Srbi

Srbi nisu "politicka nacija" ili narod nastao zbog robovanja Vizantijcima (Konstantin Porfirogenit je smatrao da je taj narod dobio ime po robovskoj obuci "serbuli"). Ne, Srbi su prvobitno bili jedno od sarmatskih (alanskih) plemena, koje je živelo u alanskoj postojbini severno od Kavkaza, odakle se u vreme hunske najezde preselilo u srednju Evropu, gde se vremenom stopilo sa Slovenima, kojima je dalo svoje ime.

Podaci starih autora o Srbima u Sarmatiji

Srbi se prvi put pominju u prvom veku posle Hrista (69-75. godine) u knjizi Plinija Cecilija Sekundusa "Poznavanje prirode" i to u latinizovanom obliku – Serbi (Serbi). Plinije piše: "Pored Kimerana stanuju Meotici, Vali, Srbi, Zingi, Psesi". [8] Srbi su tu zabeleženi kao narod koji živi na teritoriji severoistočne obale Crnog mora, u Sarmatiji, severno od Kavkaza, pa se iz toga pretpostavlja da su Srbi bili sarmatsko (iransko) pleme. [9]
Pomen srpskog imena nalazimo zatim u delu "Geografija" egipatskog naučnika Klaudija Ptolomeja (pre 175. godine). On pleme Srba beleži tako da postoji na području Zakavkazja, pišući: "Između Keraunskog gorja i reke Ra smešteni su Orineji i Vali i Srbi". [10]
Srbe u Sarmatiji takođe pominju i Tacit, Prokopije, Jordanes, Vibijus i Ajnhard.

Stari Crnogorac:

Srbi nisu "politicka nacija" ili narod nastao zbog robovanja Vizantijcima (Konstantin Porfirogenit je smatrao da je taj narod dobio ime po robovskoj obuci "serbuli"). Ne, Srbi su prvobitno bili jedno od sarmatskih (alanskih) plemena, koje je živelo u alanskoj postojbini severno od Kavkaza, odakle se u vreme hunske najezde preselilo u srednju Evropu, gde se vremenom stopilo sa Slovenima, kojima je dalo svoje ime.

Podaci starih autora o Srbima u Sarmatiji

Srbi se prvi put pominju u prvom veku posle Hrista (69-75. godine) u knjizi Plinija Cecilija Sekundusa "Poznavanje prirode" i to u latinizovanom obliku – Serbi (Serbi). Plinije piše: "Pored Kimerana stanuju Meotici, Vali, Srbi, Zingi, Psesi". [8] Srbi su tu zabeleženi kao narod koji živi na teritoriji severoistočne obale Crnog mora, u Sarmatiji, severno od Kavkaza, pa se iz toga pretpostavlja da su Srbi bili sarmatsko (iransko) pleme. [9]
Pomen srpskog imena nalazimo zatim u delu "Geografija" egipatskog naučnika Klaudija Ptolomeja (pre 175. godine). On pleme Srba beleži tako da postoji na području Zakavkazja, pišući: "Između Keraunskog gorja i reke Ra smešteni su Orineji i Vali i Srbi". [10]
Srbe u Sarmatiji takođe pominju i Tacit, Prokopije, Jordanes, Vibijus i Ajnhard.

Kliknite za proširenje...

Matori Montenegrinu, da nemas malo maniju gonjenja ti?

Ukoliko se počne sa spamovanjem, provokacijama i vređanjem tema ide pod katanac! Dakle, umerena i pristojna diskusija

Tema je provokacija...A koriste se podaci koje je koristio Milić Od Mačve...

Može da bude, ali neka je, da vidimo u kom pravcu će da krene diskusija
Ja bih prvi poslao štošta u prilog ovome, ali trenutno nemam vremena

Rechke:

Može da bude, ali neka je, da vidimo u kom pravcu će da krene diskusija
Ja bih prvi poslao štošta u prilog ovome, ali trenutno nemam vremena

Kliknite za proširenje...

da nije malo previse ovakvih bezveze tema utemeljenim na rekla mi tetkina strina od ujke u poverenju

Stari crnogorac sasvim si u pravu da je postojalo ili sarmatsko ili skitsko ili alansko pleme serbi početkom 1 vijeka sjeverno od Kavkaza blizu ušća Volge!
Međutim pitanje je šta ti stepski Iranci (izdanak Kurganske kulture kao i njihova braća Sloveni) imaju sa Iranom osim što je jedna grupa tih proto-iranskih plemena prije 3 500 godina sišla na Iranski plato i tamo napravila snažnu državu mješajući se sa starosjediocima!
Činjenica je da Srbi dolaze na Balkan posebnop od slovena 100 godina poslje ovih, znači da srbi dolaze kao snažno pleme pod svojim narodnim imenom!
Pazi sad Stari cnrnogorac ti Srbi dolaze nigdje drugo no na prostor Južne dalmacije !
Šta misliš šta se u to doba podrazumjevalo pod južnom dalmacijom!

