Khal Drogo
Veoma poznat
- Poruka
- 12.675
На данашњи, прије 78 година, 22. априла 1945. године, десио се посљедњи очајничких пробој логораша из фабрике смрти, балканског Аушвица, логора Јасеновца. Пробој из логора Јасеновац извршило је 600 од преосталих 1.073 логораша, заточених у Циглани, када су схватили да их чека сигурна смрт. Пробој је преживјело само њих 117, остали су покошени рафалима.
Истог дана, пробој је извршило и 147 заточеника у Кожари, од којих је преживјело њих 11.
Другу групу од 470 логораша, који су остали у Циглани, усташе су наредних дана побили и спалили заједно с логорским објектима.
Оно што боли јесте чињеница да за читавог времена трајања рата, партизанске јединице које су биле респектабилна снага на том простору и поред преклињања, вапаја команданата и бораца никад нису ни покушали напад на Јасениовац, па чак ни у априлу 1945-е када су овладавали околном просторима, већ су се сами заточеници морали одлучити на овај очајнички корак.
А партизани нису покушали напад на Јасеновац не зато што нису имали потребних борбених ефектива, напротив ималим су, још 16-17.05.1942. на том подручју ослобођена су пет пута јача упоришта Приједор и Љубија, не зато што нису имали храбрих бораца, напротив, имали су, не зато што није било жеље, напротив, бјеше силне жеље, не зато што нису имали способних команданата који ће испланирати акцију, напротив имали су, не зато што акција није имала изгледа на успјех, напротив, бјкеше подоста прилика када је итекако имала, не зато што су их сами заточеници због страха за животе преко веза одвраћали, напротив, преко веза у логору су их охрабривали па таман сви изгинули, него зато што је тај напад пуне три године био стопиран, једном приликом и опструисан. Ти који су стопирали тај напад бејаху Владимир Бакарић, а касније и Андрија Хебранг за којег се касније сазнало да бјеше конекција између врха КП и усташке врхушке. Но јасно је да они сами нису могли стопирати такву акцију пуне три године, да ли је то масло оног Броза или је слиједио директиве коминтерне у циљу доктрионе "што горе, то боље", никад нећемо сазнати.
Јасеновац бјеше највећи комплекс логора смрти и највеће стратиште монструм творевине ендехазије у којој је од 2,2 милиона Срба колико је битисало 1941.године у бројним казаматима и покољима звјерски уморено 700.000, над православним Србима је извршен геноцид по монструозности егзекуција никад забиљеженом у свјетској историји.
Нама остаје да се поклонимо тим нашим мученицима који пострадаше и тог дана и претходна 44 мјесеца у овом највећем српском стратипшту, и обавеза да не дозволимо култури заборава на та српска страдања у времену ендехазије да однесе побједу.
Истог дана, пробој је извршило и 147 заточеника у Кожари, од којих је преживјело њих 11.
Другу групу од 470 логораша, који су остали у Циглани, усташе су наредних дана побили и спалили заједно с логорским објектима.
Оно што боли јесте чињеница да за читавог времена трајања рата, партизанске јединице које су биле респектабилна снага на том простору и поред преклињања, вапаја команданата и бораца никад нису ни покушали напад на Јасениовац, па чак ни у априлу 1945-е када су овладавали околном просторима, већ су се сами заточеници морали одлучити на овај очајнички корак.
А партизани нису покушали напад на Јасеновац не зато што нису имали потребних борбених ефектива, напротив ималим су, још 16-17.05.1942. на том подручју ослобођена су пет пута јача упоришта Приједор и Љубија, не зато што нису имали храбрих бораца, напротив, имали су, не зато што није било жеље, напротив, бјеше силне жеље, не зато што нису имали способних команданата који ће испланирати акцију, напротив имали су, не зато што акција није имала изгледа на успјех, напротив, бјкеше подоста прилика када је итекако имала, не зато што су их сами заточеници због страха за животе преко веза одвраћали, напротив, преко веза у логору су их охрабривали па таман сви изгинули, него зато што је тај напад пуне три године био стопиран, једном приликом и опструисан. Ти који су стопирали тај напад бејаху Владимир Бакарић, а касније и Андрија Хебранг за којег се касније сазнало да бјеше конекција између врха КП и усташке врхушке. Но јасно је да они сами нису могли стопирати такву акцију пуне три године, да ли је то масло оног Броза или је слиједио директиве коминтерне у циљу доктрионе "што горе, то боље", никад нећемо сазнати.
Јасеновац бјеше највећи комплекс логора смрти и највеће стратиште монструм творевине ендехазије у којој је од 2,2 милиона Срба колико је битисало 1941.године у бројним казаматима и покољима звјерски уморено 700.000, над православним Србима је извршен геноцид по монструозности егзекуција никад забиљеженом у свјетској историји.
Нама остаје да се поклонимо тим нашим мученицима који пострадаше и тог дана и претходна 44 мјесеца у овом највећем српском стратипшту, и обавеза да не дозволимо култури заборава на та српска страдања у времену ендехазије да однесе побједу.
Poslednja izmena: