Узевши да неретко криво преносиш туће речи, ваљало би када би овде приложио шта је тачно Шевељов написао.
Не видим како би се могла утврдити таква хронологија, и није јасно шта желиш рећи.
Грешиш ако мислиш да су то дословно најранији одрази, јер се "бугарски" одрази, као и сви остали, изводе из геминатних африката *tj > *tć, *dj > *ddź. Ово је, чини ми се, још један од твојих покушаја "бугаризације" прасловенског језика.
Ако, пак, само желиш рећи да су то најранији посведочени одрази, не знам јеси ли у праву, био или не био, то свакако није заиста важно.
Што се панонског словенског дијалекта тиче, у мађарском језику налазимо нпр. и megye и mesgye.
О том Хелимски пише:
"двойственность типа megye/mezsgye имеет диалектную, а не хронологическую природу, причем вариант с рефлексом болгарского типа признается по крайней мере неболее поздним, чем вариант с gy"
Такође каже да је могуће следеће:
"Согласно традиционной интерпретации, слова с zsd, st наместе слав. *dj, *tj считаются болгаризмами, а слова с gy, ty - заимствованиями сербохорватско-словенского типа (см.[Ашбот 1902: 247-266; Моог 1962: 273] и др.). Не отвергаяв принципе такой возможности - или, точнее, возможноститого, что славянские диалекты восточной и западной части Венгрии имели разные рефлексы *dj, *tj - отметим, что подобная неоднозначность может получить и чисто фонетическое объяснение. Рефлексы типа zsd, st обнаруживаются только после краткого гласного (mostoha, mezsgye, nyüst, pest, rozsda) , рефлексы gу , ty - всегда после долгого гласного {batya, garágya, kutya, malágy,*malágya,*parátya, szegye ) и в двух случаях в качестве варианта после краткого гласного (megye, ragya). В положении после славянского носового гласного dj отражено как gу (Iengyel), tj как cs (lenocse, szerencse.). Данное распределение можноинтерпретировать как указание на то, что в ПаннС *dj, *tj имели "промежуточное" произношение типа žd' , št', (через подобную промежуточную стадию должны были, вероятно, пройтии диалекты болгарского типа), и при передаче в венгерском языке слабый преконсонантный призвук стирался в позициипосле долгого гласного и, как правило, усиливался до полного согласного в позиции после краткого гласного."