Kao prvo,stav zvanicne nauke:
"Die Herkunft der serbischen Ethnie ist nicht abschließend geklärt".
Порекло српских етничких група још увек није разјашњено.
Dalje, postoji x teorija:
"Der Wortstamm srb lässt sich heute in den meisten slawischen Sprachen wiederfinden, so z.B. im polnischen Pasierb/Pasierbica (Halbbruder/Stiefsohn, Halbschwester/Stieftochter), slowenischen Paserbok (ditto), im ukrainischen priserbiti (sich anschließen) usw. In den ersten beiden Fällen muss bedeutet haben, dass sierb/sierbica bzw. serbok in diesen Sprachen einst für Bruder und Schwester, oder Sohn, Tochter, Kind gestanden hat. Einige Slawisten führen den Wortstamm srb auf den gleichen urslawischen bzw. altindoeuropäischen Ursprung wie das russische reb, Rebenok (Kind, Säugling), aus diesem indoeuropäischen Wortursprung solle auch das deutsche erben, Erbe stammen.
Der Name dürfte nach Heinz Schuster-Šewc auf den indoeuropäischen Wortstamm srb, welcher ursprünglich „Verwandter, Verbündeter“ oder „zum selben Stamm (Sippe) gehörender“ bedeutete, zurückzuführen sein. Die älteren Bezeichnungen dürften nach Šewc Sorab oder Surb gelautet haben. Je nach Mundart wurde Serb um Bautzen bis Cottbus, Sarb nördlich von Cottbus bis nach Köpenick und Sorb um Dresden und westlich der Elbe ausgesprochen."
"Корен срб се још увек може наћи и данас у већини словенских језика, као што су у пољском Пасиерб / Пасиербица (полубрат / корак-син, полусестра / корак-кћер), словеначки Пасербок (исто), украјински присербити повезивање (он), итд мора да значи да у прва два случаја која сиерб / или сиербица сербок једном на тим језицима за брата и сестру, или сина, ћерку, признао дете. Неки словенски узрок стабла на исти алтиндоеуропаисцхен прото енг или порекла као руски РЕБ, Ребенок (дете, дете), из овог индо-европског порекла ове речи треба да наследи немачки, наслеђе долазе.
Име је вероватно да ће срб Хајнц Шустер-Шевц на индоевропског корена речи, који је првобитно "релативна, сарадник или на исти племена (племе) које припадају" значило да се приписује.Cтаријa имена су вероватно да ће имати гелаутет Шевц Сохраб или Сурб. У зависности од дијалекта је био Србин, Баутзен и Котбус, САРБ изговара северно од Котбуса у Копеницк оскоруша и око Дрездена, западно од Елб.
Dalje:
"Ptolemaios
Die Geographie des Claudius Ptolemäus bezeichnet mit Σέρβοι (transkr. Serboi), nach Quelle Serber, einen Stamm im asiatischen Sarmatien, der am Unterlauf der Wolga zwischen dem Keraunischen und Hippischen Gebirge neben den Orinaiern und Valern siedelte.Hinweise, dass diese Serboi mit den Slawen etwas gemeinsam hatten, gibt es zurzeit keine. Weiterhin erwähnt Ptol. eine Stadt Σερβίτιον (Serbition) bzw. Σέρβινου (transkr. Serbinou, Serbinos ), dass in lateinischen Übersetzungen zu Servitium umgewandelt wurde. Letztere Deutungen der Koordinaten verschieben die Stadt aus dem heutigen Ungarn nach Gradiška im Nordwesten Bosniens.
Fredegar-Chronik
Das Ethnikon Srb, eines der ältesten schriftlich erwähnten als slawisch definierten Ethnika, ist erstmals in der Fredegar-Chronik für das Jahr 630/631 belegt und bezieht sich auf einen elbslawischen Stamm (...etiam et Dervanus dux gente Surbiorum, que ex genere Slavinorum erant et ad regnum Francorum iam olim aspecserant, se ad regnum Samonis cum suis tradidit (...und es hat sich Dervanus, der Fürst der sorbischen Stämme, die slawischer Herkunft sind und von alters her unter fränkischer Herrschaft gestanden haben, mit den Seinen der Herrschaft des Samo anvertraut)). Hieraus schließt man, dass die Serben/Sorben weit früher als schriftlich erwähnt dieses Gebiet besiedelten. Dieser Auffassung spricht auch die Theorie von Jožko Šavli über die Herkunft der fränkischen Fremdbezeichnung Wenden, die sich nach seiner Auffassung aus der Bezeichnung der urtümlich an der Weichsel siedelnden und von den Ostgoten unterworfenen Kultur der Veneter herleiten lässt, bei.
Annales regni Francorum
Für das Jahr 782 erwähnen die Einhardi Annales sorabische Slawen, welche Gebiete zwischen Elbe und Saale besiedelten (Allatum est, quod Sorabi Sclavi, qui campos inter Albim et Salam interiacentes incolunt, in fines Thuringorum et Saxonum, qui eis erant contermini, praedandi causa fuissent ingressi.).
Hier scheint auch die erste Erwähnung des Ethnonyms Sorabi im Kontext Südosteuropas für das Jahr 822 auf. Darin ist die Rede von Soraben, die einen großen Teil der Provinz Dalmatia besiedelten (... ad Sorabos, quae natio magnam Dalmatiae partem obtinere dicitur)."
Птолемеј
Географија Клаудије Птоломеј је описао Σερβοι (транскр. Сербои), према извору Сербер, племе у Азији Сарматиа, који су се населили уз ниже Волге Кераунисцхен између планина и поред Коњички Оринаиерн и Валернес; белешке, да је ово Сербои код Словена је нешто заједничко, тренутно има ништа. Такође помињу Птолемеј. град Σερβιτιον (Сербитион) или Σερβινου (транскр. Сербиноу, Сербинос) која је претворена у Латинској сервитиум преводе. Друго тумачење координате за кретање град из данашње Мађарске на северозападу Босне Градишке.
Фредегар Хроника
Етхникон Срб, један од најстаријих документованих као што је дефинисано словенског етницитета, је први пут је документовано у Фредегар Хроника за годину 630/631, и односи се на племе Лаба Словена (...etiam et Dervanus dux gente Surbiorum, que ex genere Slavinorum erant et ad regnum Francorum iam olim aspecserant, se ad regnum Samonis cum suis tradidit (... и има Дерванус, кнез Лужичкосрпски племена, словенске порекло из старе и су били под франачке владавине, са својом породицом и владавине Само поверене)). Из овог закључујемо да су Срби / Сорби далеко раније него што је наведено у писаној форми тој области насељене. Овај приказ је појачано теорија Јожко Шавли о пореклу франачког Аппелатион контакт, који по његовом мишљењу означава име првобитне населили на Висле, а произилазе из културе Остроготи освојили Венети.
Анналес Регни Францорум
споменути за годину дана 782 Анналес Еинхарди Сохраб Словена, који насељеним подручјима између Елбе и Саале (Allatum est, quod Sorabi Sclavi, qui campos inter Albim et Salam interiacentes incolunt, in fines Thuringorum et Saxonum, qui eis erant contermini, praedandi causa fuissent ingressi) ..
Ово изгледа и прво помињање етнонима Сораби у контексту Југоисточне Европе за годину 822нд Ово је прича о Сохраб, који су се населили већи део провинције Далмације (...ad Sorabos, quae natio magnam Dalmatiae partem obtinere dicitur ). Dalje...:

