Drevna filozofija je zakon

[KPCTAHK]

Malopre objasnih i ti se složio i evo, ipak ti nije jasno šta je mudrost, filozofija i ostali zvučni pojmovi.

Mudrost je Ljupče dubinsko razmišljanje o nečemu, a filozofija je sklonost ka takvoj aktivnosti.
Pa ko Ljubo dubinski razmišlja o našim bolestima nego lekari i o našem gradu nego urbanisti, i o našim međuljudskim odnosima nego sociolozi ?

Sve su to filozofi (ljudi skloni dubinskom razmišljanju) specijalisti u određenoj oblasti.

 

[Обилић]

 

[Lule]

Filozofi.

 

[Ljubo2]

Mudrost je Ljupče dubinsko razmišljanje o nečemu, a filozofija je sklonost ka takvoj aktivnosti.

Dubinsko razmišljanje i sklonost ka dubinskom razmišljanju, zar to nije jedno i isto? I zar pojam, "ljubav prema istini", takođe ne podrazumeva isto što i pojmovi "dubinsko razmišljanje" i "sklonost ka dubinskom razmišljanju"'? I zar sva ta tri pojma nisu sinonimi sa pojmom "filozofija"? Dakle, sva četiri ova pojma podrazumevaju "ljubav prema istini".

Pa ko Ljubo dubinski razmišlja o našim bolestima nego lekari i o našem gradu nego urbanisti, i o našim međuljudskim odnosima nego sociolozi ?

Da, svi oni - i lekari i urbanisti i građevinari i zemljoradnici i slikari i filozofi i Slavoj Žižek koji je napisao 50 knjiga itd, mudruju, tj. dubinski razmišljaju, ali, kao što znamo, ipak nisu svi oni filozofi. Sve su to različite oblasti filozofiranja, ali samo jedna među njima je ono što pojam "filozofija" podrazumeva. To je ona oblast koja se bavi pitanjem BITKA, tj. LOGIKE porekla, cilja, svrhe i smisla postojanja sveukupnog postojanja.

Sve su to filozofi (ljudi skloni dubinskom razmišljanju) specijalisti u određenoj oblasti.

Nisi u pravu. Svi oni nisu filozofi već bi ih pre mogli nazvati "NAUČNICIMA". Kad bi svi koji dubinski razmišljaju bili filozofi, onda ne bi bilo razlike između nauke i filozofije. Razlika između nauke i filozofije, ako nisi znao, je u tome što naučnici za predmet svog naučnog dubinskog razmišljanja uzimaju već gotovu sveukupnu stvarnost. A pravi filozofi kao predmet svog dubinskog razmišljanja pokušavaju da otkriju LOGIKU po kojoj sveukupna stvarnost POSTOJI, tj. bave se pitanjem kako je sveukupna stvarnost uopšte moguća?

I sad dođeš jedan ti i - tras !
Niko ništa ne zna, samo ja znam !

Svi oni u svojoj oblasti dubinskog razmišljanja i naukovanja o postojećoj stvarnosti znaju gotovo sve. Sve su opazili. izeksperimentisali, premerili, imenovali i spoznali. Ali u oblasti filozofije, tj. onoga što se tiče LOGIKE koja odgovara na osnovna tri egzistencijalna pitanja: ŠTA je postojeća stvarnost, KAKO je njeno postojanje uopšte moguće I ZAŠTO ona postoji, pojma nemaju. E, za ta tri osnovna filozofska egzistencijalna pitanja sam ja, Ljubo, doktor. Odgovor na ta tri pitanja glasi da samo Svest postoji i njenih SEDAM fizičkih i psihičkih sposobnosti: naprezanja, kretanja, opažanja, osećanja, pamćenja, mišljenja i razumevanja. Pomoću Svesti i tih njenih sedam sposobnosti može se objasniti postojanje apsolutno svega - i materije i života, i Svemira, kao i nestvorivog, neuništivog, sveznajućeg i svemogućeg Boga, kojeg, ubuduće više nećemo zvati imenom "Bog", već "SVEST".

Nemoj tako Ljupče (uzeću te s leđa !).

Ko bi mogao da bude spreda, a ko pozadi, zavisi od toga ko od nas dvojice ume bolje "dubinski da razmišlja".

