Crnogorska slova ne mogu na papir

kome i sta srbi objasnjavaju ? nikom nista. svacije je pravo da sebe smatra cime oce,i svoj jezik naziva kakvim oces imenom. Problem nastaje kada neko ko to uradi (npr hrvati) pokusavaju da kazu da je hrvatski istoriski jezik???? i onda se ispostavi da je naj stariji dokument na hrvatskom napisan 1990. e tu je problem. Inace zovite svoj jezik kako god ocete,ali nemojteobrazovan svet ubedjivati da to nije novonastali jezik, kao kada mi amerikacni svoj engleski nazvali americki.

:rotf::rotf::rotf::rotf::rotf:
 
medusobno se razumijeti neznaci isti jezik...
iako mi nikako nije jasno ta srpska permanentna potreba da svima u susjedstvu nesto dokazuje (i silom ako treba), svenacionalni kompleksi, sto li?
crnogorci smatraju jezik kojim govore crnogorskim (dali i koliko je on slican srpsko-hrvatskom na stranu), zasto vi inzistirate na tome da je to srpski?
nazivati jezik kojim govore onako kako oni hoce je njihova stvar i njihovo pravo, sto se to vas briga i sto vas to smeta...i da izmisle i 15 novih slova to je njihova stvar...
ipak meni se cini da je akcija posrbljavljana bezpovratno prosla i zbog toga takve emocionalne i ine reakcije:)
;):ok:
 
:hahaha::hahaha::hahaha::hahaha:
dok su hrvati imali svoj jezik vi niste ni znali ni tko ste...
vas jezik je crkveno-slavenski ili vlaski...:)

Који то ваш језик?

Овај?

http://en.wikipedia.org/wiki/Kajkavian_dialect
Japa naš kteri si f 'nebesih nek sesvete ime Tvoje, nek prihaja cesarstvo Tvoje, nek bu volya Tvoja kakti na nebe tak pa na zemle. Kruhek naš sakdajni nam daj denes ter odpuščaj nam dugi naše, kakti mi odpuščamo dužnikom našim ter naj nas fpelati vu skušnje, nek nas zbavi od sekih hudobah.

Овај?
http://en.wikipedia.org/wiki/Chakavian_dialect
Elatjaće kyeš vaneh nebah, senay elamy urudba tvoja, nay ariva una carmada tvoja tar naybi utemba tvoja koti va nebah osce vaneh tlah. Sey noas pohlib seydni naydas nami danaske tarnay laškas nami une darzi nase koti mye laškamo darznikon nasin, osce nayne pejas noas vane uocani, lehnay bukšas noas ud seyh hudobih.

Или овај:

Oce nas,
koji jesi na nebesima,
sveti se ime Tvoje,
dodji kraljevstvo Tvoje,
budi volja Tvoja kako na nebu tako i na zemlji.
Kruh nas svagdanji daj nam danas
i otpusti nam duge nase,
kako i mi otpustamo duznicima nasim,
i ne uvedi nas u napast,
nego izbavi nas od zla

:think:
 
medusobno se razumijeti neznaci isti jezik...
iako mi nikako nije jasno ta srpska permanentna potreba da svima u susjedstvu nesto dokazuje (i silom ako treba), svenacionalni kompleksi, sto li?

Међусобно се 99% разумети значи исти језик. А у оквиру истог језика могу постојати дијалекти где је међусобна разумљивост и мања од 70%. (Проценте паушално наводим, није из литературе).

