Drugo dete

Da, ali svako drugo koleno... znači, ako bih ja imala ćerku, mogla bih da imam unuke blizance

mackica ns:

Da, ali svako drugo koleno... znači, ako bih ja imala ćerku, mogla bih da imam unuke blizance

Kliknite za proširenje...

Hvala

Kao djevojka sam mastala o blizancima, ali kada sam zatrudnila, uplasila sam se, zamisli sve duplo (naravno dupla i radost). Moja rodjena dva ujaka imaju blizance, mm je blizanac, njegova tetka ima blizance, od kojih jedan opet ima blizance,...

mackica ns:

Da, ali svako drugo koleno... znači, ako bih ja imala ćerku, mogla bih da imam unuke blizance

Kliknite za proširenje...

Tako je...
Moja baba je bliznakinja...

mladamama:

Hvala

Kao djevojka sam mastala o blizancima, ali kada sam zatrudnila, uplasila sam se, zamisli sve duplo (naravno dupla i radost). Moja rodjena dva ujaka imaju blizance, mm je blizanac, njegova tetka ima blizance, od kojih jedan opet ima blizance,...

Kliknite za proširenje...

Masala...

vidim pricate o blizancima... i meni juce palo na pamet, posto sam saznala da sam opet trudna.... od mm baba je imala blizance, a i moja prababa i moja rodjena tetka.... tako daaaa.... inace, moja smizla sada ima 5 meseci, a ovo drugo je bas doslo neplanirano.... i sad se ja tako osecam grozno sto se ne radujem onoliko kao prvi put.... valjda ce prave emocije tek proraditi... za prvo sam silno zelela devojcicu i ostvarilo mi se, a sad bih volela decaka

Udala sam se prilocno mlada (20.god) i normalno je bilo da rodim dete. Nije da ga nisam zelela ali nisam psihicki spremna za njega. Trudnoca je bila naporna posto sam odrzavala trudnocu. Od devet meseci pet sam provela u bolnici. Dete doslo na svet a ja nenavikla na obaveze i uz to prepustena sama sebi. Muz nikad kod kuce, sama sa bebom i noci i danji, izbezumljena od straha kako i sta. Drugo dete sam pozelela u 26 godini. Osecala sam da ga zaro zelim i da sam sazrela kao majka. Bojala sam se trudnoce. Svoj strah sam prebrodila odlaskom na vezbe za trudnice. Razgovorom sa drugim trudnicama i strpljivom babicom izgurala sam jos jednu problematicnu trudnocu. Nisam mogla da lezim u bolnici i odrzavam trudnocu jer starije dete nije imao ko da cuva. Starije dete je puno razmazeno i svojeglavo (za to krivim sebe zbog gresaka koje sam zbog svoje mladosti napravila u njenom vaspitanju) a mladje dete je manje razmazeno ali puno samopouzdanja.
Preporucujem ti da ne razmisljas mnogo, ako zelis dete, opusti se i neka sve ide svojim tokom samo po sebi. Cesto razmisljam sta bi bilo da nisam rodila drugo deta (iako sam ga rodila u teskim vremenima 96) i shvatam da bi mi zivot bio mnogo siromasniji. Ne samo meni nego celoj porodici.
Sve zelje da ucinis taj korak. Promenice ti se zivot nabolje.

suza_kg:

vidim pricate o blizancima... i meni juce palo na pamet, posto sam saznala da sam opet trudna.... od mm baba je imala blizance, a i moja prababa i moja rodjena tetka.... tako daaaa.... inace, moja smizla sada ima 5 meseci, a ovo drugo je bas doslo neplanirano.... i sad se ja tako osecam grozno sto se ne radujem onoliko kao prvi put.... valjda ce prave emocije tek proraditi... za prvo sam silno zelela devojcicu i ostvarilo mi se, a sad bih volela decaka

Kliknite za proširenje...

ne brini suzo, kod mene je razlika skoro četiri godine, pa svejedno mi je nemoguće onoliko baš da se radujem kao sa prvim
što ne znači da ću ga manje voleti, nego jednostavno sad razmišljam i o nekim drugim stvarima