 

[Ljubo2]

Pokušaću još jednom, na malo drugačiji način, što sažetije i razumljivije, da objasnim tajnu i Istinu o postojanju materije, života i Svemira. Zamolio bih one koje to zanima da pažljivo pročitaju ovaj moj post do kraja. Ovoga puta počeću sa objašnjenjem osnovne razlike između filozofije i nauke.

Predmet naučnog istraživanja je sve ono što je na bilo koji način opažljivo, merljivo i ekspeimentom dokažljivo, a to su uvek fizičke radnje i procesi. Kao i psihičke radnje i procesi jer i one su opažljive, naravno, vančulno, ali i one se na neki način mogu istraživati eksperimentalno. u okviru onoga što se podrazumeva i spada u okvire eksperimentalne psihologije. I u okviru svega što spada u oblast nauke, moguće je "mudro rezonovati" ili "dubonski razmišljati", ali ipak. i pored toga, to je još uvek nauka, a ne filozofija.

U čemu je glavna razlika između nauke i filozofije?

Glavna razlika je u predmetu i metodu "mudrog rezonovanja" ili dubinskog razmišljanja".

Predmet naukovanja je sve ono što može na bilo kji način da se opazi i spozna. Što podrazumeva da su naučne metode isključivo čulne i vančulne. U šta spadaju i sve ono što se podrazumeva i pod pojmom "metafizika", jer i to je jedna od metoda opažanja stvarnosti, nebitno što ona nije čulna, već vančulna.

A predmet filozofiranja je NEŠTO što ne može da se spozna, ni čulno, ni vančulno, za šta bi se sa stanovišta nauke pre moglo reći da je NIŠTA, nego NEŠTO. Za koje se i pored toga, svi ljudi na svetu, kao i svi naučnici, slažu da to NEŠTO, koje izgleda kao da je NIŠTA, ipak POSTOJI. I upravo zbog toga što se to NIŠTA/NEŠTO ne može opažati, ni spoznavati pomoću niti čulne, ni vančulne metode, ne ostaje niti i jedna druga metoda za otkkrivanje i spoznavanje IISTINE o tome "NIŠTA/NEŠTO", do L O G I K A .

Logika je osnovna metoda filozofije, pa je zbog toga istinska i prava filozofija samo ona filozofija koja je do danas pokušavala logički da dođe do ISTINE o postojanju tog NIŠTA/NEŠTO. Koliko mi je poznato, najviše se tim pitanjem bavio Hegel.

********************************************

A sada da pokušam da objasnim u čemu je glavna razlika između NEŠTO i NIŠTA kao predmetima nauke i filozofije i metodima istraživanja kojima se bave nauka i filozofija.

Glavna razlika je u tome što sve ono čime se nauka bavi, što je opažljivo i spoznatljivo, su sedam izičkih i psihičkih radnji. To su: naprezanje, kretanje, opažanje, osjećanje, pamćenje, mišljenje i razumevanje. A ono čime se fundamentalna filozofija bavi, što nije opažljivo, ni spoznatljivo, o čijem postojanju istina može da se sazna samo pomoću logike, jeste VRŠILAC tih sedam vrsta fizičkih i psihičkih radnji. U vreme dok On vrši tih sedam vrsta fizičkih i psihičkih radnji, tada materije, života i Svemra ima. A kada prestane te radnje da vrši, NJEGA/VRŠIOCA i dalje ima, dok materija, život i Svemr nestaju kao da ih nikad nije ni bilo.

Filozofi koji su se bavili pitanjem postojanja VRŠIOCA, nazvali su ga imenom "BITAK". Dok ga u svetskim religijama nazivaju imenom "BOG". A u psihologiji i neurologiji GA nazivaju imenom "SVEST". Uz napomenu da do danas, ni filozofi, ni teolozi, ni psiholozi i neurolozi, nisu uspeli da otkriju tajnu postojanja BITKA, tj. BOGA odnosno, SVESTI, jer nisu mogli da opaze i spoznaju ništa što bi moglo da se nazove imenom "Bitak", "BOG" ili "SVEST". I dok god se u tome ne uspe, niko neće uspeti da otkrije ni tajnu o postojanju materije, života, ni Svemira. Jednostavno iz razloga što se Istina o postojanju materije, života i Svemira, koji se sastoje od sedam vrsta fizičkih i psihičkih radnji, ne može znati sve dok se ne sazna Istina o postojanju ONOGA ko raspolaže SPOSOBNOSTIMA da fizičke i psihičke radnje vrši, a to je BITAK, BOG ili pak SVEST.