То што кажеш, то није српска потреба, него научна потреба и нема тог лингвисте од реномеа који децидирано не тврди да су хрватски, српски и бошњачки један исти језик, још више - један исти дијалект истог језика. Сва три су настала на источнохерцеговачком идиому (који је српски) с тим да је у српском стандардизована и екавска варијанта, док према загребачком и сарајевском стандарду није. Данашњи хрватски и бошњачки су готово истоветни са језиком који је пласирао Вук Караџић, него што је то случај са београдским стандардом (раздвајање "не ћу", ијекавица итд.) Једино неслагање је око тога по ком народу тај језик да се назове, али и ту за паметног човека нема дилеме - то је дијалект православних Срба којим су од католика говорили само Дубровчани у релативно новијој историји (пошто је Дубровник кренуо са чакавицом, а тек услед интензивног насељавања Срба у њега прелази на штокавицу источнохерцеговачког типа)... а и ти сами Дубровчани су све до прошлог столећа углавном сматрани Србима, а никад Хрватима.

crnogorci smatraju jezik kojim govore crnogorskim (dali i koliko je on slican srpsko-hrvatskom na stranu), zasto vi inzistirate na tome da je to srpski?
nazivati jezik kojim govore onako kako oni hoce je njihova stvar i njihovo pravo, sto se to vas briga i sto vas to smeta...i da izmisle i 15 novih slova to je njihova stvar...

Грешиш, није право. Док човек има пуно право да се национално декларише како год жели и у то право му се не сме дирати, нико нема право да мења национални идентитет својих предака и свог језика.

Уосталом, видећемо твоје реакције када се буде стандардизовао у Србији буњевачки језик, за шта има и реалних разлога, док за црногорски нема. Буњевачки језик је икавска штокавица са много значајнијим разликама од "БХС-језика" него што ће их црногорски икада имати, а њиме макар говоре неки људи који никад у историји нису ни себе ни свој језик називали хрватским.

ipak meni se cini da je akcija posrbljavljana bezpovratno prosla i zbog toga takve emocionalne i ine reakcije:)

Заборављаш да су Црногорци били најгласнији у том посрбљавању. Нико није њих посрбљавао, они су ишли около и посрбљавали друге.

Преиспитај мало етничко порекло најекстремнијих Срба у протеклих пар векова. А затим то повежи са чињеницом да је Црна Гора у то време била независна и да је имала своју цркву која је зависила од Русије и Цариграда, а не од београдског или карловачког митрополита и колико је неко тада уопште и могао да их "посрбљава".

ma za sve su to ustase krive...hoce da otmu drugo oko u glavi...:zper:
prva katedra crnogorskog jezika u Zagrebu...

И прва катедра буњевачког ће бити у Србији, сад да ли у Београду или у Суботици, не знам. Али једно је сигурно, тај језик ће макар стандардизовати сами српски Буњевци, а не слависти из суседних земаља са сумњивим моралом и лошом материјалном ситуацијом.
 
kome i sta srbi objasnjavaju ? nikom nista. svacije je pravo da sebe smatra cime oce,i svoj jezik naziva kakvim oces imenom. Problem nastaje kada neko ko to uradi (npr hrvati) pokusavaju da kazu da je hrvatski istoriski jezik???? i onda se ispostavi da je naj stariji dokument na hrvatskom napisan 1990. e tu je problem. Inace zovite svoj jezik kako god ocete,ali nemojteobrazovan svet ubedjivati da to nije novonastali jezik, kao kada mi amerikacni svoj engleski nazvali americki.

Чак ни на то немају право, тако нешто не спада у демократске слободе, већ у науку, а начело науке је објективност по сваку цену, а нарочито по цену националних комплекса и фрустрација какве има добар део несрпских Црногораца. Човек има неприкосновено право на национално и верско опредељење, али нема право да мења национални идентитет језика којим говори, јер то није његово. Исто као што и нема право да се "сматра" другим полом или расом од оне које јесте.
 
:hahaha::hahaha::hahaha::hahaha:
dok su hrvati imali svoj jezik vi niste ni znali ni tko ste...
vas jezik je crkveno-slavenski ili vlaski...:)

Ово уопште није тачно, немој дозвољавати националном егоизму да се испољава кроз овакве неистине. Ако те је неко увредио по националној основи или повредио твој национално понос, постоје начини да се на то жали, али изношење лажи и неистина је врло лоше решење.