Vec dugo razmisljam o drugom djetetu, nemam strah da li cu ga dovoljno voljeti, znam da hocu, ali dosla su teska vremena, posao nije siguran, plata jos manje. Mada znam, kada bi cekali da sredimo sve u zivotu, niko ne bi radjao djecu, gdje ima za jedno ima i za drugo, ali svejedno se plasim. Kada se samo sjetim koliko treba za pelene,...
Najbolje ne razmisljati previse

mladamama:

Vec dugo razmisljam o drugom djetetu, nemam strah da li cu ga dovoljno voljeti, znam da hocu, ali dosla su teska vremena, posao nije siguran, plata jos manje. Mada znam, kada bi cekali da sredimo sve u zivotu, niko ne bi radjao djecu, gdje ima za jedno ima i za drugo, ali svejedno se plasim. Kada se samo sjetim koliko treba za pelene,...
Najbolje ne razmisljati previse

Kliknite za proširenje...

Uvek su teska vremena u ovoj sugavoj zemlji. Prvo dete sam rodila 91. a drugo 96. Kada sam rodila prvo dete poceo je rad hipre inflacija. Cekala sam sa detetom u rukama od 5 sati ujutro da mu kupim mleko. Novca nisam imalna ni za plasticnu nosu. Drugo dete kada mi je bilo malo bile su nankcije, demostracije i nemiri. Oboje dece su mi bili mali kada je pocelo bombardovanje. Ja sama sa njima (muz na ratistu) Vukla sam ih po sklonistima sa sve pelena , flasica, jastuka, cebica. U sklonistu prasina a deca mi alergicna na prasinu i grinje. Onda sam odlucila da rizikujem i ostajem u stanu na sedmom spratu blizu fabrike koju su satro trebali da bombarduju. Strava i uzas. Ali sve se to pregura i zaboravi kad se cuje njihov smeh. Ne razmisljajte mnogo, vec slusajte svoje srce i instikte.

evo vec par dana je proslo i stalno razmisljam o ovom malom bicu koje raste u meni.... i bas mi je lepo... sad me je stvarno sramota, stidim se svoje prve reakcije, gde nije bilo emocija, nego samo neki bzvz osecaj kao, sad ce sanja morati svu moju ljubav da deli sa nekom usranom bebom.... a ta beba je isto kao i sanja, plod jedne velike ljubavi. boze zdravlja, da sve bude u redu, da mi trudnoca i porodjaj budu kao prvi, e onda cu i trece odmah....

uzivajte drage moje i radjajte decurliju, ja se uvek vodim onom starom, gde ima za jedno, ima i za dvoje i tako dalje, gde ima za cetvoro, ima i za peto.... mislim da nema vece radosti od decijeg smeha... jeste sve tesko, i vremena su teska, a kako je bilo nasim babama i dedama, koji su rasli bez struje i vode,a imali puno brace i sestara... svi zdravi i pravi, imaju koga da docekuju, kome da odlaze, sa kim da se raduju. tako i ja mislim, kad nas jednom ne bude, imace oni jedni druge.... e rodicu bar petoro!!!!!!!

mackica ns:

Kod mene izgleda sve ide naopačke.:-| Prvu trudnoću sam dočekala (i ispratila) bez ikakve panike i straha; bila sam bezgranično srećna i ispunjena. naravno i dalje sam sa našim švrćkom
U poslednje vreme pokreće se pitanje drugog deteta, čega se ja sad odjednom tako plašim...
Volela bih da imamo još dece, i ne bih volela da napravimo veliku razliku; ali strahujem - i da neću tom drugom moći da pružim onoliko koliko pružam prvom od prvog dana njegovog života, a i kako ću prvom objasniti da nemam sad baš svu pažnju ovog sveta samo za njega. Već me hvata panika da mu kažem - ne mogu da te podignem, ne smem da dižem teško. Ili, dok budem bila u bolnici, pa tih prvih mesec dana...
Suze mi kreću, jao nisam normalna

Kako ste vi odlučili da imate drugo dete; da li ste uopšte razmišljali na ovaj način i kako ste se izborili sa tim...