"Bayerischer Chronograph
Für das 9. Jahrhundert beschreibt Geographus Bavarus die Surbi als einen großen slawischen Stamm östlich des Frankenreiches, der 50 Civitates besaß. Cosmas von Prag bezeichnete um 1100 die Mark Meißen als Zribia.Sorbische Schöffen, welche die Gerichtsbarkeit über die Slaven in der Mark Meißen ausübten, wurden Supane genannt.
Serbisches Kreuz De administrando imperio
Konstantins VII. Porphyrogennetos Werk De administrando imperio (DAI) bezeugt als umfangreichste Quelle die frühe Geschichte der Serben in Byzanz und widmet ihr ein eigenes Kapitel. Darin wird unter anderem erwähnt, dass die Serben von den „ungetauften“ Serbloi (griechisch: αβαπτιστων Σερβλων), die auch „Weiße“ genannt wurden, aus einer Gegend namens Boiki (Böhmen?) abstammen und dort, in Serbien, zwei Brüder den Vater beerbten, wobei sich der eine mit der Hälfte des Volkes nach Südosteuropa aufmachte. Dieses Serbien befand sich nach dem DAI jenseits der „Türken“ (wahrscheinlich ein Turkvolk in der panonnischen Tiefebene oder der Ukraine). Als Nachbarn der Serben in „Boiki“ nennt Porphyrogennetos das Frankenreich und ein Großkroatien, dass ebenso wie die Kroaten und Serben auch Weiß genannt wurde. Laut DAI seien die byzantinischen Serben im 7. Jahrhundert während der Herrschaft Herakleios' nach der faktischen Landnahme der durch die letzten Einfälle asiatischer Steppenvölker verödeten Regionen offiziell angesiedelt worden. Hier erwähnt er auch die erste Niederlassung bei Belgrad, die Grenzstadt der damaligen kultivierten, christlichen Welt zu den aus seiner Sicht heidnischen, archaischen und kriegerischen Steppenvölkern, die wohl ihren gewohnten Lebensbedingungen entsprechend die pannonische Tiefebene beherrschten, als Wahl nach der erfolgten Besiedlung der nahezu gesamten Balkanhalbinsel. Hier könnte ein Handel der serbischen Stammesvorsteher mit dem Kaiser abgeschlossen worden sein, der einerseits die imperialen nördlichen Grenzen des kaiserlichen Reichs verstärkte. Andererseits durch die aufgedrängte Ansiedlung der für die damalige Zeit unglaublichen Massen und durch deren Anerkennung seiner Suzeränität ein, nach den Kriegen in Vorderasien dringend benötigtes, steigendes Steueraufkommen bedeutete. Den Serben eröffnete die Besiedlung das Tor zur zivilisierten Welt unter dem Schutz eines organisierten Staatswesens gegen die vernichtenden Einfälle der Asiaten in Mittel- und Südosteuropa. Seit dieser Zeit trägt ein Ort nahe Thessaloniki den Namen nach der ersten begründeten serbischen Provinz Serblia, heute Servia.
Arabische Quellen
Vom arabischen Geographen al-Masudi (Murudj al-dhahab) stammt eine Notiz, vermutlich aus dem frühen 8. Jahrhundert, die sich wahrscheinlich auf die „weißen Serben“ Porphyrogennitos' bezieht: In einer Beschreibung slawischer Stämme Nord- und Zentraleuropas nennt al-Masudi die „ehrfurchtgebietenden“ (muhīb) Sarbīn.
Im 10. Jahrhundert erwähnte der Reisende Ibrahim b. Yakub die „weißen“ (Lausitzer) Serben als südliche Nachbarn der Nakoniden."
Баиерисцхер Хронограф
За девети Века, описује Геограпхус Баварус Сурби као велико словенско племе источно од франачког царства, који је имао 50 Цивитатес. Козма Прашки у 1100 под називом "Марк Меиссен као Зрибиа Лужичкосрпски поротника, који је имао надлежност над Словена у марту Меиссен позвани Супан..
Српски крст администрандо Империо де
Константина VII Порфирогенита " De administrando imperio (DAI), сведочи као највећи извор раној историји Срба у Византији, и посвећује посебна поглавља. се помиње, између осталог, да су Срби на "унбаптизед" Серблои (грчки: αβαπτιστων Σερβλων), која су такође под називом "Бела", из места које се зове Боики (Бохемија)? спусти и тамо, у Србија, оца два брата успео је да уз један отворен са пола народа за Југоисточну Европу. Ова Србија је било након ДАИ преко "Турцима" (вероватно Турска људи у низији паноннисцхен или Украјине). Као суседи Срба у "Боики" Порфирогенит назива франачког царства и Велике Хрватске да као Хрвати и Срби зову бела. Према ДАИ су византијски Србима у 7. Века, у време владавине Ираклија после стварне окупације земље је званично решен недавним упада азијских степа народа девастираних подручја. Овде је такође спомиње први представништво у Београду, пограничном граду тада цивилизован, хришћански свет да његовом мишљењу, пагански, архаично и ратнички степског народа, вероватно доминира своје уобичајене животне услове, према Панонској низији, као опцију након направио насељу скоро потпуна Балканског полуострва. Ово би могао бити трговине су завршене од стране српске Поглавица са цара, с једне стране, царски северних граница царске империје повећана. Принудно друге стране локацију један за то време невероватне масе и њихово признавање његове суверенитетом, намењен за ратове на Блиском истоку хитно потребно, повећање пореских прихода. Срби отворио врата за решавање цивилизованог света под заштитом организованог политичког система против упада од разорног Азијата у Централној и Југоисточној Европи. Од тада, носи име села у близини Солуна након првог образложен Серблиа српској покрајини, а сада Сервиа.
Арапски извори
Од арапског географа ал-Масуди (Мурудј Ал-дхахаб) је напомена, вероватно из раног 8. Века, која је, вероватно се односи на "белу Срби" Порпхирогеннитос ': У опис словенских племена северне и средње Европе под називом Ал-Масуди "страшан" (Мухиб) Сарбин.
У 10. Векy, спомиње путник Ибрахима б. Јакуб "бела" (Лауситз), јужних суседа Срба Наконидс.
NEZRELO I GLUPO JE VEZIVATI SE ZA JEDNU HIPOTEZU O POREKLU SRBA I UZIMATI ONO STO SE KOME SVIDJA, A NAJCESCE U SVRHU PLJUVANJA PO SRPSKOM NARODU!

