali danas me uhvatile neke tužne misli...

Kako se borite protiv toga?
Kada znate da vam neko od najbližih ide na operaciju kako uspevate(da li uopšte uspevate) ostati pozitivni i ne razmišljati negativno?
Kako oterati strah?
Kliknite za proširenje...

Mari ne znam da li ce ti ovo uopste pomoci, ali eto imam iskustvo sa istom situacijom. Otac je dobio dijagnozu raka pluca i nakon par dana je operisan, nismo ni imali vremena da pohvatamo konce ali trenutak kada su mi javili, znam tacno doba dana, sta sam imala na sebi, sta sam radila par trenutaka pre toga, ko mi je bio u blizini.. ma miris u vazduhu mogu da osetim, tako nesto se ne zaboravlja.

Elem, otisla sam kuci.. i sve je bilo mirno, on pribran, majka i sestra isto tako, sasvim normalna atmosfera. Da ne bih detaljisala previse, stvarno mislim da je to najbitnije, ne izolovati tu osobu suzama, patetikom, ne znam nekontrolisanim izlivima ljubavi, gegovima i slicno. Ne razmisljati negativno nikako, ni pod razno.

Strah. Postoji to je sigurno i sasvim normalno, ali moras da ga potisnes, jer se tako lako oseti i prenosi. Mi smo isle tom linijom, ti dani su bili isti kao i svaki drugi, samo sto smo odvojile vreme da provedemo sa njim nasamo, pricali smo, bili blizu, i tako. Ne postoji univerzalni recept, svi smo razliciti ali apsolutni prioritet ima ta osoba i moras je osluskivati i ponasati se kako te ona vodi, i neusiljeno je bodriti, podrzavati i ohrabrivati.

Nadam se.. verujem da ce sve biti u redu.
 
maričičak:
Pitanje za one koji su prošli ili bili u ovakvoj situaciji.
Nedavno smo saznali da mama mora na operaciju... do danas nisam razmišljala o tome... ali danas me uhvatile neke tužne misli...

Kako se borite protiv toga?
Kada znate da vam neko od najbližih ide na operaciju kako uspevate(da li uopšte uspevate) ostati pozitivni i ne razmišljati negativno?
Kako oterati strah?
Kliknite za proširenje...

Ti moraš ostati pozitivna i pribrana kad si okružena svojim najbližima.
Kad si sama plači, idi negde na neko svoje mesto gde se najlakše smiriš...
Za majku moraš biti vesela, nasmejana, izvor njene energije i radosti, jer njoj je sigurno teže nego tebi.
I sve strahove koje ti imaš, ima i ona, verovatno nekoliko puta uvećane.
Zato ti probaj da ne budeš negativna, da ne bi bar na tebe trošila energiju i još se za tebe dodatno brinula.
Moji roditelji su prošle godine ukupno bili više od 6 meseci u bolnici.
I imali su ukupno 8 zahvata pod anestezijama.
Svaka je bila jedna mala smrt u meni.
Svaki put je jedan mali deo mene umirao i ponovo oživljavao kad bi mi iz bolnice javili da su se probudili i da je sve ok.
Ali im nijednom nisam pokazala.
I stalno sam ih zezala.
I šalila se i na moj račun.
I pričala kojekakve gluposti.
Ne smeš razmišljati negativno.
Biće kako bude.
 
maričičak:
Pitanje za one koji su prošli ili bili u ovakvoj situaciji.
Nedavno smo saznali da mama mora na operaciju... do danas nisam razmišljala o tome... ali danas me uhvatile neke tužne misli...

Kako se borite protiv toga?
Kada znate da vam neko od najbližih ide na operaciju kako uspevate(da li uopšte uspevate) ostati pozitivni i ne razmišljati negativno?
Kako oterati strah?
Kliknite za proširenje...