Kliknite za proširenje...

logicno je da se plasis,jer sad znas sta te sve ceka meni je takjo bilo sa drugim porodjajem,bila sam prestravljena,dok sam prvi jedva chekala....iz mog iskustva,definitvno neces moci da se posvetis i jednom i drugom detetu,prvo ce ti biti malo zapostavljeno i tu ce ti biti potrebna pomoc od tvog okruzenja...kod mene je razlika izmedju dece dve godine i bilo je jako jako naporno,pogotovo sto mi je sin,mladje dete,bio jako bolestan kao mali. Ipak,veruj mi,kad ih vidim kako se vole i biju i kako su upuceni jedno na drugo,itd itd
a batali strahove,ljubav pobedjuje sve strahove

Kad sam prvi put ostala u drugom stanju, bila sam jako mlada, na faksu, totalno nespremna na brak i dete. Moram da priznam, u pocetku nisam htela to dete, ali me je decko, danas mm, ubedio i rodila sam. I nisam se pokajala ni jednog momenta. Moja Lora je prelepa devojcica sa najlepsim okicama i obrascicima...
Sada sam opet trudna, za koji dan ce doci na svet druga curica...
I nijednog trenutka nisam pomislila da cu ovu bebu voleti manje nego Loru...
Oduvek sam zelela da imam dve devojcice, i evo, san mi se ostvaruje...

Tijana.85.Bg:

Kad sam prvi put ostala u drugom stanju, bila sam jako mlada, na faksu, totalno nespremna na brak i dete. Moram da priznam, u pocetku nisam htela to dete, ali me je decko, danas mm, ubedio i rodila sam. I nisam se pokajala ni jednog momenta. Moja Lora je prelepa devojcica sa najlepsim okicama i obrascicima...
Sada sam opet trudna, za koji dan ce doci na svet druga curica...
I nijednog trenutka nisam pomislila da cu ovu bebu voleti manje nego Loru...
Oduvek sam zelela da imam dve devojcice, i evo, san mi se ostvaruje...

Kliknite za proširenje...

Tijana.85.Bg:

Kad sam prvi put ostala u drugom stanju, bila sam jako mlada, na faksu, totalno nespremna na brak i dete. Moram da priznam, u pocetku nisam htela to dete, ali me je decko, danas mm, ubedio i rodila sam. I nisam se pokajala ni jednog momenta. Moja Lora je prelepa devojcica sa najlepsim okicama i obrascicima...
Sada sam opet trudna, za koji dan ce doci na svet druga curica...
I nijednog trenutka nisam pomislila da cu ovu bebu voleti manje nego Loru...
Oduvek sam zelela da imam dve devojcice, i evo, san mi se ostvaruje...

Kliknite za proširenje...

Žive bile...

Dobar dan Vam svima.Vidim ovde interesantnih pričica. Ija sam mama-imam ćerku od 9 i sina od 5 godina.Kad sam ostala u drugom stanju sa ćerkom, tadašnji dečko, a sadašnji suprug i ja nismo radili.Prolazili smo kroz jednu tešku finansijsku krizu, vreme posle bombardovanja.Sećam se da sam prvih meseci žalila što sam trudna.Sećam se i moje drugarice koja mi je rekla kako je dete blagoslov.Moram priznati da joj tada ni reč nisam verovala, jer dok je ona imala veliku privatnu, svoju, firmu, i nije znala koliko ima para, ja sam prebirala svaki dinar koji ću da potrošim iz uštedjevine. A onda su me u četvrtom mesecu trudnoće primili za stalno. Radila sam do pred sam porodjaj.Super sam se osećala.Držala sam promocije, išla na sastanke. Vozila sam auto, i to veče pred porodjaj. Umalo nisam samu sebe odvezla u bolnicu. Drugo dete sam žarko želela, ali tek u 35. godini.Za razliku od prve trudnoće, druga sam provela u bolnici.Stalno sam bila pod terapijom, dobila sam dijabetes. I pored svih pretećih pobačaja i komplikacija, dobila sam prekrasnog sina.Toliko za prvi put od mene.

