. Je li došao ko iz Srbije da se bori na Carevom Lazu, Martinićima, Krusima?...
Ne postoji istorijski podatak da je bilo koji Srbijanac učestvovao u navedenim bitkama, već sve sami rodni Crnogorci. Naravno, ove bitke su se ticale sudbine Crne Gore, a ne sudbine Srbije, stoga je svaki dalji komentar o (ne)učestvovanju Srbijanaca u našim bitkama - suvišan. Čudimo se, kako to da se ne zapitate: zašto smo branili odstupnicu srbijanskoj vojsci, na Mojkovcu, ako nijesmo isti narod?
10. Zašto Petar I Sveti, nije učestvovao u I srpskom ustanku, iako ga je Karađorđe nekoliko puta pismom pozivao da se priključi I srpskom ustanku?
Iz istog razloga zbog kojeg mnogo puta Srbijanci nijesu željeli da pomognu i učestvuju u Hercegovačkom ustanku (jer je Hercegovina bila crnogorska interesna sfera)... Ovo Vaše pitanje naravno ima za svrhu da priopšti kako Crnogorci ne mogu biti Srbi, pošto nijesu učestvovali u Prvom i Drugom srpskom ustanku, zar ne? Ipak, zaboravljate gospodine Popoviću da u spomenutim ustancima nijesu učestvovali ni Srbi iz Vojvodine, ni Srbi iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske... Da li to znači, gospodine Popoviću, da ni oni nijesu Srbi? To što su spomenuti ustanci u istoriografiji zabilježeni kao srpski, a ne kao srbijanski, ima veze sa tendencioznom potrebom države Srbije da drži tapiju nad cijelim srpstvom, i poistovjećuje srpstvo sa Srbijom, i to na bazi izraženog hegemonističkog diskursa.
11. Zašto Petar I i Marko Miljanov nikad i nikako nijesu htjeli svoj jezik da nazovu srpskim?
Evo nekoliko citata Petra I:
''И не чудите се, мој драги оче архимандрите. Ми смо Срби такови, не знадемо нити хоћемо знати друго, нако један другога гонити и у несрећу и у безчест постављати, и што који више ради за добро општенародње, то се више завист против њега вооружава, која у српском народу, како и у греческом, гордост царује.''
(Poslanica arhimandritu Arseniju Gagoviću, 31.avgust 1804. godine)
''Ја знам ваше биће и состојаније и вашу убоштину и сиромаштину у коју се находите, али је оно српска Црква свега славеносерпскога народа и мати свијех српскијех цркавах у коју су патријари наши стојали и коју су цари наши оградили. Тога ради, љубезна браћо, не одреците се по својој јакости, колико је кому могуће милостиње и помоћи у оноју светују обитељ приложит, да је откупите и сохраните од разоренија, да и вас Бог сохрани од свакога зла и од сваке биједе и напасти.''
(Poslanica Crnogorcima i Brđanima, 1822. godine)
Posljednje riječi Svetog Petra Cetinjskog: ‘’Збогом слободне горе, и не увенула ви слава доклен траје свијета и вијека! Благодат Божија по сриједи вас и свега рода србска! Поведите ме у моју одају, да мирно мој дух предам вишњему промислу.’’
(Povjestnica Crne Gore, 1850. godine)
Što se tiče Marka Miljanova (koji je inače bio i član DRUŠTVA SRPSKIH PISACA):
Njegova zadnja napisana rečenica bila je: ''Као Куч мрем прилично срећан, а као Србин несрећан и незадовољан, јер сви Срби нијесу на окупу''
- Из писма војводи Пеку Павловићу:
'' Ти знаш о чам је био наш говор, којега ни не бјеше доста даном и ноћем. Највиши говор и муке бјеу ни ране српске од Косова. Тешко је срцу гледат и једну душу ђе се мучи кад се помоћ не може, а не оволики народ што му се вјекови мучења као године бројати могу. Ове неисказане муке кад набрајасмо с доста дружине, разгађасмо како ћемо и(х) брзо осветит и наше српство створити (...) Ево да речем коју о злој судбини нашој. Откад смо се један другоме испред очи изгубили, мој Пеко, ја сам ти ослабио. С тобом и с Јолем растанак побркао ме да ни тужет не умијем за ране одавно мученога српскога народа које су и земљи дотужиле (...) Мислио сам: тамо ће Пеко сердара Јола наћ који су једну мисао за отаџбину носили и душа један другоме били. Мислио сам: Тамо су научена браћа који ће умјет извојеват српску срећу на поље књижевно и бојно. Срби су се кадри били покажеват сабјом у руке, али без поља науке - рома и слијепа и(м) је срећа била (...) Нећемо туђина за учитеља нако за пријатеља. Ако ни ваљане - ваљаћемо му. За севап ништа. Ваља се на себе надат. А све на добро слути. Српска краљевина напредује. Црна Гора и Брда вазда су готови били. И сад су. Па ко да ни сад срећи смета! Српски је народ раскинуо ланце ропства из најдубље таме кад је своје вође пред собом видио. Данас је српство, божом помоћи, да се сила на њега