Данашњим "БХС" језиком говорили су православни Срби, муслимани и само они католици који су живели као мањина међу ова два. Јесу Хрвати имали свој књижевни језик и раније, али тај језик је био заснован на говору Хрвата из Загорја и Хрвата из приморске Хрватске. Данашњи језик им је заснован на говору Срба из Хрватске, који су тај језик у Хрватску донели из своје прапостојбине у Херцеговини, Зети, Рашкој и Босни. Да није било Турака и тих сеоба, данашњи хрватски би био заснован на говору Хрвата, а не Срба, и стварно би се разликовао од српског.

Ти тренутно нити пишеш нити говориш другачијим језиком од српског. То није различит језик, па макар га звала и са хиљаду других имена.
 
@tema, licno sam se zalagao za standardizaciju crnogorskog jezika, ali isto tako smatram da je bilo sasvim dovoljno ubaciti Ś jer slovo Ź malo ko koristi, pa je samim tim i suvisno.

Закључаше ону тему, па се прекинуо наш дијалог... Занима ме твоје мишљење по једном питању, као Црногорца који се не сматра Србином и који свој језик не сматра српским: Колико оправдаваш увођење ш́ и з́? Зар се тиме не нарушава црногорска ијекавица, а језик непотребно екавизује? Пример (писаћу латиницом):


sekira - śekira (umesto sjekira)
sesti - śesti (umesto sjesti)
predsednik - predśednik (umesto predsjednik)
kiselo - kiśelo (umesto kisjelo)

ово све је као екавица, једино што се на S додаје дијакритик Ś. :confused:

Затим, чувено црногорско архаично "сјутра", што је једино место где се очувала оригинална реч за наредни дан који почиње "с (наредним) јутром", јер је управо "сјутра" дало српско "сутра", прво умекшавањем С, а затим потпуним губљењем. Зар неправилним говорењем -śutra уместо -sјutra није наговештај губљења ове црногорске речи и њеног претварања у "сутра"?
 
eto vidis da ne znas,perovic je dobio samar. Imas i snimak,a nikakav student nije udaren

Ошамарен је камерман који се Давидовићу уносио у лице и поред упозорења да не снима.

Перовић је био за говорницом, и њега су само критиковали повицима. Да је ошамарио Перовића, буди убеђен да би бабе за људска права издејствовале још гору јавну хајку и барем три године затвора.


А је л имате и "катедру" за "ЛЕСКОВАЧКИ" тј. јужносрбијански!?

А замисли само...

лесковачки: Ко ги мицо џаци?
превод на српски: Ко је померао џакове?

лесковачки: Тука ли је татко?
превод на српски: Да ли је отац ту?

лесковачки: Кад ти се на комшике изнабадам које ти се падам?
превод на српски: Ако ти полно општим са комшиницом, шта смо онда у сродству?

Али судбина је тужно удеш́ила, па је Црна Гора никла на огњишту Вука Караџића, а не у Источној Србији... :( Да није било тако, имали би свој језик и нико их ниш́та не би раж́умео...
 
Закључаше ону тему, па се прекинуо наш дијалог... Занима ме твоје мишљење по једном питању, као Црногорца који се не сматра Србином и који свој језик не сматра српским: Колико оправдаваш увођење ш́ и з́? Зар се тиме не нарушава црногорска ијекавица, а језик непотребно екавизује? Пример (писаћу латиницом):


sekira - śekira (umesto sjekira)
sesti - śesti (umesto sjesti)
predsednik - predśednik (umesto predsjednik)
kiselo - kiśelo (umesto kisjelo)

ово све је као екавица, једино што се на S додаје дијакритик Ś. :confused:

Затим, чувено црногорско архаично "сјутра", што је једино место где се очувала оригинална реч за наредни дан који почиње "с (наредним) јутром", јер је управо "сјутра" дало српско "сутра", прво умекшавањем С, а затим потпуним губљењем. Зар неправилним говорењем -śutra уместо -sјutra није наговештај губљења ове црногорске речи и њеног претварања у "сутра"?

nemoj brate da ih ***** u ovim kolicinama,molim te:hahaha::hahaha:
 
Међусобно се 99% разумети значи исти језик. А у оквиру истог језика могу постојати дијалекти где је међусобна разумљивост и мања од 70%. (Проценте паушално наводим, није из литературе).