Ja sam drugo dete dobila 14 meseci posle prvog i totalno smo bili u haosu. Kad sam ostala u drugom stanju sa drugom cerkom imala sam osecaj da necu moci starijoj da pruzim dovoljno paznje i ljubavi , iskreno receno toliko sam bila zaljubljena u prvo dete da nisam imala zelju za drugim. Medjutim u momentu kad se rodila moja druga cerka, sve se preokrenulo, shvatis da si ponovo odlepio kao i prvi put, da drugaciji zivot ne mozes ni da zamislis i naravno nema lepseg osecaja. Sad kad imaju 6 i 7 godina, super se slazu , igraju zajedno , uopste mislim da je super ispalo bas tako kako se desilo. Jednostavno krenes u sve to i plivas....

Evo mene opet
Ozbiljno rzmisljam o drugoj bebi, a sad su mi plodni dani

suza_kg:

vidim pricate o blizancima... i meni juce palo na pamet, posto sam saznala da sam opet trudna.... od mm baba je imala blizance, a i moja prababa i moja rodjena tetka.... tako daaaa.... inace, moja smizla sada ima 5 meseci, a ovo drugo je bas doslo neplanirano.... i sad se ja tako osecam grozno sto se ne radujem onoliko kao prvi put.... valjda ce prave emocije tek proraditi... za prvo sam silno zelela devojcicu i ostvarilo mi se, a sad bih volela decaka

Kliknite za proširenje...

Suzo svaka cast!!!Ne mogu da verujem da si opet trudna!!!Sanjica jeste mala,ali sta sad?!Cestitam ti!!!Ma to je super!!!

mladamama:

Evo mene opet
Ozbiljno rzmisljam o drugoj bebi, a sad su mi plodni dani

Kliknite za proširenje...

Mlada mama Nina ima 3 godine bese?Pravo vreme za drugo dete...Samo nemoj biti opterecena s tim,moja sestra je tako jako zelela drugo dete i bas se opteretila a ono nikako,pa nikako...A stalno je kupovala test za trudnocu,pa je vise bilo sramota da udje u apoteku i trazi...

Ma ne optercujem se draga. Vec godinu dana razmisljamo i planiramo, ali nikako da se odlucimo. Danas sam cak sastavila listu za i protiv

Ja sam se plasila...i jos se plasim...ali sam zbog "neizvesnosti" sta ce biti, kako cemo i slicno jako uzbudjena...i radujem se zbog svog deteta koje ce imati brata ili sestru...inace, ko bi nas nervirao najvise na svetu??

mackica ns:

Kod mene izgleda sve ide naopačke.:-| Prvu trudnoću sam dočekala (i ispratila) bez ikakve panike i straha; bila sam bezgranično srećna i ispunjena. naravno i dalje sam sa našim švrćkom
U poslednje vreme pokreće se pitanje drugog deteta, čega se ja sad odjednom tako plašim...
Volela bih da imamo još dece, i ne bih volela da napravimo veliku razliku; ali strahujem - i da neću tom drugom moći da pružim onoliko koliko pružam prvom od prvog dana njegovog života, a i kako ću prvom objasniti da nemam sad baš svu pažnju ovog sveta samo za njega. Već me hvata panika da mu kažem - ne mogu da te podignem, ne smem da dižem teško. Ili, dok budem bila u bolnici, pa tih prvih mesec dana...
Suze mi kreću, jao nisam normalna

Kako ste vi odlučili da imate drugo dete; da li ste uopšte razmišljali na ovaj način i kako ste se izborili sa tim...

Kliknite za proširenje...