Према нekим тврдњама генетике и антропологије, Срби су потомци словенских племена и балканских староседелаца Илира, Трачана, итд). Међутим, постоје теорије које тврде да име Срби можда има другачије корене. Постоји неколико теорија о пореклу српског имена, али треба имати у виду да ове теорије нису шире прихваћене од званичне историјске науке, јер не постоји довољно доказа који би их подржали.
Топоними са основом срб: Срб, Србац, Србица, Србина, Србињак, Србиње, Србобран, Србинци, Србиславци, Србљани, Србљановићи, Србљанска главица, Срботина, Србовац, Србска Каменица, Србово, Српце, Српеница, Српска (село у Црној Гори), Српска Црња, Српска Чука, Српска Кларија, Српска Зелиња, Србски Кланац, Српски Бабуш, Српски Чунтић, Српски Итебеј, Српски Милетић, Српске Моравице (у Хрватској, промењено 1991. у Моравице), Српски Падеј, Српски Рид, Српско Поље, Српско Селиште, Нова Сербиа (у Украјини), Славо-Сербиа(у Украјини), Serby, Stare Serby, Serbinów (села у Пољској), Словианосербск (у Украјини), Српци (у БЈРМ), Сербонис (језеро у Египту) итд.
Српско-словенска теорија
Према овој теорији, име Србин је старије од имена Словен, односно да су Прото-Словени себе звали Србима, а да су данашњи Срби и Лужички Срби сачували то старо име, као некадашњу ознаку свих Словена.
Ову теорију заступали су историчари, лингвисти и слависти: Константин Јиричек, Јозеф Домашевски и Павел Јозеф Шафарик.
Иранска теорија
Ова теорија претпоставља да су народ Serboi били сарматско (иранско) племе које је живело у источној Европи (Sarmatia Asiatica), северно од Кавказа. Први писани помени "сарматских Срба" се могу наћи у 1. веку (69. године), у делу Плинија Цецилија Секундуса "Познавање природе", и то у латинизованом облику - Serbi. Ови "Serbi" су ту забележени као народ који живи у Азијској Сарматији, северно од Кавказа, па се из тога може претпоставити да су били сарматско (иранско) племе.

После Плинија, народ "Serbi" помињу и Тацит, Птоломеј, Прокопије, Јорданес, Вибијус, Ајнхард.

Веза између ових "Старих Срба" (како некад називају народ Serbi) и данашњих Срба није научно доказана, већ представља хипотезу. Претпоставља се да су се Serbi из Азијске Сарматије преселили у Средњу Европу (Полабље) у 4. веку, заједно са Аланима. Сматра се да су Serbi и Алани били веома сродна сарматска племена, а потомци Алана су данашњи Осети на Кавказу [1].