Bio sam još dečak kada sam upitao jednog sveštenika, kako može da se dokaže da Bog postoji? Odgovorio mi je "Dokaz da Bog postoji je svet koji je stvorio, jer sveta ne bi bilo kad Boga ne bi bilo". Razmišljajući kasnije o ovom svetenikovom dokazu Božije postojanja, zaključio sam da bi on mogao da bude ispravan da ga je izrekao ovako: Dokaz da UZROK sveta postoji, je svet kao POSLEDICA, jer POSLEDICE ne bi bilo, kad UZROKA ne bi bilo. Što je potpuno LOGIČNO, a time ujedno i ISTINITO, jer ono što nije logično, ne može da bide ni istinito.

Mnogo kasnije, kada sam porastao i kada sam ja počeo da razmišljam o postojanju Bitka i Boga i kada sam shvatio da tajnu o njihovom postojanju nije moguće čulno saznati, što još uvek tvrde i naučnici i filozofi i teolozi, shvato sam da sem Bitka i Boga, postoji još nešto o čemu naučnici beszuspešno pokušavaju čulno da saznaju istinu, a to je SVEST. Razmišljajući o Svesti, ubrzo sam ustanovio da Svesti ne bi moglo da bude bez SVESNOSTI, niti svesnosti bez pet psihičkih sposobnosti i radnji - apažanja, osećanja, pamćenja, mišljenja i razumevanja. Takođe, niti bez dve fizičke radnje: naprezanja i kretanja, tj. bez energije/materije, jer tada ne bi imalo šta da se opaža, oseća, pamti, misli i razume.

Ubrzo posle roga sam formulisao ispravnu definisiju Svesti, koja glasi da je Svest ono koje je sposobno da sebe dovede u stanje svesnosti i da sebe u stanje svesnosti može da dovede samo ono koje raspolaže sa sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti i radnji.

A sa otkrićem fizičara i biologa da samo energija i informacija postoji, od kojih se energija manifestuje kao fizička radnja naprezanja i kretanja, a informacija kao psihička radnja opažanja, osećanja, pamćenja, mišljenja i razumevanja i da te radnje nastaju po načinu samopokretanja delova i čestica nematerijalnog vakuuma, koji je sa stanovišta fizike isto što i NIŠTA. A koji ipak nije NIŠTA, već NEŠTO. Jer da je NIŠTA, iz njega ne bi mogli da nastanu materija, život i Svemir. Već da je taj nematerijalni kvantni vakuum , zapravo polje mirujuće, nepokretne i nematerijalne Svesti, koja kada se napregne i pokrene, pretvara se u materiju i Svemir i na taj način, Svest, opažajući, osećajuči, pamteći i misleči o sebi kao materijalnoj sili i pojavi, ONA dovodi sebe u stanje SVESNOSTI i biva to što jeste - SVEST.

Na taj način je LOGIČKI rešen problem i ISTINA o postojanju nematerijalne SVERSTI, koja kada se napregne i pokrene, počinje fizički da se manifestuje kao materija, život i Svemir. A time ujedno je rešena i Istina o BITKU i BOGU, jer to troje - Bitak ili SUŠTINA, zatim, Bog i Svest - su jedno i isto.

Već postoji filozofski pravac, PANTEIZAM koji stoji na stanovištu da su Bog i Svemir jedno i isto.

Uz napomenu da oni "filozofi" koji uspeju da napišu, kako neki kažu, 50 filizofskih dela, nisu pravi filozofi, već skribomani. Zato što ono što prava filozofija i logika jesu, kada se radi o odgonetanju tajne o Bitku, Bogu ili Svesti, nije potrebno da se objašnjava pisanim materijalom od 50 knjiga. Jer sve to može da se objasni, kao što sam ja sada to učinio, samo jednim postom, obima 3-4 stranice teksta A4 formata. Naravno samo onima koji imaju razvijenu sposobnost logičkog mišljenja, tj. razumevanja.