То што кажеш, то није српска потреба, него научна потреба и нема тог лингвисте од реномеа који децидирано не тврди да су хрватски, српски и бошњачки један исти језик, још више - један исти дијалект истог језика. Сва три су настала на источнохерцеговачком идиому (који је српски) с тим да је у српском стандардизована и екавска варијанта, док према загребачком и сарајевском стандарду није. Данашњи хрватски и бошњачки су готово истоветни са језиком који је пласирао Вук Караџић, него што је то случај са београдским стандардом (раздвајање "не ћу", ијекавица итд.) Једино неслагање је око тога по ком народу тај језик да се назове, али и ту за паметног човека нема дилеме - то је дијалект православних Срба којим су од католика говорили само Дубровчани у релативно новијој историји (пошто је Дубровник кренуо са чакавицом, а тек услед интензивног насељавања Срба у њега прелази на штокавицу источнохерцеговачког типа)... а и ти сами Дубровчани су све до прошлог столећа углавном сматрани Србима, а никад Хрватима.



Грешиш, није право. Док човек има пуно право да се национално декларише како год жели и у то право му се не сме дирати, нико нема право да мења национални идентитет својих предака и свог језика.

Уосталом, видећемо твоје реакције када се буде стандардизовао у Србији буњевачки језик, за шта има и реалних разлога, док за црногорски нема. Буњевачки језик је икавска штокавица са много значајнијим разликама од "БХС-језика" него што ће их црногорски икада имати, а њиме макар говоре неки људи који никад у историји нису ни себе ни свој језик називали хрватским.



Заборављаш да су Црногорци били најгласнији у том посрбљавању. Нико није њих посрбљавао, они су ишли около и посрбљавали друге.

Преиспитај мало етничко порекло најекстремнијих Срба у протеклих пар векова. А затим то повежи са чињеницом да је Црна Гора у то време била независна и да је имала своју цркву која је зависила од Русије и Цариграда, а не од београдског или карловачког митрополита и колико је неко тада уопште и могао да их "посрбљава".



И прва катедра буњевачког ће бити у Србији, сад да ли у Београду или у Суботици, не знам. Али једно је сигурно, тај језик ће макар стандардизовати сами српски Буњевци, а не слависти из суседних земаља са сумњивим моралом и лошом материјалном ситуацијом.

Svaka čast na poznavanju materije. Šteta samo što će slavonija, pro-ustaška pobegulja da sad nestane netragom, po običaju...
 
Za razliku od elektronskih medija, na kojima novinari koji su najzagriženije pristalice novosklepanog crnogorskog jezika odavno barataju „šjekirama i šjedaju u predšjedničke fotelje“, oni iz pisanih medija se „šjekiraju“ što još nema fontova za dva nova slova koja je propisala ekspertska grupa koja je sastavila pravopis. Kako kažu novinari i urednici nekih od najčitanijih i najslušanijih medija, većina će se i dalje držati dobrog, starog Vukovog pravopisa.

Пошто се слово Ś (ш́) врло ретко користи, а и новине немају велики тираж, свака новинска кућа би могла да запосли по неколико "лектора" који ће ручно дописивати апострофе над S.
 
Пошто се слово Ś (ш́) врло ретко користи, а и новине немају велики тираж, свака новинска кућа би могла да запосли по неколико "лектора" који ће ручно дописивати апострофе над S.

Ma nije tako. Relativno je jednostavno je preraditi font ili kodnu tabelu da bi se to sredilo. Ali standardizovati sad sve to u Windowsu i po ostalim standardima je praktično jako teško...
 
Ma nije tako. Relativno je jednostavno je preraditi font ili kodnu tabelu da bi se to sredilo. Ali standardizovati sad sve to u Windowsu i po ostalim standardima je praktično jako teško...

