Океј, хвала на одговору. Ијекавица се заиста губи, јер ако се рефлексом јата на "је" јотује претходни сугласник, остаје чисто "е". Мада ни ја нисам стручан, него само тако нешто размишљам.
Та подела у сваком језику на планети земљи постоји, а у којој мери, то само зависи од одабира дијалекта и од временског раздобља које је прошло од стандардизације. Таквих разлика има и у црногорском, а сад ћу ти и показати: изговара се -поцјети, а пише се -подсјети (нико у говору не изговори ДС јер је немогуће, већ споји преко ТС у Ц)... евентуално -потш́ети/поћети уместо подш́ети. Затим, у многим крајевима каже се "кодмене", "ко'тебе", а пише се "код мене", "код тебе". Затим, каже се "смене" или "шмене" (ако не грешим), док је по правилу "са мном". Затим, за "хтео" имаш варијанте и "ктио" и "шћео", у зависности од краја. Па стављање Г уместо Х у "њиг" уместо "њих", "чуг" уместо "чух" (Тихо је зборила, једва је чуг), па онда имаш дублете ниђе-нигђе, иђе-игђе уместо до сада прописаног нигдје и игдје. Истиок уместо исток, онијег уместо онијех или оних итд.
Ако црногорски језик буде стандардизован само према једном локалном говору, сви остали ће говорити различито од књижевног. Мислим, нека раде људи шта хоће, али мени је одавде нормално да кад неко напише у задатку "То сам ктио", да га учитељ исправи тако што ће преправити "ктио" у "хтјео", а не у "шћео".
Веруј ми, делујеш и разборито и разумно, ако си млад човек и ако је високо школовање тек пред тобом, кладио бих се да би врло брзо све те "стручњаке" надмашио по стручности за неколико копља.