Bila sam u slicnoj ili goroj situaciji (mada je svakom svoja muka najveca) - rekao mi je dr da moja beba od 2 meseca mora na operaciju, ali ce doci na red za nekoliko meseci (a do tad moze i da umre - njegove reci), a mogu i da je vodim privatno, ali ne zna da li to neko radi, jer je beba mala i problem je anestezije. Ako zanemarim nenormalno visoku cenu koju su mi trazili, bila sam ocajna sto moramo da donesemo odluku o tako malom stvoru - da cekamo drzavnu ustanovu i rizikujemo da se do tad desi najgore ili da odemo privatno, a sta ako se tamo nesto iskomplikuje? - taj dr nikad nece biti kriv, a moje dete je meni jedino. Ti si u situaciji da znas da je to nesto sto mora, da nema drugog nacina i da je ona svesna i da je prihvatila. Neko je vec napisao, i slazem se, da sve svoje strahove i strepnje ne pokazujes pred njom (pretpostavljam da ih ima i ona), ali nicim nece pomoci, odrasle ste osobe, svesne svega i bolje da vreme do tad ne provedete u grcu i panici.
 
november child:
..moguce je da sam loshe razumela temu..
..ali biti zabrinut, chak i paranoisati i biti negativan po meni nije isto.. :confused:
..i nije mi najjasnija rechenica: nedavno samo saznali, ali ja do danas nisam mislila o tome.. :confused:
..a evo sad sam pochela da mislim pa sam negativna.. :confused:

..u svakom sluchaju, postavljachici ne moze da bude gore nego njenoj majci..
..a ona pita kako da pomogne sebi, da otera strah, da bude pozitivna..
..a ne shta da kaze, uradi, kako da se postavi, kako da njoj pruzi podrshku, mozda i pomoc.. :confused:
Kliknite za proširenje...

Saznali smo pre manje od mesec dana...od tada, ja sam bila na odmoru, pa bolesna... pa slava i te gluposti... tek sam sad uspela doći sebi...
Hvala vam svima na podršci... mnogo mi znači...
Mama se već operisala, ali ja sam tad bila mala... znam samo da se teško budila iz anestezije...
Sada već ima 50tak god i svaka operacija je rizik ali dobro... neću više biti negativna... uvek govorim sebi, budi kao i uvek....

Hvala vam još jednom na odgovorima...
 
buđenje iz anestezije je najmanji problem u celoj priči (možda najneprijtniji)
moni su i otac i majka operisani i kad mislim o osećanjima vezanim za te situacije shvatam da je najveći strah bio pre sme operacije (saznanje da je operacije nophodna- ne zbog samog čina, nego zbog razloga koji do toga dovode, ) a i posle operacije dok se čeka rezultat sa patologije. Nekako se same operacije nisam plašila (možda i zato što je mm bio u sali, istin anije radio ali činjenica da je tu meni je bila kao neka sigurnost, mada je jasno da to nema veze. možda i zato što sam preko njega i puno prijatelj aokružena svakodnevnom pričama o tome, pa mi prosto postalo uobičajeno), ali konačnog ishoda sa patologije jesam. I posle u periodu od 5 god kada je mama morala na polugodišnje kontrole (fala bogu ni dijagnoza nije bila loša, ali što je sigurno sigurno je bolje kontrolisatI) svaka od tih kontrola me je više stresiral ano sam aoperacija.
Tada se trudim da kao budem OK, a ako baš ne mogu onda izbegavam rzgovor koji bi mogao da otkrije neraspoloženje i strah. A onda mi se povraća od muke i plačem.
Plačem u strahu od rezltata plačem kad vidim da su rezultati dobri
 
