Твоје је да наведеш пример друштва, племена, чопора или шта год у коме није било вође, старешине, поглавице или оног који увек први викне ''јабадабаду идемо у лов'', похлепе, хијарархије или концентрације власти, добара и моћи у рукама мањине.
Primer? Primeri su mnogobrojni, a nimalo uniformni. Hoću reći, ne možeš ih sve potrpati u dve fioke i vaditi po potrebi. Zato, ako ti je baš tako stalo, moraš malo nešto dublje proučiti, zato sam i ponudio knjigu. Mogu ti reći "narod Tupi Gvarani", mogu ti reći "Apači", i još gomilu drugih, ali oni su vrlo različiti među sobom. Zato i, recimo, Levi Stros govori o "dugi ljudskih društava". A civilizacija je ta koja liči jedna na drugu, a naročito savremena je ta koja čini ceo svet i društva uniformnim.
Zatim, veliki problem je posmatrati celu stvar kroz oči civilizacije, a to je upravo ono što ti radiš. Na primer, civilizovan čovek vidi poglavicu nekog plemena i odmah zamišlja da je on taj koji komanduje i koji govori šta da se radi. Kod severnoameričkih Indijanaca, običaj među civilizovanima je bio da se u njihovim ratnim poglavicama vide naši generali. Međutim, to nije bio slučaj. Da si uzeo makar malo da čitaš knjigu, brzo bi naišao na slučaj kada je čuveni Džeronimo poveo pohod iz osvete na Meksikance koji su ih prethodno napali. Kada su zadovoljili tu svoju potrebu, Džeronimo je poželeo da nastavi pohod. Međutim, niko iz plemena ga nije slušao, i uspeo je da nagovori samo dvojicu ratnika u samoubilački pohod (koji je preživeo). Toliko o tome kolika je zaista moć tih poglavica. Oni imaju samo "ulogu" koja im je dodeljena, ne "funkciju", ne "položaj". Ta uloga podrazumeva da budu na čelu ratnog pohoda (ali nikad osvajačkog, što je bitna razlika između civilizacije i necivilizacije), da vode setvu, žetvu, ili da razreše svojom moći ubeđivanja i pravljenja kompromisa neke plemenske sporove, itd; u svemu tome, oni su podložni svojim ljudima i sve što imaju su jako stroga ograničenja, a ne moć. Moraju da zadovolje svoje ljude, inače će izgubiti kredibilitet. Poglavica jedne grupe Nambikwara Indijanaca se žalio Levi Strosu u knjizi "Tužni tropi" kako mu je njegov položaj nezgodan i nezahvalan. On ima veliku odgovornost i težak zadatak, a ne poseduje moć nad svojim ljudima.
Zatim, kako da poglavice/glavešine/vođe skupljaju dobra u svojim rukama, kad, kao prvo, nemaju moć, a kao drugo, primitivna društva ne rade za višak vrednosti, ona odbijaju da rade preko svojih potreba? Šta onda te "vođe" koje nemaju moć uopšte mogu prisvojiti? Ta društva nisu usmerena na proizvodnju, na višak vrednosti, na rad, na progres; iako svakako skladište hranu/zimnicu, i ostaje im viškova koji propadaju, kao što se nekad desi da škrtare jer su ih vremenske prilike prevarile. Međutim, tu nema političke volje da se stvori kapital. A nekakav "glavešina" ne može prisvojiti nešto čega nema. Zatim, drugi primer: kada primitivci ratuju, ako ratuju (a rat im je uglavnom važan), on ima neznatnu ekonomsku dimenziju (nešto potrošnih dobara i novo oružje). Međutim, nije uopšte pravilo da su to pljačkaški pohodi koji služe da se zgomila bogatstvo. Ono što je najvažnije kod, recimo, Apača, je skalp. Ili dobar konj. Kod mnogih južnoameričkih Indijanaca, radi se o zarobljeniku koji neće biti sluga, rob, nego žrtva. Dakle, ne radi se o ekonomiji i zgrtanju, nego o magiji ili prestižu, recimo. Kod primitivnih ne smeš prenaglasiti ekonomiju samo zato što je ona prenaglašena u civilizaciji. Civilizacija je ta koja proizvodi kapital, i koja pljačka i osvaja zbog materijalnih dobara. Ne primitivci.