Ако се ја добро разумем у то, не би требало... можда грешим. Ни данас латинична слова Č, Ć, Š, Ž нису стандардизована као српска/хрватска, већ су заједничка за читав скуп језика који их користе (чешки, словачки, пољски, словеначки, српска латиница итд). Слова Ś и Ź се већ налазе у Уникод табели под бројевима U+015A и U+0179 као слова пољског алфабета.

Ево, сад баш гледам по интернету... и Ś и Ź се не користе само у пољском, него и у доње-лужичкосрпском и у белоруској верзији латинице (пошто им је ћирилица примарно писмо). Никакав проблем додати и црногорски.

Имају све, само треба пош́енут' до Пољске по слова за штампарију. Или до своје прапостојбине, Лужичке Србије! :lol: Е јесу малери, живота ми... измислише два слова, па ни ту не могу да побегну од Срба... овога пута од Лужичких.
 
Poslednja izmena:
Закључаше ону тему, па се прекинуо наш дијалог... Занима ме твоје мишљење по једном питању, као Црногорца који се не сматра Србином и који свој језик не сматра српским: Колико оправдаваш увођење ш́ и з́? Зар се тиме не нарушава црногорска ијекавица, а језик непотребно екавизује? Пример (писаћу латиницом):


sekira - śekira (umesto sjekira)
sesti - śesti (umesto sjesti)
predsednik - predśednik (umesto predsjednik)
kiselo - kiśelo (umesto kisjelo)

ово све је као екавица, једино што се на S додаје дијакритик Ś. :confused:

Затим, чувено црногорско архаично "сјутра", што је једино место где се очувала оригинална реч за наредни дан који почиње "с (наредним) јутром", јер је управо "сјутра" дало српско "сутра", прво умекшавањем С, а затим потпуним губљењем. Зар неправилним говорењем -śutra уместо -sјutra није наговештај губљења ове црногорске речи и њеног претварања у "сутра"?

Sad hoces da kazes da u Crnoj Gori se nijesu koristilo slovo Ś u svakodnevnom razgovoru?

Ijekavica se s time ne gubi nego samo dobija novi oblik. Isto kao sto je sa Ś i Ź tako je i sa Đ.

Umjesto gdje, govorilo se đe, tako je i danas. Pogledaj malo crnogorsko zakonodavstvo krajem 19. i pocetkom 20. vijeka. pa ces i tamo vidjeti to, kako si ti nazvao gubljenje ijekavice.

Kod crnogorskog jezika nema one cuvene podjele na knjizevni i narodni jezik. I jedan i drugi su ustvari knjizevni jezik, jer po prethodnoj logici, Njegos i kralj Nikola su pisali narodnim jezikom.

Strikno sam se zalagao da se uvede Ś, zato sto ga svako u Crnoj Gori koristi u skakodnevnoj komunikaciju, a za slovo Ź ne, zato sto ga ne koristi svako, prvenstveno polazim od sebe.

Nikad nijesam rekao nekome da sam iźeo kolac, ali o tome su odlucivali mnogo strucniji ljudi od mene. Da sam se ja pitao, samo bih uveo Ś.
 
Sad hoces da kazes da u Crnoj Gori se nijesu koristilo slovo Ś u svakodnevnom razgovoru?

Ijekavica se s time ne gubi nego samo dobija novi oblik. Isto kao sto je sa Ś i Ź tako je i sa Đ.

Umjesto gdje, govorilo se đe, tako je i danas. Pogledaj malo crnogorsko zakonodavstvo krajem 19. i pocetkom 20. vijeka. pa ces i tamo vidjeti to, kako si ti nazvao gubljenje ijekavice.

Океј, хвала на одговору. Ијекавица се заиста губи, јер ако се рефлексом јата на "је" јотује претходни сугласник, остаје чисто "е". Мада ни ја нисам стручан, него само тако нешто размишљам.