donamileva:
buđenje iz anestezije je najmanji problem u celoj priči (možda najneprijtniji)
moni su i otac i majka operisani i kad mislim o osećanjima vezanim za te situacije shvatam da je najveći strah bio pre sme operacije (saznanje da je operacije nophodna- ne zbog samog čina, nego zbog razloga koji do toga dovode, ) a i posle operacije dok se čeka rezultat sa patologije. Nekako se same operacije nisam plašila (možda i zato što je mm bio u sali, istin anije radio ali činjenica da je tu meni je bila kao neka sigurnost, mada je jasno da to nema veze. možda i zato što sam preko njega i puno prijatelj aokružena svakodnevnom pričama o tome, pa mi prosto postalo uobičajeno), ali konačnog ishoda sa patologije jesam. I posle u periodu od 5 god kada je mama morala na polugodišnje kontrole (fala bogu ni dijagnoza nije bila loša, ali što je sigurno sigurno je bolje kontrolisatI) svaka od tih kontrola me je više stresiral ano sam aoperacija.
Tada se trudim da kao budem OK, a ako baš ne mogu onda izbegavam rzgovor koji bi mogao da otkrije neraspoloženje i strah. A onda mi se povraća od muke i plačem.
Plačem u strahu od rezltata plačem kad vidim da su rezultati dobri
Kliknite za proširenje...

Meni se plače od tuge kad odemo kod jednog doktora, on kaže, dobro je to, nije hitno... sl. nedelje kod drugog, ona kaže, ovo je hitno, što pre operisati...
E sad ko je tu lud?!
Da sedneš i plačeš...
A kad je radila punkciju, da nije pitala da li treba operacija, niko joj ništa ne bi rekao, ni reči! Sve je morala izvlačiti od doktora.
Pa zar ne mogu bar te osnovne stvari da saopše! Šokirana sam!
Nije to kao da bira između andola i brufena, to je operacija!

Ja se bojim našeg zdravstva!!!
 
a sta bi bilo negativno, da ce da odapne.. pa mozda i hoce i to je realno.. i shta sad, mora neko da umre u nekom trenutku a obicno to roditelji obave pre dece... nishta posle se pati narednih deset godina a kad se prica o roditeljima pusti se suza. obavezno imati natushtenu facu u drustvu ali onako malo uzviseno, ili se smejati ali paziti da svi znaju da je bio smrtni sluchaj tako da mogu da se tiho dive kako je subjekat jak
 
hirajgoagain:
a sta bi bilo negativno, da ce da odapne.. pa mozda i hoce i to je realno.. i shta sad, mora neko da umre u nekom trenutku a obicno to roditelji obave pre dece... nishta posle se pati narednih deset godina a kad se prica o roditeljima pusti se suza. obavezno imati natushtenu facu u drustvu ali onako malo uzviseno, ili se smejati ali paziti da svi znaju da je bio smrtni sluchaj tako da mogu da se tiho dive kako je subjekat jak
Kliknite za proširenje...

Tvoja možda odapne... moja je živa i zdrava!!!z:plez:
 
maričičak:
Tvoja možda odapne... moja je živa i zdrava!!!z:plez:
Kliknite za proširenje...

Наравно! И треба да буде још дуго жива и здрава, и треба тако и да мислиш!
Није лако, али оно што ја увек кажем, над живим људима се не сме плакати, треба увек мислити да ће бити добро, и тада и хоће!

Слично сам прошла пре две године са мамом, пре неколико година са татом, свакако да ми није било лако, али ја кажем,, Биће добро, јер мора да буде!'' И буде.

Прошле године,мој муж је био у таквом стању да су лекари рекли да се не надам.
Ја сам им рекла да чуда постоје, и да ће мој драги то и доказати. И јесте!z:)

Можда је тешко да будеш позитивна, али немој бити негативна, пружи јој подршку, нашали се, прихвати озбиљно њену забринутост, нека не мисли да те је баш брига, али не тугуј!

Ништа ти ново не рекох, али дајем подршку! z:kiss:
 
pokusaj i ovako : Januar je najdepresivnij mesec po statistici..Ide lepse vreme vise svetlosti toplote. Ide prolece a tad sve pocinje novi zivot pa se i bolesni ljudi lakse opravljaju ,rane lakse zarstaju.uzmi i obzir da uvek i ma gorih stvari i nadaj se najboljem !
 