Постоји претпоставка да су се Serbi на подручју Полабља мешали са Словенима и оставили им своје име. Из тога произилази, а на основу реконструкције вероватне Сеобе Словена, да се део ових Словена, који је усвојио име Срби, доселио на Балкан у 7. веку, где се измешао са раније досељеним словенским племенима и романизованим потомцима балканских староседелаца. Други део Срба, како се тврди, који се није доселио на Балкан, остао је да живи у Полабљу, а њихови потомци би били данашњи Лужички Срби.
Староседелачка теорија
Ова теорија се не бави пореклом српског имена, већ пореклом Срба у антрополошком и генетском смислу. Основу ове теорије чини идеја да су Срби староседеоци на Балкану, односно да су они директни наследници културе Лепенског Вира, па потом Винчанске културе и тако даље, све до данашњих дана. Тврди се да су Срби у једном тренутку одлучили да освоје део света колонизацијом, напустили су Балкан и кренули у сеобу и освајања. Неки Срби су остали на Балкану, а неки су се на крају поново вратили на Балканске просторе.
Остале теорије
Постоји пуно теорија које обједињују неке од наведених. Тако је Милојевић сматрао да су Срби пореклом из Индије и Ирана и староседеоци Балкана у исто време.
Према једном другом тумачењу и сами Serbi су били део Алана
Антропологија
Срби припадају динарској раси, једном од варијетета беле расе.
Генетика
Спроведено је истраживање на 681 мушкарцу (који међусобно нису ни у каквим родбинским везама) на 7 различитих локација, на територији Хрватске, Босне и Херцеговине, Србије (укључујући покрајину Косово и Метохију) и Македоније. Код представника Срба изражено је присуство генетских маркера уобичајених за Словенско становништво — R1a и I1b* (xM26), као и мала учесталост хаплогрупе E3b1. Пет хаплогрупа (E3b1, I1b* (xM26), J2, R1a и R1b) доминирају у преко 70% становништва.
Александар M. Петровић, Кратка археографија Срба, Нови Сад, 1994.
Живко Д. Петковић, Прве појаве српског имена, Београд, 1996.
Лазар Шебек, Стари Срби, Серби свеске 2, Издавач: Крим, Београд, Ложионичка 4.
Лазо М. Костић, О српском имену, Србиње - Нови Сад, 2000.
Сава С. Вујић - Богдан M. Басарић, Северни Срби (не)заборављени народ, Београд, 1998.
Никола Јеремић, Српска земља Бојка, Земун, 1993.
Реља Новаковић, Балтички Словени у Београду и Србији, Београд, 1985.
Реља Новаковић, Још o пореклу Срба, Београд, 1992.
Реља Новаковић, Срби, Београд, 1993.
Реља Новаковић, Срби и њихови прадавни сродници, Београд, 2000.

Срби - Servia Потомци староседелаца Венета

Савезници Македонаца у уништавању грчких градова и освајање целог света.

Лепу историју имају Срби само је не прихватају

Спроведено је истраживање на 681 мушкарцу (који међусобно нису ни у каквим родбинским везама) на 7 различитих локација, на територији Хрватске, Босне и Херцеговине, Србије (укључујући покрајину Косово и Метохију) и Македоније. Код представника Срба изражено је присуство генетских маркера уобичајених за Словенско становништво — R1a и I1b* (xM26), као и мала учесталост хаплогрупе E3b1. Пет хаплогрупа (E3b1, I1b* (xM26), J2, R1a и R1b) доминирају у преко 70% становништва.
Александар M. Петровић, Кратка археографија Срба, Нови Сад, 1994.


Po ovom tvom Srbi imaju više od 30% neevropskih čak nemediteranskih genetskih markera!
Stvarno čudno kako ja na to nisam naletio!
Koji su ti tih 30% genetskih markera pretpostavljam romskih !
I drugo I2 je dinarski starosjediočki na balkanu!
Pravi slovenski je R1a!
R1b germansko keltski
E je hamitski došao na balkan u ranom neolitu
J je semitski došao na balkan u ranom neolitu

Koji je tih drugih 30% mogao bi da mi objasniš!

Sandanski:

Срби - Servia Потомци староседелаца Венета

Савезници Македонаца у уништавању грчких градова и освајање целог света.

Лепу историју имају Срби само је не прихватају

Kliknite za proširenje...

Kako ko... Samo sto nije bila rec o saveznicima,vec o istom rodu.

Stari Crnogorac:

Srbi nisu "politicka nacija" ili narod nastao zbog robovanja Vizantijcima (Konstantin Porfirogenit je smatrao da je taj narod dobio ime po robovskoj obuci "serbuli"). Ne, Srbi su prvobitno bili jedno od sarmatskih (alanskih) plemena, koje je živelo u alanskoj postojbini severno od Kavkaza, odakle se u vreme hunske najezde preselilo u srednju Evropu, gde se vremenom stopilo sa Slovenima, kojima je dalo svoje ime.

