GUBITAK JEDNOG OD RODITELJA

Moj tata je umro pre 7 godina, kada sam ja imala 25, sestra 18, mama 47 .... On je imao 55 godina. Odjednom je pao, prepuklo srce u grudima i kraj. To je bio najteži dan u mom životu... i dan danas mi je teško kada se toga setim.
Crninu sam nosila 40 dana i više nisam mogla ... opterećivala me je, činila me je sputanom da nastavim život dalje, ljudi su me sažaljevali i gledali kao jadnicu .... Crnina mi je bila obeležje koje nisam želela .... činjenica da mi je neko umro .... činjenica koju nisam htela da prihvatim.

Ja sam za mog tatu bila izuzetno vezana i njegova smrt je u moj život donela samo pustoš... iza njega smo ostale nas tri da prebrodimo krize, svadje i sve što smrt jednog člana porodice donosi. Jedno je sigurno, posle njega, nikad više ništa nije bilo isto.
 
KAZU PSIHOLOZI,PSIHIJATRI I SVI KOJI SE BAVE LJUDSKOM PSIHOM NA BILO KOJI NACIN DA JE PRVI STADIJUM PRIHVATANJE,TJ,SHVATITI DA JE ZIVOT TEZAK I DA PITANJA TIPA ZASTO BAS MENI,NJEMU,JOJ NE VREDE JER ZASTO NE BAS MENI,NJEMU,NJOJ.LAKO JE RECI SVE TO,I DOK PISEM NE MOGU DA SE POMIRIM SA CINJENICOM ,MISLIM DA NIKAD NECU MOCI... KAZU TREBA SNAGE,IZVLACIM JE IZ NE ZNAM NI JA CEGA VISE DA PREGRMIM JOS JEDAN SAT,DAN,MESEC,KAKO JE NJEMU NE SMEM NI DA ZAMISLIM...NAVODNO METASTAZA JOS NIJE KRENULA,MADA JE IMAO INDIKACIJE TOGA PRE NEKI DAN,DOKTORI CEKAJU SKENERE I SL,BILO STA OPIPLJIVO DA BI MRDNULI PRSTOM I ....MA STA RECI,VEROVATNO SI PROSLA KROZ SVE TE TORTURE DOKTORA PA ZNAS O CEMU PRICAM,DAN,DVA TAMO,OVAMO,STA MARI........NI U JEDNOJ KNJIZI,UDZBENIKU,UPUTU NEMA GARANCIJE NI ZA STA,NITI UPUTSTVA KAKO IZDRZATI NASMEJAN I NA ULICI I NA POSLU I PRED SVIM LJUDIMA SVETA I U OPSTE PITAM SE KOLIKA JE CENA DANASNJEG OSMEHA MOG,TVOG,BILO CIJEG....
 
oliverac:
KAZU PSIHOLOZI,PSIHIJATRI I SVI KOJI SE BAVE LJUDSKOM PSIHOM NA BILO KOJI NACIN DA JE PRVI STADIJUM PRIHVATANJE,TJ,SHVATITI DA JE ZIVOT TEZAK I DA PITANJA TIPA ZASTO BAS MENI,NJEMU,JOJ NE VREDE JER ZASTO NE BAS MENI,NJEMU,NJOJ.LAKO JE RECI SVE TO,I DOK PISEM NE MOGU DA SE POMIRIM SA CINJENICOM ,MISLIM DA NIKAD NECU MOCI... KAZU TREBA SNAGE,IZVLACIM JE IZ NE ZNAM NI JA CEGA VISE DA PREGRMIM JOS JEDAN SAT,DAN,MESEC,KAKO JE NJEMU NE SMEM NI DA ZAMISLIM...NAVODNO METASTAZA JOS NIJE KRENULA,MADA JE IMAO INDIKACIJE TOGA PRE NEKI DAN,DOKTORI CEKAJU SKENERE I SL,BILO STA OPIPLJIVO DA BI MRDNULI PRSTOM I ....MA STA RECI,VEROVATNO SI PROSLA KROZ SVE TE TORTURE DOKTORA PA ZNAS O CEMU PRICAM,DAN,DVA TAMO,OVAMO,STA MARI........NI U JEDNOJ KNJIZI,UDZBENIKU,UPUTU NEMA GARANCIJE NI ZA STA,NITI UPUTSTVA KAKO IZDRZATI NASMEJAN I NA ULICI I NA POSLU I PRED SVIM LJUDIMA SVETA I U OPSTE PITAM SE KOLIKA JE CENA DANASNJEG OSMEHA MOG,TVOG,BILO CIJEG....
Kliknite za proširenje...
Potpisujem, pogotovu ovo na kraju...mnogo snage treba da bi i disala u ovim trenutcima a tek ostalo..strasno je
 