Eto i ja da ti napisem da moras da budes uz nju, da je hrabris, da oseti da nije sama, da je voljena i da joj neprestano govoris da ce sve da bude u redu.
U avgustu moj otac se operisao. Imao je uvecanu stitnu zlezdu, bilo je povuci-potegni, hoce li, nece li na operaciju - hoce li izdrzati, hoce li se probuditi posle zahvata.
Nismo znali ni da li je ta izraslina na vratu benigna ili maligna.
Ispostavilo se da je benigna, ali glasne zice su mu vec bile ,,napadnute,, zato sto ih je ta izraslina pritiskivala i on vise nema glas kakav je nekad imao. I ne cuje na jedno uvo. I ima bruh. I ima neku maglinu na jednom od tih bubrega koji mu ne rade i to sve mora da operise. Ma vise sistemskih bolesti ga je snaslo... Uzas jedan. A ima preko sedamdeset godina.
Jos je i izgubio funkciju bubrega, hvata ga panika skoro svakog dana od smrti, ima te napade anksioznosti, zeli da umre, a opet mu se zivi, tri puta nedeljno ide na dijalizu po tri, cetiri sata, pa to je strasno prvo za njega, a zatim i za ostale clanove porodice.
Mi pokusavamo da budemo ,,pozitivne,, ali je to potpuno nemoguce u njegovom slucaju.
On ne zeli da se pomiri sa svojom bolescu, cesto prica da ce prestati da ide na dijalizu, a to bi znacilo samo jedno...
Mozete da zamislite kako je tesko imati takvog coveka u kuci, ne smemo da se nasalimo, jer on odmah pocne da se ljuti na nas, urla kako ga sve boli, kune nas sve i zeli da se i mi oko njega razbolimo kao sto je on bolestan... cak i gore bolesti pominje.
Mi znamo da sa njim nesto i psihicki nije u redu, osim sto je fizicki bolestan, ali nema nacina da mu se pomogne. Odbija da poseti psihijatra, mada ima uput.
Kod tebe je sigurno drugacije, jer ovo sto se desava u mojoj kuci, ne dao Bog nikome.
Sve najbolje tebi i tvojoj mami od srca.
 
@maricicak, ne boj se anestezije - ona je sada mnogo bolja nego kada si ti bila mala.
Hiruzi se jedino plase embolije koja se moze javiti posle operacije, ali postoje preventivne mere koje se primenjuju da se i ta opasnost svede na najmanju meru - tako da tebi ostaje samo da si jednostavno uz mamu, da joj se nadjes i sl.
Naravno, kao sto ti je vec receno, hirurga biraj dobrog, ako to ikako mozes.

Seti se da se mnoge zene koje su bas u godinama tvoje mame operisu lepote radi - jeste da je to meni krajnje cudno, ali pisem da shvatis da godine tvoje mame i nisu neke velike godine za operaciju.
Jedino da dijagnoza koju ima mama nije neka mnogo teska, a za ostalo ne brini.

@brbljiva kiso, mnogo me je potresao text o tvome bolesnom ocu.... koji niti moze da zivi, niti moze da umre, a vi koji ga gledate patite zajedno sa njim.... zelim ti mnogo snage i strpljena u toj zaista teskoj situaciji...
 
onaona:
@maricicak, ne boj se anestezije - ona je sada mnogo bolja nego kada si ti bila mala.
Hiruzi se jedino plase embolije koja se moze javiti posle operacije, ali postoje preventivne mere koje se primenjuju da se i ta opasnost svede na najmanju meru - tako da tebi ostaje samo da si jednostavno uz mamu, da joj se nadjes i sl.
Naravno, kao sto ti je vec receno, hirurga biraj dobrog, ako to ikako mozes.