Podaci starih autora o Srbima u Sarmatiji

Srbi se prvi put pominju u prvom veku posle Hrista (69-75. godine) u knjizi Plinija Cecilija Sekundusa "Poznavanje prirode" i to u latinizovanom obliku – Serbi (Serbi). Plinije piše: "Pored Kimerana stanuju Meotici, Vali, Srbi, Zingi, Psesi". [8] Srbi su tu zabeleženi kao narod koji živi na teritoriji severoistočne obale Crnog mora, u Sarmatiji, severno od Kavkaza, pa se iz toga pretpostavlja da su Srbi bili sarmatsko (iransko) pleme. [9]
Pomen srpskog imena nalazimo zatim u delu "Geografija" egipatskog naučnika Klaudija Ptolomeja (pre 175. godine). On pleme Srba beleži tako da postoji na području Zakavkazja, pišući: "Između Keraunskog gorja i reke Ra smešteni su Orineji i Vali i Srbi". [10]
Srbe u Sarmatiji takođe pominju i Tacit, Prokopije, Jordanes, Vibijus i Ajnhard.

Kliknite za proširenje...

Prvi pomen Srba je u vedama,himnama tkvz Arijevaca i to u obliku Srbinda - Bog koji je imao iste uloge u tadasnjem paganskom svetu,odnosno odlike kao sto danas ima rec Srbenda.

Tema je otvorena iz zlih namera.Stari Zeto-Dukljanin dobro obavlja posao...
Jedna velika sramota za ceo srpski rod i svoje pretke.

zna se dobro ko se medju Srbima najvise turcio. Nije ni cudo sto se danas montenegrinizuju. Na muci se poznaju junaci a videli smo i ko je spreman za saku srebrnjaka da pljune na sve sto mu je do juce bilo sveto.

SERB or similar(Sorb,Serp,Surb,Sarb,Surp,..) in diferent languages means:

In Vedic book
Srb-inda= ruler of Serbs, Serb's header

Sanskrit
*family, generation,kin, kind
*brother's people from same mother and same father
*people above others
*famouse, freely,sizeable people
*Serb=brother( bright, light, independent,educated,witted
* Serbs=people (of freely sunny force, brave brothers and relatives)

Ser=family, seed,tribe, relatives
Sabva= living, habitation, duration
Serm=nation, tribe for same root (in slavic languages still Semy,Simya=tribe,lineage)
In serbian toponims:Semberiya,Serberiya,Sarbadiya...Srem..
Sarm=digression,uprising,progress

Sarbha or Sardha=plurality,potence of people from same roots, brothers's people
Serbian todays words: Sarba,Syarbi,Serbi,Sorbi,Surbi,,Serbadiya,Sorbadiy a,Surbadiya,Sjarbadiya,Sirbadiya


Sr+br =justifier,defender,defendant,leader, header,ruler (handler)
Old terms for serbs are: Syabri,Sibri,Serbri,Sobri,Subri, Srersi etc..
Sr=to shine, to light, to prove oneself,..to be sightly,to be venerable,to be independent..Sr (another meaning)=fast,strong,agile...Sara= arow...
Br=to fight, to kill, to militate,to defeat enemies
Srmbh=to shine, to light, to prove oneself, to be clearer, to be more light

Hindu:
Sahrab=to protect, to defeat

Oldpersian
SARBAR =cut-throat (cutter of heads) or Supreme Mighty man who is cutter
(SAR means head,headship, seniority, priority, independence...till persian BAR means part of, snip, segment,coupon, steak.)

Armenian
Surp or Surb means holy, sacred ;Srbuhi, Srpuhi, Surpuhi is an Armenian girls name meaning holy woman (Ser.. is conected to love.)

Chaldean:
Sarab = zeal, ardency,lightness,prodigality,vigor,activita ( on latin aestus torridus)
Surab , Surah = The Lord, Master,Ruler
Sar,Sarb = gentleman,knight,Tzar (King over Kings), independent man, lightly or lightened man
Ser = crown; Seraphim= Ruler, Archont

Jewish:
Sar, Sarb = gentleman, Lord, knight,Tzar (King of Kings),independent and lightened(lightly) man


Arabian:
Sarb or Srb =giant, titan,brave,unmanageable man,potence,colossus,who vanquish others

Turkish
Sirb ( also Serf, Sirf,Sirfiche)=people from same kin or roots; free people, brave people, unmanageable disobedient people, warlike people..------->
Serber(Sefer)= war

In time of Ottomans in Balcan, Vidin's area (present East Serbia and west Bulgaria) was called from Turks "Sirfiche or Sarbhazy" = serbian land.
Serb was for Turks "man who you must kill as enemy of Turks and Mohamed's faith, who is disobedient to Turk rule".In Vidin's area many Serbs ,in avoiding a death, start to present themselves by another name.

Old Russian:
Syabr,Syabrich, Sebro (around river Volga) =familly, kin, relatives

MaloRussian:
Sirbin=man who is the most free, wittiest, smartiest, the most diveine
In one song Sirbin sirbs ( as verb):domineer,comand...(not work on foelds but fight to enemies)
"Ој,Сирбине Сирбињенку
Ми друг дорогењки!
Покин Сирбу Сирбовати
Визми Сирп види в стип,
Пшениченку жати..."

VelikoRussian (GreatRussian)
Serbi (plural of serb)=wholesome,burly,stout-hearted.heroic,mightly people

ByeloRussian ( whiteRussian):
Syabrin = kin, brother, brother in low,from one home

In Ryazan Gubernia:
Sereb (Shereb)=neighborou, good friend, cousine

In Twerian Gubernia:
Serb = witty, racional,lightsome,agile

In Orlow's and Thul's Gubernia:
Serb= hero, free man, brave man..

