Коштуница је можда једини политички лидер који је националне и државне интересе знао да стави испред страначких и личних, један од ретких који се није обогатио кроз политику.
Доста сам лутао у својим опредељењима, док нисам схватио да не треба посматрати само политичке идеје, већ и људе који их спроводе, а узгред и идеје ДСС су ми поприлично блиске.
Мало ко би онако расписао ванредне изборе, у тренутцима када има немали део власти у својим рукама. Такође, ДСС је једна од ретких економско десних странака, странка која се од почетка залагала за приватизацију, када су многи још увек трубили о социјалистичком начину привређивања, једина анти-комунистичка странка у Србији, странка демохришћанске оријентације. У кризним штабовима, сменама успешних директора после 2000-те, ДСС је понајмање учествовао. ДСС је странка која није посезала за реваншизмом.
И овај пут је Коштуница направио добру анализу. Србија не треба да по сваку цену јури чланство у ЕУ. Прво зато што ни сама ЕУ није вољна да интегрише нове чланице, а као друго јер имамо отворен проблем са ЕУ око Косова и Метохије. Такође сматрам да о свим спорним питањима Србија треба да разговара са ЕУ, да види да ли они уоште имају вољу да нас прме, под којим условима, да ли су ти услови за нас прихватљиви ? После тога треба да на бази рационалних критеријума одлучимо да ли желимо да наставимо евро-интеграције, ако су оне још увек могуће. Ако би се на референдуму појавило питање о ЕУ, гласао бих за али само уколико нисмо условљени Косовом и Метохијом. Без КиМ, не долази у обзир.