Kod crnogorskog jezika nema one cuvene podjele na knjizevni i narodni jezik. I jedan i drugi su ustvari knjizevni jezik, jer po prethodnoj logici, Njegos i kralj Nikola su pisali narodnim jezikom.

Та подела у сваком језику на планети земљи постоји, а у којој мери, то само зависи од одабира дијалекта и од временског раздобља које је прошло од стандардизације. Таквих разлика има и у црногорском, а сад ћу ти и показати: изговара се -поцјети, а пише се -подсјети (нико у говору не изговори ДС јер је немогуће, већ споји преко ТС у Ц)... евентуално -потш́ети/поћети уместо подш́ети. Затим, у многим крајевима каже се "кодмене", "ко'тебе", а пише се "код мене", "код тебе". Затим, каже се "смене" или "шмене" (ако не грешим), док је по правилу "са мном". Затим, за "хтео" имаш варијанте и "ктио" и "шћео", у зависности од краја. Па стављање Г уместо Х у "њиг" уместо "њих", "чуг" уместо "чух" (Тихо је зборила, једва је чуг), па онда имаш дублете ниђе-нигђе, иђе-игђе уместо до сада прописаног нигдје и игдје. Истиок уместо исток, онијег уместо онијех или оних итд.

Ако црногорски језик буде стандардизован само према једном локалном говору, сви остали ће говорити различито од књижевног. Мислим, нека раде људи шта хоће, али мени је одавде нормално да кад неко напише у задатку "То сам ктио", да га учитељ исправи тако што ће преправити "ктио" у "хтјео", а не у "шћео".

Nikad nijesam rekao nekome da sam iźeo kolac, ali o tome su odlucivali mnogo strucniji ljudi od mene. Da sam se ja pitao, samo bih uveo Ś.

Веруј ми, делујеш и разборито и разумно, ако си млад човек и ако је високо школовање тек пред тобом, кладио бих се да би врло брзо све те "стручњаке" надмашио по стручности за неколико копља.
 
Strikno sam se zalagao da se uvede Ś, zato sto ga svako u Crnoj Gori koristi u skakodnevnoj komunikaciju, a za slovo Ź ne, zato sto ga ne koristi svako, prvenstveno polazim od sebe.


Oko tog "s",zanimljivo mi je da sam imao jednu drugaricu koja je bila na Filoloskom fakultetu i jednom prilikom radila neki seminarski iz dijalektologije,a tema je bila-govor u uzickom kraju.Tu su oni nasli ljude,narocito starije,koji jasno koriste to "s",redje "z".
Naravno to se moze povezati sa poreklom stanovnistva u zapadnoj srbiji,koje je dobrim delom crnogorsko-hercegovacko i naravno svi ti ljudi oduvek znaju da su deo srpstva...
Tako da taj "s"-argument i nije nesto...
 
Океј, хвала на одговору. Ијекавица се заиста губи, јер ако се рефлексом јата на "је" јотује претходни сугласник, остаје чисто "е". Мада ни ја нисам стручан, него само тако нешто размишљам.



Та подела у сваком језику на планети земљи постоји, а у којој мери, то само зависи од одабира дијалекта и од временског раздобља које је прошло од стандардизације. Таквих разлика има и у црногорском, а сад ћу ти и показати: изговара се -поцјети, а пише се -подсјети (нико у говору не изговори ДС јер је немогуће, већ споји преко ТС у Ц)... евентуално -потш́ети/поћети уместо подш́ети. Затим, у многим крајевима каже се "кодмене", "ко'тебе", а пише се "код мене", "код тебе". Затим, каже се "смене" или "шмене" (ако не грешим), док је по правилу "са мном". Затим, за "хтео" имаш варијанте и "ктио" и "шћео", у зависности од краја. Па стављање Г уместо Х у "њиг" уместо "њих", "чуг" уместо "чух" (Тихо је зборила, једва је чуг), па онда имаш дублете ниђе-нигђе, иђе-игђе уместо до сада прописаног нигдје и игдје. Истиок уместо исток, онијег уместо онијех или оних итд.

