Izbirljivi,probirljivi...

sunasceJeca:
Kada odete u goste,kod svojih prijatelja,rodbine,kod svojih roditelja na rucak,veceru...Da li pojeete i ono sto vam se ne dopada,a da ne uvredite domacina/domacicu? Da li izvoljevate ili govorite ono tipa :"Ja bas tu supu ne volim,bas ovaj kolac ne volim sa orasima,zasto u varivu ima luka" itd. ...
Sto bi rekli,da li u gostima "brljate"kao klinci ili i pojedete ono sto kuci nikada ne biste,jer prosto to ne volite da jedete?
Pa,da cujemo....:)
Kliknite za proširenje...

Svi moji poznanici i prijatelji znaju da sam ja vegeterijanac, i da nikada ne pijem kafu i alkohol. Apsolutno ne pravim nikakve ustupke po tom pitanju, jer smatram da je moje lično pravo da se opredelim šta ću uneti u svoje telo, a šta ne.

Sve ostalo dolazi u obzir, ako me posluži, ok. Ako me ne posluži, opet ok.
U poseti sam da se družim, a ne da žderem i pijem ;).

A i inače su, po mom mišljenju, problematične osobe koje osobu cene prema tome koliko su jele i da li su jele... mislim da malo ta neodvojivost jela i druženja treba da popusti, da se ne shvata toliko fanatično da gost mora da počisti sve što se nađe ispred njega. Ne treba toliko biti na telesnom nivou i nivou želudca... ima i dubljih poenti druženja i poseta.
 
_Look_Of_Expectancy_:
Ako nesto ne jedem, nema sanse da pojedem i na to ne gledam kao uvredu. Polazim od sebe, kad mi dodje neko i ponudim mu nesto sto ne voli ok, razumem ga. Radije cu ostati gladna nego jesti ono sto ne volim ali nikad necu gundjati sto nesto nije po mom ukusu.
Kliknite za proširenje...

Slažem se :)
Nema šta da se gunđa, naravno, uvek treba poštovati dobru volju domaćina/domaćice... ali nema potrebe ni da tretiramo sebe kao kantu za otpatke, pa da na silu trpamo u nju svašta ...
 
aha, sad neko može da ti kaže da je svašta nečiji trud i hrana koju on jede ili jede većina ljudi...reći za hranu i nečiji trud da je za kantu baš i nije pristojno...
dobro je što najčešće idemo kod ljudi i dolaze nam u goste oni koje poznajemo..inače bi bilo nesporazuma...
 
He, nisam dugo bio na takvim okupljanjima tipa 4h efektivnog jela i pica ali to nema veze sa hranom.. A kada sam posecivao te manifestacije jeo sam sve jer nisam izbirljiv. Moglo bi se cak reci da sam lak za odrzavanje. Mozda zato sto sam samac pa me mrzi da kuvam i jedem uglavnom suvu hranu. Pa mi onda svaka kasika, sem one za obucu, dodje kao premija. Tako da kazem jedem sve sto se ponudi jer znam da dugo nece biti kuvanog na stolu.:whistling:
 
Хм..лепа тема.. :)

Па кад се деси да једем код неког, прво дискретно "снимим" шта је на столу, па узмем оно што ми је познато. За непозната јела питам, шта је и од чега је, ако има састојке које не волим, не узимам. Нисам зановетало, и не волим да критикујем туђи рад, ако ми се не свиђа, не једем, ако ми се допада укус, једем без устручавања. Према томе, не може да се деси да ме домаћин "малтретира" са претераним нуткањем...или да чак каже..па ууузмиии, ништа нисии јеоо.. :mrgreen:

Када сам ја домаћин, не дајем гостима послужење својевољно, већ понудим па чекам да "примим поруџбину" ...а кад ми кажу, "ма дај било шта" :evil: пукнем! Дакле, увек чекам да се гост изјасни хоће ли кафу, пиће...док се не одлучи, ништа не дајем :)
 
moonja:
aha, sad neko može da ti kaže da je svašta nečiji trud i hrana koju on jede ili jede većina ljudi...reći za hranu i nečiji trud da je za kantu baš i nije pristojno...
.
Kliknite za proširenje...

Pa, neke stvari koje su mi poturali pod nos sa stavom "jjeeeddddiiii jedddddddiiii makarrr na sillluu" i jesu za smeće, jer čak i da je hrana manje više ok, taj stav čini tu hranu odvratnom.

A i stvari koje ne jedem inače (meso, riba, itd), kad bih unela u sebe, apsolutno bih sebe tretirala kao kantu za smeće. Ma koliko se to nekom čini da nije u redu, to je nasilje prema sopstvenom organizmu, trpati u njega nešto što mu nikako ne odgovara.

