Q. in perpetuum hibernum
Stara legenda
- Poruka
- 88.239
Vladika zahumsko-hercegovački Grigorije obratio se pismom svim arhijerejima Srpske pravoslavne crkve u kome navodi da u Crkvi vlada "vanredno stanje".
Svoj stav ilustruje primerima kao što su "pilatovsko pranje ruku" u skandalu sa suđenjem vladici vranjskom Pahomiju, "građenje raskolništva" episkopa Artemija, "javno izopštavanje jednog od arhijereja od strane vladike banatskog Nikanora", "nehrišćanski" štrajk glađu mileševskog Filareta, ponovo aktuelni raskol u Americi, fijasko veronauke u Beogradu...
"Večernje novosti" su došle u posed tog pisma i objavile ga iz dva dela. Posle objavljivanja prvog dela vladika je reagovao dopisom u kome navodi da je objavljivanje pisma namenjenog arhijerejima SPC, a koje je internog i delom ličnog karaketera, neprimereno.
S obzirom na to u kojoj se situaciji SPC nalazi od kada je patrijarh Pavle hospitalizovan i s obzirom na brojne informacije i dezinformacije koje su kružile pre i posle sabora, MONDO ipak prenosi pismo u kome se očitava stanje u samom vrhu srpske crkve.
U dopisu, napisanom na osam gusto kucanih stranica, koje je uputio vladikama, episkop Grigorije analizira rezultat poslednjeg Sabora, održanog u novembru, i izražava nezadovoljstvo što crkveni arhijereji nisu ispunili volju patrijarha Pavla i izabrali njegovog naslednika na tronu Svetog Save.
Jedan od najmlađih vladika SPC (39), koji je pred jesenji Sabor slovio za jednog od najozbiljnijih kandidata za novog patrijarha, navodi da u Crkvi vlada svojevrsno "vanredno stanje".
U pismu arhijerejima Grigorije navodi da je preduslov za rešavanje svih problema, po njemu, izbor novog crkvenog poglavara.
Na početku pisma vladika se osvrće na nedavno završeno jesenje zasedanje Sabora, koje je počelo 11. novembra.
Glavna tema pred arhijerejima bila je molba za povlačenje patrijarha Pavla. Zasedanje je, kao što je poznato, završeno umoljenjem vladika da Pavle ostane doživotno na patrijaršijskom tronu.
Vladika Grigorije potvrđuje da je kao i većina vladika, tek na Saboru saznao da je patrijarh zaista potpisao molbu.
"Poštujući elementarnu ljudsku logiku i crkvenost činilo se najnormalnijim da - ako je već tu molba Prvoga među nama, njegovom rukom potpisana, u šta smo se svi uverili i jednodušno prihvatili - trebalo je da molbu staroga, svetoga i nemoćna oca - uvažimo. Potom bi usledile druge ozbiljne stvari, pa utvrđivanje načina izbora i konačno sam izbor patrijarha", navodi se u pismu.
Amfilohijev muk i veselje u keliji
Prema vladikinim rečima, nekolicina episkopa, među kojima je i on bio, sa čuđenjem je postavila pitanje na Saboru zašto su na dnevnom redu druge tačke, a nije ona bez koje ništa drugo ne može biti rešeno - izbor patrijarha. Od predsedavajućeg mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija, međutim, jedini odgovor koji su dobili bilo je - ćutanje.
"Čula su se svakojaka razmišljanja, najčešće o neautentičnosti patrijarhovog potpisa (Lavrentije, Jefrem, Nikanor). O tome postoji pismena predstavka episikopa Jefrema (banjalučkog, prim. red.), koja je do same srži dovodila u pitanje molbu Njegove svetosti i svako delovanje Sinoda u vezi sa tom molbom. Na to je mitropolit Amfilohije odgovorio da je to uvreda i da je neprihvatljivo sve ono što je napisao episkop Jefrem, rekavši pri tom izričito da se patrijarh - mora birati", kaže se u nastavku pisma.
Vladika Grigorije navodi da su govorili i drugi - Ignjatije, Fotije, Maksim - smatrajući da je sve "jasno, logično i da nema potrebe za daljim objašnjenjima, nego da treba delati". Međutim, desilo se nešto sasvim neočekivano. Na kraju poslepodnevnog zasedanja oko 19 časova, prvog dana Sabora, mitropolit Amfilohije je ustao i rekao: "Pošto vidimo da većina nije za usvajanje molbe Njegove svetosti, neka naša odluka bude da ga umolimo da i dalje ostane na tronu SPC"!
"Uzalud je episkop Fotije govorio: "Sačekajte da glasamo". Uzalud se jasno čulo: "Zar se tako poštuje patrijarh?". Uzalud je episkop bački Irinej rekao: "Ne možemo tako da završimo, sutra treba nastaviti o ovoj ozbiljnoj temi". Odluka je već bila donesena! Te noći bilo je i veliko veselje u keliji kod vladike banatskog", piše Grigorije.