Ако црногорски језик буде стандардизован само према једном локалном говору, сви остали ће говорити различито од књижевног. Мислим, нека раде људи шта хоће, али мени је одавде нормално да кад неко напише у задатку "То сам ктио", да га учитељ исправи тако што ће преправити "ктио" у "хтјео", а не у "шћео".



Веруј ми, делујеш и разборито и разумно, ако си млад човек и ако је високо школовање тек пред тобом, кладио бих се да би врло брзо све те "стручњаке" надмашио по стручности за неколико копља.

Nijesam ja nikakav strucnjak za lingvistiku, desi mi se ponekad da me ispravljaju zbog padeza:rumenko: Samo razmisljam svojom glavom.

Zaboravio sam da napomenem da mi je drago sto nijesu uveli i slovo З, koje je takodje bilo u planu, zato sto se ono izgovara samo u odredjenom podrucju Crne Gore i zato sto sa tim slovom postoji samo par rijeci.

Ja jesam bio za uvodjenje crnogorskog jezika, ali ne na ovakav nacin, no opet kad se sve sabere, mislim da nijesu pretjerali sa promjenama. Mislio sam da ce to biti katastrofa, kako su krenuli.

A sto se tice tvoje zadnje recenice, imam 21 godinu visoko i skolovanje jeste predamnom, samo da malo vise zagrijem stolicu :lol: Nazalost, necu moci da zavrsim fakultet u roku, jer mi je ostalo par ispita iz druge godine :(

Sve u svemu milo mi je zbog ove zadnje recenice, jer se na ovom pdf-u obicno svadjam sa drugim forumasima, mada tu sam sam kriv.
 
medusobno se razumijeti neznaci isti jezik...
iako mi nikako nije jasno ta srpska permanentna potreba da svima u susjedstvu nesto dokazuje (i silom ako treba), svenacionalni kompleksi, sto li?
crnogorci smatraju jezik kojim govore crnogorskim (dali i koliko je on slican srpsko-hrvatskom na stranu), zasto vi inzistirate na tome da je to srpski?
nazivati jezik kojim govore onako kako oni hoce je njihova stvar i njihovo pravo, sto se to vas briga i sto vas to smeta...i da izmisle i 15 novih slova to je njihova stvar...
ipak meni se cini da je akcija posrbljavljana bezpovratno prosla i zbog toga takve emocionalne i ine reakcije:)

Uvijek razumno postiras:neutral:

Al i ovo je cini se razumno:neutral:

 
medusobno se razumijeti neznaci isti jezik...
iako mi nikako nije jasno ta srpska permanentna potreba da svima u susjedstvu nesto dokazuje (i silom ako treba), svenacionalni kompleksi, sto li?
crnogorci smatraju jezik kojim govore crnogorskim (dali i koliko je on slican srpsko-hrvatskom na stranu), zasto vi inzistirate na tome da je to srpski?
nazivati jezik kojim govore onako kako oni hoce je njihova stvar i njihovo pravo, sto se to vas briga i sto vas to smeta...i da izmisle i 15 novih slova to je njihova stvar...
ipak meni se cini da je akcija posrbljavljana bezpovratno prosla i zbog toga takve emocionalne i ine reakcije:)

Sve je to lepo...kad se tako napise.Ali...ko ce Srbima da nadoknadi stetu nanetu kradjom npr. nacina pisanja. Svojevremeno,Milos Obrenovic je dao novac Vuku Karadzicu da standardizuje srpski jezik.On je to i uradio.Uveo je i sintagmu "pisi kako govoris,citaj kako je napisano"-jedinstvenu u svetu. Ko je dozvolio svima vama da se koristite necim sto je dostignuce srpskog roda i sto je od srpske drzave placeno. Mozda je Milos dao novac da se standardizuje 'rvatski,bosnjacki ili crnogorski':think:

Niko vama ne spori da imate svoje jezike,ali ne kradite tudja dostignuca.Izmislite kako cete da pisete..niko vam ne brani:roll:
 

Back
Top