Upper Lusatian:
Sorab, Sorb =man who is the most free, wittiest, smartiest, the most diveine

e kada ovakva slova budu pisana vo slavu montenegrina, onda cu moci da na vas gledam sa vise dostojanstva. A ovako.....

Kor:

e kada ovakva slova budu pisana vo slavu montenegrina, onda cu moci da na vas gledam sa vise dostojanstva. A ovako.....

Kliknite za proširenje...

Има: МАЛИ И ЗИ, у преводу: мали и зли

Ког , хвала за пост много брате

Pa stari rimljani nisu ni znali da razdvjaju kelte i germane do cesara iako su jedni i drugi vec bili u Italiji.

Tako pitaj boga sta su ti serbi bili iranski narod ili mozda protosloveni ili nesto trece.

Em mi jo uvek neznamo sta znaci termin srbi ako ima neki indoevropski koren, onda je sasvim moguce da narodi se nazivali srbima koji u sustini nemaju veze jedni za drugima. Ko sto je slucaj za vendima kojih ima i germanskih, sarmatskih i slovenskih.

Konstantin Veliki:

Pa stari rimljani nisu ni znali da razdvjaju kelte i germane do cesara iako su jedni i drugi vec bili u Italiji.

Tako pitaj boga sta su ti serbi bili iranski narod ili mozda protosloveni ili nesto trece.

Em mi jo uvek neznamo sta znaci termin srbi ako ima neki indoevropski koren, onda je sasvim moguce da narodi se nazivali srbima koji u sustini nemaju veze jedni za drugima. Ko sto je slucaj za vendima kojih ima i germanskih, sarmatskih i slovenskih.

Kliknite za proširenje...

Dok se mi raspravljamo stari Montenegrin je pun sebe,on voli da "baca kost" medju svoj donedavno narod.
LOCK temu!

Rechke:

Može da bude, ali neka je, da vidimo u kom pravcu će da krene diskusija
Ja bih prvi poslao štošta u prilog ovome, ali trenutno nemam vremena

Kliknite za proširenje...

A kuda može da vodi ovakva tema? Zaključati, čak izbrisati.

Stari Crnogorac:

Srbi nisu "politicka nacija" ili narod nastao zbog robovanja Vizantijcima (Konstantin Porfirogenit je smatrao da je taj narod dobio ime po robovskoj obuci "serbuli"). Ne, Srbi su prvobitno bili jedno od sarmatskih (alanskih) plemena, koje je živelo u alanskoj postojbini severno od Kavkaza, odakle se u vreme hunske najezde preselilo u srednju Evropu, gde se vremenom stopilo sa Slovenima, kojima je dalo svoje ime.

Podaci starih autora o Srbima u Sarmatiji.

Kliknite za proširenje...

Ovo robovanje nije pomenio Porfirogenit ni jednom rečju,dobro dakle znam da ga nisi čitao.

Stari Crnogorac:

Srbi se prvi put pominju u prvom veku posle Hrista (69-75. godine) u knjizi Plinija Cecilija Sekundusa "Poznavanje prirode" i to u latinizovanom obliku – Serbi (Serbi). Plinije piše: "Pored Kimerana stanuju Meotici, Vali, Srbi, Zingi, Psesi". [8] Srbi su tu zabeleženi kao narod koji živi na teritoriji severoistočne obale Crnog mora, u Sarmatiji, severno od Kavkaza, pa se iz toga pretpostavlja da su Srbi bili sarmatsko (iransko) pleme. [9]
Pomen srpskog imena nalazimo zatim u delu "Geografija" egipatskog naučnika Klaudija Ptolomeja (pre 175. godine). On pleme Srba beleži tako da postoji na području Zakavkazja, pišući: "Između Keraunskog gorja i reke Ra smešteni su Orineji i Vali i Srbi". [10]
Srbe u Sarmatiji takođe pominju i Tacit, Prokopije, Jordanes, Vibijus i Ajnhard.

Kliknite za proširenje...

Ovo je sve zanimljvo ali ta iranska teorija ipak nije šire prihvaćena.
Ima li neka iranska o Crnogorcima?

Plavo Andjelce:

