- Poruka
- 4.442
Четвртак, 12. октобар 2006.
Промењена привредна структура града и повећан број запослених у Београду
Кључни успех извршне власти у граду у протеклих шест година представљају потпуна промена привредне структуре града и значајно повећање броја запослених у Београду, рекао је градоначелник Ненад Богдановић на данашењем сусрету са новинарима и уредницима београдских редакција. Тако је крајем 2000. године у Београду легално радило 450.000 до 460.000 људи, а половина њих је имала врло мале плате, док данас легално ради 630.000 људи. У овом периоду забележена је стопа пораста запослености од 7 до 8 одсто.
– Очекујем да ће до 2010. године уз овај тренд и легализацију незаконитог рада бити запослено више од 800.000 људи. Ако поред овог броја грађана и у пољопривреди буде запослено још 150.000 људи, имаћемо стопу запослености коју имају све успешне земље у транзицији – рекао је Богдановић.
Рад градске управе у протекле две године је природан наставак онога што је урађено од октобра 2000. године, од када се мења структура привредних активности, као што се банкарство из центра града преселило у Нови Београд, а за привреду су отворени део Земуна око аутопута и део Палилуле на другој обали Дунава. Крајем 2000. године просечна плата у Београду била је око 45 евра, а данас је изнад 350 евра. Просечна зарада запослених за две до три године биће 550 до 600 евра, рекао је градоначелник Београда.
Друга важан допринос бољем животу грађана је социјална политика, у оквиру које је град Београд урадио више него било који други град у Србији. У области социјалне и дечје заштите у 2001. години издвајања су била 12 милиона динара, да би ове године била стоструко повећана – на 1.227 милијарди динара.
Први сегмент те политике је јавни градски и приградски превоз, за који град из буџета издваја 5,5 милијарди динара.
– То је директно социјално давање јер већину грађана која користи јавни превоз представљају ђаци, старији људи и грађани који немају услове да користе своје аутомобиле. Београд данас има најјефтинији превоз у свету и тако ће бити све док се плате грађана не попну на 500-600 евра месечно. Поред овога, град је створио услове да 60.000 породица користи до 50 одсто попуста на комуналне услуге. Тако свако, па чак и корисници социјалне помоћи, може да плати комуналне услуге, а не плаћа их само онај ко то неће – рекао је Богдановић.
Град је знатно унапредио и однос према људима са посебним потребама, који ће наставити да унапређује, док ће се у односу према старијима све више оријентисати на геронтолошке сестре и помоћ у кући. Све школе у Београду у следеће две године добиће европски изглед, а за три до четири године у Београду неће бити детета које неће моћи да бира између приватног и државног вртића, рекао је Богдановић.
Промењена привредна структура града и повећан број запослених у Београду
Кључни успех извршне власти у граду у протеклих шест година представљају потпуна промена привредне структуре града и значајно повећање броја запослених у Београду, рекао је градоначелник Ненад Богдановић на данашењем сусрету са новинарима и уредницима београдских редакција. Тако је крајем 2000. године у Београду легално радило 450.000 до 460.000 људи, а половина њих је имала врло мале плате, док данас легално ради 630.000 људи. У овом периоду забележена је стопа пораста запослености од 7 до 8 одсто.
– Очекујем да ће до 2010. године уз овај тренд и легализацију незаконитог рада бити запослено више од 800.000 људи. Ако поред овог броја грађана и у пољопривреди буде запослено још 150.000 људи, имаћемо стопу запослености коју имају све успешне земље у транзицији – рекао је Богдановић.
Рад градске управе у протекле две године је природан наставак онога што је урађено од октобра 2000. године, од када се мења структура привредних активности, као што се банкарство из центра града преселило у Нови Београд, а за привреду су отворени део Земуна око аутопута и део Палилуле на другој обали Дунава. Крајем 2000. године просечна плата у Београду била је око 45 евра, а данас је изнад 350 евра. Просечна зарада запослених за две до три године биће 550 до 600 евра, рекао је градоначелник Београда.
Друга важан допринос бољем животу грађана је социјална политика, у оквиру које је град Београд урадио више него било који други град у Србији. У области социјалне и дечје заштите у 2001. години издвајања су била 12 милиона динара, да би ове године била стоструко повећана – на 1.227 милијарди динара.
Први сегмент те политике је јавни градски и приградски превоз, за који град из буџета издваја 5,5 милијарди динара.
– То је директно социјално давање јер већину грађана која користи јавни превоз представљају ђаци, старији људи и грађани који немају услове да користе своје аутомобиле. Београд данас има најјефтинији превоз у свету и тако ће бити све док се плате грађана не попну на 500-600 евра месечно. Поред овога, град је створио услове да 60.000 породица користи до 50 одсто попуста на комуналне услуге. Тако свако, па чак и корисници социјалне помоћи, може да плати комуналне услуге, а не плаћа их само онај ко то неће – рекао је Богдановић.
Град је знатно унапредио и однос према људима са посебним потребама, који ће наставити да унапређује, док ће се у односу према старијима све више оријентисати на геронтолошке сестре и помоћ у кући. Све школе у Београду у следеће две године добиће европски изглед, а за три до четири године у Београду неће бити детета које неће моћи да бира између приватног и државног вртића, рекао је Богдановић.