U početku lekari jedno 2,3 meseca nisu mogli kod mame da otkriju da ima tumor!Oticala je uporno svako jutro,najviše lice i nisu znali šta je razlog.Na kraju su je poslali na snimanje pluća i onda su ga primetili.Poslali su je gore u Kamenicu u institut i tamo su daljnim pregledima otkrili da je on metastazirao na vratnom delu i da zato otiče jer glava nije dobijala dovoljnu količinu krvi.Tad je počela terapija:zračenje i hemoterapija,jer ta vrsta raka se ne operiše.Sa prvim zračenjem uspeli su da ga unište na vratnom delu,a posle su nastavili sa hemoterapijom i zračenjem.Ne znam broja koliko je mama za to vreme hemoterapija primila.Bila je velik borac,htela je da živi,da ga pobedi.
Ipak izgubila je bitku na kraju ko i mnogi drugi.Davali su joj na početku samo 6 meseci najviše,ali eto ona je živela skoro 2,5 godine.
Jako je teško živeti dalje posle toga.Stalno imam osećaj da mi nešto fali i jako sam se promenula.Cenu našeg osmeha znaju oni koji su to sve isto prošli,ona se sa ničim ne može uporediti,naš osmeh nema cenu.Kad smo i najveseliji u nekim trenucima taj bol se oseća.Na bilo koji način tražim neki trag od nje,pitam se kako bi to ona uradila,šta bi rekla kad vidi nešto,kako bi se osećala da sad zna da sam uspela u nečemu ili nisam,da me izkritikuje kako sam nešto uradila,da me pohvali,..........
Uglavnom imam osećaj da je stalno tu negde pored mene!Tako bi je zagrlila snažno i izljubila,Volim da slušam muziku koju je ona volela osećam da mi je onda još bliža.
 
Izvini sto ovim opet kopam po bolnim secanjima,tema je takva a ja kako joj se primicem sve vise pokusavam da se privikavam na ideju njegovog odlaska,"NE IDE MOJ MILANE,OTISLI SMO U "...za sad jedino mogu da svaki slobodni trenutak provodim uz njega i maksimalno mu se posvetim,imam utisak da ga tek sada upoznajem kako treba...*******,najteza stvar u zivotu je nemocnost da bilo kako utices na situaciju ,sta da vam kazem ljudi,hvala na podrsci,borite se,kao i svi mi ostali...I UVEK UZ OSMEH...OBAVEZNO....BAS ZATO STO NEMA CENU PODELITE GA SA NEKIM KO NEMA VASU SNAGU....bar se ja trudim tako da radim
 
Moja majkica je umrla sa tek napunjenih 57god. pre 3 godine, bila je veoma bolesna. Ja sem se takodje "pripremala" na to i mislila intimno da kada dodje momenat ostacu na nogama jaka, naravno zabluda, bila sam jako tek toliko da ocu i sestri dam tih teskih dana oko sahrane podrsku, a onda polako vracajuci se svakodnevnom zivotu polako je dolazila destruktivna bol, toliko je jedan period bila jaka da me je kostala i fizicke bolesti. Posle su dosle suze, mislila sam kako sam uopste sposovna da stvorim toliku kolicinu suza, kako se izlivao moj jad tako je i bol jenjavalo, prisutan je i danas da se nelazemo i bice u meni dok god sam i ja ziva. Ali ono sto je najace u meni je moja potreba za izgubljenom majkom, jedino sa njom sam jos bila dete, jedinu od nje sam dobijala bezuslovnu ljubav i podrsku, jedino taj odnos po meni nije uslovljen nijednim vidom trgovine. A mozda sam ja imala tu srecu da imam bas takvog roditelj i da se ucim kakva ja da budem majka. Imam i utehu kada je mom detetu tesko i kada mu pruzam podrsku iz njega izadje tako jednostavno "majka je cudo", tada sam sigurna da moja mama zivi kroz mene i cini me boljom.
Takodje dragi moji jedina izvesna stvar je da cemo jednoga dane svi mi krenuti istim putem, ako je za utehu ??
 
Nema na čemu da se izvinjavaš oliverac.Ne kopaš ti po bolnim sećanjima,taj bol je uvek prisutan nekad manje nekad više.Živim sa tim.Svi mi na kraju naučimo da živimo sa tim.
Da u pravu si da bi oni želeli da idemo napred junkie.
Ostao mi je tata.Mnogo sam sad više vezana za njega nego pre.A tako isto i moja deca,pogotovu ćerka.
 
