Комунситичке и четничке лажи

Blajbinger:

Ima puno istine u tome sto si napisao.

Problem kod cetnika je bio sto su se oni ISKLJUCIVO borili protiv Srba. (Islamista i levicara)

Kliknite za proširenje...

Marty Misterija:

Да одеш ти лепо у Израел..шта мислиш о томе?
Па да почнеш њима да солиш памет о њиховој борби за независност...па да видим како ћеш да прођеш!

Е Томо прсотино свашта држиш у странци...

п.с
Као комуниста немој бар ти о равногорском покрету да причаш...

Kliknite za proširenje...

Alekasandar3:

Дакле идеје о партизанско-четничким устанцима су погрешне и лажне.

тако падају следеће лажи:

1. Партизани су подигли сутанак
2. Четници су подигли устанак

Kliknite za proširenje...

Alekasandar3:

Ово је првенствено политичка тема са делом историјског погледа, па молим модераторе да је не пребаце на историју него да остане овде.


Две лажи карактеришу Српско модерно друштво, две лажи подједнако тешке и опасне и подједнако бедне и разарајуће-
Комунистичка и антикомунистичка, четничка и партизанска.

Има их доста, а овде ћу поменути само неке.

Устанак у Југославији нису подигли ни партизани ни четници.
Нити је Жикицин напад на џандаре био значајан нити је Дражин одлазак на Равну гору иоле био значајан.

Наиме устанак против окупатора и домаћих слугу отпочео је псонтано српски народ у босни, на Озрену као одговор на ускршњи покољ који су извеле усташе. тада се Срби организују и нападају з аодмазду усташке „постројбе”.
То се ниеј могло зауставити јер су усташе намерила да истребе српски народ а Срби одлучили да се бране до задњег.

Дакле идеје о партизанско-четничким устанцима су погрешне и лажне.

тако падају следеће лажи:

1. Партизани су подигли сутанак
2. Четници су подигли устанак

Kliknite za proširenje...

jevdokan:

Lazu cetnici, lazu komunisti, a ko govori istinu, i da li iko govori istinu, naravno osim tebe ovaj put.
A sto se tice ustanka na Ozrenu prihvatam da je moglo da bude tako, ali koliko ja znam, Ozren je u Bosni.
Ko podize ustanak u Srbiji, ili ako ne dozvoljavas da se zove ustanak, ko poce borbu porotiv Nemaca.
Nadam se da nece tvrditi da prva slobodna teritorija na prostoru one Juge nije nastala na prostoru Srbije

Kliknite za proširenje...

Alekasandar3:

Ово је првенствено политичка тема са делом историјског погледа, па молим модераторе да је не пребаце на историју него да остане овде.


Две лажи карактеришу Српско модерно друштво, две лажи подједнако тешке и опасне и подједнако бедне и разарајуће-
Комунистичка и антикомунистичка, четничка и партизанска.

Има их доста, а овде ћу поменути само неке.

Устанак у Југославији нису подигли ни партизани ни четници.
Нити је Жикицин напад на џандаре био значајан нити је Дражин одлазак на Равну гору иоле био значајан.

Наиме устанак против окупатора и домаћих слугу отпочео је псонтано српски народ у босни, на Озрену као одговор на ускршњи покољ који су извеле усташе. тада се Срби организују и нападају з аодмазду усташке „постројбе”.
То се ниеј могло зауставити јер су усташе намерила да истребе српски народ а Срби одлучили да се бране до задњег.

Дакле идеје о партизанско-четничким устанцима су погрешне и лажне.

тако падају следеће лажи:

1. Партизани су подигли сутанак
2. Четници су подигли устанак

Kliknite za proširenje...

vujadin:

Не може се давати оцена једној идеологији само на основи случајне ситуације, макар она била и перфектно искоришћена. Четници су изгубили против партизана због историјских околности које су се ујединиле против њих. А комунисти су из истих разлога победили. Сама борба и вођење борбе није било одлућујуће ни за комунистичку победу ни за четнички пораз. Циљеви борбе су фактор за давање оцене борби. Комунистички циљ борбе је освајање власти на било који начин, а све друго је била само одбрана тог циља. Успешном пропагандом и подвалама како народима Краљевине Југославије тако и савезницима је у многоме помогла њиховој победи у борби за власт. Они су то заборавили и платили поразом и губитком те власти, осим у Србији, где су ји исти ти савезници због истих разлога бомбардовали због којих су им и помагали. Комунистички циљ борбе је дошао на виђело после рата као и начин на који је вођена. Није ми потребно наводити све детаље борбе, то раде доста добро други. Ја сам један од последњих ратних четника из Другог Светског Рата. и драго ми је да видим да се српска национална свест уздиже изнад комунистичког интернационализма.