To nema veze sa trudom domaćice, jer, svi kod kojih dolazim znaju da ne dolazim kod njih da se najedem i napijem već prevashodno da se družim, pa se ne "muče" spremajući. ako i nešto kuvaju, to rade opušteno, jer to vole, a ne pod maskom nekog truda i mučeništva, da bi posle jadikovali ako se ne pojede količina koju su oni zamislili.

Kao što rekoh, okružujem se ljudima kojima taj telesni nivo NIJE na prvom mestu ;).
 
Pa, neke stvari koje su mi poturali pod nos sa stavom "jjeeeddddiiii jedddddddiiii makarrr na sillluu" i jesu za smeće, jer čak i da je hrana manje više ok, taj stav čini tu hranu odvratnom.

A i stvari koje ne jedem inače (meso, riba, itd), kad bih unela u sebe, apsolutno bih sebe tretirala kao kantu za smeće. Ma koliko se to nekom čini da nije u redu, to je nasilje prema sopstvenom organizmu, trpati u njega nešto što mu nikako ne odgovara.

To nema veze sa trudom domaćice, jer, svi kod kojih dolazim znaju da ne dolazim kod njih da se najedem i napijem već prevashodno da se družim, pa se ne "muče" spremajući. ako i nešto kuvaju, to rade opušteno, jer to vole, a ne pod maskom nekog truda i mučeništva, da bi posle jadikovali ako se ne pojede količina koju su oni zamislili.

Kao što rekoh, okružujem se ljudima kojima taj telesni nivo NIJE na prvom mestu
Kliknite za proširenje...


ljudi se ne druže sa drugim zbog hrane, to je valjda jasno i ne idu u kučne posete da bi jeli i pili... i to nije srpska tradicija i običaji da se gost posluži......postoji već jedna ovakva tema... ljudi mogu da se druže i u parku, biblioteci..nije važno...i, ti, naravno, ako želiš, ideš u vegetarijanske ili veganske restorane, nisam ispratio šta sve ne jedeš. onda, jednostavno ni gostima ne spemaš ono što oni vole, nego isključuvo pratiš svoju kuhinju, koja nekome može da bude hrana za kontejner. apsolutno nešto što ne bi nikad jeli...
 
moonja:
onda, jednostavno ni gostima ne spemaš ono što oni vole, nego isključuvo pratiš svoju kuhinju, koja nekome može da bude hrana za kontejner. apsolutno nešto što ne bi nikad jeli...
Kliknite za proširenje...

Nije baš tako:).
I u pravu si, nekima se ne svidja moja kuhinja. Ali NIKAD ne bih terala ljude da to jedu, kao što si rekao da "isključivo pratim svoju kuhinju", ako im se ne dopada.

Baš sam se setila slučaja... moj drug je navratio do mene, i imala sam halavu u kući (slatkiš od griza i voća, sa rogačem) i ponudim mu i on hoće...i lepo vidim da mu se ne dopada to, onako, kao da jede na silu, guta ko riba na suvom.... Znam da neko ili voli ili ne voli halavu (malo je egzotična).
ja mu kažem otvoreno.. čoveče, ako ti se ne svidja, nemoj jesti :) ..
On odahne i kaže "dobro je, da si neka moja rođaka, odma' bi se naljutila.." ..
Eto šta radi kod nas taj kult ždranja. Ne vidim zašto bi čovek morao da jede slatkiš koji sam pravila ako mu se ne dopada. Naravno da se nisam uvredila. Nego ga lepo pitam hoće li nešto drugo i šta, pa mu to i poslužim:) i mirna bačka..
 
Valeria:
Nije baš tako:).
I u pravu si, nekima se ne svidja moja kuhinja. Ali NIKAD ne bih terala ljude da to jedu, kao što si rekao da "isključivo pratim svoju kuhinju", ako im se ne dopada.

Baš sam se setila slučaja... moj drug je navratio do mene, i imala sam halavu u kući (slatkiš od griza i voća, sa rogačem) i ponudim mu i on hoće...i lepo vidim da mu se ne dopada to, onako, kao da jede na silu, guta ko riba na suvom.... Znam da neko ili voli ili ne voli halavu (malo je egzotična).
ja mu kažem otvoreno.. čoveče, ako ti se ne svidja, nemoj jesti :) ..
On odahne i kaže "dobro je, da si neka moja rođaka, odma' bi se naljutila.." ..
Eto šta radi kod nas taj kult ždranja. Ne vidim zašto bi čovek morao da jede slatkiš koji sam pravila ako mu se ne dopada. Naravno da se nisam uvredila. Nego ga lepo pitam hoće li nešto drugo i šta, pa mu to i poslužim:) i mirna bačka..
Kliknite za proširenje...

