Ovo sam pisao na temi: Alo Srbine, ali, kad bolje razmislim, zaslužuje da bude posebna tema, iz puno razloga.
Hotel, doručak, sto pored mene muškarac, Srbin (sa velikim S), gastarbajter u belim soknicama i papučama i crnoj majici na kojoj piše: Za kralja i otadžbinu – sloboda ili smrt!.
ON sa velikm S i njegova supruga, bleda švedjanka doručkuju.
On je najglasniji, dovikuje se (ili razgovara, bar tako ON misli) sa čovekom tri stola dalje.
ON objašnjava: živi 20 godina u švedsku! Svoje sinove (stariji 11, mladji 9)vaspitava da mrze: hrvate, muslimane i slovence. I crnce. Onog Petersena će da nadje u Norveškoj, a onaj mali mihajlo, što je izb’o nožem švedsku ministarku inostranih poslova je junak... Ovi amerikanci sto su sleteli u batajnicu su baš oni isti koji su bacali bombe, ON to baš zna, naravno, iz poverljivih imigrantskih izvora....
ON zna sve, i kako je bilo, i kako bi trebalo da bude, i za koga treba zatvoriti granice, koga ubiti, kome zabraniti da živi, govori i diše.
Žena ga, tokom njegovog obraćanja komšiji tri-stola-dalje, 5-6 puta pita nešto na švedskom, on ne obraća pažnju i ne odgovara joj. ON Srbuje, zaneo se, treperi, viče, preti....
Posle desetak minuta, scena za šankom.
ON poručuje kafu, pokazuje konobarici slike svojih sinova.
Govore li srpski?, pita ga ona
Nnnneee.....na tren se zbuni ON. To je teško znate.....
"....to je prdenje iz dijaspore...