 

[Cvetoje]

Filozofija je fina zabava, nekako sam zalepljen za nju, ali takođe je i opasna, jer čini da na mnoge ljude gledaš sa visine, što reče Sioran za filozofiju, 'treba je poznavati da bi se prevazišla'.

 

[Ljubo2]

Filozofija je fina zabava, nekako sam zalepljen za nju, ali takođe je i opasna, jer čini da na mnoge ljude gledaš sa visine, što reče Sioran za filozofiju, 'treba je poznavati da bi se prevazišla'.

Filozofija, isto kao i nauka i teologija, do danas nisu objasnile ništa. Sve što su do danas pokušale da objasne, je vera. Još uvek niko ne zna šta su, ni kako postoje, ni materija, ni život, ni Svemir, ni Svest, ni Bog. I jedino što tu može da se prevaziđe, kada se one upoznaju, je, vera. I to će tako da bude sve dok ne objasnimo postjanje Svesti i njenih sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti i radnji, sem kojih u beskrajnom nebeskom prostoru, ničeg drugog nema, koje su Zakon sveukupnog postojanja. Jer Svest je i materija i život i Svemir i Bog. Uostalom, šta bi Bog bio kad ne bi bio nićega svestan, tj. kad ne bi ništa znao. A koko bi mogao da stekne bilo kakvo znanje, kad ne bi bio sposoban da opaža, oseća, pamti, misli i razume? A o čemu bi mogao da stekne znanje kad materijalnog sveta ne bi bilo. A kako bi materijalnog sveta moglo da ga bude, kada ga ON, uz pomoć svojih sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti i radnji ne bi stvorio iz sebe samoga, tj. iz NIŠTA.

I nije tačno, kao što naučnici tvrde, da se ne može dokazati postojanje Svesti. Može, ali treba imati na umu da niko drugi ne može dokazati postojanje Svesti, do ona sama, Svest, sebi samoj, u sebi samoj. Sve pomoću svojih sedam fizičkih i psihičkih radnji kada ih vrši, pomoću kojih dovodi sebe u stanje svesnosti i o sebi i o stvarnosti u kojj se kreće i nalazi. Koja je takođe sagrađeba od Svesti. i to sve pomoću Dekartove metode: "Misli, dakle (ja Svest) postojim". Gde imamo da Svest pomoću svoje psihičke radnje mišljenja sa značenjem POSLEDICE, dokazuje samoj sebi u sebi, postojanje sebe kao UZROKA. Upravo onako kako je onaj sveštenik rekao: "Dokaz da Bog (kao Uzrok sveta) postoji je Svet (kao POSLEDICA), jer sveta, (kao POSLEDICE) ne bi bilo kad Boga (kao UZROKA sveta) ne bi bilo..

Dakle, ljudi odavno Istinu o svom postojanju ZNAJU, ali je ne RAZUMIJU, jer ne umeju logički da misle. Ljudi imaju razvijenu sposobnost pamćenja i mogu da nauče napamet sve i tako završe sve škole i fakultete i postanu doktori nauka, ali da razumeju bilo šta od toga što nauče, to ne mogu. Zato jer tu nedostaje objašnjenje Svesti i njenih sedam sposobnosti, sem kojih ničeg drugog nema, bez kojih se ne može objasniti, ni razumeti apsolutno ništa. I sem kojih ništa drugo i ne mostoji što bi moglo ili trebalo da se objasni i razume. Bez razumevanja Istine o svom postojanju i na verskom i ideološko-političko i društveno-ekonomskm planu, ljudi su još samo jedna vrsta dresiranih biča, koja čestu, na svoju štetu, bez pogovora izvršavaju sve naredbe koje im njihovi nalogodavci - ideološko-politički, verski ili vlasnici svetskih materijalnih dobara i novca, narede.

 

[Steinadler]

Filozofija je fina zabava, nekako sam zalepljen za nju, ali takođe je i opasna, jer čini da na mnoge ljude gledaš sa visine, što reče Sioran za filozofiju, 'treba je poznavati da bi se prevazišla'.

Svašta može biti opasno, kora od banane npr. koliko je arogancija opasna ne znam, ali prava opasnosti filozofije se nalaze u njenim spoznajama, npr. da su moral i norme relativni pojmovi i sl.