e, to sam hteo da čujem ..sad se skroz razumemo.. ;)
imam drugaricu koja je baš vegan, čak je i aktivista. naravno da ono što nas spaja nisu moje pečenje i njen rogač, recimo.. več druge, mnogo važnije stvari. ali uvek nešto kupim ili spremim što ona voli...ne trudim se, nego je to nešto prirodno... ( :
 
unsaie ♀:
kada sam bila mala, imala sam obicaj da komad prsuta isjecem na desetine i onda pojedem samo one djelove tih desetina koji su skroz crveni
sada mi vise niko ne uvaljuje meso na tanjir neko vrjeme sam se vadila i na to da drzim djetu ali nakon dezerta se lako vidi nda to nije slucaj :mrgreen:

mislim da je nutkanje gostiju nekulturno, odbijanja jela je neizbjezna posledica
Kliknite za proširenje...

ja i danas jedem tako:rumenko:
 
Valeria:
Nije baš tako:).
I u pravu si, nekima se ne svidja moja kuhinja. Ali NIKAD ne bih terala ljude da to jedu, kao što si rekao da "isključivo pratim svoju kuhinju", ako im se ne dopada.

Baš sam se setila slučaja... moj drug je navratio do mene, i imala sam halavu u kući (slatkiš od griza i voća, sa rogačem) i ponudim mu i on hoće...i lepo vidim da mu se ne dopada to, onako, kao da jede na silu, guta ko riba na suvom.... Znam da neko ili voli ili ne voli halavu (malo je egzotična).
ja mu kažem otvoreno.. čoveče, ako ti se ne svidja, nemoj jesti :) ..
On odahne i kaže "dobro je, da si neka moja rođaka, odma' bi se naljutila.." ..
Eto šta radi kod nas taj kult ždranja. Ne vidim zašto bi čovek morao da jede slatkiš koji sam pravila ako mu se ne dopada. Naravno da se nisam uvredila. Nego ga lepo pitam hoće li nešto drugo i šta, pa mu to i poslužim:) i mirna bačka..
Kliknite za proširenje...

Нема то везе ни са каквим ''култом ждрања'', него са схватањем гостопримства. И мислим да је тако и у неким другим крајевима света, не само у Србији...
 
Иначе, и сама сам се често љутила на једну другарицу моје деце. :confused:

Дете је стално улазило у кухињу (била је 3-4. разред), подизала поклопце, завиривала у шерпе, стално питала шта имамо за ручак-вечеру...:confused: Онда јој ја кажем да имамо то и то и питам је хоће ли да једе са нама. Она увек хоће, сипа пун тањир, све избрљави и размаже и онда остави две трећине непоједене! Ваљда је имала само ''гладне очи''....:roll:

Једном сам питала хоће ли сендвич. Рекла је да хоће, гледала је како га правим, а онда, кад је села да једе, извукла саламицу са тог сендвича и фљеснула је назад на тацну са гадљивом фацом:''Ја ово не волиииим!''

Е, тад сам јој очитала буквицу! :mrgreen:
 
Hellen:
Нема то везе ни са каквим ''култом ждрања'', него са схватањем гостопримства. И мислим да је тако и у неким другим крајевима света, не само у Србији...
Kliknite za proširenje...

da ne samo u srbiji...ali sve jedno mi je...
ako se ja kao srpkinja ne vredjam sto neko ne jede sta sam kupila, spremila, namenila...onda sto bi se neko drugi vredjao sto ja ne jedem kod njega...
 
ZvezdanKa:
da ne samo u srbiji...ali sve jedno mi je...
ako se ja kao srpkinja ne vredjam sto neko ne jede sta sam kupila, spremila, namenila...onda sto bi se neko drugi vredjao sto ja ne jedem kod njega...
Kliknite za proširenje...

Да, наравно, заборавих да нагласим да је и мени сасвим ок да неко нешто не жели или не воли. И сама умем (на леп начин) да одбијем нешто што ми се не једе.;)
Али, разумем да се домаћин осећа мало безвезе ако, на пример, неко одбије да се било чиме послужи у његовој кући.
 
Hellen:
Нема то везе ни са каквим ''култом ждрања'', него са схватањем гостопримства. И мислим да је тако и у неким другим крајевима света, не само у Србији...
Kliknite za proširenje...

Gostoprimstvo je samo po sebi sasvim u redu i poželjno, ali kad kažem "kult ždranja", mislim na iskarikirano gostoprimstvo pri čemu se i ne obraća pažnja na to šta gost zapravo želi i šta mu je potrebno, već se maltretira sa nutkanjem.