Kliknite za proširenje...

halix:

Tesko nama ako se mi uzdamo u cetnike,to su rodjeni gubitnici!A taj `nas` srpski nacionalizam je debelo porazen i u Hrvatskoj,i u Bosni i na Kosovu!

Kliknite za proširenje...

Alekasandar3:

партизанска лаж:
„Четници су издајници и слуге окупатора”

ЈУВО је устала против окупатора и борила се против њега. Сама ЈУВО никада није потписала ни један документ сарадње са намачким окупаторима. Нити је икада и један такав успео да се пронађе.

ЈУВО јесте била антикомунистичка и стог су је комунсити после рата покушали да представе као квислиншку што она то никако није била.
Постоје бројне акције и борбе четника против Немаца, посебно је интересанстна она која је била на Неретви.

наиме четници доведени из Босне и Црне Горе- одбили су да нападну партизане и тиме изазавали глев немаца који су разоружали 4,000 четника и око 2,000 послали у логоре.

Kliknite za proširenje...

DRAZA MIHAILOVIC OFFERS TO PLACE HIS CHETNIKS AT THE DISPOSAL OF THE
WEHRMACHT

NAW
Mf. T — 314, R 1457,
1110—1112
SECRET AND CONFIDENTIAL
IH
Ic October 30, 41.

Subject: The Chetnik detachments of the Yugoslav Army under the command of Colonel Draza Mihailovic place themselves at the disposal of the German Wehrmacht for the purpose of joint struggle against the communists.

On October 28, at 4 p.m. Serbian Captain Nenad Mitrovic with whom I am personally acquainted and Serbian Colonel Branislav Pantic of the General Staff called at my private quarters at Dedinje.
Colonel Pantic stated on that occasion that he had been authorized by Colonel Draza Mihailovic to establish contact with the Prime Minister General Milan Nedic and with the administrative offices concerned of the German Wehrmacht with a view to offering the services of the Chetnik detachments of the Yugoslav Army under the command of Draza Mihailovic' for the struggle against Communism in Serbia. This statement is to be considered fully valid and binding. Colonel Pantic vouches therefor with his officer's word of honour.
General Nedic has been informed of the foregoing during an interview with Colonel Pantic held in the morning of October 28. He approves of this step and would wish that it be implemented in practice as soon as possible. I told Colonel Pantic that I have no authority whatsoever to conduct nego¬tiations on the matter, and that I shall duly convey the com¬munication received to the appropriate Headquarters and Com¬manding General.
Acting on instructions received from Draza Mihailovic, Colonel Pantic declared that Draza Mihailovic assumes respon¬sibility and provides full guarantee for the definite elimination of communist armed bands from Serbian territory to the east and west of the Morava River. Mihailovic further declared that he is not pursuing any political objective and that he fully recognizes the fact that the country has been defeated and that the Germans are entitled to all rights vested in them as an occupying power. Draza Mihailovic expects that, from the moment he issues the appropriate orders to his detachments, punitive expeditions against the Serbian population and mass shootings in the areas where his Chetnik detachments are located will cease. The general objective is to restore the condi¬tions of peace and order that prevailed in occupied Serbia prior to June 28, 1941.«
When I remarked that according to information at our disposal Draza Mihailovic received his orders from London, Colonel Pantic answered that this was not the case.
To my question whether Mihailovic was only playing for time, in order to finally drive the Germans out of the country, Colonel Pantic declared that as soldiers both Draza Mihailovic and he personally were too well aware of Germany's military strength to harbour any such childish illusions. The political revolutionary emphasis and political note have been introduced among the people by the communist Partisans.
Interview held in my apartment on October 29, at 3 p.m. following a phone call. The talks were attended by Colonel Pantic and Captain Mitrovic.
I first called the gentlemen's attention to the fact that everything I have to tell them according to instructions received from the Commanding General must remain absolutely secret and that the German officers present are likewise under the obligation of preserving absolute secrecy.
I then proceeded to acquaint them with the answer of the Commanding General:
"We wish Colonel Draza Mihailovic to come to Belgrade personally for the purpose of continuing the talks and guarantee his personal safety and life both on his outward and return journey regardless of the outcome of the negotiations."
I further stated that I have been entrusted with the fulfillment of this mission.
It was evident that the gentlemen would have preferred that a meeting be arranged between an accredited representative of the General and that some neutral meeting place had been chosen.
The gentlemen realized that the Commanding General was entitled to demand the foregoing and that there was nothing to be changed with regard to the decision, — and declared, — primarily in order to prevent the further annihilation of the Serbian population and avoid the further destruction of the economic foundations for the survival of the Serbian peoples, — that they were ready to assume this task themselves. The talks then turned to the technical i.e. practical problems involved, and the necessary documents issued to both gentlemen, assuring them freedom of passage by the commanders of the German Wehrmacht units on their way to Colonel Draza Mihailovic and back.
I stated to both gentlemen upon my word of honour that I personally assume responsibility for the safety and life of Colonel Draza Mihailovic from the moment I meet him at Lajkovac and escort him from there and back. Besides I shall also see to it that appropriate measures are taken by the Transport Command. I shall await the gentlemen Monday afternoon, November 3, between 3 and 4 p.m. in Lajkovac.
Captain Mitrovic called at my flat on October 30, at 9 p.m. and requested me on behalf of Colonel Pantid to obtain a written document. He vouched with his life that there will be no abuse of this written document and that the latter would be restituted immediately after contact was established. He emphasised the well-known fact that Draza Mihailovic enjoys the highest esteem of the entire Serbian people at present, and that during the interview of October 29, General Nedic stated that he now regretted his failure to establish contact with Draza Mihailovic when assuming government power. Mitrovic further informed me privately that Kosta Pecanac is subordinated to Draza Mihailovic and that he has taken action on his own. In reply to Captain Mitrovic's request I stated that I shall see to it that a written document, whose rough copy in Serbian language had been submitted to me, be prepared by the German headquarters concerned.
Signed
Matl