"Bayerischer Chronograph
Für das 9. Jahrhundert beschreibt Geographus Bavarus die Surbi als einen großen slawischen Stamm östlich des Frankenreiches, der 50 Civitates besaß. Cosmas von Prag bezeichnete um 1100 die Mark Meißen als Zribia.Sorbische Schöffen, welche die Gerichtsbarkeit über die Slaven in der Mark Meißen ausübten, wurden Supane genannt.
Serbisches Kreuz De administrando imperio
Konstantins VII. Porphyrogennetos Werk De administrando imperio (DAI) bezeugt als umfangreichste Quelle die frühe Geschichte der Serben in Byzanz und widmet ihr ein eigenes Kapitel. Darin wird unter anderem erwähnt, dass die Serben von den „ungetauften“ Serbloi (griechisch: αβαπτιστων Σερβλων), die auch „Weiße“ genannt wurden, aus einer Gegend namens Boiki (Böhmen?) abstammen und dort, in Serbien, zwei Brüder den Vater beerbten, wobei sich der eine mit der Hälfte des Volkes nach Südosteuropa aufmachte. Dieses Serbien befand sich nach dem DAI jenseits der „Türken“ (wahrscheinlich ein Turkvolk in der panonnischen Tiefebene oder der Ukraine). Als Nachbarn der Serben in „Boiki“ nennt Porphyrogennetos das Frankenreich und ein Großkroatien, dass ebenso wie die Kroaten und Serben auch Weiß genannt wurde. Laut DAI seien die byzantinischen Serben im 7. Jahrhundert während der Herrschaft Herakleios' nach der faktischen Landnahme der durch die letzten Einfälle asiatischer Steppenvölker verödeten Regionen offiziell angesiedelt worden. Hier erwähnt er auch die erste Niederlassung bei Belgrad, die Grenzstadt der damaligen kultivierten, christlichen Welt zu den aus seiner Sicht heidnischen, archaischen und kriegerischen Steppenvölkern, die wohl ihren gewohnten Lebensbedingungen entsprechend die pannonische Tiefebene beherrschten, als Wahl nach der erfolgten Besiedlung der nahezu gesamten Balkanhalbinsel. Hier könnte ein Handel der serbischen Stammesvorsteher mit dem Kaiser abgeschlossen worden sein, der einerseits die imperialen nördlichen Grenzen des kaiserlichen Reichs verstärkte. Andererseits durch die aufgedrängte Ansiedlung der für die damalige Zeit unglaublichen Massen und durch deren Anerkennung seiner Suzeränität ein, nach den Kriegen in Vorderasien dringend benötigtes, steigendes Steueraufkommen bedeutete. Den Serben eröffnete die Besiedlung das Tor zur zivilisierten Welt unter dem Schutz eines organisierten Staatswesens gegen die vernichtenden Einfälle der Asiaten in Mittel- und Südosteuropa. Seit dieser Zeit trägt ein Ort nahe Thessaloniki den Namen nach der ersten begründeten serbischen Provinz Serblia, heute Servia.
Arabische Quellen
Vom arabischen Geographen al-Masudi (Murudj al-dhahab) stammt eine Notiz, vermutlich aus dem frühen 8. Jahrhundert, die sich wahrscheinlich auf die „weißen Serben“ Porphyrogennitos' bezieht: In einer Beschreibung slawischer Stämme Nord- und Zentraleuropas nennt al-Masudi die „ehrfurchtgebietenden“ (muhīb) Sarbīn.
Im 10. Jahrhundert erwähnte der Reisende Ibrahim b. Yakub die „weißen“ (Lausitzer) Serben als südliche Nachbarn der Nakoniden."
Баиерисцхер Хронограф
За девети Века, описује Геограпхус Баварус Сурби као велико словенско племе источно од франачког царства, који је имао 50 Цивитатес. Козма Прашки у 1100 под називом "Марк Меиссен као Зрибиа Лужичкосрпски поротника, који је имао надлежност над Словена у марту Меиссен позвани Супан..
Српски крст администрандо Империо де
Константина VII Порфирогенита " De administrando imperio (DAI), сведочи као највећи извор раној историји Срба у Византији, и посвећује посебна поглавља. се помиње, између осталог, да су Срби на "унбаптизед" Серблои (грчки: αβαπτιστων Σερβλων), која су такође под називом "Бела", из места које се зове Боики (Бохемија)? спусти и тамо, у Србија, оца два брата успео је да уз један отворен са пола народа за Југоисточну Европу. Ова Србија је било након ДАИ преко "Турцима" (вероватно Турска људи у низији паноннисцхен или Украјине). Као суседи Срба у "Боики" Порфирогенит назива франачког царства и Велике Хрватске да као Хрвати и Срби зову бела. Према ДАИ су византијски Србима у 7. Века, у време владавине Ираклија после стварне окупације земље је званично решен недавним упада азијских степа народа девастираних подручја. Овде је такође спомиње први представништво у Београду, пограничном граду тада цивилизован, хришћански свет да његовом мишљењу, пагански, архаично и ратнички степског народа, вероватно доминира своје уобичајене животне услове, према Панонској низији, као опцију након направио насељу скоро потпуна Балканског полуострва. Ово би могао бити трговине су завршене од стране српске Поглавица са цара, с једне стране, царски северних граница царске империје повећана. Принудно друге стране локацију један за то време невероватне масе и њихово признавање његове суверенитетом, намењен за ратове на Блиском истоку хитно потребно, повећање пореских прихода. Срби отворио врата за решавање цивилизованог света под заштитом организованог политичког система против упада од разорног Азијата у Централној и Југоисточној Европи. Од тада, носи име села у близини Солуна након првог образложен Серблиа српској покрајини, а сада Сервиа.
Арапски извори
Од арапског географа ал-Масуди (Мурудј Ал-дхахаб) је напомена, вероватно из раног 8. Века, која је, вероватно се односи на "белу Срби" Порпхирогеннитос ': У опис словенских племена северне и средње Европе под називом Ал-Масуди "страшан" (Мухиб) Сарбин.
У 10. Векy, спомиње путник Ибрахима б. Јакуб "бела" (Лауситз), јужних суседа Срба Наконидс.
NEZRELO I GLUPO JE VEZIVATI SE ZA JEDNU HIPOTEZU O POREKLU SRBA I UZIMATI ONO STO SE KOME SVIDJA, A NAJCESCE U SVRHU PLJUVANJA PO SRPSKOM NARODU!

Kliknite za proširenje...

Koriscenje nemackog jezika nije dozvoljeno(samo engleski i srpski).Ima li moderatora ovde?
Ja mislim da je Iranska teorija tacna.