No, i među primitivnima postoje neke krute hijerarhije. Ali čak ni one ne izgledaju kao civilizacijske, tu opet nema prisvajanja dobara i moći, već se radi o nečem drugom. Sad bih ti rado ispričao primer Bororo Indijanaca, koji imaju poglavicu i njegovu ženu koje bukvalno dvore i koji im izigravaju nekakve vladare, al' razlozi za to se ne vrte oko materijalnih razloga, prisvajanja dobara, ili moći. No, pošto ne mogu da se setim, a knjigu nemam pri sebi, uzmi ovo s rezervom.
Zatim, u pomenutoj knjizi koju sam ti ponudio se spominju primeri Južnoameričkih Indijanaca koji žive poprilično zguznuto, i koji su došli u napast da se udruže, ujedine, naprave preveliku skupinu ljudi. A kad imaš velike skupine, pojedinac gubi na važnosti, velike skupine je teže koordinisati, zato se javljaju potrebe za koordinatorima (vođama, vladarima) kojima će ljudi biti nužno potčinjeni. Šta se desilo? Ljudi su počeli da sami odlaze, govoreći kako se sprema zlo. Oni su potpuno svesni kuda taj put može da odvede. Oni nisu zaostala forma društva koja je nespremna za Državu, oni znaju šta znači vlast, Država, i svesno to izbegavaju. Severnoamerički Indijanci su, recimo, morali da se ujedine. Doneli su nekakav svoj Zakon ("Great Binding Law" iz oko 1500.god, o ujedinjenju Irokeza, ako se ne varam), koji je, osim što je postao jedan od uzora za Ustav USA (pošto nigde u civilizovanom svetu u to vreme nije postojao primer demokratije, federativnih načela i slobode na koju bi se američki pioniri ugledali), bio praktično neprevodiv, veoma fluidan, i doživeo je mnoga izvrtanja kad je bio zapisan; razlog je prost, oni ne mogu da stvore čvrstu strukturu vlasti, vlast kakvu je poznaju civilizovani ,a ako dođu u napast da to urade, boje se toga. Među njima ne postoji zakonodavstvo, ne postoji policijska sila, sud, volja vladara koji će sprovesti nešto (s tim u vezi, jedno pitanje za tebe: kako onda taj fiktivni vladar primitivnog plemena ostvaruje svoju vlast, kad među njima ne postoji nikakva institucija, nikakva represivna aparatura?), već se sve mora rešiti usmeno, razgovorom lice u lice.
Na kraju, šta još da ti pričam?
Evo, za kraj, sećaš se onoga u vezi osvajanja prestiža u ratu kod primitivnih? E, ratnici osvajaju prestiž u svojim ratnim pohodima, i oni su ljubljeni i slavljeni od strane plemena. Međutim, vrlo kratko, i njihovi podvizi se zaboravljaju. Onda su oni prinuđeni da čine nove podvige, i u stalnom ratovanju i sve luđim pokušajima da se načini podvig, oni brzo ginu. Zašto se to dešava? Zato što pleme ne želi da ratnika ni približi mestu vođe, a to bi mogao postati ukoliko bi ga non stop slavili i hvalili (kao što mi slavimo svoje velike generale i vojskovođe). Oni ga rađe brzo zaborave. I onda on, vođen željom za slavom, odlazi u nove pohode i gine.
Toliko o tome.
Nadam se da sam ti, pre svega, objasnio da na ne-civilizaciju moraš probati videti njenim očima, ne očima civilizacije. Ako to nisi u stanju, onda makar budi toliko pošten da joj ne pripisuješ odlike civilizacije. A ako si u stanju, onda bi ti trebalo biti jasno da tamo ne postoji Vlast, da ljudi ne moraju biti potčinjeni drugim ljudima, a uglavnom i ne mogu biti jer nema uslova za to. Vlast i potčinjavanje su posao civilizacije.
Pa ako budeš spreman da prihvatiš da postoje drugačije kulture, a ne samo civilizacija i njeni primitivni i napredni oblici, možda da drugačijim očima vidimo i Cigane, pa da uvidimo da je problem za njihov jad i u nama, koji oduzimamo onima koji bi da žive drugačije prostor za taj život i trpamo ih silom (ili milom, kako ova koleginica gore želi) u naše okvire, i time snosimo mnogo odgovornosti za njihov bedni položaj.
...ja od oka jedva potrefim odnos kafe i secara za sve ostalo moram da napravim cost benefit analizu, pa pilot projekat pa da se konsultujem, pa vagam...