 

[Обилић]

Filozofija, isto kao i nauka i teologija, do danas nisu objasnile ništa. Sve što su do danas pokušale da objasne, je vera. Još uvek niko ne zna šta su, ni kako postoje, ni materija, ni život, ni Svemir, ni Svest, ni Bog. ...

Ljubo moraš uspostaviti svoj rečnik pojmova. To je meni bio uslov opstanka u ovom svetu vrbovih klinova.

Na osnovu onoga što do sada znaš daj značenje svim pojmovima koji ti stanu na put !

Ljubav, drugarstvo, pravda, mudrost, istina, svest ... Sve te stvari i mnoge druge mogu da ti zagorčaju život ako ne znaš njihovo (za tebe) pravo značenje.

Evo recimo za mene je istina tačka gledišta. I sad nemam problema sa tvojom stavovima. Ne smeta mi ako dijametralno suprotno od mene rezonuješ, čak mi je to normalno. Ne stojimo na istom mestu i ne vidimo istu stranu stvari, jel da ?!

Primećujem da dosta spominješ svest, i da joj daješ neku vrhunsku funkciju u bitisanju.
Ja je shvatam kao sposobnost odlučivanja, ili kao komandno mesto u našem (i bilo čijem) mozgu gde se slivaju podaci svih pet čula i naše pameti.

Centar koji je sposoban da čulno dobijene informacije uporedi sa već postojećom bazom podataka i na osnovu toga donese odluku - ja nazivam svest.

Ispada da je svest i vlada neke države i štab neke vojne jedinice, i sudsko veće i svako telo koje donosi odluke. Može se reći i da svako to telo poseduje svest, ili da je to svest - sve jedno.

 

[Mystic+]

Mudrost je vještina, a znanje je alat.

Знање долази споља, док мудрост изнутра.

Ја (и моје Јаство)

 

[Ljubo2]

Ljubav, drugarstvo, pravda, mudrost, istina, svest ... Sve te stvari i mnoge druge mogu da ti zagorčaju život ako ne znaš njihovo (za tebe) pravo značenje.

Samo Svest i njenih sedam fizičkih i sihičkih sposobnosti postoji: naprezanje, kretanje, opažanje, osećanje, pamćenje, mišljenje i razumevanje. Ove sposobnosti su GRUPE. Svi drugi pojmovi, kao na primer, ovi koje si ti naveo, mogu da se svrstaju u neku od ovih sedam grupa. Na primer, pojmovi "ljubav", "drugarstvo" i "pravda" , spadaju u grupu pokmova pod nazivom "OSEĆANJA". Jer "osećanje" je jedna od sposobnosti Svesti da OSEĆA svoje postojanje i sve ono što oko nje postoji ili se dešava, a ta osećnja mogu da budu beskonačno različita. Različita toliko koliko je i svet različit. Za svaku različitu stvar ili događaj koju opazimo i osećanje če da bude različito. Dalje, pojam "mudrost", koji si naveo, on se nalazi u grupi pojmova pod imenom "razumevanje", jer i razumevanje različitih stvari i događaja može da bude beskonačno različito, Među tim različitostima, pojam "mudrost" bi se odnosio na istinito i ispravno razumevanje, koje ima značenje "znanja" ili "istine". Dakle, sam pojam "istina", spada u grupu pojmova "razumevanje", zato što ono što se pod pojmom "istina" podraazumeva je samo jedan od načina razumevanja stvarnosti. Isto kao što je i pojam "laž", samo jedan od načina razumevanja stvarnosti. A što se tiče pojma "svest" koji si pomenuo, taj pojam je JEDINSTVEN, jer sem Svesti ne postoji ništa drugo koje bi imalo isto značenje koje ima pojam "svest". Razlika između pojma "svest" i svih mogućih drugih pojmova je u tome što pojam "svest" je ime za ono jedino koje POSTOJI. To je ono što još zovemo imenom "Bitak" ili "Bog". Pojam "Svest" se razlikuje od svih drugih pojmova u tome što se svi drugi pojmovi odnose na fizičke i psihičke RADNJE koje Svest vrši. Te RADNJE nisu POSTOJANJE. Uvek i samo Svest kao vršilac svih mogućih radnji POSTOJI, dok bilo kavih fizičkih i psihičkih radnji nigde nema. One su samo fizičke i psihičke MANIFESTACUJE jedne JEDINE stvari i pojave koja postoji, a to je SVEST. Što podrazumeva da kad opažamo celi Svemir i sve ono iz čega se on sastoji, mi nikada ne opažamo, niti možemo da opazimo bilo šta drugo, već samo SVest, koja se fizički ili ppsihički manifestuje ovako ili onako. Kada govorimo o pojmu "svest", od ovoga pojma treba razlikovati pojam "svesnost", jer svesnost nije POSTOJANJE, već samo jedno od psihičkih STANJA iili MANIFESTACIJA Svesti, u koje Svest dovodi sebe pomoću vršenja fizičkih i psihičkih radnji. Za razliku od pojma "nesvesnost", kao stanje, u koje Svest sebe dovodi kada ne vrši niti i jednu od svojih fizičkih i psihičkih radnji.

