Blogovi

Charles Bukowski: "Tuga je prouzrokovana inteligencijom, što više stvari shvataš–više bi voleo da ih nikada nisi shvatio!" - Uzrok tuge su tužne stvari koje se dešavaju u svetu u kojem živimo, a ne inteligencija. Iteligencija samo reaguje na njih. Nije prijatno shvatiti neke stvari, ali je korisno. Pruža mogućnost da se učini nešto u vezi njih, da se promene i tako smanji tuga. Medjutim, problem je što se inteligencija i zdrav razum predstavljaju kao prepreke napretka i što se ljudi podstiču da ne misle. ----------- John Ortberg: "Ono što stalno ulazi u vaš um i okupira ga, eventualno ga oblikuje i to se na kraju ispolji u onome što radite i ko postajete." - To i jeste razlog što se od davnina ističe značaj kontrole nad sobom...

Не замери, опрости, што сам ти непозвана свратила у сан и ово вече. Тихо ћу, на прстима прићи твом јастуку, твом лицу ближе, сасвим на кратко. Можда ћу ти шапнути да ми је жао што се нисам другачије насмејала ономад и што ти погледом образе нисам миловала, јер нисам смела и нисам хтела да кварим твоје снове на јави. Сигурно ћу ти шапатом спустити пољубац лагано, тек да врат заголица и краичак усана, мужевних, дотаћи мислима нежним. Ти се промешкољи слободно и окрени на другу страну јастука... Ону на којој сам ја у сновима будним. Угреј је уместо мене, да у сну осетим твоју топлину, мени подарену. Ја ћу искористити овај тренутак вечности, да уз тебе сањам снове недосањане, пре него што у зору побегнем и нови дан...

Hitra noga korak lak smiješi mi se sunčev trak. Žurim, hrlim cijeli svijet bih da zagrlim al mi malo ruke dvije. Eh, što nisam oktopod ali neki miroljubiv soj pa da imam veći ruku broj. Il' što nisam morski rak pa da nogu imam više na sve strane da ja stignem s ove noge dvije čini mi se malo mi je. S ove noge dvije s ove ruke dvije s ova oka dva čini mi se da ću željna svijeta ostat ja.

Potresno pismo direktorice: 'Ne govorite da je bio super đak. Pričajte o curici koja je, dok je pucao, trčala da spasi brata' U BEOGRADSKOJ školi Vladislav Ribnikar prošlog je sedmice 13-godišnji Kosta Kecmanović počinio masakr u kojemu je ubio osam učenika i domar škole. Danas se na ovu tragediju pismom osvrnula profesorica srpskog jezika i direktorica Pete beogradske gimnazije Verica Rakonjac Pavlović. Pismo prenosimo u cijelosti: "Ljubav sestre prema bratu!" "Kažu da je dječak - ubica iz dobre porodice i da je bio odličan đak... Niti je on iz dobre porodice niti je odličan đak, iako je imao sve petice... Dobra porodica je jedino ona u kojoj ima ljubavi između članova porodice i prema drugim ljudima, a sve ostale porodice su...

Robert Fulghum: "Ne veruj svemu što misliš." - Dobra opomena, jer nije uvek sve onako kako nam se čini i kako mislimo. Mišljenje može biti reflektivno, ali i površno s mnoštvom zabluda. Um se u kontemplativnom stanju otvara. Postaje fleksibilan i neutralan. Zato možemo posmatrati disfunkcionalne misli koje proizilaze iz niskih, sebičnih nagona, raskrinkati izgovore kojima ih pravdamo i razumeti greške. Kada mislimo disfunkcionalno nemamo tu opciju pošto se um zatvara i gubi fleksibilnost. Ne razmatraju se drugačije perspektive, ne obraća pažnja na dokaze i činjenice, već se ograniči onim što se misli. ------ Ljudi se neće osvestiti meditacijom u kojoj ne misle nego razumevanjem svoga uma i načina na koji funkcioniše. Meditacija...

"Још једна баксузна среда", помислио сам. Тог јутра ми ништа није полазило за руком. Ладно сам изигнорисао аларм, кафа ми је покипела а у бојлеру није било топле воде. Тачније било је, само је више личила на арктичку, него ону која је требала да ме доведе на радну темпаратуру. Покушавао сам да се присетим чиме треба да попуним кућне залихе, и коме сам све обећао партију трачева. Није ишло. Ауто ми је сигнализирао да је време за сервис а на мом месту за паркирање шепурио се џип, који свакако није био мој. Након спознанија да кафић у ком пијем кафу не ради, наврле су ми на ум свакојаке мисли, на памет су ми падали рај и батина а лечка сам се присетио и Мајкла Мајерса. "Ништа ме не сме изненадити." проговорио је комуниста у мени. Сместио...

U mojoj bašti sa jutrom ranim desilo se čudno nešto; oko struka tanka stegla učkur jedna šljiva ranka. Čakšire joj bijele sad poglede mame: "Vidje li joj stasa!", zadivljen je orah crnpurasti dasa. "Previše je tanka i kroj nije po modi", zaori se kruška napeta k'o puška. Od te puste graje probudi se mrav pa iz džepa čakšira još sav snen i bijel skidajući s očiju svježi bijeli kreč zjevajući prozbori: "Je l' to jutro već?"

"Sin mi je dobio dijabetes, a ćerka anoreksiju zbog vršnjačkog nasilja": Potresna ispovest Ivane, profesorke i samohrane majke iz Beograda Rakić, koja je profesorka muzičkog vaspitanja u dve škole u Beogradu, smatra da je sistem "uveliko zakazao", te naglašava da se prosvetari često ne mogu posvetiti deci zbog velikog broja sati i administracije. "Trebalo bi da se naprave obuke od strane nastavnika i psihologa kako prepoznati dete koje ima problem. Timovi za vršnjačko nasilje, nažalost, postoje samo na papiru i tek treba da zažive. Ne treba kriviti toliko ni vlast, za pohvalu je bilo kakav pomak s mrtve tačke. Važno je da roditelji razgovaraju sa decom, jer oni ne mogu očekivati da nastavnici rešavaju sve njihove probleme"...