Prvi jerej zahumsko-hercegovačke episkopije pita se "da li je individualizam toliko prevladao u svesti naših arhijereja da je važnija popularnost našega patrijarha u narodu, nego sama zajednica u kojoj je on predstojatelj". Grigorije naglašava, pri tom, da se čini da je patrijarh Pavle postao i paravan iza kojeg vladike skrivaju bezbroj sopstvenih nedostataka.
"Pitam se i pitam vas kome činimo uslugu o umoljavanju da ostane na tronu. Da li Svjatjejšem Pavlu odbijajući njegovu volju i želju, ili Crkvi koja je, ponavljam, blokirana, da li narodu prestonog grada, ili pak određenom broju onih kojima haos odgovara?" nastavlja vladika i opominje da episkopi SPC neće moći da se skrivaju iza lica svetog i skromnog starca - patrijarha.
Vladika hercegovački u nastavku citira jednog od arhijereja, koji je izneo konstataciju da se, "na našu opštu sramotu, patrijarh na VMA ne leči, nego - stanuje". I to, prema Grigorijevim rečima, "pored tolikih manastira i konaka, gde bi, možda i u boljim uslovima mogao provesti ostatak svog zemaljskog života, ne zauzimajući mesto nekom mlađem bolesniku".
"Zli" i "dobri" momci u SPC
Među problemima koji dugo tište Crkvu vladika Grigorije navodi i primer Beograda koji kao dvoipomilionski grad nema aktivnog episkopa. Kako stoji u njegovom pismu, uz to se manipuliše bolešću starog i nemoćnog oca, što proizvodi blokadu Crkve po svim pitanjima, nemogućnost redovnih zasedanja Sabora i nemogućnost bilo kakve reorganizacije.
"Kako ćemo ovo objasniti mladim ljudima koji nisu bili baš presrećni našom najnovijom odlukom (da Pavle ostane doživotno patrijarh, prim. red.)? Nasuprot tih liturgijski aktivnih, svežih i odgovornih ljudi, kojih je svakim danom čudom Božjim sve više, stoje izanđali, potrošeni, tužni ljudi izgubljene vere. Oni to nadoknađuju fanatizmom, strahom, slepilom i divljenjem sebi - kao, na primer, jedan sablažnjeni i samozvani akademik i jedan propali pop političar, nedoučeni profesor i uz to moralista."
Vladika ističe da se mladi ljudi od ovih "što kao razbojnici upadaju na Svete liturgije (prikrivajući svoje bezbožništvo pevanjem pobožnih pesama i pseudohrišćanskim parolaštvom)" razlikuju po tome što "prvi vole Crkvu i znaju šta je Crkva, dok drugi to nadoknađuju - verskim fanatizmom".
U narodu je stvorena slika i pre i posle Sabora kako postoje "zli" i "dobri" momci. Zli su oni koji hoće da smene svetog, starog i nemoćnog patrijarha, a dobri ga štite od njih. Po prirodi stvari narod se svrstao među dobre i za nemoćnoga. To je klasičan oblik medijske manipulacije i ovakva slika ne bi mogla da se formira bez medija, koji su u tome zdušno pomagali - kako pisani, tako i elektronski", piše vladika Grigorije.
Obraćajući se arhijerejima SPC, Grigorije ističe da su sve vladike pokazale koliko su "ozbiljne" i "odgovorne" prema Crkvi kojoj služe i prema društvu u kom žive.
"A mi i dalje uživamo u populističkom zamajavanju i govorenju o tome kako je većina arhijereja i većina naroda za neku odluku. Većina kog naroda? Većina je postala merilo! Gde? U Crkvi!? Zar je to moguće?" pita se vladika zahumsko-hercegovački.
Moguće je da će na sve ovo neki od vas reći kako sam ja prosto mlad i ambiciozan, i kako hoću da budem na mestu prvog - piše vladika.
"Ali ja znam, i vi znate, da onaj koji bi hteo da bude patrijarh mudro bi ćutao i gledao da se dopadne svima. No, ja ne verujem u takav način života. Ne verujem tako u Boga, i iznad svega mi je stalo do jedinstva Crkve.
Vladika Grigorije u nastavku pisma pojašnjava da je patrijarh "garant tog jedinstva", te da je to razlog zbog koga se zalaže da on što pre bude izaberan.
Nije to borba da izaberemo ovog ili onog, Janka ili Marka, nego - patrijarha. Nikada i nikome nisam rekao da li to hoću ili neću da budem ja. I jedno i drugo mi se čini krajnje neukusnim. Ali sam zato čuo i video kako neki govorahu da ne žele da budu na tom mestu, a sve čine da ga se domognu. To me kao čoveka i vašeg brata - žalosti!
