"Ti možeš ignorisati Realnost, ali ne možeš ignorisati posledice ignorisanja iste."
Čudi me da se niko nije osvrnuo na ovo što je rekkla iako je istina da uopšte ništa novo i nepoznato nije rekla. Ona je samo jednu osnovnu istinu o životu izrekla na jedan drugačiji način svojstven, malo razmetljivom i kitnjastom načinu, kojeg praktikuju intelektualci bili filozofi ili filozofični.
O čemu se radi?
Istina je da je realnost života sakrivena za fizička čula i nije jasno ispisana da bi je čovek mogao intelektualizovati, ali ta realnost je sami život ispod površne kore koji funkcioniše po određenim zakonima.
Prva i najvažnija realnost ili zakon jeste Zakon Ljubavi. Ignorisati ovaj zakon u opvom svetu može svako što svako velikodušno i zdušno čini. Nigde i ne piše da nije dozvoljeno ignorisanje ovog zakona ali njegovo ignorisanje, ma kako vidljivo ili ne vidljivo, ono se uvek iskazuje kod čoveka na neki od načina koji se može manifostovati kao bolest, kao slučajnost događaja koji su prekršiocu uskratili neko svoje društveno pravo ili zadovoljenje ličnih potreba. Svaka bolest ili otežani životni uslovi su posledice, posledice, posledice...
Zato, lično najčešće kažem, "U životu ništa nije zabranjeno, ali sve nije ispravno."
Praktično, svaki čovek živi sa osnovnim i jedinstvenim ciljem - da kroz mnogobrojna životna iskustva upozna sve te zakone i povinuje im se, tj. da nastavi dalje živeti u skladu sa njima. Svi ostali zakoni koji su poznati u nižem polu kreacije su baš tu da svakog od nas kao Biće/Dušu nauče da živimo u skladu sa jedinstvenim i svevažećim zakonom u svim svetovima i univerzumima, Zakonom Ljubavi.
Budući da je spoljašni izražaj unutarnje narasle ljubavi u pojedincu upravo visoko etični odnos prema okruženju, jasno je da je praktikovanje visokoetičnog odnosa u ovom i u bilo kom drugom svetu neminovnost ukoliko osoba želi, ne samo živeti sa manje problema, već da može spoznati najvišu istinu života, da može on kao Biće/Duša još za vreme ovog života spoznati ono što je uvek smatrao i što sada smatra nesaznajnim.
Zato je istina tako prizemna i tako jednostzavna da je intelektualistički um ne može prepoznati jer juri za nekakvom bombastom istinom koja će razlameti nebo i zemlju.
Zdravo svima, trenutno čitam Veličanstveni izvor i privodim ga kraju.
Nisam baš siguran šta da mislim o ovom delu,
neki citati i koncepti, misli koje iznose likovi u knjizi su me oduševili, ali sa druge strane,
knjige je pre-pre-preopširna i previše razvučena. Siguran sam da je mogla da saopšti šta je htela na duplo manje strana.
http://realsocialdynamics.blogspot.rs/2007/01/ayn-rand-atlas-shrugged.html
Možete mi reći i da li se slažete sa mišljenjima o Atlasu iznetim u ovom blogu?
Hvala i pozdrav
Kad već prekucavam omiljene delove iz Veličanstvenog izvora evo i da podelim sa vama nešto
"He does not seek to gain his value, he seeks to express it"
,,Razmišljao sam o ljudima koji kažu da je sreća nemoguća na ovom svetu. Pogledaj koliko se svi trude da pronađu neku radost u životu. Pogledaj koliko se muče da je otkriju. Zbog čega bi i jedno živo biće pristalo na patnju? Po kom to razumljivom zakonu iko može zahtevati da čovek postoji zbog bilo čega osim sopstvene sreće? Svako od njih je želi. Svaki deo u njima je želi. Ali je nikada ne nalaze. Pitam se zašto. Oni kukaju i govore da ne razumeju smisao života. Postoji jedna posebna vrsta ljudi koju prezirem. Ona koja traži viši smisao ili ’univerzalni cilj’, koja ne zna zašto bi živela i samo jadikuje kako mora da ’pronađe sebe’. Čuješ to svuda oko nas. Izgleda da je ta otrcana banalnost postala službena fraza našeg veka. U svakoj knjizi koju otvoriš. U svakoj slinavoj ispovesti. Kao da je to priznanje plemenit čin. Ja bih rekao da nema sramnijeg.’’