(Captain Joseph Matl worked in the Abwehr Department of the German Command in Serbia. Up to the outbreak of the Second World War, Matl was a. Professor of Slavonic languages and literature at the University of Graz.)

Kliknite za proširenje...

kiseli1:

mihailovic je legalizovao svoje koljace kod generala nedica, a nediceve trupe su bile pod kompletnom kontrolom i operativnom komandom nemaca.Na ovaj način se većina četničkih komandanata iz Srbije ( Miloš Glišić, Vučko Ignjatović, Predrag Raković, Dragomir Topalović-"Gaga", Vojislav Pantelić, Neško Nedić, Velimir Piletić i drugi ) sa svojim jedinicama stavila u službu Nemaca pod maskom Nedićevih trupa.formalna i direktna saradnja sa nemcima,ovekovecena ugovorom pocinje od 1943 godine, a plodna saradnja ce se nastaviti do kraja cetnika na zelengori.....1945 godine.
Saradnja između Nemaca i četnika u zapadnoj Bosni započela je već krajem 1941., a
posebno je pojačana nakon kapitulacije Italije godine 1943. Tako se potkraj 1941.
dogodilo da se četnički vođa Uroš Drenović obratio Talijanima za saradnju i pomoć u
borbi protiv partizana, a oni su ga uputili Nemcima u Banju Luku, što je on i prihvatio.
Nemci su prihvatili Drenovićeve predloge, ali su držali da je primerenije da on sklopi
sporazum s vlastima NDH, uz njihovo posredovanje i pod njihovim nadzorom, nego
izravno s njima. To je Drenović prihvatio. Slično su postupili i drugi krajiški
četnički komandanti, kao npr. Rade Radić, Vukašin Marčetić, Jovo Mišić i drugi, te su
sudelovali u borbama protiv partizana pod nemačkim zapovedništvom zajedno sa
snagama NDH. Saradnja zapadnobosanskih četnika i Nemaca nastavljena je i
godine 1943., a dobila je i konkretne pisane oblike.
cetnici su odigrali ulogu koljaca srpske dece upravo na kozari 1942 godine, ali to su bila srpska partizanska sela, koja su po cetnickoj definiciji srpstva bila neprijateljska
Topalovic je u svojoj knjizi "pokreti narodnog otpora" pokusao da opravda cetnicki pokret.i na strani 52, on kaze: " za cetnicki pokret nacija i drzava i vera, su nepodeljive.znaci srbin, pravoslavac, smatra svakog katolika hrvatom, i svakog muslimana turcinom.u srpskoj drzavi, ti elementi, trebaju da budu ili unisteni, ili izbaceni."
prema toj logici, ni partizani nisu srbi, nego su izjednaceni sa katolicima i muslimanima, cak i gore od toga, zato sto su bezbozni.posto su u partizanima pravoslavci bili zajedno sa katolicima i muslimanima, za cetnicke vodje to je bila izdaja srpstva
posto se ova logika debelo ovde vuce , dozvolite mi da vas podsetim da je vise srba bilo u partizanima nego u cetnicima

Kliknite za proširenje...

vujadin:

Промашио си национализам. Ти наведени нису били националисти, него комунисти, и предвођени од прерушених комуниста. Требали сте знати да где лаж руча да тамо не вечера. Мислили сте да ће лажи опет успети, али ни гром неће да удари два пута у исто место. Само ви кривите четнике за сва ваша недела и све ваше промашаје, и у то се уздајте. Али, као што је рекао Черчил, кад се нађеш на погрешном путу, боље се вратити на полазно место и одабрати прави пут, него га тражити тамо где си.

Kliknite za proširenje...