Ubrzaj se malo, ceo život će ti proći, a ostaćeš neobrazovan.
Gle čuda, pagani poštuju životinje.
Kakvo iznenađenje.
Sad si nam oči otvorio.
Uzgred jedan od načina kojim se utvrđuje starost kod rgoate marve su upravo rogovi.
Koliko nemaš pojma o životu.
I još jednom vidimo da pagani poštuju sav živi svet, uključujući i životinje.
Da li to tebi smeta?
Ti bi više voleo da se bezobzirno uništava sve živo?
Nekako me taj tvoj stav, imajući u vidu kakve nastrane sajtove posećuješ ne iznenađuje.
Пошто сам ти указао на неке ствари видим да си почео да напредујеш.
Ево сад прочитај ово. Овде ти је само закључак из једне обимне студије о паганским песмама, али ту су ти наведени скоро сви пагански иницијастички обреди. Изворно има 33 песме, што значи да има и 33 иницијастичла степена. То се односи на цео живот од рођења до смрти, али се изводи у току једног дана. (али ти то већ знаш ти си паган
)
У средишњем делу овог рада сачињена је идеалтипска дескрипција.
краљичког обреда, у којој су реконструисане и анализиране све важније фазе
његовог извођења: од припрема за ритуални опход села, па до коначног
распуштања краљичке групе. Приликом анализе нарочита се пажња поклања
елементима женских иницијација, као и радњама везаним за култ плодности,
чија је исконска сврха видљива тек на основу овако реконструисаног тока
извођења обреда.
Унутар свих побројаних етапа извођења ритуалних радњи, текстови
краљичких песама наводе се оним редом којим се хронолошки изводе током
одвијања обреда. На тај начин садржина песама (текст) доводи се у директну
везу са контекстом извођења. При том се издвајају две велике групе песама: 1)
песме које су у директној вези са самим обредом и 2) песме које учеснице
краљичке групе изводе укућанима током одвијања ритуалне игре пред њиховим
домом.
У прву групу убрајају се текстови у којима учеснице краљичке групе
певају о себи и сопственим ритуалним активностима током читавог обредног
процеса, а које су, у складу с тим, углавном испеване у првом лицу множине
(Ми идемо (...) и сл.). Овакве песме краљице изводе у следећим ситуцијама:
приликом поласка у ритуални опход из заједничке куће, док иду улицом (путем
између два дома), у дворишту (двору) појединих кућа, у пролазу поред куће у
којој неће да их приме, приликом сусрета две краљичке групе, при повратку
(најчешће) краљевој кући, када обедују за заједничком трпезом и на крају, при
коначном разилажењу обредне групе. У тим песмама оне коментаришу
(описују) ритуалне радње које изводе у одређеном тренутку (нпр. описују
облачење свечане ношње или кићење цвећем и зеленилом главних обредних
актера) или се дају упутства одређеним учесницама (краљу и барјактару да се
поклоне на крају своје игре пред укућанима; да се у име целе групе захвале за
дарове који су примиле од домаћина и сл.). Осим што се у својим песмама
учеснице обредне групе директно обраћају једне другима, оне то раде и када су
у питању нека друга лица са којима долазе у контакт приликом опхода села. То
могу бити чланице супарничке обредне групе (уколико се сретну са њима),
којима упућују погрдне песме (ругалице) или претње, затим домаћини пред
чијом кућом играју и којима, путем својих песама, објашњавају како би требали
да их дочекају, угосте и дарују. На крају, у својој песми краљице се обраћају и
мајци једне од учесница (обично краља), у чијој кући су заједно боравиле током
припрема за извођење обреда и из које су кренуле у опход. Будући да су овакве
песме најдиректније повезане са одговарајућим ритуалним активностима, неки
примери су драгоцени и зато што пружају додатне информације о начину
извођења краљичког обреда.
Знатан број песама из прве групе посвећен је и опису пута (углавном
имагинарног) по ком се креће краљичка поворка током трајања опхода. Док
певају овакве песме, краљице заправо иду по краткој путањи (најчешће делу
улице) између суседних кућа. При том је уочљиво да у овом опису доминирају
универзалне представе о бинарној подели света (в. Байбурин, 1993: 183). У
складу с тим, и простор је уњима јасно разграничен на свој/освојен/који припада
људима, што је дом из кога крећу и у који се враћају чланице опходне групе, али
и дом њихових домаћина, као и село; и на туђ/нељудски, који је описан као
простор који је ближи дому - перивој, виноград, сад, или као некултивисани
простор у коме расту самоникле биљке (смиљево поље, зелена ливада, јаруге,
луг, чуброва гора, јелова гора), док се на крају налазе велика водена
пространства, као што је река/Дунав или море /Црно/Црвено.
Описана подела простора функционише и на акционалном плану, будући
да краљице обавезно прекидају извођење ових (тзв. уличних) песама у тренутку
кад стигну до капије првог дома, чак и ако неку од њих нису испевале до краја.
Извођење ових песама настављају поново тек по завршетку обредних радњи у
дому, када напусте двориште, а значајно је и да сваку од тих песама изводе од
њеног почетка, без обзира на ком су је месту претходно прекинуле. Тако се и на
овај начин наглашава да је улаз (капија/врата) у дом граница између свог и
туђег света. Описани поступак понавља се приликом уласка/изласка из сваког
дома који посећују, па се таквим непрестаним варирањем теме проласка
краљичке опходне поворке кроз међусобно потпуно опречна пространства,
наглашава њихова способност повезивања овог/ људског и оног/ божанског
света. Толико инсистирање на описима међупростора од једног до другог дома
(лиминалне зоне), истовремено је повезано и са одговарајућим биолошким и
социјалним статусом учесница краљичке обредне поворке, које су по правилу
биле девојке предбрачног узраста, односно, лица која управо пролазе кроз
иницијацију као неопходну припрему за брак. Приликом проласка кроз
поменути простор, учеснице краљичке поворке успешно савлађују чак и његове
најудаљеније и најопасније сегменте, да би потом, враћајући се у село, донеле у
њега нови живот, што се симболично представља кићењем и ношењем
различитог биља коме се у традиционалној култури приписује изузетна
заштитна снага. На овај начин оне доказују да су, проласком кроз сакрални свет,
као и сви други посвећеници, стекле извесна магијске моћи, које користе за
добробит читаве заједнице.
Судећи по разматраним песмама, краљице се крећу по кружној путањи,
будући да се излазак из сваког дома у њиховим песмама третира на потпуно
исти начин: као пут од центра, од свог простора ка периферији, ка туђем, а
одатле поново ка центру, ка свом. Прављењем таквог круга изражава се идеја о
потреби повезивања читавог пространства и ритуалног потврђивање граница
освојеног/свог простора, на које треба да се протегне магијска заштита (Толстая,
1996: 98 – 99). Тиме се потврђује теза да је у обредном тексту најприсутнији
поступак превођења основних идеја ритуала на језик просторних односа
(Байбурин, 1993: 183).