Logično je da strahuješ, ali vremenom sve dođe na svoje... Zapostavi se prvo u smislu da beba zahteva malo više pažnje. Niko mi nije pomagao, sve sam uspela sama da postignem.... dakle, bez panike. Tri godine razlike, lila krokodilske suze kada sam išla u bolnicu... nije lako, ali nije ni strašno. Nosila sam ga skoro do kraja trudnoće, na stomaku... Sada mi ovo deluje pomalo neodgovorno.
Kako ću ovo, ili ono... a šta ako... bespotrebno komplikuješ, dete samo na vreme pripremiti da će dobiti batu, ili seku... i uključiti ga u sve obaveze oko bebe, najbolji način da se oseti koristan i voljen... i to je po meni najbitnije.
Ako nastaviš da se plašiš, nećeš stići da uživaš.

Bila sam jedinica 8 godina i znam kako je glupo kad si sam. Mama mi je rodila sestru jer sam non stop tražila i patila što sva deca u školi imaju nekoga a ja nemam. Zato sam odmah znala da moj sin neće ostati jedinac. On je rođen 1988. god. Onda su nastupile one teške godine rata i inflacije, mi smo čekali neko bolje vreme koje nikako nije dolazilo. Ne znam odakle mi ideja (ispostavilo se da nije najpametnija) da budem na porodiljskom kad mi sin pođe u I razred. Tako sam rodila ćerku u julu 1995. Nisam se pokajala, ali je ogromna pažnja bila neophodna oboma, a to je trebalo izdržati.
Nedavno sam u nekom časopisu pročitala da je najbolja razlika između dece za njihov razvoj 7 godina. Možda na zapadu gde se polazi u školu sa 5 godina. Meni lično je ta 1995.godina bila jako naporna, jer sam bila između dve vatre. Daleko od pomoći roditelja, u tuđem gradu zbog posla, suprug i ja smo bili prepušteni sami sebi.
Kad tad, ali ne ostajte na jednom detetu. Lično mislim da se deca bolje slažu kad je razlika malo veća(5-8 god.) nego kad su porođeni.Nema ljubomore, lakše ih je čuvati, jer su im potrebe različite, što je lakše ispratiti, naročito finansijski.

..hmmm..psiholozi kazu da, ukoliko je razlika veca od 5 godina, starije dete se smatra
"psiholoshkim jedincem"..na njegov razvoj dobijanje brata ili sestre nije uticalo uopshte
i ima sve odlike jedinca..

november child:

..hmmm..psiholozi kazu da, ukoliko je razlika veca od 5 godina, starije dete se smatra
"psiholoshkim jedincem"..na njegov razvoj dobijanje brata ili sestre nije uticalo uopshte
i ima sve odlike jedinca..

Kliknite za proširenje...

I ja smatram da je razlika izmedju prva dva djeteta najbolja do 5 god, ali Boze moj, bolje ikad nego nikad. Razlika izmedju mene i sestre je samo 18 mj, pa opet nismo razvile nekakav blizak odnos. Brat je mladji od mene 8 god i sa njim sam jaako bliska. I dan danas on ni jednu odluku u svom zivotu ne donese dok se ne posavjetuje sa mnom (ne da me uvijek poslusa, ali me saslusa i na kraju sam odluci). Nisam mislila da cu i ovoliku razliku napraviti, ali problemi, posao, fakultet, sve je to uticalo da cekamo sa drugim djetetom. Nina 2. decembra puni 3 god, tako ako se mm i ja bacimo na posao razlika bi bila nepune 4 god.

Po mom misljenju najbolja razlika izmedju dvoje dece je 4-5 godina. Individualno je u svakom slucakju kakav ce odnos razviti njih dvoje, ali nikad ne bih planirala dgugo dete dok prvo bar malo ne poraste. Ne bih imala srca da dete od npr. godinu dana zapostavim zbog druge bebe. A da ne govorimo o tome da treba izneti trudnocu dok imas dete koje prohodava i udara u sve zivo.
Nekako sam misljenja da se na malu razliku odlucuju ili roditelji koji imaju idealno mirno dobro prvo dete jos od rodjenja ili oni koji zive u skladnoj zajednici, pa svekrva ili mama preuzme dosta toga na sebe.