Vi? Ko smo mi? Dosada sam ja. Šta govori nick?
Lepo je to jako, Mardž, ali mi ovde i govorimo o osobi (osobama) koja je radila za vreme komunizma i volela taj sistem. Koji jeste, kad sve saberemo, imao dosta kvalitetnih elemenata, bar sa ekonomskog aspekta.
Bila je majka jednom kod nekog što je prijavljivao na 3 meseca, za svaki slučaj..... samo ne znam na koji način i kako mu se to isplatilo. A ova žena, što plaća 50, aj preterala sam, 55 je bilo prošle godine, nema nijednu prijavljenu, ali je ovde... blizu. I fina je prema njima, za divno čudo. Izgleda da se i uljudnost naplaćuje
Izvini, ali ovaj post je bezobrazluk. Ne sporim da ti, kao poslodavac, imaš specifične probleme sa kojima se suočavaš, ali prebacivati radnicima zbog toga niti je ispravno, niti razumno. Ako smatraš da je izigravanje zakona i propisa na način opisan u ovoj temi opravdan, reci, mada i sama znaš da nećeš pobrati simpatije, osim zalutalih kad_porastem_biću_menadžer likova. Jer oni koji rade u ovoj zemlji ne da više nemaju nikakva prava, već su odavno izgubili dostojanstvo i ljudskost, prinuđeni svašta da otrpe da bi im neko udelio taj dinar koji zarađuju. Između ostalog, i stalno zapomaganje poslodavaca kako je sve loše, toliko da su otupeli za tebe koliko i ti za njih.
ta moja savetnica je bila ekstra, ne zalim se...ali sam na nekom blogu citala da su momka hteli da skinu sa evidencije jer nije hteo da volontira 
heheheh..eee, to je bilo pre deset godina..sad ne zadovoljavam kriterijum godina..misim, ko jos prima preko 35?
već kao činjenično stanje). Tim pre me sve ovo nervira, jer ja tako ne bih reagovala i mogu do sutra da joj govorim kako ima izbora..... ne vredi. To je njen život, ali ne volim da vidim kako je neko zayebava.
Srećna Mama, ja ne radim, nemam ni dana radnog staža, student sam. Našla sam neki honorarac i ljudi su prema meni 10 puta korektniji nego prema njoj, koja je prijavljena.
Inače, jedan instrument (koji u svetu odavno nije poslednji krik tehnike) košta oko 20000 evra, a jedan je daleko od firme. Osim toga, ne pada mi na pamet da radim privatno pre nego me neko zapravo nauči da radim, a to u ovoj zemlji podrazumeva 2 - 3 godine ispomaganja ili baš baš bedno plaćenog rada, koji ni fizički nije preterano lak, u svakom slučaju, biću bačena na milos' i nemilos' nekog već privatnika, najverovatnije..... (ovi moji su presrećni zbog privatizovanja, ali to je zato što nemam nijednog profesora koji jednostavno radi, već svi imaju firme, ili su ljudi od uticaja...)
A što se mame tiče da, mlakonja je i ne, nema ni volje ni želje ni hrabrosti da se kome suprotstavlja, ona je od ljudi koji ćute i rade. Doslovno. O komunizmu nisam pričala sa suzama u očima (ako je nekome muka od toh priča
Sa ćaletom se desilo i štošta gore u firmi, i ništa ne može da uradi, a on ne spada u kategoriju "smotanih".....
Al' kad razgovor krene tako u tom toku - što je ona nesposobna i što nema energije da u 50-oj počinje svoj posao (u fazonu - ko joj kriv), pa ljudi, mora neko i da radi, da li to znači da moramo da ih tretiramo kao stoku?
Uopšte nije bitno zašto su te žene preplašene od života i neambiciozne, ako ništa drugo, tema nije o tome..... al' to izgleda mora svaki put da se napiše.