спотакне а не ситница да га побрка и замами. Откуд наш народ у ово вријеме а трпи међусобњи безобразлук (...) О мене се разноси глас по народу да ћу издат отаџбину. Чува ме стража да не утечем у турско или Аустрију, али Србију. Војвоцко сам име изгубио, бог да га прости, но сам изгубио и оно што се не може изгубит, а то је презиме моије старије: не зовем се Поповић, ни Касомовић, но Касаповић! Али, ја нећу ово, но сам примио моје старо презиме Дрекаловић, па мир бог'. Радит о добру, а не стрецат од зла! Мене је, Пеко, жа ово за мене што ти напомену(х) - доста имаш бриге да ти не придајем (...) Код свега овога што реко(х) и што би још има оваквога рећ, осуђивао сам себе и тебе с млогијема - да ми Срби нећемо умјет вјерни бити ни послужит како треба господара ни отаџбину, зашто смо више ми тога дужни но други. Мислио сам, и сад мислим, натрпио се српски народ зулумћара и нажелио господара који ће му измет учињет да му зора сине. Красне наде, да ме не превари! Код све моје сретње наде и љубави према Књазу, Пеко, сад морам гледат и слушат ђе се говори о моме господару, којега сам, ако се не варам, преко љубио. Нијесам мога вјероват да ћу жив слушат да се то о њему говори. Највише га његови тајни послужитељи разносе, којијема не може чојек с правом стат на пут да не лају и не чине што не ваља пред простијем народом, који што чује то и вјерује (...) Ово ти је, Пеко, постојанство твога Марка. Ја сад себе браним од онога за којега сам мислио да ми за њега ваља живјет и мријет, у све бит прије његов па тек послије мој. То сам држао за дужност, да сви живимо за њега, а он за српство, па сви роду на службу...''
12. Zašto u Crnoj Gori nije postojala zastava sa 4S prije 1918.?
Zato što su ocila srbijanski državni simbol. Odgovor na ovu temu je preciziran u pitanju br. 8.
13. Zašto cetinjski i manastir Ostrog nemaju kupole kao Gračanica, Žiča, Ravanica..., zašto su drugačijeg arhitektonskog stila, ako smo isti narod?
Zato što je Cetinjski manastir rađen primorskim stilom, a manastir Ostrog jedinstvenim i autentičnim, dok su Gračanica, Žiča i Ravanica rađene vizantijskim stilom. Ipak, gospodine Popoviću, nijesu Cetinjski i Ostroški manastiri jedini u Crnoj Gori. Dva najstarija crnogorska manastira su Morača (1215.) i Đurđevi Stupovi (1213.), kod Berana. I jedan i drugi imaju kupole, i jedan i drugi su rađeni vizantijskim stilom. Znači li ovo gospodine Popoviću da su Moračani i Vasojevići jedan narod, a Cetinjani i Banjani drugi? Pokušaj da napravite korelaciju između nacionalne pripadnosti Crnogoraca i arhitektonskih stilova manastira u koje idu, je u najmanju ruku besmislen.
14. Zašto u 13. vijeku Domentijan, učenik i biograf Svetog Save, Jadransko more zove - Dukljansko more? Da nije podlijegao strašnoj propagandi DANU?
Zato što se država koja je izlazila na to more zvala Duklja... Gdje Vi tu vidite indikativnost podatka, u kontekstu priče o nacionalnoj identifikaciji Crnogoraca? Vjerovatno u površnoj konkluziji tipa: da smo Srbi, Domentijan bi rekao da je to ‘’srpsko more’’. Gospodine Popoviću, molimo Vas, razdvojite geografiju, istoriju i politiku.
15. Da li su Crnogorci isti narod sa srpskim narodom koji je prikazan u filmu Zona Zamfirova?
Da li su Vojvođani, Beograđani ili Banjalučani isti narod sa onim koji je prikazan u filmu Zona Zamfirova? Gospodine Popoviću, pitanja su Vam smiješna!
16. Zašto je 1927. u Beogradu Gorski Vijenac preveden na srpski jezik?
Gorski Vijenac 1927. godine nije preveden na srpski, već je jezik u njemu osavremenjen, radi lakšeg razumijevanja. Isto se desilo i sa Stankovićevom ‘’Koštanom’’ (koja je pisana arhaičnim jezikom). Ne može se prevoditi na srpski jezik djelo čovjeka koji je u posveti episkopu Nikiforu, 1833. godine, zapisao:
"Ime mi je vjeroljub, prezime mi rodoljub. Crnu Goru, rodnu grudu kamen paše odasvuda. Srpski pišem i zborim svakom gromko govorim: narodnosti mi srbinska, um i duša slavjanska."
Gospodine Popoviću, nadamo se da smo makar minimalno uspjeli da Vam pojasnimo Vaš izvorni identitet, koji ste očigledno zaboravili (u odnosu na onaj izBorni).
Srdačan pozdrav,
IZVORNI CRNOGORSKI ZELENAŠI
P.S.Neka ovi neo-drljevićevci nekako pošalju odgovore gospodinu Popoviću. Bojimo se da ne spava dobro, usljed nedostatka istih. NISAM USPEO DA NA DRUGI NACIN POSTAVIM ,PA SAM KOPIRAO NADAM SE DA MI NIKO NECE ZAMERITI ...