Primer: kad sam bila mala vodili su me po kojekakvim porodičnim okupljanjima. Na jednom od njih, bilo je svega i svačega, neki rođendan je bio u pitanju, i ja sam se lepo poslužila.. Nakon što sam se zasitila, odstavila sam tanjir, na šta se jedan rođak obrušio na mene "što neću još da jedem", jer "sam jela ko vrabac", pa ću "da uvredim domaćicu"...
..ja sam odvratila, zar treba da se prežderem do prase da bi domaćica bila zadovoljna?? I naravno, ispala sam nepristojna, pošto to nisam rekla uz osmeh, kao pošalicu, već onako rezignirano...kakva sam već bila, dugog jezika ...Jako sam se iznervirala i više nisu mogli da me tek tako nateraju da idem na takva okupljanja:). Šta će mi takvo gostoprimstvo..
 
Nisam probirljiva što se tiče hrane,tako da me je lako ugostiti.Ali...

Pre nekoliko godina,jedan čovek koji poslovno sarađuje sa mojim mužem,pozove nas na ručak.On i moj muž su se poznavali nekoliko godina unazad i sarađivali,ali ja ga nisam nikada lično upoznala.

Spremimo se mi,odemo,pronađemo kuću i baš u tom momentu iz neke pečenjare doneli pečeno jagnje našem domaćinu.Vidim ja da će za ručak biti jagnjetina koju ja ne jedem.:mrgreen:

Dočekao nas on i njegova porodica kao rod najrođeniji.Polomiše se oko nas,kao da smo Bogovi sišli sa neba.I pomislim ja:"Ma ima domaćice da jedeš tu jagnjetinu,pa kako ti bilo."Gde ću sada pred nepoznatim ljudima da kažem da ne jedem,kada očigledno ništa drugo nisu spremili,pa bolje da bude neprijatno meni,nego njima.

Probam ja to meso,onako oprezno,kad ono...Hm,pa nije to tako ni loše.Ručam ja fino i ostanem živa.

Od tada,kada mogu da biram meso,uvek bude jagnjetina...
 
Zadovoljna domacica:
Nisam probirljiva što se tiče hrane,tako da me je lako ugostiti.Ali...

Pre nekoliko godina,jedan čovek koji poslovno sarađuje sa mojim mužem,pozove nas na ručak.On i moj muž su se poznavali nekoliko godina unazad i sarađivali,ali ja ga nisam nikada lično upoznala.

Spremimo se mi,odemo,pronađemo kuću i baš u tom momentu iz neke pečenjare doneli pečeno jagnje našem domaćinu.Vidim ja da će za ručak biti jagnjetina koju ja ne jedem.:mrgreen:

Dočekao nas on i njegova porodica kao rod najrođeniji.Polomiše se oko nas,kao da smo Bogovi sišli sa neba.I pomislim ja:"Ma ima domaćice da jedeš tu jagnjetinu,pa kako ti bilo."Gde ću sada pred nepoznatim ljudima da kažem da ne jedem,kada očigledno ništa drugo nisu spremili,pa bolje da bude neprijatno meni,nego njima.

Probam ja to meso,onako oprezno,kad ono...Hm,pa nije to tako ni loše.Ručam ja fino i ostanem živa.

Od tada,kada mogu da biram meso,uvek bude jagnjetina...
Kliknite za proširenje...

slično sam ja prošla kad sam bila u gostiam kod moje baba- tetke
pravi ona pitu ja pričam sa njom i naravno vidim kako ona pravi i muva ona nešt, muva, mulja....pih mislim se ja, ovo ćemo jesti samo iz kuroazije
....lepšu pitu nisam jela:mrgreen:
inače nisam jako izbirljiva u gostima, a ni inače:mrgreen:
 
Одем ја 1983. код једне другарице у Витез (градић између Зенице и Травника). Спавала сам пар дана код ње.
Она је муслиманка, све у кући традиционално: седи се доле, једе се за се за сећијом...мени све то било некако егзотично...:D
Кад сам допутовала (путовала возом целу ноћ) дочекају ме кафом. Ја клинка, тек завршила 8. разред, јако се разумем у пијење кафе :lol:, ал ајд.
Кафа реткааааа, па слаткаааа...ужас! :sad2: Ја попијем реда ради, једна филџан кафе, спустим на сећију, а они мени опет налију. Ја опет попијем, они ми опет налију....:confused: Тек после треће шоље ми рекоше да је требало да окренем филџан наопако, да то значи да нећу више....:lol:
Ај добро.
Питају ме да ли волим чорбицу. Волим. Донесу чорбицу од зеља, све нешто тамно зелено плива по њој...:sad2: Једем ја, ал виде они да нешто баш и не уживам. Кажу:''Добро, немој да се мучиш, сад ће нене донијети питу, волиш питу?'' Ја одахнем - коначно ћу јести нешто конкретно, после све оне кафетине... Кад - загирзем питу, а оно унутра та иста зелена травуљина! :lol: Пита зељаница!

...Е, тек касније, ваљда с годинама, заволела сам и све те керефеке од зеља...али ми је то тада све деловало некако егзотично и необично! :)

Не знам зашто сам ово написала, али понело ме сећање...:)
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top