Sve ovo podrazumeva da se svi mogući pojmovi mogu svrstati samo u sedam različitih GRUPA ili VRSTA pojmova, sa značenjem fizičkih i psihičkih radnji: naprezanja, kretanja, opažanja, osećanja, pamćenja, mišljenja i razumevanja.

Evo recimo za mene je istina tačka gledišta. I sad nemam problema sa tvojom stavovima. Ne smeta mi ako dijametralno suprotno od mene rezonuješ, čak mi je to normalno. Ne stojimo na istom mestu i ne vidimo istu stranu stvari, jel da ?!

To je tačno, ali je tačno i to da je ISTINA SAMO JEDNA, dok, nasuprot Istini, stoji beskonačno mnogo NEISTINA, tj. LAŽI. I samo u tome ti i ja možemo da se razlikujemo, što neko od nas dvojicee zna Istinu, a neko zna Laž koju smatra Istinom. Ili možda oba znamo Laž koju zovemo pojmom Istina. Kao što, na primer, na Zemlji živi 8 milijardi ljudi, od kojih svaki ima svoju posebnu Istiuu, različitu od svih drugih. Što je nebitno, jer postoji beskonačno mnogo stvari o kojima se može znati ISTINA, a da ipak ne mora da znači da su sve te istine lažne. Naime, kada ja govorim o pojmu "Istina" i kad tvrdim da je Istina samo JEDNA, ja mislim na onu OPŠTU, svim mogućim različitim stvarima ZAJEDNIČKU ISTNU, a to je Istina koja u sebi sadrži odgovore na TRI osnovna egzistencijalna pitanja; ŠTA su sve te stvari i pojave, KAKO one postoje i ZAŠTO. I ta OPŠTA i ZAJEDNIČKA Istina je i najvažnija, koju svi ljudi treba da znaju i po njoj svi budu ISTOMIŠLJENICI. Zato što od istomišljeništva svih ljudi sveta zavisi njihovo JEDINSTVO, a od jedinstva zavisi MIR među njima, uzajamno poštovanje, pomaga nje i ljubav, a od mira, uzajamog poštovanja, pomaganja i ljubavi zavisi duhovno i materijalno blagostanje svih ljudi sveta, koji su glavni i jedini CILJ, SVRHA i SMISAO sveukupnog života i postojanja.

Primećujem da dosta spominješ svest, i da joj daješ neku vrhunsku funkciju u bitisanju.
Ja je shvatam kao sposobnost odlučivanja, ili kao komandno mesto u našem (i bilo čijem) mozgu gde se slivaju podaci svih pet čula i naše pameti.