Aleksej Krilov,
Na pojedinim mestima te oduševljava - naravno da nisam čitao njena dela, a najverovatnije da ti neću uraditi - pa bih samo rekao da čitaoca oduševljavaju oni pasusi pročitanih knjiga koji se podudaraju sa njegovim trenutnim razumevanjem i shvatanjem istine, odnosno sa onim pasusima koji pogađaju njegovo trenutno dosegnuto stanje svesti iz kojeg može raspoznati taj deo istine.
Ne znam koga si citirao u navodnicima, ali nezavisno ko stoji iza njih evo mog komentara:
Svaki čovek u ovom svetu upornoi traži samo jednu stvar, a to je SREĆA. Sve što radi on radi da bo pronašao sreću ili da biu dosegao stanje sreće. Zato ustaje ujutru, zato ide na posao, zato traži sebi partnera i zato se pari, Zato čak i krade i leže, zato čini velika dela i nedela - sve samo da bi našao parče sreće. Pa ipak, podsetimo se onoga što rekoh kolegi iznad, sve je dozvoljeno a sve nije ispravno. Zato sve ono što nije u skladu sa Zakonom Ljubavi nikoga od nas neće dovesti do sreće već do patnje i boli i time će nas okrenuti od sebe. (Naša spoznaja posledica ponekada dođe tek kroz jedan ili možda više života.
Ukratko, samo dela visoke etičniost nas vode ka životnoj Istini i ka najvišoj sreći a spoznati i jedno i drugo sasvim je moguće ostvariti još u ovom životu.
Deo citata kaže da se njihov autor ne slaže sa onima koji traže 'sebe'. Ali šta znači tražiti sebe?
Tražiti sebe znbači hteti prepoznati i znati Sebe kao jedino realno i većito Biće/ Dušu. Kada pojedinac to uradi on je već zakoračio u višu realnost u svetove čiste svesti i svetove čiste ljubavi, svetove koji su za svakodnevnog čoveka još nepostojeći i nedodirljivi. Oni su još uvek nedodirljivi za more filozofa i intelektualaca pa čak i one koji tvrde da znaju Boga.
Zašto?
Zato što se istina i Bog kao i sama sreće ne traže umom (intelektom) već se traže putem visoke etičnosti i ljubavi, sasvim prizemnim i svakodnevnim delima u procesu izražavanja Sebe, izražavanja onoga što suštinski jesmo a ne onoga što mislimo da jesmo.
Biti srećan ne znači biti materijalno bogat, ne znači imati potpuno zdravo telo i ne znači čak ni društveno biti prepoznat i priznat. Biti srećan znači biti u unutarnjoj komunikaciji sa samom suštinom života, nešto što svako živo biće ište i svesno ili nesvesno priželjkuje.
I ono što ti nisi izrekao ali što treba reći a to je da sve što čovek čini u ovom svetu on to čini sebe radi. Čak i onda kada čini delo nesebičnosti za dobrobit celine to je delo uvek sebe radi. Svako takvo delo sa ma kojim predznakom bilo, uvek tereti samo nas ili nagrađuje samo nas. Nagrada je uglavnom ekspanzija svesti i ljubavi pa ma kako malo to bilo...
Nijedan sistem i nijedno društvo ma kakvog ustrojstva bilo ne vodi pojedinca ka višoj svesti već to čine njegova iskustva iz kojih on sam kao Biće, Duša raspoznaje zakone i prihvata ih da živi u skladu sa njima. Tada ljubav i življenje iz pozicije ljubavi postaje ono što i sam jeste.
Spoljašna harmonija ili haos nisu čovekov cilj već zajednica koja će omogućiti pojedincu da sebe ispolji i da za sebe stvara svojim naporima.
Jednostavno, cilj života u ovom svetu je ekspanzija svesti pojedinca. A taj pojedinac je svako od nas pa bio on sastavni deo društva ili ne. Uistinu, pojedinac u izolaciji nema prilike da ima životna iskustva iz kojih će učiti život i uzdizati se.
Jedna jedinka koja uzdigne sebe u vosokoj svest više daje zajednici u kojoj živi nego mnoštvo drugih zajedno.
Zašto ili kako?
Jednostavno tako što se takav pojedinac otvara i kroz njega utiče sama suština života u ovaj svet i poduže svest ostalim ljudima oko njega.
To i jeste razlog zašto su ekstremno negativni ljudi u okruženju uvek neprijateljski nastrojeni prema takvom pojedincu jer u njemu, kao njihovom ogledalu raspoznaju svoje negativnosti. Zato i jesu mnogi duhovni velikani proganjani, maltretirani i često pogubljivani.
O tome sama istorija govori mnogo bolje....
Istina nije sakrivena niti je ikada bila, međutim sam pojedinac nije sebe pripremio da je prepozna.
Ljubav je srž istine sve drugo je sve drugo.
Zato je to bitno.
) i spajam lepo i korisno!