Razumem te,prošla sam sve to.Čekaju te još mnogo gore stvari.
Moja mama je želela da umre kući.Tata i ja smo zadnje dve nedelje se smenjivali kod nje.Tražila sam slobodne dane da bi bila sa njom.Tad mi je sve jedno bilo da li ću izgubiti posao ili ne,želela sam samo da budem pored nje.
Ono nije normalno bilo,kojom brzinom mi je otišla.
Gledam je kako kopni,a ne mogu da joj pomognem.
 
dragoslava:
Razumem te,prošla sam sve to.Čekaju te još mnogo gore stvari.
Moja mama je želela da umre kući.Tata i ja smo zadnje dve nedelje se smenjivali kod nje.Tražila sam slobodne dane da bi bila sa njom.Tad mi je sve jedno bilo da li ću izgubiti posao ili ne,želela sam samo da budem pored nje.
Ono nije normalno bilo,kojom brzinom mi je otišla.
Gledam je kako kopni,a ne mogu da joj pomognem.
Kliknite za proširenje...

Hvala na razumevanju,lakse je pricati sa nekim ko je prosao isto pa razume tu agoniju,molim boga samo da se sve brzo zavrsi kad do toga dodje,da nema jake bolove,mozda je olaksanje sto je otislo na mozak jer postoji sansa da padne u komu brzo i tako zavrsi.Boze,kako ovo morbidno zvuci,zeleti roditelju da padne u komu...to znate samo vi,vi koji ste imali istu nesrecu ,vi koji stalno prozivljavate iste trenutke u nedogled,vi,cija su srca ophrvana bolom kao prvog dana,vi i ja...hvala svima
 
Nema na čemu!
Znaš ako je metastazirao na mozgu već,onda postoje promene reakcija,tačno će se videti koji deo mozga je napao.Mojoj mami je otkazala prvo desna strana tela(jadna mislila je da je šlog udario),onda je jedno vreme tvrdila da je trujemo,agresivno ponašanje je imala jedan period.Tačno svaki put kad sam otišla nisam znala šta će me sačekati.Nekada je znala da spava po ceo dan.Počela je sve slabije da jede.Tražila je da se upali svetlo usred dana da je mrak.Tad više nije videla.
Doze morfijuma svakim danom su se povećavale.Prvo je ušla u fazu kako je zovu,polusan a posle je pala u komu.U komi je bila nekih možda ni 12sati pre nego što će umreti.
Imala je slabo srce koje je radilo svega nekih 10%,zbog začepljenja.Nadala sam se da neće dočekati te najgore bolove,ali na žalost dočekala ih je.
Rak je bolest ne samo onog što ga ima nego i cele njegove porodice.
Samo mogu da ti ponovim da moraš izdržati.To su nama lekari i ostali govorili jer to je bolest za koju nikad ne znaš koliko će trajati!
 
Njemu je u desnoj strani blizu mozdanog stabla,jos je malih promera i treba u utorak da se javimo na konzilijum u kragujevcu,pa cekamo verovatno zracenje ili sta vec,imao je tri epilepticna napada,pre sat vremena treci,i govor i desna ruka su mu malo osteceni,ali jos nije u stadijumu bolova,HVALA GOSPODU DRAGOM,ne smem ni da pomislim sta ga sve ceka,samo se bez prestanka molim da udari jako i brzo..rekli su nam kad je dijagnozirana bolest sest meseci,sad ce dve i po godine.
 
To što je malih promera ne znači puno,jako brzo će napredovati.Nema džabe ime galopirajući.
I mojoj mami su davali samo 6 meseci,a bilo je skoro 2,5godine kad je umrla.Falile su joj dve nedelje.Moja mama je išla na zračenja,primila hemo terapiju,ali mislim da su joj najviše pomogli čajevi od hercegovačkog bilja za imunitet.Dokle ih je pila sve je bilo ok,kad je prestala onda je on počeo da napreduje.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
Beba rodjena sa repom od 10 cm
Odgovora
2
Pregleda
205
argumentovano
A
Z
Kako bi objektivno zastitili vasu decu od nasilja u skoli, ima li nacina za to?
2 3
Odgovora
50
Pregleda
1.158
Пилипенда
Пилипенда
Nina
Finski odbor odbacio imena Voldemor, Džezebel i Jes kao neprikladna
Odgovora
8
Pregleda
286
Nina
Nina

Back
Top