Zato tako poimaš Svest što ne znaš pravo značenje pojma "Svest". Ispravna definicija Svesti glasi da je Svest ono koje je sposobno da sebe dovede u stanje svesnosti. Da bi to bila u stanju, Svest mora da raspolaže sa sedam vrsta fizičkih i psihičkih sposobnosti i vrši sedam različitih vrsta fizičkih i psihičkih radnji (naprezanja, kretanja, opažanja, osećanja, pamćenja, mišljenja i razumevanja). Bez ovih sposobnosti i radnji svesnosti ne može da bude, pa prema tome, ni Svesti. A kad se pitamo ŠTA je Svest, da bi to saznali, moramo da odgovorimo na pitanje ŠTA POSTOJI, jer vršiti sedam fizičkih i psihičkih radnji ne može ono što ne postoji. I kad na kraju dođemo do odgovora na pitanje ŠTA POSTOJI, došli smo i do odgovora na pitanje šTA JE SVEST. I mi danas odgovor na pitanje Šta je Svest, znamo. Svest je nematerijalni KVANTNI VAKUUM. On je taj JEDINI koji POSTOJI i raspolaže sa sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti, pomoću kojih može da vrši sedam različitih vrsta fizičkih i psihičkih radnji i pomoću njih dovodi sebe u stanje SVESNOSTI. I onaj ko želi da putem opažanja opaži i sazna šta je Svest, to je ono što zovemo omenom energija/materija, od koje je sagrađen celi Svemir, kao i ljudski organizam, njegova ćula i mozak. Dakle, ono što zovemo imenom "Energija/materja" to je napregnuta i pokrenura Svest. Celi ljudski organizam je Svest, jer sva energija/materija od koje je ljudski organizam građen, može da se napreže, kreće, opaža, oseća, pamti, misli i razume. Da nije tako, kako bi inače bila u szanju da putem samoorganizovanja sagradi tako savršen, živ i pametan stroj kao što je ljudski organizam i da ga godinama održava, a da se ne raspadnje.

I ovo je ta JEDNA i JEDINA OPŠTA ISTINA koju svi ljudi na svetu treba da znaju i po njoj postanu istomišljenici, da bi na svetu zavladao mir, uzajamno poštovanje, pomaganje, ljubav, pravednost, a time ujedno i opšte svetsko duhovno i materijalno blagostanje. I da bi se u tome ispelo, sve svetske laži koje sada vladaju svetom, na štetu sveta, a to su raznne ideologije, plitike i religije, treba da se uklone sa svetske scene i ustupe meto ISTINI, da bi konačno ona mogla početi, u korist sveta, da vlada svetom.

Centar koji je sposoban da čulno dobijene informacije uporedi sa već postojećom bazom podataka i na osnovu toga donese odluku - ja nazivam svest.

Taj centar se ne zove "svest", već "mozak". Ono od čega je napravljen mozak, kao i celi ljudski organizam, je Svest. Mozak, zajedno sa čulima, nervnim sistemom i aurom kao elektromagnetnim poljem koja obavija i prožima ceo ljudski organizam, pomoću koje radi ljudski mozak, čula i nervni sistem, isto kao naš kompjuter pomoću struje, sve je to Svest. To je organizam koji se sastoji od bezbroja čestica i delova Svesti, koje su same svojom inteligencijom i znanjem, putem samoodranizovanja, od sebe samih napravile ljudski organizam i njegov mozak i pomoću aure/duše sve se informatički povezale u jedinstvenu živu celinu i biće. Kada se aura odvoji od tela, organizam se raspada i umire. Isto kao i naš kompjuter kada ga isključimo iz struje, jer u Svemiru su sve materijalne forma po istom principu sagrađene. A kad se organizam raspadne, ništa ne umire, Sve što je gradilo ljudski organizam i dalje nastavlja da živi i bude i dalje svesno, ali ne više kao ljudski organizam. A ono što u ljudskom organizmi istinski čovek i njegova svest, jesu, to je čovekova AURA ili DUŠA. Ona nastavlja da živi odvojeno od tela, ne gubeći svesnost o sebi kao čoveku, noseći sa sobom svo ono znanje koje je tokom života pomoću ljudskog organizma sticala, ostajuči i dalje svesna svega čega je i u ljudskom organizmu bila svesna.

Ispada da je svest i vlada neke države i štab neke vojne jedinice, i sudsko veće i svako telo koje donosi odluke. Može se reći i da svako to telo poseduje svest, ili da je to svest - sve jedno.

Da, po istim principima i po istim mogu'nostima po kojima su ćelije sagradile ljudski organizamkao biće, sada i ljudi pokušavaju putem samoorganizovanja da naprave Čovečanstvo kao organizam i biće. A još pre toga su atomi i molekuli po istim principima i mogućnostima su napravili ćeliju kao biće. Po istim principima i mogućnostima su i sve druge materijalne forme u Svemiru napravljene. Te mogućnosti su uvek i samo seam fizičkih i psihičkih sposobnosti i radnji i Svest koja tim sposobnostima raspolaže, pomoću kojih sve moguće fizičke i psihičke radnje u Svemiru vrši.