Seti se da se mnoge zene koje su bas u godinama tvoje mame operisu lepote radi - jeste da je to meni krajnje cudno, ali pisem da shvatis da godine tvoje mame i nisu neke velike godine za operaciju.
Jedino da dijagnoza koju ima mama nije neka mnogo teska, a za ostalo ne brini.

@brbljiva kiso, mnogo me je potresao text o tvome bolesnom ocu.... koji niti moze da zivi, niti moze da umre, a vi koji ga gledate patite zajedno sa njim.... zelim ti mnogo snage i strpljena u toj zaista teskoj situaciji...
Kliknite za proširenje...

onaona, da li bi mogla da mi objasniš šta je embolija?
Hvala unapred...
Još nešto me zanima... kako znati koji je najbolji doktor?
U Kamenici ih ima toliko da ne znam koji je kakav... neki kažu ovaj je dobar... neki onaj... kako se odlučiti?
 
Mama ide u Kamenicu?
Kazu da je to odlicna ustanova! Tamo su se lecili (i operisali i vec dugo idu redovno na kontrole) moji rpdjaci, bracni par (ali ne znam koji lekari su ih operisali - i to kancer na prostati a ujni na dojci, oboje su tada imali oko 70, a sada su blizu 80tim god zivota, pa ti vidi).

Ja sam isla iz Bgda (gde zivim) u N.Sad (pre jedno 3-4 god) u jednu privatnu bolnicu samo zbog jednog hirurga za koga sam cula da je odlican u laparoskopskim operacijama.
NIkom od bliskih nisma rekla da idem (samo je moj dragi bio samnom). :)
Jedino sto sam se iznenadila kako lekari U Bgd-u ne vole lekare u N.Sadu - o, sujeto!!!

Znaci, cujes sta pricaju za tog lekara.... mada ako je dobra ustanova, onda ne znam (mada...moj neko blizak je pre 25god operisan na vma u Bgdu kod jednog ocajno loseg hirurga pa je pre par god. morao da ponovi operaciju, ovoga puta smo samo gledali da je to hirurg koji nije preterano star (kao onaj prosli) i koji svaki dan vrsi operacije te ima rutinu.

Embolija je kada se odvoji negde u krvnim sudovima ugrusak i zaglavi se ili u plucima ili u srcu ili u mozgu, daleko bilo.
Ali, ne birni, pre operacije se zato daju odredjeni lekovi (obicno putem inekcije) koji malo razrede krvi i tako se deluje preventivno na to.
Takodje se cesto i noge obaviju ili zavojem ili specijalnim carapama - ali to samo AKO lekari procene da je potrebno (meni su stavljali carape, mom rodjaku nisu stavljali nista, a on je stariji od mene).
Naravno, ti majci o tome ne pricaj nista, sto da se opterecuje bespotrebno.
Ja sam ti to napisala jer se ljudi uvek plase anestezije,a to nije bas tako.
Da dodam da je embolija posebno opasna ako se radi liposukcija jer se i mast moze tako zaglaviti, a vidis i sama koliko njih to radi samo lepote radi... the...

Takodje je vazno da joj se nadjes posle operacije - da tu tacno postuje ono sto joj kazu da treba da postuje.
Tako da to ima sve svoje: i vreme pre operacije i posle - i sve to lepo ispostovati, tj ponasati se kako se savetuje i - ne brini nista, vec se nadji uz majku i nesto radi rukama jer ces tako smanjiti svoju unutrasnju napetost.
Veliki pozdrav ti saljem
 
Poslednja izmena:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Z
Kako bi mlade naucili da pijuckaju alkohol uz hranu?
Odgovora
4
Pregleda
284
georgejune
georgejune
Z
Kako bi objektivno zastitili vasu decu od nasilja u skoli, ima li nacina za to?
2 3
Odgovora
50
Pregleda
1.153
Пилипенда
Пилипенда

Back
Top